И КУРВЕ

СУ ОДГОВОРНЕ

ПРЕМА ЈАВНОСТИ,

НЕ ЈЕБУ СЕ

НА РАСКРСНИЦАМА

СА СЕМАФОРИМА

Никада нису били мањи тиражи Новина, никада није било више радио станица и телевизијских кућа, никад се земља није тако запорталила, као данас.

Што значи да је свако, појединачно, веома мало утицајан.

Ипак.

Свака занимљива тема, прошири се брзином муње.

Јер не обраћамо пажњу како се у Маклуановом Глобалном Селу, информишу људи.

Нити нам за око западне у понеком истраживању Јавног Мнијења, питање Како се информишете...

А одговор је, у значајном дијелу, Од пријатеља, познаника, колега на послу...

Такве информције су дорађене, зачињене, преправљене.

Ни на то се не обраћа пажња.

Ни на чињеницу да данас немамо Новинарство а имамо Новинаре.

Немамо новинске или информативне институције, већ имамо Медије.

Они који раде у Медијима, тепају себи да су Новинари.

Пошто нема Новинара, нема ни Уредника.

Пошто нема Уредника, сви они скупа, Медијаши, одговорнији су Газди, Власнику, или неком из Кабинета, него Јавности.

Њих Јавност и не занима.

Они о Јавности не знају ништа. Као и о оном о чему пишу.

Случај загађеног Врбаса у току прије Бањалуке, и уља Пирален, у некадашњм Бањалучком Инцелу, покаује сву биједу и јад Медија.

И сушичавост Јавности.

Партикуларне Информације, без чињеница, без кордината, без икакве темељне обавијештености, чак и без оног заборављеног, Не мораш да знаш али мораш да знаш ко зна, набацане су у трачерску Јавност и произвеле канцер у нивоу, Пијемо директно воду из Чернобила.

А онда се питамо како овај или онај влада, како побјеђује на Изборима, како ми немамо утицај нинашта, како не можемо да окупимо људе...

Како се курвамо а нико нас не јебе низашта.