БОГАТА РУСКИЊА

ПРЉАВИЈЕ НОГУВА

И МОЋНА ЕВРОПА

ПРЉАВИЈЕ РУКУВА

У мом селу се одавно пјевало, Нигдје нема Нејебице кошто има код Ибице.

Сад, времена се мијењају.

Појавила се Најебица.

Чудни страначки лидер, који је рушевине Странке оног покојног лудог Хајдера, дигао до диобе другог и трећег мјеста, након чега су Слободари, послије Избора, ушли у Владу Аустрије и заузели важна мјеста, Штрахе, ухваћен је на Ибици у нејебици.

Али је то било довољно да настрада. Да најебе.

Настрану, сада то што је то прљави службашки посао. Пројект је рипремљен и реализован за потребе прекрајања политичког мозаика у широј верзији, не само на нивоу Владе Аустрије.

Штрахе и Гуденус су испали наивни. Мада се таквих разговора води на хиљаде.

Увијек људи, политичарима, долазе са генијалним идејама. Некад траже паре за њих, некад кажу и лажу, да имају паре.

Политичари не могу да маршкају људе. Да их чине незадовољним. Јер ће послије телалити како су кретени. Али им се каже, Покрените процедуру, мора бити у складу са законима, подржаћемо све што користи заједници, економији...

Најчешће од свега никад не буде ништа.

Тако је и Штрахе причао са Богатом Рускињом Прљавих Ногува.

Што је видио, одмах, у току вечери.

И рекао свом другу из Странке, Ово је замка.

Настрану и слобода снимања и људска права.

Кад треба да направим велико срање, могу да те снимам без дозволе.

Ти можеш покренути приватну тужбу.

Тај несклад између шире користи од твоје главе и права твог трупа да неког НН тужи за одрубљивање главуше, типичан је за Запад.

И много прљавији од ноктију наводне Рускиње.

Курц, Канцелар, одмах је објавио пад Владе и расписивање Избора.

Данас тражи и да миистар унутрашњих дела, из слободарске Странке, поднесе оставку.

Посљедица свега, а и Циљ, јесте јачање Курца.

Тако је и у Политици схваћено да једни морају да спуштају Курца а други да га дижу.

Зашто је Тајној Служби, једној, европској, јакој, битно да се диже Курц. Да се апсолутизује. Да буде Бечки Ердоган.

Зато што је он у колу Меркелине Мигрант Еуропе.

Он није у колу Националних Држава Европе.

Као што је АфД, Салвини, Орбан, Пољаци...

Стога су све десничарске странке, Странке које говоре о Националној Држави, унутрашњи непријатељ број један, непријатељ којег треба сасјећи свим средствима.

То је права позадина Ибице.

Иста као и позадина Бањалучког Давида.