ПРЕДСЈЕДНИШТВО
БиХ
КАЦА
ЈЕ КИСЕЛОГ КУПУСА
ЧИЈИ
ЈЕ МАЈ
КРОЗ
ЧЕТИРИ ГОДИНЕ
И једина
каца киселог купуса у којој је више камења него главица.
ПБиХ се
увијек бира а никад се не конституише.
Оно је
најозбиљнији показатељ Немогуће Државе БиХ.
Зато што је
Бошњачки Унитаризам успио да издејствује да Сарај Чадор присвоји Хрватског Члана Предсједништва а Савјет Министара
претвори у лажну Државну Владу.
Уз друга
бројна издејственија.
Тако је
Предсједништво престало да буде Извршни Орган Власти, нека врста Америчког
Президента, а Савјет Министара није трочлани помоћни орган Предсједништва, како
је по Дејтонском Споразуму и Уставу БиХ, него Парасарај Влада која себи узима
за право да води БиХ у НАТО. И злично.
Ни у овом
мандату Предсједништво се неће конституисати.
Његови најсвјетлији
тренуци ће бити ових првих Додикових осам мјсеци.
Јер, он жели да се мало до умјерено репозиционира у опште-иностраној јавности.
Послије ће
и он изгубити вољу а како се ближи крај мандата, све ће више радити само за
Републику Српску.
Џаферовић
ће, како мандат одмиче, све више србовати а Комшић ће након неког времена
клепетања нанулама, почети да се котрља низ једну сарајевску калдрму, ка улози
заборављеног, пониженог и скурченог јадника Сарајске Политичке Сцене. Јована Дивјака.
Ипак. Није реално
да се све ово врати на фабричка подешавања.
Много реалнији
је тројни разлаз БиХ, који ће да буде дуг, болан и сексуалан.
У првој
фази ће се наћи неки Сарај Вучић.
Ну. Има још
до тога.
