среда, 6. март 2019.


ПРЕДСЈЕДНИШТВО БиХ
КАЦА ЈЕ КИСЕЛОГ КУПУСА
ЧИЈИ ЈЕ МАЈ
КРОЗ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ

И једина каца киселог купуса у којој је више камења него главица.
ПБиХ се увијек бира а никад се не конституише.
Оно је најозбиљнији показатељ Немогуће Државе БиХ.
Зато што је Бошњачки Унитаризам успио да издејствује да Сарај Чадор присвоји  Хрватског Члана Предсједништва а Савјет Министара претвори у лажну Државну Владу.
Уз друга бројна издејственија.
Тако је Предсједништво престало да буде Извршни Орган Власти, нека врста Америчког Президента, а Савјет Министара није трочлани помоћни орган Предсједништва, како је по Дејтонском Споразуму и Уставу БиХ, него Парасарај Влада која себи узима за право да води БиХ у НАТО. И злично.
Ни у овом мандату Предсједништво се неће конституисати.
Његови најсвјетлији тренуци ће бити ових првих Додикових осам мјсеци.
Јер, он жели да се мало до умјерено репозиционира у опште-иностраној јавности.
Послије ће и он изгубити вољу а како се ближи крај мандата, све ће више радити само за Републику Српску.
Џаферовић ће, како мандат одмиче, све више србовати а Комшић ће након неког времена клепетања нанулама, почети да се котрља низ једну сарајевску калдрму, ка улози заборављеног, пониженог и скурченог јадника Сарајске Политичке Сцене. Јована Дивјака.
Ипак. Није реално да се све ово врати на фабричка подешавања.
Много реалнији је тројни разлаз БиХ, који ће да буде дуг, болан и сексуалан.
У првој фази ће се наћи неки Сарај Вучић.
Ну. Има још до тога.