ИМАМО ЈАВНОСТ

КОЈА ЈЕ ТЕК ИЗАШЛА

ИЗ ПЕЋИНЕ

ПА СЕ РАЗВИКАЛА

И ИГРА СЕ ЈЕКОМ

Некадашња Слобода збора и говора, дјелује, данас, као игла упала у цунами.

Више не постоји.

Све је Слобода, све је Право, све је Збор, све је Говор.

Јавне Говорнице, више, не постоје.

Као што је Хајд Парк. Али, и као што су Новине, Радио, Телевизија, Академије, Институти, Универзитети, Књижевне вечери, Филмови, Позоришта...

Ауторитети, уопште.

Јавност је постала универзална и свачија.

Како глобална, тако и локална.

Па, једна другу хране.

Свако је добио приступ Јавности.

Зато се сви понашају као да су јуче изаши из Пећине, у којој нису смјели ни да гукну, јер старјешина Пећине или Фамилије, или Мајка Хранитељица, нису то дозвољавали.

И, сада се, неартикулисано и инфантилно, играју својом галамом и њеном јеком и одјеком, од брда и гора, које им нису занимљиве.

Занимљивије им је да се надвикују сами са собом, са оним до њега, или оним невидљивим и непознатим, далеким, а и са брдима.

Јавност је постала иста као и сваки њени појединачни Викач и Извикач.

Јавност је сама себи сврха.

Као што је сваки појединачни Извикач, тек Мазохист Самовоајер.

Свеобухватна Масовност не може да почива на критеријумима, мјерама и љествама.

Стога се као врхунаравни критеријуми Јавности, узимју они доступни свима.

Најнижи.

Љестве услова и улазница тек су извириле из земље.

Они су.

◘ Тужибабство

◘ Јетрвство.

*

На та два кључна принципа, те двије кључне технологије, постављена је Општа Јавност. Као и Национална, Стручна, Културна, Политичка...

Свако ко је мислио да ће Отуђење елиминсати те двије технологије, зајебао се.

Отуђење, човјека од човјека, човјека од рада, човјека од вриједности, иметка од рада, важности од квалитета... поспјешило је и умножило те двије почетне људске особине, до свемирских даљина.

Оне, данас, кроз Јавност почивају, дозвољено је, легитимисано, на лажи, манипулацији, кастрирњу, катранисању, спаљивању, прогону, хајци, набијању на колац... само не на Чињеницама и Објективности.

Не постоји Право Мишљења, Право Става.

То је претворено у свачије Право Одстрела.

Јавност је постала супрамасовно Ловачко Друштво у које се улази стицањем било какве Тастатуре. И у коме нема ловостаја.

Свако је изложен том, Антихуманизму Трећег Миленијума, том арсеналу уништења појединца и његове инокосне и колективне свијести, у коме нема мјеста за једну стару добру Француску Гиљотину.

Једнако и Старлетутка из Ријалитија као и Национални Херој.

Јавност је, данас, Фордова трака за Модел Т.

Не зауставља се.

И не избацује готове Моделе Т.

Већ множи и продукује искључиво Монтере на тој Бескрајној Траци.