БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

ЈЕ ЗЛО КОЈЕ

МОРА НЕСТАТИ

Босна и Херцеговина је Земља Мржње.

Није једина на Кугли и у Историји.

Можда је мало до умјерено занимљиво да је то земља равноправне тројне Мржње.

Додуше, Жртве нису тако распоређене.

Али. БиХ је једина у којој се не тражи излаз из Мржње. Разлаз.

И вањске силе, Отоманска Империја, и Аустро-угарска Монархија, и Комунизам, и Дејтон, држале су Тројну Мржњу на окупу.

И Тројна Мржња се држала заједно.

Прва је на излазна врата стала Република Српска.

Али јој то није дозвољено.

Само зато што су у њој остали Срби.

Да су Срби кренули ка излазним вратима нико им не би бранио.

Српска Мржња тражи излаз.

И стварање Републике Српске је излаз.

Муслиманска Мржња, сада Бошњачка, не тражи излаз.

Она тражи Претис Лонац.

Хтвати су наивно, мада су и морали, пристали да буду поклопац том лонцу.

Сада им се то свети Материјалозованом Изборном Мржњом. Цртица Понижењем.

Сутра се изриче пресуда Радовану Караџићу.

То ће бити нови узлет Мржње Муслимана.

Кад би га осудили на смрт, ММ би добила узлет. Имали смо право.

Кад би га ослободили, ММ би добила узлет освете.

Реублика Српска, штагод се пресуди, учврстиће се на путу одласка.

Република Српска схвата да је жеља Сарајева да живи у истој земљи са својим наводним џелатима и још наводнијим геноцидашима, само Мржња која је прерасла у Нагон за истребљењем.

И показује се као свакодневно понижење.

Данас, Насер Орић, на Авазовом порталу, говори о Злочинцу Караџићу.

То је понижење. Не само за више од три хиљаде српских жртава Кравице и тог подручја.

То је понижење за све Србе.

Не можемо бити дио те Земље.