КАКО ЈЕ

ПОДВОРНИЦА РУЖА,

ИЗ ТВИТА О ВУЧИЋУ,

БИЛА УЧЕСНИК РАТА

Гдје се сјети, Руже.

Пита мој добар друг.

Не сјећам се често Рата. Ал некад станем на нагазну.

Углавном, вако је било.

Највећи дио моје пјешадијске фортификацијске бригаде, послије неколикодневног кратког боравка у Првој Оклопној, имао је састав, један бројан костур, који је издржао заједно, до краја Рата.

Годинама смо били једни с другима по рововима и премјештали се по Ратиштима. Знали смо се тако да кад ноћу чујемо ход знамо тачно ко иде.

Гиг је једном рекао, Знамо се боље нег Битлси. Само се не дрогирамо.

За толико времена, Људи све испричају о себи, о породици, о љубавима, о крађи трешања и бостана, о пријатељима и непријатељима, о ЈНА, излажу све што се може измислити и неизмислити.

Већ на пола Рата, нема се више шта причати.

Кад су дани и ноћи без борбе и напада, кад се не гине и не крије по земуницама, од граната, вријеме стане, ноћ траје два мјесеца а дан је још дужи.

Онда се извлаче приче и сјећања из најмањег мозга.

Тако смо открили да један Никола, покој му души, никад није дрко.

Нисам имо потребе.

По године смо живили од те зајебанције.

Ниџо ми је помогао око постоља за Шарац.

Ми смо те метраљешчине дужили по рововима али нико није волио да пуца из њих, јер ба већу даљину расипа метке и нема сврхе пуцати. Нико га не може држати тако чврсто. Ни тројица. Све су пробавали.

Лажу за Јоју, мајку им јебем.

Ја у четном бункеру, складишту, видим неке скаламерије које су ми личиле на седла. Али не знам шта је. Видио сам да је за оружје. Али шта и како. Једног бившег активног официр питам за то. Знам. Даћу ти ја приручник.

Ту сазнам да је то постоље за Шарац. Клиновима се причврсти за земљу, одреди се хоризонтална или вертикална путања цијеви, завежеш конопац за обарач и он сам покрива пут, тамо вамо, горе доле, прецизно ко руком.

Ми то припремимо и то је било чудо божије. Кад онај из БОС-а јави да трактор силази путем и доставља муницију и храну, ноћу, ровови укључе припете Шарце. А тамо пиљевине више него у пиланама.

Једне ноћи Неша почне да прича младалачке сексуалне проблеме. Ми слушамо.

Њих неколицина непунољетних, одлучила је да крене у сексуални живот. Проблем је како и с ким. Сјете се Подворнице која је била распуштеница и по селу се шушкало да понеком изађе у сусрет.

Након неколико конструктивних састанака договоре се да Неша буде фронтмен и да пита Ружу, Бил дала. Ако каже да не би, резервни положај је био да пита Бил је, макар, показала.

Остала тројица ће да буду прикривени а Неша ће да хода око куће, па, у погодном тренутку, да пита.

Након неколико дана одања, изађе Ружа из куће. Што ти стално одаш око моје куће. Оћеш да одем у Станцу Милиције.

Ми мислили да те питамо да нам даш Пичке. Ма, ко ви. Има још тројица. Мајку вам јебем ђилкошку. Марш кући, сви по реду. Вечерас долази отац, све ћу му рећ.

Мени се ноге одузеле. Да сам само једну помако, усро би се.

Ту Неша направи паузу. А ми почнемо да се смијемо ко будале.

Почињу, из мрака и досјетке и подјебе разне.

Видим. Неша неће преживити.

Упада стражар из траншеја. Који вам је курац, и турци чују да се смијете, ено вичу Само се ти, Чедо, смиј, и не знаш да ћете сутра сви изгинути.

Утај час се Мањо довати приузе и Шарац поче да сијече мрак. Почеше и турци да пуцају. Почеше и други  наши ровови. До јутра се нису смирили.

Ја обилазио. Чувајте метке. Зајебанција је. Ма какав. Потрошили пуна коњска кола муниције.

Ујутро, купимо чауре. И шта би, Нешо. Би курац. Нисам више никад наишо крај Ружине куће. Све преко њива и по шумарцима. Јел рекла оцу. Ништа отац није реко ал сам ја отишо неколико дана у друго село код рођака, као да им нешто помогнем.

*

Ето, то је позадина једног Твита.

Сексуална Шетња око Ружине Куће.

Само што, Ружа није рекла да ће расписати Изборе.

Али су је Неша и Јебачи, свједно, бојктовали.