НОВО ДРУШТВО,

ДРУШТВО ПРОТИВАЦА

У другој половини прошлог вијека почело је озбиљно западно раслојавање Државе и Нације.

Под Западним, треба подразумијевати искључиво Сједиње Штати Америке.

Јер је тамо Финансијеризам одавно јачи од Државе и од живља које је настало конгломерацијом, након истребљења и изумирања Индијанаца и Бизона.

Финансијеризам је постао Територијални, када је потпуно овладао Америком.

Кенеди, који је убијен прије 53 године, био је само узалудан покушај стварања Државе у Америци.

Америчко раслојавање Државе и Нације, једнако је уперено и против највећих и против најмањих.

Једнака су им мета и Русија и Република Српска.

Раслојавање и Аморфизација теку свим колосијецима.

Од Војске, преко Медија, преко Политике, Судства, Банкарства, Приватизације, до отворене натурене Педеризације Друштва.

Потка свему томе је стварање Кордона Противаца.

Нација се замјењује Противцима.

Вјера се замјењује Противцима.

Новинари се замјењују Противцима.

Политичке Странке се замјењују Противцима.

Зато је, у Србији, ономад, могао да се појави Отпор.

Импозантан Покрет Против. А да су сви мислили да је демократски. Мада нису знали против чега је Против.

Велики Победник мале Осме Седнице, није био дорастао претходним процесима. Ни државним, ни националним ни политичким. И зато је сатјеран пред Отпор. Зато је отјеран у Хаг.

Циљ и мета, дабоме, није био Слободан Милошевић.

Циљ је био ово што данас има Србија.

Мада ни ово још није потпун Циљ.

Русију, и Путина, настоје да сруше такође помоћу Противаца.

Републику Српску једнако нападају Противцима.

Вукота Говедарица и Младен Иванић, који немају Политичке Странке за побједу на Изборима, требали су да побиједе на крилима великих таласа Противаца.

Противци су Људи који су увијек Против.

То су Људи који су национално, економски, државно, несвјесни.

Њих је пуно свако Друштво и свака Нација.

Али јака Држава, базирана на некој врсти Националне Диктатуре, може да позитивно каналише те слојеве.

У ослабљеној Држави, Држави коју је напала Приватизација свега постојећег, Медији који дјелују анархистично и абразивно, затрпавајући Јаловином сваку позитивну и нормалну, или важну, Тему, коју су премрежили од Запада финансирани Енвеојци... посљедњи траншеји одбране су Велике Националне Политичке Странке.

Зато се форсирају Вукота и Млакота а не њихове Странке. Зато је Вукота важнији од цијелог Есдееса и педесет актера и активиста. Зато је важнији Драшко Лебац од цијелог Педепеа. Или Банкарадовић од цијелог ДНС-а.

Република Српска је већ неко вријеме на граници да Противци прелију Насип.

Противци су опасни за сваку Политичку Идеју. Која овдје мора да буде и Национална.

Они су Крпељи, Губари и Стјенице, сваке Политичке Идеје.

У првој фази.

У другој фази они спречавају да се Политичка Идеја уопште зачне.

Противци не дјелују увијек отворено Против.

Они се прикривају под лажним образовањем, под станачким запошљавањем, под галамом против криминала и корупције, под породичарством и фамилијаризмом, под парама порескох обавезнка, под јавним власништвом над државним медијима, под уличном демократијом, под нападањем Полиције и Судства, под литањем по Парламентаризму...

СНСД је, у Републици Српској, остао још једини међу Великим Политичким Странкама.

Унаточ томе што скоро десет година стагнира.

За четири године, послије Избора 2014е, СНСД је добио више од 20.000 нових приступница.

А на овим изборима само 4.500 гласова више него 2014е.

Негдје је нестало 15.000 старих Гласова. Углавом, Чланова.

То је директна посљедица процеса који су почели прије 2010е.

То је директна посљдица потцјењивања Чланова Странке.

Колико је Члан Странке, и Глас, важан, видљиво је да су се у овој години, и у прошлој, у СНСД-у све масовније почеле појављивати Приступнице на којима је писало да је био члан ДНС-а.

То раније није био случај.

Чланови су, очито, веома рано и веома сензорски, детектовали процесе који се у ДНС-у нису тада показивали. А поготову их није Јавност регистровала.

СНСД се треба чувати да се не сусретну та два процеса.

Процес вањске Противизације и унутрашње Пасивизације.