ЗАШТО СУ

ОВИ  ИЗБОРИ

У СРПСКОЈ

ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ

ПРЕТВОРИЛИ

У РАСУТЕ ТЕРЕТЕ

Најприје, кратке биографске скице о данашњим Политичким Странкама на сцени у Републици Српској.

◘ СДС – Није Политичка Странка. Почео је као један слој Народног Покрета насталог у страху Срба од Коначног Јасеновца и изгона преко Дрине.

Тај слој никад није дефинисао ни пресудну оријентацију. Да ли је то Српство, или је то Антикомунизам. Да ли је то вјештачко Покрштавање, у килажи од 90 до 120, театрално црквенисање или анализа околних процеса и политичко кориштење Националног Времена.

Због тога никада није могао, ни покушао, да се организује као Странка, да оформи Политички Програм и да заступа одређени слој Срба. Пошто је немогуће заступати све Србе.

Зато је тако лако манипулисано СДС-ом, од Чавићеве Сребренице, до Босићевог Пробошњаштва.

◘ ДНС – Настао је одвајањем од СДС-а. Када је Биљана Плавшић, покушала да искоријени, барем дио, криминала у СДС-у, и није успјела. Тада се то звало Српски Народни Савез.

Пошто је Биљана Плавшић била против Милошевића, Политички Београд је све учинио да она изгуби од Поплашена. Тако је њено мјесто преузео млађани доктор Костић, којег је Павић, као Стари Службаш, лако елиминисао и преузео Странку.

Павић је у тој групи одлазећих, из СДС-а, са Биљаном Плавшић, политички био највјештији.

Зато је у сваким изборима његов ДНС играо на два колосијека. Правило Службаша у Политици је Никад не испадни из игре.

У овим изборима је Службашка Структура преферирала Вукоту, не као Политичара већ као Будалу, којег ће искористити.

ДНС је, у овим изборима одступио од играња на двије карте и више играо на Вукотину. То без Павића није могло ни да почне ни да прође.

◘ НДП – Инсталатер Чавић, инсталиран у СДС, задао је један од смртнијих удараца СДС-у. Са својом познатом Сребреницом. Чавић је Чеда Јовановић СДС-а. Вукота је сада, крај Чавић-Босићеве ере.

Када је протјеран, његови ментори су му помогли да оснује НДП, како се данас зове.

То је класична манипулативна Странка. Као и ПДП.

Сада је Менторска Сиса пресушила. А и ако није, окренула се ПДП-у.

◘ ПДП – Класика Манипулативности. По налогу Ментора иступио је из Власти са СНСД. Даља објашњења нису потребна.

Младен Иванић је Расим Љајић Републике Српске.

Увијек на Положају а никад заслужан низашта.

◘ СП – Остатак Социјалиста које је послије рата овдје направио Слобо и Политички Београд. Користећи Удбашку Мрежу.

Живко Радишић, са својим познатим Чуперком на челу, није био дио те структуре.

Зато је направљен ДСП, одвојио се и касније отишао у СНСД.

Из два разлога. Да преузме Додикову Странку и да никад не испадне из Колосијека.

СП Ђокића никад није показивао политичку уцвиљеност расплетом, понашао се скромно и практично, није манипулативан, задовољан је оним што им СНСД омогући. И што, понекад, дође Дачић.

◘ СНСД – Настао на крилима полета послије Рата. На крилима Успјеха Европске Социјалдеморкатије. Није био ничија проточна цијев. Зато и има оно Независних у називу.

Отпочетка је имао профил Алтернативе Есдеесу, профил Странке, јасну оријентацију према Људе. И данас се старим Члановима очи засјаје кад се помене то вијеме.

Стога је у првих десет година растао иако је имао све против себе, и СДС и Београд, и Четнике и Цркву.

Странци су га тетошили пошто у имали наум да га интегришу у Босанску Социјалдеморкатију Лагумџије и да тако унитаризују БиХ.

Побједа 2006е је на површину избацила дио СНСД-овог програма: БиХ – два Ентитета и три конститутивна Народа.

Окретање Републици Српској, Национализму, изазвала су два процеса.

Унитаризација из Сарајева, што укључује и агресивизам Лагумџије, и крах европске Социјалдемократије, коју је Територијални Финансијеризам искористио у неолибералне сврхе.

СНСД је увијек окупљао мање или минорне снаге. Утапао их и ишао даље.

Грешку је направио са ДСП-ом.

То је зауставило раст СНСД-а.

Та структура је по цијелој Републици имала систем скретница и кочница.

Додик је, вјероватно, из неког разлога то морао да учини. Али никада неће објаснити зашто.

2010е СНСД је стао.

Тражио сам да се СНСД реорганизује и окрене Људима, да постане Политичка Породица.

То је био почетак мог краја.

Добар дио те инкорпорисане структуре, у овим Изборима је радио не само у корист Вукоте већ и против СНСД-а.

СНСД је, само ове године, добио 9.000 нових Приступница, прије Избора. А број Гласова, у односу на 2014у, повећао тек за четири, пет хиљада.

Организација је, дакле, заборавила своје Чланове, затурила их негдје, и они су се пасивизирали, нису изашли на биралишта или су дали глас неком другом.

Не само то. Организација СНСД није ни један од 50.000 изгубљених Гласова СДС-а, привукла на своју страну.

*

Дакле. Стагација СНСД, у овим условима распада свих Странака, а и ПДП је пред распадом, који ће мало закаснити, још увијек је стабилност.

Распад других је потпуно логичан слијед њихове историје.

Након три пораза, падају и најјачи.

И за то није заслужан Додик.

Али. У тим условима распада свих, СНСД-ова Стагнација је назадак.

Да је 2010е почео Пројект Политичке Породице, данас би имао близу 40 мјеста у Народној Скупштини.

Помогли би му и ови процеси у другим странкама, који се тек сада показују а који су били предвидљиви, најмање уз Локалне Изборе. А и инсталирањем Пробосанства код Срба.

СНСД, ако жели да крене даље, мора да већ сада зна шта ће бити за двије а шта за четири године.

Не само са СНСД-ом, већ са свима.

И да се технолошки реорганизује на бази 2000 Одбора. Да се врати Људима. Да организација постане власништво Чланова и Бирача а не ФЛМШ у Службашких Структура.

То, ако је уопште могуће, захтијева Петољетку цијелу.