СРПСКА

ПОЛИТИЧКА

ТРОМОСТ,

ПОГУБАН НАЦИОНАЛНИ

ФЕНОМЕН

Срби имају то дуготрајно колективно турско чаршијско предвечерје испијања каве, једног чокањчића Шљииве и грицкања зерделија, чекајући да се појави Лијепа Емина. Или је гледајући, ништа не чинећи.

То је насљеђе Турског Доба и подсвјесно уживање у вишевјековоној чињеници да Вријеме Стоји.

Када, међутим, Вријеме Крене, та придодата Српска Свијест се не снађе.

Небројено пута, она се није снашла.

И то је, увијек коштало Србе.

Посљедњи пут је то било у времену припреме и Распада Југославије.

Срби су у њу, Краљвину СХС, ушли својом грешком

А из ње, СФРЈ, испали грешни.

И национално и територијално оштећени и обогаљени, толико да је опоравак још далеко од видика.

Данас се у Свијету, економском, политичком и геополитичком, догађају урагани, нови хоризонти, ломови, аутостраде Сунца, распади и састави...

А Срби ћуте. Сједе. Мезе Зерделије. Чекају Лијепу Емину.

Они нису ни свјесни да се Свијет Ломи.

Они ни посумњали не би да је то, можда, први пут, у њихову корист.

Па се, тако држе Европске Уније и њених усраних интеграција које, више, не би биле занимљиве ни Ћоркану. Да се данас гради на Дрини Ћуприја и оне, Еуинтеграције, појаве китњасте, са трбушњаком за пијане будале и локалну господу.

Они, који се данас, држе Еуинтеграција, ко пјани плетера, могу то да чине, могу да раде шта хоће, јер је Српска Колективна Свијест, национално и временски трома, цементирана, пуна каменца и црног гљивичног смрада, сатјерана у мрачне и недоступне углове.

Прошло је Српско Вријеме кад је Обреновић питао шта каже Народ.

Данас не мора нико да пита.

Народ не каже ништа, стезо, не стезо.

ЕУ је коначна пропаст Европе.

Европа и Европска Унија нису исто.

Али је Европа сведена на ЕУ.

Српска Свијест мора то да схвати.

Још увијек није касно да се искочи из задњег вагона.

И погледа Новом Времену у очи.

За тај поглед, потребан је Национални Програм.

Али не на Сану начин, нити на начин Сви Срби у Једној Јазбини.

Данашње Вријеме, и данашњи Свијет, нови Играчи Истока, Русија и Кина, корају се гледати као помоћно превозно средство за Мале Народе.

А Срби се, Вођство Србије, прије свега, утркују да буду ложачи локомотиве Европске Уније, којој спадају и осовине и точкови. Аувагони остаје негдје низ пругу.

У таквој ситуацији, када је Народ опијем предвечерјем у Врмену које стоји, када је Елита и Вођство, инсталирано од стране Софтвера Западне Трулежи, одговорност морају преузети Умници из свих области. Вјере. Културе. Економије...

Не укључујући оне који су покуповали своје Незнање.