ЧЕТИРИ
ПРСТА У САРАЈЕВУ,
ДВА
ПРСТА У ГРЛО,
ДВА
У ОКО
Четири Прста
Ердогана, огавна је параотоманска мрачна знакобоља која значи Јединство Држава
Застава Народ.
То је,
угрубо преведено, Сви Срби у Једној Држави и Гдје је Турска Застава ту је
Турска Држава.
Цијели тај
перформанс у Зетри, Зеленој Трансверзали, сваког ко Политику посматра као
дјелатност Трећег Миленијума, тјера на повраћање.
То је такав
повратак у Мрак Средњег Вијека, да чак и у данашњем Сарајеву, боде очи.
Али, то је
прст у око, не само два, Србима и Хрватима у БиХ, Србији и Хрватској, мада се
оне, обје, праве Вучић, већ је Прстуоко и ЕУ, и њеној лажној политици
Интеграције Западног Балкана и пријема у ЕУ, Прстуоко Глупој Вучићевој
Политици, Прстуоко САД и Америчкој Амбасади, којој је БиХ, како серу плаћени
Аналнитичари, поново у фокусу. УМК.
Републици
Српској та посјета иде на руку.
То је добар
корак у подјели БиХ.
Хрвати су,
опет, у најтежем положају.
Ријешили су
се Срба, у Хрватској, али ће их, овдашње Хрвате, јебати Шаховница на Дрини.
Када Путин
и Ердоган подијеле БиХ, као некад СРЧ, Стаљин Рузвелт Черчил, ФНРЈ, Хрвати Херцег
Босне ће да плате и за Шаховницу На Дрини, и за Вашингтонски Споразум, и за
Државствовање са Сарајевом.
Ердоган је
умјерено и промишљено, али отомански јасно, говорио у Сарајеву.
Тешко му је
истргнути реченицу којом би га черечили.
Али то и
јесте најопасније. То разликује Ердогана и Мектића.
Бакир је,
Међутим, Будалаш из класе Мектић.
Својим
узјапуреним узвиком да је сам Бог послао Ердогана, он је показао свој политички
примитивизам и санџакализам.
У
комбинацији Ердоганова Четири Прста, Бакировог проглашења Ердогана Божијим
Послаником, узвика Алах Уекбер и једновјерске манифестације балканских и
европских приступних тачака, Ердомитинг у Сарају веома је опасна геостратешка
активност.
Ћутња ЕУ,
која усере пун лавор за сваку балканску ситницу, Америчке Амбасаде у БиХ,
Вучића, па и његовог Додика, Високог Представника, ПИК-а...
може да
значи да је ЕУ прећутно одустала од Западног Балкана и да га радо препушта
Турској.
Успут ће,
само, мало лагати Педере и давати кредите.
Нек су
дужни, па нек су и под Турском.
Помирљивост
Додика је директна посљедица његових штетних контаката са Вучићем.
Вучић је
поптуни Српски Промашај.
Његове
карактерне особине нису тако катастрофалне колико његова ограниченост да
сагледа трендове и посљедице. Зато се упушта у свакојаке будалаштине, само да
би га неко од Европљана, негдје, поменуо. А сваки од тих потеза води Србију у
провалију.
Уосталом,
немогуће је да поријеклом из Бугојна буде Бранко Микулић Олимпијада, и још
један успјешан Политичар.
Додик и
СНСД, и остала Национална Номенклатура у Српској, ако је има, требала је
самљети Бакира и Сарајево, поводом овог Ердомитинга.
То је била
прилика за добрих двије недјеље Часа Анатомије над БиХ која је немогућа, која
не може опстати и којој је Сарајево и Бакирова Тма, главни нуклеус тих
немогућности и аутизма.
Ситни Шићар
је увијек ситан, ако је у ћутњи.
