ИЗБОРИ СУ

СКОРО ПОТПУНО

У СФЕРИ ПОДСВЈЕСНОГ

И ИРАЦИОНАЛНОГ

Зато многи не могу да успију. Не знају шта раде. Не знају гдје су доспјели. Посежу за неодговарајућим средствима и помоћима. Показују Болести. Кваре НДД Сферу.

Све је, дабоме, прекривено слојем јаловине. Дневним политичким практицизмом најниже врсте.

Зато и није лако видљиво.

На основу моје вишедеценијске праксе са Изборима, одавно сам поставио тезу да Бирачи одлуку о Изборима, доносе на половини мандата.

Они је не доносе свјесно. Већ подсвјесно. У чему има добар дио и ирационалног.

То је, у случају Српске, гдје су избори сваке двије године, Локални и Општи, наизмјенично, могуће и егзактно, једним дијелом, доказати.

Стога свако ко мисли да Изборе добијају Паре, нека кандидује Банке. Ко мисли да Изборе добијају Чињенице, нека кандидује Статистички Завод и Архив. Ко мисли да Изборе добијају Интереси Грађана, нека кандидује Америчку Амбасаду. Јер она о томе сере највише а најрјеђим. Ко мисли да Изборе добијају мало шљунка, мало водовода, мало бандера, нека кандидује односна Предузећа. Ко мисли да Изборе добијају асфалтирани путеви и сокаци, нека кандидује Асфалтне Базе.

Избори, као свенародно учешће у Политици, темеље се на Егзистенцијаизму, као Филозофији Подсвијести. А не на Егзистенцијализму као Практицизму.

Некад су за Егзистенцију, која обухвата, прије свега Опстанак, а данас је ту и Самосталност, Благостање, Сигурност... били задужени велепосједници, феудалци, краљеви и лозе... и одлучивали о земљама, подручјима и народима.

То је била каква таква сигурна подлога Егзистенцијализма као мирног подсвјесног процеса.

Појавом Држава, Демократије, Политике, Политичке Артикулације, Подсвјесна Филозофија Егзистенцијалима, која се темељи више на колективитету, него на индивидуалитету, и то је оно што је тешко докучити у дневном политичарењу, окреће се новим Феудалцима.

Бирачи ће гласати за онога ко му у Подсвијест усади већу дозу Егзистенцијалног Мира.

При чему ни они, ни дозатори, не знају тачно о чему се ради.

Па се то објашњава Политичким Талентом.

Којег неко има а неко нема.

Неко успијева код Бирача на основу тога а неко на основу осталих помагала.

Први трају дуже а други краће.

Први се тешко мијењају, други се често мијењају.

Да би се управљање НДД Сфером олакшало, сложени механизми Манипулације утичу на промјену Подсвијести. Колективне Подсвијести.

Кристалан примјер тог утицаја је линија Милошевић – Тадић – Вучић.

Олакшавајућа околност је била недостатак потребе за Рационалним Национализмом, јер су Срби одавно заокружили Националну Сферу.

А Национализам су разбацивали у његовој дивљој шешељизованој варијанти.

Па је то, и презасићеност ратовима, криминалима и општом несигурншћу, којима је обиловала Милошевићева ера, послужило за промјену Свијести и Подсвијести, како би успио један углађени стерилизовани, благи, јалови Тадић.

Који је трчао само једну дионицу те штафете.

Када је Колективна Свијест довољно анестетизована, дошло је вријеме за новог тркача Штафете Подсвијести. То је Вучић.

Погледајте како се њиме прецизно управља и како он дјелује на Свијест и Подсвијест. То више није тихи, прикривени, процес. То је Гажење Национане Свијести и силовање Подсвијести. До крајњих граница које могу да се поднесу.

Колективна Свијест у Србији, и Колективна Подсвијест, близу је границе када више неће бити повратка.

Ако се пријеђе та граница, Срби иду ка нестанку.

Њихова Филозофија Егзистенцијализма у Колективној Подсвсијести, више неће постојати.

У Српској офанзиа није таква јер се рачуна да је главни противсрпски фронт Србија.

Мада је Савез За Промјене и Српско Пробосанство, дио те акције на промјени Колективне Свијести и Подсвијести Српскијанских Срба.

Који нису ни слични Србијанским Србима.

Проблем је само што немају Своју Државу и што их је мало.

Велика Политичка Странка Рационалног Национализма, овдје, а и у Србији, кад би је било, требала би, умјесто Главног Изборног Штаба, да формира стални мултидисциплинарни центар за комуникацију са Колективном Свијешћу.