СУВЕРЕНИТЕТ БиХ

И ЕНТИТЕТА

И ЛЕГИТИМИТЕТ

ПОЛИТИЧКЕ АРТИКУЛАЦИЈЕ

И ИНСТИТУЦИЈА

КОЈИ ИЗ ТОГ НИВОА

ПРОИСТИЧУ

Грађани БиХ, мада Грађани БиХ не постоје, не заслужују да имају Државу. БиХ.

Поред тога што та, ова, Држава БиХ није настала њиховом вољом, чак ни вољом муслимана, и што, оваква, лего држава, нема ничију подршку, то је друга важна чињеница која ће одредити Пропаст Босне и Херцеговине.

Не заслужују БиХ, зато што је јуче главна вијест било препуцавање Николе Шпирића и Драгана Мектића.

А уопште није била вијест да су Изетбеговић, Никшић и Комшић, имали састанак, у Америчкој Амбасади, са Амбицом Кормак. На тему Изборног Закона.

Чак и када се правим будала, па не мислим да је скандалозно и понижавајуће, да Лидери Политичких Странака иду једној дипломатској сукњари на разговор, остаје упитна било каква њена надлежност, чак и у својству посматрача, над Изборним Законом и његовим измјенама.

Али. Главни и почетни проблем и јесте у том одласку у просторије Америчке Амбасаде.

У нормалном свијету, који је такође поткупљен, диригован и манипулативан, као и босанскохерцеговачки свијет, само је то мање видљиво јер тамо још нсу успјели пронаћи провидно стакло и целофан, као што је то код нас, Амбасадор живи у некој врсти Кућног Притвора.

Он излази само када га позову неком пригодом. Или када се, између држава, догоди неко Тешкое Сраније. Па то дође као прилика да се његовој Држави уручи демарш. Или тај позив њему бива сигнал Његовој Држави да понашање и акти нису у складу са међународним нормама и достигнутим степеном развоја билатералних односа.

Она тројица су, међутим, без икакве бриге, и памети, отишли код Амбице Кормак.

А Сарајска Јавност, која претендује да буде Државна Јавност, то сматра посве уобичајеним.

Чиме је свака њихова позиција у тој међунационалној и политичкој сторији око Изборног Закона, од којег је Сарајево, уз помоћ Најнижих Представника, начинило јавну кућу за бесплатно сексуално искориштавање Хрвата, изгубила валидност и легитимитет.

Без обзира колико гласова они и њихова Странка имали иза себе.

То је знак потпуно уништеног суверенитета БиХ. Као и дијелова БиХ, које они представљају.

Једини суверенитет који је, данас, остао БиХ је суверенитет Републике Српске.

Опозиција у Српској, са боравком у Сарајеву, и они који мисле да невјерско клањање најбоље резултате постиже када је без гаћа, рећи ће да је то Изолација Републике Српске.

То се, пак, данас, показује као Аутономија. Као Самосталност.

Да је Република Српска ишла у Америчку Амбасаду, и њени Лидери, данас би била под Сарајевом.

Сувереност, као и Самосталност једне Нације Државе Друштва, па и сваког појединца, не постиже се данас. Она се постиже јуче, прекјуче...

Данас се само наставља.

Зато је јадна БиХ, која сва стане у једну Америчку Амбасаду.