ОПОЗИЦИЈА У СРПСКОЈ

-      ЦРНАЦ У ТУНЕЛУ

Откако сам постао Министар, прије скоро двадесет година, слушам нарицаљке из руководства и активаријума Српске Демократске Странке, о томе како је све пропало. Како ће Баба уништити Српску. Како ће Тракторист да јој узоре Гроб. Како су Криминалци преузели Власт. Како Оде Маст Упропаст.

Несхватљиво је да је та обична људска особина, или болест, самодепресије, самооцрњавања и оцрњавања свега око себе, као болест предаје, болест одустајања, болест аутизма, болест дављеника који је добровољно ушао у живи пијесак, у стању да пријеђе на колективитет, какав је Политичка Странка. Или на умјетност, у појединцу или у цијелом правцу.

Као да је све почело оном пјесмом Радована Караџића о Сарајеву.

Али, било је и прије. У филмском стваралаштву, за вријеме Социјализма. Такозвани Црни Талас.

Та филозофска Немоћ човјека Да Буде, да се укључи и преузме одговорност, доводи до болести, пјанске или аутистичке, свеједно.

У Политици је то, већ сада, евидентно као Политички Правац, Црни Талас Опозиције.

Више од деценије, Опозиција у Српској, и Опозиција Српској, убија Србе у Српској у појам о томе како су пропали, како су помрли само још то не знају, како су их опљачкали и изварали, како су им сахрану одржали, јер ће послије бити скупља а неће имати ни пара пошто ће и њих покрасти.

Као у оном вицу о Хаси и Фати. Коју је Хасо желио да убије а да се не види и да не иде у затвор. Па се савјетовао са доктором. Ећим видио да је будала па му каже Сваки дан јеби Фату три пута. Али јеби крвнички. За три мјесеца ће умријети, ко од Сушице.

Дан пред излазак деведесет дана, сједи Хасо пред кућом. Кост и кожа. Сунча се, грије се, прољеће долази. Али, ни муве не може да склони са лица.

Наилази Хусо. Што Фата нако пјева по кући. А шта ће, јадница, пјева а не зна да ће сутра умријети.

Зашто Српска Демократска Странка личи на Хасу.

Зашто сваког дана одређује, уз помоћ Педепапана, руководства Педепеа, датум Смрти Српске.

Ако тај Есдеес Руководни Булументаријум,  на челу са великим политичким Умњаком, познатим под библијским именом Гацкус Говедариус, не може да схвати основну филозофску поставку Политике, да нико никад није добио Изборе сијањем мрака, пропасти и песимизма, требао би да зна да Стање Ствари стоји посве друкчије.

Скоро 400.000 регистрованих возила је у Српској. Само то, нпр.

Па да су сви Запорошци и Трабанти, Мајку Им Јебем, и то је неко богатство. И није пропаст.

Од педесетак градова, величине као Бијељине или Бањалуке, које сам обишао у задње три године, по еунијској и натовној Европи, ни један није уређен, богат и ведар, као што је Бањалука или Бијељина.

Сад сам био у Старој Загори.

Бугарска је у ЕУ и у Нато Пакту.

Град је, по величини, између БН и БЛ.

У центру града су им тротоари као да су бомбардовани.

Таквих нема ни у бијељинском предграђу.

Поклопце за шахтове праве од бетона. Па су им поједине коцке, између арматуре, поиспадале и тако то стоји.

Општа прљавштина и неуређеност.

Ђесу паре. Па, покрали Есенесдеовци.

А кад смо, трећу ноћ, дошли у Бијељину, центар града блиста. Ко Париз.

И други градови, у којима сам био, чак и познате туристичке дестинације, такви су и гори.

Градови који нису имали Рат и чија се земља није распала.

Рукомудство Есдееса и Педепепрдоње, Лукаводство Педепеа, требало би да оду мало по Животу Европе а не само да сисају памет на воркшоповима. О томе како ће својом имбецилношћу, која је зачин за имбецилност странаца, да сруше Режим. И они да узјашу. Постану Поглавице и оду у Легенду.

Мрачњаци и Самопрчњаци.