ЗЕМЉА
СОРОШИЈА
И ЗЕМЉА
ВУЧИЈА
У
ДОБРИМ ОДНОСИМА
Не треба данас
писати Страдију. И описивати Слијепог Вођу који води Народ у Провалију.
Данас Слијепи
Вођа има Очи. И више него што му је потребно. И данас, такав Вођа, води Народ
Сорошу. Не мора у Провалију.
А и ако не води,
Провалија дође сама. Сорош.
Предсидељ
Србије пристао је на Бриселски Споразум и тако учинио да се Србија одрекне
Косова. Само што то још није нигдје речено у једној реченици.
Као што је
предао Србију Нато Пакту а стално сипа, он и његови, реченице о томе како Србија
неће ући у Нато.
Трећи гријех
Александра Вучића јесте постављање Лезбијке за Председника Владе.
Немам ништа
против Лезбијки. Нек се јебу саме, осим мене.
Али је јасно
да је то чин којим је дефинитивно требало понизити Србију и у њој убити било
какав животни импулс.
Четврти Гријех
Вучића је коначан.
Приликом посјете
празној сали Генералне Скупштине, отишао је на ноге Џорџу Сорошу.
То је потез
коначног затрпавања Србије.
Она се од тог
трапљења не може опоравити.
Џорџ Сорош је
Дрипац који је пристао да, за млијарде које није зарадио, обавља најпрљавије
послове Америчког Морганизма, Финансијерског Територијализма и З&ФТ-а,
Пентагонске Америчке Демократије као расутог терета по свијету.
Он није
никакав филантроп, инвеститор и капиталист.
Он је Лешинар
Здравих Нација, који их прво црва, потом посипа живим кречом а онда им, уз
помоћ малобројних преживјелих домаћих лешинарчића, кости и перје развлачи по
спрженој и напуштеној земљи.
Он је
инструмент Финансијерског, Неолибералног покоравања Свијета.
Таквом је
Вучић, Председник Србије, отишао на ноге.
Поред свега
што је познато о Сорошу.
Поред свих посљедица
Отвореног Друштва, Цивилне Идеологија и Невладиног Сектора.
Поред тога што
Орбан настоји да, из Мађарске, одакле је то Зло, протјера све што је Сорошево.
Отишао је да
потпише Коначну Капитулацију Србије и Српства.
