НАЦИОНАЛНО ВОЂСТВО

И ПИНКОВ ЖИРИ

Очекивао сам више у Доњим Лагама а ти си подеро у горњим. Тај Вибрато, мислим, некако, натегнуто је, није до краја. Баш си, нако, како се каже, Пакетић. Ја сам Уметница и ја знам шта причам. Имаш Песму од мене, ето. Нама су рекли да ми ту, оно, оцењујемо, јелтако, ал да правимо Шоу. Извињавам се што сам био пјан у жирију. Покушавам да говорим о струци. Шта ти оћеш, Корњачо са Галапагоса. Овдје је само бла бла бла бла, ко кокошке сте.

Тако је Шабан Шаулић, овом задњом реченицом, оцијенио Национално Вођство Србије.

Није.

Да ме не би тужио.

Већ је тако оцијенио рад Жирија Пикових Звезда у коме је био, из мени неразумљивих и недоступних разлога и чињеница, приморан да сједи и да остане до краја.

Пинкове Зведе, Клијентелу, Атмосферу, Медијску Помпу и Жири Пинкових Звезда, као и цијелу Пинк Телевизију, треба проучавати као узорак ткива Савремене Србије.

Анализа угљеником могли би открити старост сваке Болести.

То, Жири и Пинкове Звезде, није никако Кич Феномен, нити некадашња Култура Слободног Времена. То је, превасходно Политички Феномен и Национална Дијагноза.

Свака од горњих реченица може се лако превести на језик Политике Вођства Србије. И свака је већ небројено пута изговорена. Ја сам Паметан и знам шта говорим, сјећате се. И многе горе не споменуте.

И цијела та Некроза могућа је у свакој од земљурака са простора бивше СФРЈ или нове ЕУ и бившег Соц Лагера.

Вођство Србије данас се, у длаку, понаша идентично Жирију Пинкових Звезда.

Тамо тачно могу да препознам неку сулуду Мају Николић која ће једним хиром да одређује судбине Срба. Тачно се може лоцирати општа некомпетентност Даре Буба Маре. И њених генијалних технолошких похвала Ахахахаха. Тачно се може препознати како је у Доњим Лагама страдао Србин Косова. Био то Оливер Ивановић или сирота жртва шиптарског насиља у неком сасеоку. Као и ЗСО.

Трилере и Боју Гласа показују једино Таблоиди.

Улогу Зорице Брунцлик, кад плаче, обавља Врховни Командант Оружаних Снага. Што не постоји, као ни двадесет албума Маје Николић.

Муж Зорице Брунцлик, кад плаче, јесте Амбасадор САД, Скот.

Понеки Шабан, или Александра Радовић, појави се однекуд, не у Власти и Вођству, већ негдје у нејасној Опозицији или ту поред... и, у суботу је опет Нови Ауторски Текст.

Зар вам Ауторски Текст не личи на једну емисију Пинкових Звезда, у ранијој фази елиминација.

Свака Нација и Држава, ако је то икако могуће, требала би да се чува копирања Пинкових Звезда и дотичног Жирија.

Али како. 

Кад то није посао Народа већ Вођства.