недеља, 09. јул 2017.

KAKO ДЕСЕТ ГОДИНА
МРАКА СРБИЈЕ
НЕ ПРОДУЖИТИ
НА ЈОШ СТО

Радикали и Милошевић поклопили су сву постјугословенску Србију и њено вријеме. И још је глођу.
То је само зато што Србија нема изворну демократску политичку снагу, на којој би настала уобичајена Политичка Артикулација. Односно, Странке.
Већ на том непостојању Политичке Подлоге настају и живе деформитети. Којима се лако манипулише. Као и Бирачима и Јавношћу.
Па је зато могуће преко ноћи Вировитица Радикале преименовати у Вебер Напредњаке.
Велики Кројачи, Странци Усранци и Финансијерски Територијалисти, све су урадили и све чине да такво стање Србије остане.
Јер је богомдано за владавину над Србијом.
Кад један лидер испуши, као што је био случај са Тадићем, мада су и претходници имали своје испушне крајеве, на разне начине, Милошевић, Ђинђић... окупиш против њега сав Фронт, ДОС, срушуш га, и нађеш већ припремљеног Заева.
Тако сада пуши Вучић. Мада он то не зна. Само се чуди шта му шишти крозуши.
А већ се спрема сва булумента против њега, коју ће се мобилисати када он обећа да ће признати Косово.
И кад призна, готов је.
То ће ићи много брже него што мислимо. А Вучић ће владати много мање и краће него што машта.
Ну.
На тај начин не може се спасити Србија.
Спас за Србију јесте само јака Национална Држава 21. вијека. Да не би увијек остала провинција магловитих региона. У којима би се уљуљкивала ко и у СФРЈ. Ми смо највећи од свих Социјалистичких Република, и имамо највише територије. И имали смо највише Аутономних Покрајина.
И да не би по њој дефиловали Шиптари, Санџаклије, Арапи, Хрвати, Бугари... а за Србе само организовали туре у ваљевски крај или негдје, за сликање тих Абориџина.
Србија мора да схвати да су јој од свих, остали само Срби.
Нико ко није Србин, и у самој Србији, не мисли јој добро.
Србија се мора ослободити пијемонтализма, регионализма и националног доброчинитељства.
Србија мора да схвати да и она и Срби могу опстати само упаковани у модерну Националну Државу.
То не морају да схвате Бирачи и Живитељи Србије. Али морају умни, политички, економски, филозофски и културни слојеви Србије.
Стога је крајњи час да се крене у пројект Велике Политичке Странке под називом, нпр, Србија 21.
Што би значило Србија 21. Вијека.
Са општим слоганом и политичким програмом: Српски Век Србије.
Србија није одавно имала Српски Век.
То је озбиљан посао у којег треба да се укључе млади људи, образоване демократе, они који нису били у другим странкама и да по општинама Србије, једној по једној, крену да окупљају људе, исте такве, али и друге, грађане, бираче, омладину, под условом да нису били чланови других странака.
Да крену прво у борбу за локалну власт, корак по корак, и за Народну скупштину. У најбољем распореду звијезда, требаће им десет година да дођу до релативне побједе на Општим Изборима.
То ће захтијевати Рат и Крв. Јер, хорде Вичићеве Владајуће Странке неће ни прву ноћ мировати. Ни свих ноћи током десет година. Или хорде неког другог Вучића.
Али, друкчије се Србија не може ослободити.
Свако ко нуди неко друго рјешење, неко окупљање све опозиције на црту Вучићу, ко прави вашарске покрете, јауче над Сребреницом, обилази Амбасаде, тражи паре за Странку или Покрет, ко говори да је Вучић диктатор и зло, ко напада Николићеву жену... Јуда је.
Али није показао Вучића. Показао је Србију.
Тих десет година, ако се нађу људи који ће их утрошити у политичкој борби, биће највећа национална инвестиција у Државу Србију.
Биће то оно што је Србија требала да уради, предвиђајући Распад Југославије који је, у ствари, био удар на њу и на Србе.
Мада морам да кажем да сам веома скептичан.