САРАЈ
ЋАДОР
ЋАРШИЈА
ГЛАВНИ
ЈЕ УКОПНИК
БиХ
Миле Ласић,
озбиљан описивач, дијагностичар и анализатор социолошког, политиколошког и
политичког стања БиХ, објавио је тезу да је за БиХ најопаснија политика
бошњачких Странака.
Са нивоа
формалног, Ласић је у праву.
Јер та
политика, било којег страначког конгломераторијума, утемељна је на мрачњачкој
сржи Исламске Декларације Алије Изетбеговића.
Циљ је
једновјерска, једнофундаментална, БиХ која би била Босна и ништа више.
У том смислу,
ни једна Политичка Странка у Бошњака, а оне су све сарајске, што је друга
пресудница, нема посебну Политику и Страначки Политички Програм.
Већ има
инсталирану Сарајску Политичку Технологију по којој се остварује Исламска
Декларација.
А Сарајска Политичка
Технологија је такође мрачњачки, заостали, фундаментални ментални склоп Чадора.
Њене особине
су превара, претвара, обмана, лаж.
То нису Политике.
То је Турски Друм
самоуништења.
БиХ је уништена
и за њу више ни једна Политика није опасна.
БиХ су
уништиле те Сарајчадорлије.
Добро. Уз мале
примјесе Санџаклија.
Не знам зашто
се сјетим ње.
Телевизије
Сарајево прије рата. На којој сам био Новинар 15 година и стигао до своје
уреднички независне једномнедјељне емисије која се емитовала из Бањалуке а за
цијело подручје БиХ и за она подручја СФРЈ која су могла пратити сигнал ТВ СА.
То је била
Телевизија врсних аутора и креативаца. Озбиљних Новинара. Са те Телевизије је
потекао и Емир Кустурица. Многи књижевници и редитељи.
Када је почео
Сарај Рат, дакле, прије фашистичког, агресорског и геноцидног српског гранатирања
и опсаде Сарајева, Телевизија Сарајево је нестала а новинари и аутори су се
буквално разбјежали по свијету.
Остао је само
Сенад Хаџифејзовић, тај њихов Илија Гузина, који је на ТВ дошао из Санџака и
Радио Сарајева.
Многи од тих
људи су већ одавно мртви. За већину не знам ништа.
Али знам да то
нису били људи ове сарајевске врсте. Да јесу, остали би. Не рачунам Србе.
Данас се Сарајево
представља као Бошњачки Драгуљ Истока и као Ердоганов Европски Дијамант.
Нико се више не
сјећа Телевизије Сарајево.
Да се сјећа,
видио би у каквог су Монструма претворили Сарајево и Босну.
И видио би да
Босне и Херцеговине више нема.
Стога је
депласирано озбиљно размишљати о сарајским Политичким Странкама.
И рачунати на
њих.
