ДВА СУ

КРВАВА ФРОНТА

У БОСНИ

И ХЕРЦЕГОВИНИ

Један Фронт је између Бошњака (најновија номенклатура, оп. а.) и Хрвата Босне и Херцеговине.

Други Фронт је између Бошњака и Републике Српске.

На Првом Фронту циљ је уништити Хрвате да не би добили Трећи Ентитет.

На Другом Фронту, циљ је уништити Републику Српску да не би било Срба.

Иако је везивање застава, Шаховнице и Љиљана, привремено развило љубав миловања по гузици, између Хрвата и муслимана (тадашња номенклатура, оп. а.), Први Фронт се никада није ни прекидао. Још од Усташа, Хрвати су користили муслимане као цвијеће за показивање. А у овим Ратовима Распада, муслимани су покушали да им врате. Окурчили се и постали хорци пјесме Дрма ми се, дрма, кићанка на Фесу.

Нарочито су се окурчили у Дејтонском Миру. Хрвати глупи и наивни, какви никад нису били, налелгли на руду приче о Еуропској Босни, нашој.ба, ђећемо ми владат, само да укинемо Српску.

Док су укидали Српску, у Федерацији су нагузили те Хрвате.

Сада је тај Први Фронт вјечно отворен и са њим треба трајно рачунати као са Перманентном Политичком Категоријом.

Срби су, пак, из Рата, и из Дејтона, изашли као Држава.

Глупи Есдеес, глупљи од Глупих Босанаца, није то знао да искористи и почео да крчми. Док се Коло Позиционе Среће окренуло, скоро да је било касно. Иванић засладио дарове  распродајом банака, продајом привреде и поклон рачуном ПДВ Сарају.

Прошла Милићева пјесма Сад Га Ломи.

А почела да се пјевуши Сад Га Јеби.

Сарај Чадор се грчевито бори на оба Фронта.

То што се бори и божепомози. Већ им је циљ Црна Унитаристичка, једновјерска, једнонационална, једносарајска Исламска Држава. Из Алијине Декларације.

Када сам, као Министар, почео да њих и Међународну Заједницу, оптужујем за Унитаризам, а не да се одупирем Реформама и Европским Стандардима, и одбио да пристанем на унитаристичку ТВ, и слично, био сам нападнут са свих страна. И поднио оставку, да не штетим Влади Републике Српске.

Данас Сарај Интелекуралци извикују да се не ради о Сарајском Унитаризму већ да је то функционисање Државе.

Држава БиХ не може да функционише јер нема ништа државно. Нема ништа своје.

Да би имала, мора, мимо Дејтона и мимо Устава, да отме, приграби и наметне.

А то је много горе од унитаризма.

То је уништење Републике Српске, не само одузимање њених овлаштења.

Сарај Чадор се нада да ће успјети паралелно на оба Фронта. Да држи Хрвате на главићу који се зове Комшић и да пиша по Српској док се не сасуши.

Оће Курац.

Стога Додик не треба да врдуцка и дркуцка са Референдумом. Те биће га, те га неће бити. Ако је Српска заштићена.

Референдума ће бити.

Иначе ће бити Рата. И уништења Срба.

Никада не треба заборавити да су у Ратовима Распада требали да се униште Срби изван Београдског Пашалука. И да је Српска остала као глогов колац у оку тим крвницима.

Од Референдума никада не треба одустати.

Чак и када се наша и околна ситуација сложи, тако да нам Независност падне у крило, Референдум треба организовати као свенародно весеље са пуцањем и курчењем.

Није несрећа што Додик дркуцка, то је лијевчанска политичка школа, несрећа је што нема млађих политичара који ће на том Другом Фронту, по цијену свега, да залегну иза Референдума.

Јасније речено, иза Самосталности.

Иза Независности.

Иза Друге Српске Државе.