У КАМПАЊИ
НЕМА
ДНА ОСИМ
ОПШТЕГ
СТАЊА НДД СФЕРЕ.
АКО
ЈЕ СВЕ ДОЗВОЉЕНО
У
МАНДАТУ, ДОЗВОЉЕНО ЈЕ
И У
КАМПАЊИ.
У
Недиригованој Јавности, сви су голе гујице и боси, истрчали, буновни, на
залеђени пут.
У Диригованој
Јавности, неко увијек, на десет прагова, провјери са каквом будалом има посла,
прије него што га пусти напоље.
Тако је и
са Демократијом.
И са
Изборима. Који су једино што је остало од Демократије.
Срећа је да
људи мисле да, на тим Изборима, гласају својом главом. Никад неће схватити да
Лидери и Вође гласају њиховом главом.
У Браку је
срећан само онај ко не схвати да воли своју Жену и онај ко не схвати да је не воли.
Моја
Савјетница за Позиционирање Лидера у Политичком Координатном Систему, упозорила
ме, јуче, на изјаву неког званичног Есенесовца, гдје је супругу Вука Јеремића
прогласио за Нарко Боса, Шефа Дилера Дроге и то.
Сва констернирана,
каже Дотакли смо Дно.
Пропратим мало
тај случај, па кажем, У Предизборној Кампањи нема Дна.
Мада је у
Србији Дно упиздуматерну спуштено.
У тој
Србији је Дно то што су Вучић, и сви други, Кандидати за Председника Србије.
Јер само на
триста километара сјеверно, у Будимпешти имамо Орбана.
А само
триста километара јужније, за мјесец, два имаћемо, највјероватније, Вучића.
Да је преко
брда, и рекао би чојек.
Али, толика
разлика, а равницом, непојмљива је.
Ну. Кампања,
рекох.
Кампања има
неколико технолошких стандарда, уских грла и ограничења.
Без
радикалног Политичког Програма, немогуће је у Кампањи објаснити шта желиш да
урадиш. У том општем стршљенику, једноставно те неће чути.
То је, први
пут, у историји Избора, успјело Доналду Трампу.
А и њему је
успјело зато што га је Америчка Јавност, одавно и добро, знала.
Да се
појавио као непознат, могао је обећати и Зид По Мјесецу, не би га нико чуо.
Друго.
Многи Кандидати и Странке не могу да имају Политички Програм. Једноставно, нема
простора у тој лепези а, најчешће, немају способности за то.
Треће. Нико
никад није из мјеста скочио свјетски рекорд увис. Мора да постоји залет од
мандата, два, три.
Четврто. Кампања
је само вашар. Позориште. Прело. На коме сви траже оне ствари а не желе да је
добију. Већ само показују своје пауново перје. Ваде га на сто.
Код неког
је то перје шарено и лажно. Код неког, кобива, озбиљно. Код неког нарцисоидно. Код
неког Бело потпуно.
Пето. Избори
су, углавном, већ проведени. Демократији је остало само да донесе и однесе
кутије са Биралишта.
Дакле. У том
Вашару, на тој Гучи Трубача, Пушача и Курцу Свирача, све је дозвољено како би
се привукла пажња.
Јер је све
дозвољено и током Мандата.
Тако и
Вучићу свашта говоре. Па је почео и он себи да то исто говори. Само што није
рекао Мој Пријатељ Педер.
Тај неки
потредсједник СНС хтио је да буде већи Вулин од Вулина. Па је лупио то о
Јеремићевој жени. Мада ја за Јеремића ни Вука не би дао у ватру.
Вучић је,
онда, написао Извињење али тако да је све претворио у своју корист. Ви и даље
убијајте моју Породицу.
Из чега закључујем
да је цијели пројект унапријед припремљен.
И из чега
идем даље. За Вучића ради велики тим који се бави милионима ситница, од удара
на подсвијест, до удара на бесвијест. Нису то све Вулин до Мојега.
Предизборна
Кампања је брушена слика стања Нације Државе Друштва.
Она је
стварање драгог или црног камена, под великим притиском сабијеног времена у
тридесет дана Кампање а од цијеле НДД Сфере.
У том
сабијеном времену, покажу се све свјетлуцаве нити и црне рупе.
Све што се
догоди у Кампањи, има свој коријен у Друштву и у Стању Нације.
Плитко је
гледати да су коријени томе у Политичком Миљеу.
Зато се не
треба претјерано узбуђивати због нељудскости, прљавштине и опште срамоте.
Дно неке Нације
Државе Друштва, као Дуга је.
Коликогод
се трудио, никад нећеш доћи до њега.
