уторак, 10. јануар 2017.

СНСД
И СТРАТЕШКА
СЕЛЕКЦИЈА
КАДРОВА

Ако цијели живот газиш кроз ђубар, у педесетој, не откриваш свој талент за парфеме.
Политика, дабоме, није индустрија парфема. Она је прљавија, загађенија и крволочнија од свега.
Али то не значи да у њу можеш ући улитан, усран и убалеган.
Као што у другим подручјима можеш такав да бивствујеш и углед и моћ да градиш.
Они који први угазе у Ђубар, први и страдају од Перача Улица.
Када сам, послије Избора 2010е, сачинио и склопио Анализу, знао сам долазе Перачи Улица. Али сам живио у илузији да се Ђубар може отклонити.

У међувремену, Савез За Промјене, Савез Сарајева и Једне Амбасаде, Савез Потурица, Колаборациониста и Измећара, успјели су да изгубе све изборе, осим Иванићевих, који није ништа од тога већ је Савез За Иванића, Савез Са Позадином, а Есенесде је успио да дође до даха.
Ну. Нити је Анализа нестала. Нити је нестао Ђубар.
Пред Републиком Српском тешка су времена.
Досад је, у посљедњих Четврт Вијека, било лакше. Све околне мрачне силе столовале су чврсто, држале се за руке и нигдје зрачка није било. Република Српска није могла да учини много. Осим да буде дејтонска. У таквој крволочној БиХ.
Сада Снаге Зла падају, губе снагу, сипња их разједа, на Блистоку Зора Свиће. У Америци Трамп балегу преврће. Русија се диже. Турска јој гмиже. Махатма Вучић коли а Бакира сваки датум боли.
Сада Република Српска има простора за кораке.
А кад мораш да корачаш, одговорност ти је велика.
На Политичкој Сцени остао је Савез Независних Социјалдемократа. Као национална, као политичка, као одговорна снага. За још неког таквог, у политичком мозаику, требаће деценија или двије.
За преображај Српске Демократске Странке, и за стресање крпеља и угора са себе, требаће, уз много среће, пет година.
За то вријеме, Есенесде ће морати да буде сам.
А то од њега захтијева јак први тим, јаку клупу, јак омладински погон, јаку Ла Масију.
Истовремено, из Првих Редова морају да се отклоне они који немају моторику, физику, ум, снагу и образ.
Тајкуни, Мајкуни, Бегови, Феудалци, Шефиди, Сјецикесе и Профитери.
Који су ушли у Есенесде, или их је упушћало, и у Политику, без бриге за вријеме у коме је Српска и фронт на коме је.
На Борбеној Линији Есенесдеа много је ровова контаминирано. Од соколачаког па наниже.
Вријеме послије Локалних Избора, најбоље је за филтрирање страначког тима, чета, батаљона и бригада.
Видим, међутим, да ил нема филтера, ил нема канте, ил нема лопате, ил нема лаборанта.
Есенесде мора да тај посао уради.
Формирајући, упоредо, Стратешки Фонд Кадрова.
И, убрзано, школујући Младе Националисте за наредну деценију, двије и три.
Јер. Ако их не узмемо у Националну Академију, узеће их Нато, Неолиберализам, Бриселизам.
Узеће их, српски бити неће.