ТРАМП

НИЈЕ НИШТА

ДО ГОЛА ПОСЉЕДИЦА

Људи, пак, гледају друкчије.

Вријеме их уљуљка. Убризга им хормоне непажње. И, тако, њих и све, мијења полако, споро, непримјетно, да неког не пробуди. А они, сваког дана гледају себе у огледалу и не примјећују како старе, као што то примјећују код других на лицима без огледала.

Неки од Људи учествују у процесима који су битни за друге Људе и Огледала. Креирају их, потпаљују, разбацију их, преко што више глава и граница.

Ни то се не примјећује. Јер је свакодневно.

Свакодневица може и од најцрњег зла учинити Уобичајеност.

Тако је Свакодневица од Америке учинила природог ваздушног кољача земаља и народа.

Људи нису примјећивали.

Многи ни данас не примјећују.

Па, у Србији, те своје Кољаче дочекују са лебом и сољу, грле се с њима као са најрођенијима.

То за Нацију јесте гријех али је за Вријеме ордење.

Док се то догађало у ваздуху, са Америком, ми нисмо примијетили шта се у њој догађало. Како су се читави градови претварали у Рђу. Како људи немају више ништа од онога што су имали. Рад. Кућу. Наду. Једнаку Шансу за све.

Нису ни Американци примијетили.

За осам година Црне Наде Барака Обаме догодило се много блата, назатка и зла. Неки постоци могу да буду позитивни али Америка је негативна.

И то стање не траје само за времена Обаме.

Хилари Клинтон је дио тог времена. Зато је кажњена поразом. Без обзира што је добила више гласова од Трампа. Када би се анализирали екстракти електора, можда би њен пораз био још катастрофалнији.

У том Времену се појавио Трамп, апсолутни политички аматер и натуршчик. Али савршен производ такве Америке.

Он се појавио као Посљедица свега.

Да није тако, он би се бавио политикок прије двадесет, тридесет година.

Сада Људи, и у Америци, и у Свијету, гледају ту Посљедицу као Наду.

То је колективна и појединачна особина Свијести која Људима омогућава да преживе.

То је фантастична моћ природе. Да Јавку Посљедице претвори у Жижак Наде.

Стога од Трампа, и свих Трампова, Нада, које долазе послије лицкања и прерушавања олињалих Посљедица у Љепотице, не треба очекивати чуда.

Људи би, свуда, више требали да мисле на себе данас. Овог трена. И знали би више. Кадгод можеш, разбиј Огледало. Јер ће ти туђе лице, о твоме, рећи истину.

Кад би више мислили о Данас, смањили би величину и лом Посљедица.

Не сумњам да је Трамп, и сваки други Трамп на другом мјесту, спреман и одлучан да учини оно што говори и чему се Америка и Свијет нада.

Али то неће бити могуће.

Јер, предпосљедично стање и сила тог стања, није тим избором Трампа стала, нестала и пропала.

Сила ће се борити против свог заустављања, против мијене и преправке.

Ако буде морала скренуће и неким другм путем. Али се неће предати.

Зато, мале Нације, мале Државе, морају да буду више у складу са Временом а мање са Огледалом, него велике.

Мале Нације и мале, драгоцјене, Државе, морају да гледају даље а да виде овдје.

У супротном, неке Посљедице неће моћи да претворе у Наду.