четвртак, 03. новембар 2016.

ХРВАТСКО ОГЛАШЈЕ
И ДОМОЉУБНО
ОРАШЈЕ

Галамовање у Хрватској, поводом ухићења Домољуба Орашја, занимљив је знак заосталих минско-експлозивних примитивизама из Ратова Распада СФРЈ.
Али може да послужи за понеку корисну анализу.
При томе је мање битно што зализана Барбикина Тетка, Предсједница Колинда, и онај клемпави Хадезеовац Ковач, са предзрцалним увјежбаним говором тијела и благом унутрашњом узнемирношћу, говоре о томе како су Синови Орашја стајали на блатобрану пред Агресијом Милошевића и прве злочиначке пратиље Караџића.
То је само знак да им је, тамо, у тој Еуропској Хрватској, понестало ћириличних стаклених табљи, па су посегнули у јевтини национализамчић поводом ухићења.
Неколицина озбиљних ствари се може закључити из Случаја Орашје.
● То је мала сарајсудбена порука Жупанијама. Хрватским Кантонима. Али није толико битна. Ово наводим на првом мјесту, само да задовољим хрватственост цијелог артефакта.
● Орашје је Порука Утјехе Србима. Чули смо да сте и ви били жртве, логори и то. А Бакир је мало претјерао са тим апелацијама. Нисмо очекивали да ћете се толико нарогушити. Није тај Суд и Тужилаштво толико муслимански како изгледа, има тамо и један Хрват за кога то поуздано још није установљено. Али ћемо установити, сад кад је склоњен Салиховић.
● Орашје је, дакле, порука и Бакиру. Озбиљна порука.
● Фахро Приштина, пак, није порука Србима, како изгледа. То је, такође, порука Бакиру. Као што је и изненадни прилив адреналина код Радончића, забрана Бакиру да се допингује.
Јер, Бакир је, заједно са Додиком, мета истих Политичких Зоља. И он смета Жељеној БиХ, БиХ Александра Вучића, подвијенорепној, умилној, компромисно понизној, исто као и Додик. Не само зато што редовно из рова избацује мете које Додик не може да промаши. Него и због његове опсједнутости Унитарном Муслиманском Босном, којом би владао Ердоган.
Само се напади на Српску, и Додика, не морају прикривати. А са Бакиром се мора  маскирно, есембе.
● Ипак, Оглашје Орашје, показује да је Хрватска била Агресор у БиХ и да је занимала Територија. С једне стране Орашје, с друге стране Мркоњић Град. И што је веома битно, Хратска се у тој улози задржала до краја Рата. Док је Србија повукла реп веома рано, и из Хрватске и из БиХ.
Када се узме у обзир да је Хрватска, на извјестан начин, сачувала Бихаћ, њен Територијализам и Антисрпство, потпуно су бјелодани.
Стога чуди наивност Политичког Врха Хрватске у толиком јавном ангажману око ухићења у Орашју. Док Хрватственици у БиХ, размјерно, ћуте.
Добро. То што је била Агресор, то неће помоћи правди, Србима и БиХ.
Али је утјешно то што Хрватска све чини да не помогне ни њој, данас.
Срби би, поводом Орашја, требали највише да ликују. Али је боље да остану прибрани.
Бакир треба да мисли да то нема везе с њим али би требао највише да се чеше.