ДАЉЕ УБИЈАЊЕ

ЕСДЕЕСА

Дабоме да је занимљиво питање с ким се и око чега консултовао Јединствени Кандидат Вукота Говедарица.

Сваком ће прво на памет пасти Америчка Амбасада.

Јер. Зашто би се консултовао са неким из Есдееса. Он није ту одјуче. И сви га добро знају.

Ну. Проблем није у Вуковима и Говедима.

Проблем је у самом Есдеесу.

Одуство Есдеесове способности да се, послије рата, профилише као Политички Артукулациони Артикл Републике Српске и Срба, да се конструише као озбиљна, јака и велика Политичка Странка, да са бирачима, странцима и српским непријатељима, разговара на начин Политичке Комуникације, немјерљиво је коштала Републику Српску.

Пси су много разнијели око Дејтон Месаре.

Много од онога што је припало Републици Српској, као њен неодвојиви преддејтонски и постдејтонски дио.

Данас више Есдеес није пресудан за Републику Српску.

Битан је само као једини потенцијални пункт политичке алтернативе и здраве, национално, оријентисане, опозиције.

Потенцијални а, у ствари, далекпотенцијални. Јер је и те ресурсе одавно истрошио.

Шта је сада, дакле, проблем Есдееса.

Данашњим избором Вукоте Говедарице, Есдеес ради закашњели посао који је требао урадити прије двије године.

Јер је 2014е, Есдеес изгубио Изборе. То што је прошао, не побиједио, Иванић, то није побједа Есдееса.

То што је Есдеес приведен Бакиру за синију и убачен у мозаик заједничких органа, није Побједа.

То је била награда за пристанак на Пробосанство.

Тада је Есдеес требао да призна пораз. И да изабере ново рководство.

Тада би могао да се окрене здравом опозиционарству у Републици Срској и искористи слабу кадровску кандидациону еквилибристику Есенесдеа која им је омогућила да добију двадесет општина у Српској а Нилукјелинилукмирисали.

Пошто Велика Политичка Странка не допушта да се убиједи у Пораз, то чак ни ја нисам могао у Есенесдеу, па сам попушио, да убиједим да је 2012а Пораз а да 2014а није Побједа, стање, кад једном крене, увијек иде стрму.

Понекад се, додуше, поклон врати. Па је Пробосански Сазап, сада, вратио Есенесдеу. Дио. Својом курцоладном политиком у општинама које је преузео и својом гологузом политиком пред Бакиром.

Сада је питање да ли ће се Есенесде заварати у истој мјери у којој се 2012е заварао Есдеес.

Шта, међутоа, може бити од данашњег двије године закашњелог Есдеесовог посла.

Ништа. Јер, за 2018у, вријеме је кратко. Док се позицонира Вукота, па док се код њега позиционирају локалне Говедарице, ето Избора.

Никаква пластична операција, нова одора нити унутрашња консолидација Есдееса, нису на видику али не могу ни помоћи.

Та никшићизација је неповратни знак заласка Политичке Странке.

Без обзира што се она може, по Политичишту, вући још неколико мандата.

Сарај и Неке Амбасаде убрзано траже нове играчице око шипке.

Есдеес је закаснио на воз који касни.

Пропустио је прилику да оформи Национани Програм, као свој Страначки Програм. Да буде и тврђи од Есенесдеа и да, тако, избори Велику Коалицију која би Српску повела брже и стабилније ка Самосталности.

Њима је, пак, било важније да Мектић једном оде у Америку. И слично.

СГЈ.

Бирајте Вукоту.