среда, 29. јун 2016.

ПО ИЗЕТБОГВИЋУ,
ГЛАВНИ ПРОБЛЕМ ЕУ
ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА

Мада он тај Ерес, углавном, подводи под артикл  Додик.
Сматра да су сви таоци Додика. Да Иванић слуша Додика. Да је Савез За Промјене прднуо у чабар. Да Сазап треба да се ишчупа и да има једну заиста своју политику, онако како „су се договорили прије двије године“.
Добро. Да не питам, одмах, С ким су се договорили, ти Сазаповци. И шта конкретно.
Бакир Изетбеговић је дао велики интервју који је објављен на  порталу Вијести.ба.
Пола интервјуа је о Републици Српској а пола о Турској. Пред пут на ноге Директној Меркле.
У тој другој половини помињу се Новалић и Звиздић.
Бакир Изетбеговић, по старом отоманском обичају, а све више личећи ба рахметли бабу, замотава и релативизује. Попис вако, попис нако. Шта је проблем да наши фудбалери и наши студенти буду пописани.ба. Сада у Српској има 80% Срба а они хоће да буде 90%.
Та превртљива гладљивост и мекоћа, тако својествена Србима који су напустили Православље и прешли на Ислам, задржала се до данашњих дана у свим својим савршеним валерима, обогаћеним, тада, и отоманско-обреновићевским нијансама.
Није Изетбеговић само Попис Каприц пребацио на Републику Српск. Већ и адапатацију ССП. Лажући о томе да Ми хоћемо да развијемо наше пољопривреде.
Па је пребацио и војне локације. А Ерес је била пристала на Нато, па се нешто покварило задњих година. Не иде књижење локација у Српској.
То је отимачна територије Српске а не пут ка Нато пакту. За то не иде књижење кје је одрицање од Територије.
У свему томе је, што је класично отоманско љигаво поједностављење, њему главни проблем Милорад Додик.
Ствари стоје потуно другачије.
Република Српска је у посљедњој деценији успјела да стабилизује своју Политику Националног Интереса. Након периода страхопоштовалачког пасивизма Српске Демократске Странке и Социјалдемократско Европске Лагумџисане пролетаријативе Есенесдеа, наступило је Вријеме Референдума.
То је ова деценија која је иза нас.
То није Додик. То је политика Републике Српске.
То није само Есенесде. То је цијели спекатр политичких ставова, обједињен под синтагмом Република Српска.
Да је у питању само Додик, Сарајево и Странци Усранци не би формирали Савез За Промјене, чупајући га из Републике Српске и водећи га у Сарајево.
Да им поштује договоре.
Маден Босић би требао да јавно обзани о којим договорима је ријеч и са ким.
Оптужујући Републику Српску за поптуно кочење композиције Еуроатлантских интеграција, Изетбеговић са усхитом говори о односима БиХ са Турском. Никад бољи. Култура, политика, економија.
Док очекује Николића чија је посјета већ двапут отказивана.
Чиме је, Бакир, показао стварно стање и дао стварну дијагнозу. Проблем Сарајева није Ерес већ Турска. Циљ Сарајева није Брисел већ Турска.
Њему, и њима, Република Српска смета на Турском Друму а не на Еврпском Путу.
Цијели тај Изетбеговићев интервју, гдје он показује и своју сумњу у некакав мистицизам, неке тајне, које се кувају у Бањалуци, око најављеног референдума 2017е, не зна какав је прави план, сумња у Скривене Одлуке Бањалуке, показује да је Република Српска добро оријентисана.
Догађаји око изласка Велике Британије, нервоза Њемачке, Ердоганово пузање према Путину, останак Русије у Србији и послије Избора, изгледан опстанак Сирије...
Несумњиво иду на руку Самосталности Српске.
Коликогод то недогледљиво, неповезљиво и небитно изгледало.
Сада остаје да се Српска Демократска Странка ријеши Младена Босића, да се окрене Политичкој Алтернативи у Српској, да одбаци Сепетарски Компромисеријум са Бакиром и Сарајем, и да се спреми за 2018. коликотолико.
Јер за Пут Самосталости Српске, потребна је и здрава, демократска, конкурентна, Политичка Сцена.