ЧЕСТИТАМ ДЕЈТОН.

БиХ ЈЕ ЈЕДИНА

ИЗГУБИЛА РАТ

У БОСНИ.

Многи воле да уздигнуте главе серу, или каквим поводом, патетично шмркћу, о Рату У Босни. Нарочито они који су на њему направили мале интернационалне каријере, узели паре или добили површину, унутар те Босне Усране, и постали политичари, нарочито ако су Државни, бизмисмени и унитарни и наднационални патриоти.

За ових двадесет годинама, насерине, наплавине и таложине тих празних ставова о празној земљи нарасле се као највећа јаловишта у површинским рудницима нискокалоричогног угља.

Срби су, познато је, у том Рату у Босни, прошли по принципу У кога су се уздали, добро се удали.

Есдеес, који није умио ништа, осим разграбљивања друштвене имовине и шверца, није умио ништа ни са Дејтоном. Није знао шта да каже па га није признавао.

Да је од почетка тај Есдеес стао чврсто на бранике Дејтона, умјесто на блатобране шверца, Република Српска би данас била на коњу. Данас би она Сарајеву налагала Референдуме а не би била у ситуацији да их измољава.

Међународне снаге су, послије Париза, металним ознакама обиљежиле Границу Републике Српске.

Есдеес и тадашњи Српски Челници то нису знали сачувати. Због тога их, укључујући и општинске властодршце из тог доба, треба стријељати. Стријељати.

Сарајска пропаганда годишњице Дејтона користи да учврсти Државу. Или да лаже о њој.

Пошто Босна није Држава. Она је прије Дркава.

Данас је неки проф Жига, са Сарајевског ФПН, оног факултета гдје је Младен Босић осунећен у Пробосанца, лансирао причу како је БиХ у Дејтону изгубила доста од својих прерогатива.

То је његов мали позив на узбуну како би се прерогативе вратиле.

Ствари стоје потпуно обрнуто.

БиХ је, акцијом Сарајских Унитариста, Странаца Усранаца и Српских Домаћих Издајника, приграбила, противуставно и против међународног уговора, надлежности које јој по Општем Оквирном Споразуму и по његовом Уставном Анексу, не припадају.

Босна и Херцеговина је, прије рата, постојала као Социјалистичка Република БиХ.

Након међународног признања Словеније и Хрватске, престала је да постоји СФРЈ али и њени унутрашњи дијелови.

Дабоме, да би се признање Словеније и Хрватске потковало, авнојевске границе република су проглашене границама које се виде из свемира. А то ће, и  послије рата, послужити за девастирање Српског Народа на Балкану.

Дакле. БиХ, та земља Ђуре Пуцара Старог и Бранка и Хамдије, остала је ни на небу ни на земљи.

И она сама је томе допринијела. Односно, Сарајево. Скупштином без Срских Делегата.

Сарај, и тадашње муслиманско вођство, није разумио да су Срби њихова једина веза са Опстанком какветакве БиХ.

Не разумију ни данас.

Кад је то Република Српска.

Да разумију, држали би је као мало воде на длану и вратили јој сва дејтонска права. И питали Бил, ба, још.

Таква БиХ, као политички, територијално и уставно ништавна ушла је у рат и покушала да се представи као земља, власт и држава. А, у ствари, била је само Сарајска Једновјерска Унитариција.

Из рата је та ништавна БиХ, такође, изашла као Ништа.

Мада Патриотиди и Унитароиди настоје да је представе као побједника. Само мало окрњеног, због постојања Републике Српске.

Република Српска, пак, једини је прави побједник Рата У Босни.

То није само једини Српски Колективитет који је успио да се, након Ратова Братства & Јединства, задржи на својој земљи.

Република Српска је велики Политички Побједнички Капитал.

И тако се према њему трајно треба односити.