UZJEB MEDIJA
Ne znam zašto su se mediji uzjebali kad je februar prošao. Čak i mart, koji nosi škart.
Sve je počelo na Mrakovici kada im je neko, ko se stalno obraća sa Šefe i ko se ubi zaklinjući se u stranku, pogrešno izmislio i dojavio glavne teme koje su jedva pomenute.
Onda je na, osnovu zaključaka sa Mrakovice, u Banjaluci zakazan sastanak rukovodstva Esenesdea sa nekim ministrima i čelnicima javnih preduzeća ili njihovih segmenata. Danima ranije došao je papirnati poziv učesnicima. Tri tačke u tri termina. EPRS. Gubici električne energije, sa naglaskom na Elektrokrajinu. Zdravstvo, stanje u investicijama i uopšte, sa naglaskom na KBC BL. Geodetska uprava sa naglaskom na takse i stanje.
Ne razumijem kako od tolikih silnih izvora bliskih i Ludom Ali, mediji nisu dobili taj papir.
Onda su počeli da izmišljaju. Ministri idu pod giljotinu. Dodik na plafonu Palate objesio sataru od 475 kila. Visi o koncu. Glavu donose razni ministri. Škrbić. Kovačević. Milovanović. I ministrica Rešić.
Takvu najavu daje i ZTJ, Zvanična Televizija Javnosti Republike Srpske. To me čudi. Dosad je bilo normalno da lažu oni koji dobijaju pare od Vlade. Ili oni koji ne dobijaju, pa lažu namjerno. Nude se.
Onda se danas na kisocima pojavio Eurobljuc. Novina s posebnim ljubaznim potrebama prema ministru Škrbiću. Ministar Kovačević podnosio ostavku, nudio, tražili mu, zaprijetili mu.
Da nisam bio na tom sastanku, možda bi i sumnjao u Izvor Blizak. Međutim, niko nije pominjao ni ministra, ni ostavku, ni travku, ni javku. Osim ako Daljinsko Očitavanje nije šifra za Ostavku.
Mediji u BiH, pa i u Republici Srpskoj, sljedstveno, odavno nisu više ni carski, ni spahijski, ni režimski, ni plaćenički. Postali su plastični kič surogat čaršijske politike. Mediji i njihovi vlasnici i nadmedijci, postali su neregistrovane političke stranke sa anarhoidnim političkim programima. Postali su nenavođene kratkodometne rakete sa neizdržljivim smradom unutrašnjeg sagorijevanja. Postali su poligoni iskompleksiranih i umišljenih Ko Medijaša, izokrenuta slika turske čaršije nakon odlaska Otomanske imperije sa Brdusina.
Neobjašnjiva je potreba medija da se potpuno izmisli neki politički čin.
Ali, da bi koliko, toliko, racionalizovao ponašanje Komedija i Nevinarstva, obznanjujem Prvi Tomanov Medijski Zakon: Što je opozicija gluplja, mediju su luđi.
Ne znam zašto su se mediji uzjebali kad je februar prošao. Čak i mart, koji nosi škart.
Sve je počelo na Mrakovici kada im je neko, ko se stalno obraća sa Šefe i ko se ubi zaklinjući se u stranku, pogrešno izmislio i dojavio glavne teme koje su jedva pomenute.
Onda je na, osnovu zaključaka sa Mrakovice, u Banjaluci zakazan sastanak rukovodstva Esenesdea sa nekim ministrima i čelnicima javnih preduzeća ili njihovih segmenata. Danima ranije došao je papirnati poziv učesnicima. Tri tačke u tri termina. EPRS. Gubici električne energije, sa naglaskom na Elektrokrajinu. Zdravstvo, stanje u investicijama i uopšte, sa naglaskom na KBC BL. Geodetska uprava sa naglaskom na takse i stanje.
Ne razumijem kako od tolikih silnih izvora bliskih i Ludom Ali, mediji nisu dobili taj papir.
Onda su počeli da izmišljaju. Ministri idu pod giljotinu. Dodik na plafonu Palate objesio sataru od 475 kila. Visi o koncu. Glavu donose razni ministri. Škrbić. Kovačević. Milovanović. I ministrica Rešić.
Takvu najavu daje i ZTJ, Zvanična Televizija Javnosti Republike Srpske. To me čudi. Dosad je bilo normalno da lažu oni koji dobijaju pare od Vlade. Ili oni koji ne dobijaju, pa lažu namjerno. Nude se.
Onda se danas na kisocima pojavio Eurobljuc. Novina s posebnim ljubaznim potrebama prema ministru Škrbiću. Ministar Kovačević podnosio ostavku, nudio, tražili mu, zaprijetili mu.
Da nisam bio na tom sastanku, možda bi i sumnjao u Izvor Blizak. Međutim, niko nije pominjao ni ministra, ni ostavku, ni travku, ni javku. Osim ako Daljinsko Očitavanje nije šifra za Ostavku.
Mediji u BiH, pa i u Republici Srpskoj, sljedstveno, odavno nisu više ni carski, ni spahijski, ni režimski, ni plaćenički. Postali su plastični kič surogat čaršijske politike. Mediji i njihovi vlasnici i nadmedijci, postali su neregistrovane političke stranke sa anarhoidnim političkim programima. Postali su nenavođene kratkodometne rakete sa neizdržljivim smradom unutrašnjeg sagorijevanja. Postali su poligoni iskompleksiranih i umišljenih Ko Medijaša, izokrenuta slika turske čaršije nakon odlaska Otomanske imperije sa Brdusina.
Neobjašnjiva je potreba medija da se potpuno izmisli neki politički čin.
Ali, da bi koliko, toliko, racionalizovao ponašanje Komedija i Nevinarstva, obznanjujem Prvi Tomanov Medijski Zakon: Što je opozicija gluplja, mediju su luđi.
