СВИ СУ ПРОТИВ
КОНЦЕНТРАЦИОНЕ ВЛАДЕ
А ВРИЈЕМЕ ЈОЈ НИЈЕ
 

Да је Република Српска нападнута, било би вријеме за Концентрациону Владу.
Инцков Закон је само наставак противсрпског гоблена Усраног Запада и свјетлуцање шареним лажама, за Сарајево.
Без обзира на то, он се мора одбити као да је у питању оружани напад.
Извика о Концентрационој Влади био је занимљив Тест.
Много поузданији од теста за корону.
Зато је занимљиво ко је све против Концентрационе Владе.
Као што је занимљиво да Патријарх, у Добоју, окупља Лидере Парламентарних Странака. Што није његов посао.
И што је одмах иза тог догађаја освануо наслов да је приспио Благослов за Јединство али нема Концентрационе Владе.
Шта имамо на стању.
◘ Странци Усранци су се ућутали. Не знају како би и куда. Очито је да проблем није само Инцков Закон. И да Инцко није радио по налогу Њемачке. Проблем је Шмит. Кина и Русија. Стејт Департмент ћути. Амамб на Паради Понослука. Странци Усранци су се препали даљег развоја Српског Јединства.
◘ Сарај Чадор се ућутао. Политичка анализа да су се Они наљутили па ће се за мјесец дана одљутити, није се показала довољном.
Спласнуо је елан за хапшења Срба, који је испливавао на површину кроз Будалаше типа Српски Јевтини Јуришник Војин, СДП.
Нема изјава, нема пјене, нема хистерије.
Сарај Чадор свата да је сервис у рукама Српске.
◘ Запад уопште није реаговао тријумфално.
Јевтине таблоидне ифнормације да ће Твитер и Фејсбук укидати налог ако се сере против Геноцида, класично су самозаваравање муслиманског Сарајева.
◘ Вучићева Србија је стала на страну Шмита и Ангеле Меркел. Што је очекивано.
Патријархов разговор у Добоју наставак је тог процеса.
Вучић се више боји Концентрационе Владе него било ко у Бриселу, Берлину и Сарајеву.
Тада не би имао маневра.
Не би имао маневра ни да СДС са СНСД уђе у Владу као костур.
Али је за Вучића добро што је СДС толико пропао и застранио да је та могућност остала негдје далеко иза.
◘ Берлин и Брисел се не чешу нешто нарочито за цијелу сторију. Њих БиХ уопште не занима. БиХ никога не занима.
Њемачка, само, настоји да ублажи дипломатску срамоту у коју је доспјела након једностране промоције Шмита.
Стога се нико од њих не изјашњава о Концентрационој Влади.
◘ Концентрациона Влада, или било каква осовина Позиција – Опозиција, осим ПДП, јер Издајници неће у тај пројект нити би им се дозволило, значила би да Вучић губи конце и полуге.
Он игра на преокрет. Ако би СНСД изгубио Изборе а на власт дошла Концентрација без СНСД, Вучић би могао да у Србији влада још десет година.
Он би био Високи Представник, ЕУ и НАТО за Републику Српску. И надгледник за БиХ, Мир и БДП.
◘ Ништа за Српску, сада, није неповољније него што је трајно неповољно.
Осим чињенице да је СДС изгубио снагу да стане на страну Српске.
Класична национална сарадња СНСД – СДС ријешила би многе потешкоће за наредних двадесет, тридесет, година.
Сада је СНСД сам.
И сви су, споља и унутра, Против Српске.
 
 
 
 
 
 

 

БЕЗ ДРЖАВЕ И НАЦИЈЕ
НИКО НЕ МОЖЕ ДА ИМА
ЗДРАВУ, РЕАЛНУ
И ЕФЕКТИВНУ ПОЛИТИКУ

 
То укључује и свијест о Држави и Нацији.
Доказа је пуна Историји и Стварност.
То се не проучава, јер Западу, Морганистима, Финансијерским Територијалистима, не одговара постојање ни Државе ни Нације.
Муслиманске територије по свијету, сав свој хаос, своју пропаст и крв, могу да урачунају под тај проблем.
Авганистан је такав примјер.
Ислам је Вјера коју занима само Вјера и Територија. Не познаје Државу и Нацију.
Вишедеценијско одсуство свијести, и циља, о Држави и Нацији, трајно деформише генерације.
Тај ток се, у данашњем Стршљенику, не може исправити.
Проблем Србије, од Краљевине СХС па до данас, проблем је недовољне свијести о Нацији и Држави.
Проблем Босне и Херцеговине, Сарајева, сарајевских муслимана, налази се у апсолутном недостатку свијести о Држави и Нацији.
Они то надомјештају Територијализацијом.
Територијализација је освајачка, отоманска, политика и није Политика.
Стога Сарајево не умије да живи ни у лажној држави која им је поклоњена, без заслуга.
Не умије да живи са другим Нацијама јер не схвата ни себе као Нацију. Они, као и сви у свијету, мисле да је Вјера све. Па им Вјера бира Хрвата Комшића.
Не умију да живе у Држави, јер не разумију шта је Држава.
Држава није вјерски закон за одсијецање руке и главе, укидање камате и покривање жена.
То су обичаји.
Држава је нешто друго.
Опозиција у Србији не може да побиједи Вучића, ни било ког Курчића, деморкатски, на изборима, јер нема свијест о Нацији и Држави. Србе у Србији, национално и државно троме, могуће је, у неком постотку, покренути још само на томе.
Питање је да ли је то довољно за Изборе.
Стога Србија, скоро, нема изгледне шансе и провидног дана.
Опозиција у Републици Српској, нема никакву свијест и представу о Нацији и Држави.
Они се боре против зграде УИО у Бањалуци, не зато што је та институција наметнута и неуставна, и зато што не треба беха инстутуција да буде у Бањалуци, јер убија суверенитет Српске, даље је унитаризује.
Већ се боре зато што се ради о згради Додиковог кума Радишића. Који му је и тетак, и прадјед и брат близанац и све.
То плитко гледање, то орање оплазама, трајно држи Опозицију Српске у глупом стању политичке укочености и немоћи.
То је квадриплегија са којом хоће да изведу троскок од двадесетосам метара.
Док Опозиција Републике Српске не схвати да је Република Српска Држава, и да је Држава Српска, њен Опстанак и Самосталност, главни циљ политичке борбе, никада неће побиједити на Изборима.
Може отети, изманипилисати, срушити.
Али ће рушењем Власти, срушити и највећи дио Републике Српске.
Стога је Опозиција Српске веома опасна.
Њен главни циљ, Рушење Власти и Власт, оправдава сва средства, од колаборације са Амбасадама Запада до измећарења Сарајеву.
Она нема друге циљеве. Националне и државне. Зато не види ни друге алатке и технологије.
Да би се све ово схватило, потребно је политичко, национално и државно образовање.
У Националној политици, Ветеринар не може да вакцинише људе.
То може само у лажној Корона Тортури.
И у стварној Тортури Запада.

 

СРПСКО ЈЕДИНСТВО
НАЈНОВИЈА ЈЕ САКРИВАЛИЦА
СРПСКЕ ОДОВОРНОСТИ

 
Као што је Братство и Јединство било сакривалица међунационалне и међувјерске неподношљивости на подручју Сфрјишта.
Југославија је посљедица Српског Јединства и анализа његовог квалитета.
Потоње политике и прокламице, Сви Срби у једној држави, Велика Србија, Гдје су српски гробови, ту је српска земља, Српски Свет... само су варијанте Братства и Јединства.
Које је коштало Србе у Краљевини СХС и Комуновини СФРЈ.
Што значи да није до идеологије и система, већ до Срба.
Српско Јединство се не може остварити ни у оквиру Србије, дакле, једне компактне Земље са веома много Срба.
Од Српског Јединства у Србији, дошло се до Јединствене Српске Листе на Косову. И Вучића на води.
Српско Јединство у Црној Гори, породило је Црногорце као Нацију.
То је квалитативни скок.
Досад су Срби морали да примају неку другу вјеру, мијењају имена, прихватају кобива нове језике и стварне окупаторе... да би постали нека друга Нација.
Данас то не морају да раде. Само географизам претворе у Нацију.
Тако ће Војвођани постати Нација. Бошњаци у Санџаку су већ Нација.
Да би Србија прикрила те своје каверне и канцере, јер је најодговорнија, лансирала је Српски Свет.
То је, отприлике, као и Свет Фанова.
Нешто постоји али ништа не видиш.
У Републици Српској је сада на сцени Српско Јединство.
Поводом супрпотстављања Инцковом Закону о забрани јавног српског мишљења.
Све Странке су се сложиле око тога.
А када сви у Скупштини гласају за Буџет, или нико нема против, то се не назове Српским Јединством.
Јер би било банално.
Банално је и сада.
Српско Јединство не може да буде дневни појам.
Оно је показано у Рату. Без обзира на дезертере, профитере и донаторе.
И не може да се потеже сваког дана.
Нормално је да су све странке против Инцковог Закона.
Нормално би било да су и раније, поводом разних Терора Охаера, биле заједно и против.
Ну.
Нису имале Српске Одговорности.
Ту је кључни проблем.
Српска Одговорност је потребна сваког дана а Српско Јединство се подразумијева.
Онај ко влада, у Републици Српској, влада на основу Српског Јединства. Без обзира што су многи гласали за оне који не владају и што пола није уопште гласало.
Само постојање Републике Српске је Српско Јединство.
Стога онај ко влада, мора да исказује Српску Одговорност.
Без обзира на личну цијену.
Српска Одговорност се тешко исказује.
Јер Јавност не може да види све чињенице. Као онај ко је задужен за Српску Одговорност.
Стога се накнадно  морају користити Вјешала за Муда.
Како би се онима који сједају на Мјесто Српске Одгворности, показала Сликовница коју ће обојити или неће обојити.
Српско Јединство, сада, не може да оправда све пропусте које је учинила Власт, ситним колаборацијама са Сарајевом и Западом. И Опозиција, крупним колаборацијама са Сарајевом и Западом.
И не може да спријечи такве будуће манифесте.
То може само Српска Одговорност.
То може само Српска Одговорност.
Одговорност за Опстанак и Самосталност Републике Српске.
 

 

КИНА НЕ ПРИЗНАЈЕ
ЛЕГИТИМИТЕТ
ВИСОКОГ ПРЕДСТАВНИКА,
ТО ЈЕ ЗА НАС НАЈВАЖНИЈИ
 ЦИТАТ МАО ЦЕ ТУНГА

 
Олако су Геополитичке Аге Сарајлије, а и други уважени актери, схватили приједлог Резолуције Кине и Русије у Савјету Безбједности, коју су играчи великог авганистанског повлачења повлака бијега, одбили са индигнацијом.
Овдје, у Сарај Чадору, почели да потежу хапшење Српског Члана Предсједништва и Бонска овлаштења за Шмита.
Кад је стигла јавка из Русије, да се не признаје легитимитет такозваног Високог Представника, и иста таква потврда из Кине и њене Амбасаде у Сарају, Аге су се Сарајлије мало сасрале.
А ко црни кец на једанест дошао им Слом Амера у Авганистану.
Русија и Кина су и поднијели Нацрт Резолуције да  би могли повући ове потезе.
Случајно се само Хусо оклизне на Хасину банану.
Док се све то догађа, Нелсон, Амамб, учествује на Паради Понослука у Сарај Чадору.
Каква симболика.
Сада имамо ситуацију да Пола Свијета не уважава Лажног Цара Шмита Малог.
Уважава га само ЕУ, осовина Брисел Берлин.
Али и то треба добро размотрити, обзиром да је одлазећа Меркел позвала два Црквена Миша Охаера, да види шта ће и како ће.
БиХ и Република Српска су мрвичасте, без обзира што се ради о Пола Свијета.
Нама то неће много значити.
Али, онима који сматрају да је Шмит легитиман, њима ће значити много више од много.
Сарај Чадору, који од Париза лети по ваздуху, Мујо кује коња по ваздуху, такође ће значити велику бригу.
А, ако добро размисле, и крај.
Терор над Српском и Србима, уз помоћ нелегитимног Хага, као и поништење Хрвата у Федерацији, одвијао се цијелу четвртину вијека са привидним залеђем монолита тзв Међународне Заједнице.
Русија је, најприје била слаба па је била против тортуре ПИК-а.
То нико није узимао озбиљно, док се није придружила Кина.
Кина овдје има мале интересе. Њен највећи интерес је Међународно Право, као и Русији.
То може да спаси Српску.
Јер је све против ње, од признања БиХ, преко Хага, бомбардовања, санкција, девастације Дејтона, Охаеровског насиља, рађено мимо Међународног Права.
■
Ако Локомотива почне да кашље, не гледај који је вагон бољи, гледај гдје да искочиш.
Мао Це Тунг.
 
 
 

 

ВУЧИЋ ИМА ЗАПАДНЕ ЗАДАТКЕ
ЗА ЦИЈЕЛО СРПСТВО,
НЕ САМО ЗА КОСОВО
И ЗА СРБИЈУ

 

Изјава Вучића да Ангела Меркел подржава Инцка и Шмита, у својству тумача мрачних мисли Царице Дојчена и Цијеле ЕУ, није открила већ, мени по хиљадити пут, потврдила, његов противсрпски однос према Републици Српској, већ је открила да Вучић им прецизне западне задатке над цијелим Српством.

Његов однос према Хрватској, Србима Хрватске, према Косову, Србима Косова и Метохије, према Албанији, према Црној Гори, према Бошњацима Рашке, кобива Рашке, и, сада, и од почетка његове власти, према Босни и Херцеговни, потпуно је системски синхронизован у једну Политику.

То није Политика Српског Издајника.

Издаја је за једну Битку.

То је Западна Противсрпска Политика.

Он такву Изјаву, о Тројцу МИШ, Меркел, Инцко, Шмит, никад не би сам дао и у тако кратком року од објаве иницијалне вијести, да није то јутро добио наредбу.

Он за Запад дјелује дневно.

Вучићев задатак није само рјешавање Косова.

Срби који гледају тако на Вучића, гледају плитко.

Као и сви Срби током Историје.

Гледају на прву лопту.

Насједају на прву чињеницу.

Шта ће нам Косово када тамо немамо ништа. Шта ћемо са Шиптарима у Скупштини и Влади Србије.

Тако је било и са Пролетери свих земаља, уједините се. Са Браством и Јединством.

Једнак је Вучићев однос према свим Србима, видљив само по основу Територије.

Србе Косова, то мало националног јада што је остало, предао је Територији Шиптара. Па онда преткораком Великој Албанији.

Непрестаним дневнополитикоидним манифестацијама, Србе Црне Горе, који се још нису поцрногорчили у националном противсрпском смислу, предао је Територији Мила Ђукановића.

Сталним изјавама о подржавању интегритета и целовитости БиХ, за коју га нико не пита, он Србе и Републику Српску предаје Територији Сарајева.

У томе му помаже институт Патријарха, са свом пратећом опремом.

И то ће му бити довољно.

Његова дјелатност идентична је Шешељевој, на чијој је пупчаници још увијек.

Само, Шешељ је српским дивљаштвом, наносио зло Србима и припремао оправдање Западу да прогонима, истребљењем и судовима, санкционише Србе.

Шешељево србовање било је јевтино и празно.

Такво је и Вучићево. Мало пара некој српској општини у Федерацији а, потом, сутра, подржава Целовиту БиХ, која уништава те исте Србе.

Вучићево Дивљаштво је у понизној предаји Срба свим уништитељима који су се јавили на Тендер. Он то увија у плачкопиздионе јевтине обланде Мира и Сто година без проблема.

Изјава о Тројцу МИШ, треба да буде посљедња лампица Србима Српске да зауставе ту покретну траку политичке љубави са Вучићем.

Сада, када је Српска на прекретници, дати такву изјаву, подржати Меркел, која са Дејтонским Конструктом БиХ нема ништа, па ни са Високим Представником, подржати Сарајево које је Осма Офанзива против Хришћана, не само Срба у БиХ, чин је Противсрпства, незабиљежен у Српској Историји.

Вучића не треба мјерити са Опозицијом у Србији, па констатовати да је он много бољи и прихватљивији од њих.

Њега се мора мјерити са Србијом.

И констатовати да није дорастао Србији. Држави Србији. Нема Србије без Државе Србије.

Констатовати да је најштетнији од задње тројице Предсједника. Милошевић, Тадић и он.

Тако га не треба мјерити ни за Републику Српску, по сарадњи са Додиком.

Јер је та сарадња варка.

Треба га мјерити са Српством.

Тек ту не може да издржи мјерење.

 

 

 

 

ОСИМ ТРОЈНЕ,
КОЈУ НЕ ПРИЗНАЈУ,
СВАКА КОНСТИТУТИВНОСТ
У БиХ, МУСЛИМАНСКА ЈЕ ВАРКА

 
Конститутивност значи да у БиХ, Три Нације, у Уставу, творе односну Насеобину.
Устав је Конституција. Појашњење за политикоидне аналфабете.
У стварности, то није баш тако.
Јер Сарај Чадор, Бакируша, та сарајска политичка и параполитичка номенклатура, не признаје ништа осим Бошњака и Грађана.
Нема Цркве осим Оџе.
На сваком другом подручју и нивоу, они се залажу за СС Конститутивност, Конститутивност Свих Свуда.
То су издејствовали наметнутим одлукама Високих Представника.
Глупи Срби су схватили да им је то добро, у Федерацији, па се боре за то у Мостару, у Дрвару, Гламочу, Грахову и Петровцу. На другим подручјима нема Срба.
Укупно их у Федерацији има око 40 хиљада.
Некидан су у Мостару извикивали хвале и салве на рачун  усвојене Конститутивности у тој Жупанији.
То, међутим, не значи ништа.
У Дрвару, гдје владају Ливањски Хрвати, не можеш једног Србина запослити за Полицајца.
У Федерацији, Срби не треба да потежу Конститутивност.
То је, унапријед, прихваћање подређеног положаја.
Заједно са Републиком Српском, треба да се боре да свако српско земљиште, КЧ, остане српско, да коликогод могу, опстају на својој земљи.
Српска треба да институционализује помоћ Србима Федерације. Треба од Србије да тражи финансијске донације, редовне.
Све друго је балканска магла по турским друмовима
Констситутивност је наметнута само ради Републике Српске.
Да би Република Српска била Енитиет Срба, Хрвата и Муслимана.
Да би Федерација била муслиманска, без Хрвата.
Да би Предсједништво БиХ имало два члана муслимана.
Чекајући неког СИИ, Српског Иванића Издајника.
У ту сврху је формирано Вијеће Народа у Српској, мимо Дејтона и Устава. То је Противсрпско Вето Вијеће.
Какви Народи у Српској. Народ је само онај ко се у Рату борио за Српску. И онај који је страдао, ни крив ни дужан.
Сви други су добро дошли, као равноправни, у истим мукама као и Срби. Ако није Злочинац.
Али, не могу у Народе.
Република Српска треба да поништи Конститутивност на својој Територији. Као и Инцков Закон.
Конститутивност је искључиво Тројна, на нивоу Дејтонског Конструкта.
Дакле у Предсједнштву. И у Уставу, као дијелу Дејтона.
И у Савјету Министара.
На оба мјеста су по Србин, Хрват, муслиман.
У Дејтону је Република Српска призната као Држава Српског Народа. Федерација је наметнута, као муслиманско-хрватска, да би се оправдало уторавање БиХ и онемогућила потпуна Самосталност Српске.
Све друго је Унитаризација.
Све што из Сарајева долази, као што је сада Грађанлук, турска је и отоманска подвала.
Никад не имај другу визију и другу Државу осим Српске Државе.
 

 

ШТА ДОБИЈАТЕ
ИНЦКОВИМ ГЕНОЦИДОМ

 
Побједу на Еуросонгу, Космодром за Марс, Мјесто у ЕУ...
Нажалост, ни Мотокултиватор, ни Пластеник, ни нову Сећију...
▪ Добијате нову дозу лажи о себи. Лаж наставља да вас прати и да вас спутава. Још од Турског Доба. Па аустроугарског, па усташког и нацистичког, па Завнобишког и Срепубличког.
Пресудно је да увидите да је то константна силазна путања.
▪ Добијате Нови Тор. Сада имате обавезу да све око себе приморавате да признају Геноцид.
Геноцид који мора да се признаје, није се догодио. Он је истовремено, дневнополитичка лизаљка и историјско беспуће.
Ако их све приморавате, ви се изолујете. Ако се изолујете, ви постајете аутистична скупина. Сводите се на Вјерску Групу. Све мање шансе имате да постанете Нација. А без Нације не можете имати ни Државу. Без Нације не можете живити са другим Нацијама у истој Држави.
То је и сада ваш темељни проблем.
Зато настојите да Територију очистите од Срба и Хрвата, мислећи да ће Територија, тако, да постане Држава.
Неће.
▪ Губите и могуће савезнике. Нико неће озбиљно, цивилизацијски и историјски, да сарађује са неким ко на себе навлачи покров Жртве и од тога чини главну референцу.
▪ Смјештате себе, муслимане у БиХ, у виртуелну Друштвену Мрежу Запада, у виртуелни Ријалити. Ви још увијек видите себе у вијестима Кристијан Аманбпур.
Сада ће вас штитит Фејсбук и Твитер.
Кога су они штитили, њему ни Бог не може помоћи.
▪ Постајете манипулативна алатка. Зависите од Запада. Све што Запад  буде тражио, испунићете. Или ће рећи да ће рећи да није био Геноцид.
Мада вам та позицвија није страна ни тешка.
▪ Претварате Србе, а и Хрвате у Хришћане. Уједињујете их. То је за вас, дугорочно, много већи проблем од тога што сте их, у разним етапама, категоризовали као Агресоре, Окупаторе, Геноцоидаше...
▪ Окрећете Србију и Хрватску против себе. То, досад, нико није пробао на Усраном Балкану.
▪ Немате Савезника. Чак ни у Турској. Варка о Меркел-Бајден осовини, на нивоу је Сокака. Русија и Кина су вам послали довољне знакове. Не зато што сте битни, већ да вам кажу да Америка и Њемачка, нису звијезде вашег Ријалитија и нису толико звијезде колико их ви видите.
Америка више ништа не може да учини у Свијету.
Њемачка зависи од Русије и Кине.
Ако Санџак и Велики Вођа Муа Зуки, не стану иза вас, јебајга.
 
 
 
 
 
 

 

 

ЛАЖНИ ЦАР ШМИТ МАЛИ,
САМО ЈЕ ВЈЕСНИК СУМРАКА
ЗАПАДА, ЕУ И БиХ.
ИНАЧЕ НЕСПОСОБАН
ПА ГА ЈЕ СУЛТАН ЗАТО И ПОСЛАО
У УДАЉЕНИ САНЏАК.

 
Његова извика да долази као Политичар а не Дипломат, показује сав аналфабетизам.
А нешто као три приоритета, гдје говори да 70% младих жели да некуд оде, па би он то ријешио, као и 746 министарстава која постоје на територији као Доња Саксонија, а са много мање становника.
Ко је крив Нијемцима што нису способни да имају више министара по главни Доње Саксоније.
Што се тиче Републике Српске, долазак Лажног Цара Шмита Малог, ситуација није једноставна. И све се више уједностављује.
Он је немоћан, као и Инцко што је био.
Чак и више од тога. Јер, Пицко је на крају наметнуо неки сулуди Закон, да би свима закомпликовао живот а подјарио агонију лијепе пиздаве БиХ.
Шмит не може ни то.
Не можеш наметати сулуде законе на почетку.
Причати или не причати, са ЛЦШМ.
Ако уђемо у причу мораћемо га јебат.
За Републику Српску је боље да према Шмиту води политику  Низашто Нејебавајуће Коегзистенције.
С њим се ништа не може конкретно учинити и договорити.
Са Странцима Усранцима, иначе, прича је опасна алатка. Једна твоја ријеч значи да се слажеш, двије да се предајеш а три да се понижаваш.
Са њима може да прича само онај ко није причао са њима, ко нема ораха у џепу и ко није у нагодбама са њима и са Сарајевом.
Милко Грмуша је, несвојствено Педепеу, констатовао да је ЛЦШМ Високи Пуномоћник бошњачке политике у БиХ.
Јесте. Све што се покушава са Шмитом, отиће на млин муслимана Сарајева.
И без српске приче са Шмитом, ојачаће Сарајево.
Не реално, не стварно, већ у својим небулозним котлинским маглама о властитој важности за непостојећу Државу БиХ.
То значи да муслиманско Сарајево, Политика Бакираша, остаје наш главни непријатељ и проблем.
Бакираши су у офанзиви.
Изетбеговић II Млађи, Бакир Млађо, на путу је по муслиманским пунктовима гдје обиљежава неокругле годишњице оснивања СДА.
Остали фактори те сарајевске политике, не јављају се.
Осјећају се немоћним, не могу да се повежу у један блок против Бакираша, не могу, јер су накалемљени на разне сисе и ките, нешто као Вучићева београдска опозиција, и сједе у ладовини, чекајући акшам.
Република Српска треба да се води руском званичном констатацијом о Нелегитимности Шмита.
Да користи званичну подјебу Хрватске, према Шмиту, изречену од Грлића Радмана.
И да га игнорише.
Као и сарајевске неуставне институције.
Најтеже ће бити да смогне снаге да толерантно подноси Глупу Српску Опозицију.

 

 

ДОДИК И ВУЧИЋ,
ТРЕБАЈУ ЈЕДНОМ КВАРТАЛНО,
ДОЗВОЛИТИ НЕКОМ ИЗ ОПОЗЦИЈЕ
ДА ИХ, ТРОФЕЈНО, УЈЕДЕ ЗА ГУЈИЦУ

 
Да тако постигну привид неког успјеха.
Јер, жалосно је, мени, барем, од епохалних Првих Вишестраначких Демократских Избора у Историји, гледати самоубиство Српске Опозиције, труљењем и самооглођавањем.
Мада Додик и Вучић нису исти технолози Власти. Засад и срећом.
Ну.
Заједничко им је то што имају исту, Српску Опозицију.
Кад видим каква је Српска Опозиција, знам да Власт не може да буде боља.
▪ Опозиција у Српској свакодневно напада Додика. Додик не ради толико да би га се могло нападати сваки дан. Данас је смијешна поплава изјава за лажну сједницу Предсједништва.
Тај примитивни кленовски дух наишао је, концентрисан, у једном дану.
▪ Непрестаним нападањем Додика, или Вучића, Српска Опозиција сугерише да је на сцени Режим Једног Човјека.
Што није тачно. И у Српској и у Србији, постоје демократски Избори и Парламентарна Демократија, какавгод им квалитет био.
▪ Опозиција показује анимално схатање политичке борбе.
Они нападају Алфа Мужјака. Желе превласт.
То је Социологија Чопора.
▪ Непрестаним форсирање кружног напада, којег животиње практикују кад су у већини, Опозиција показује немоћ.
▪ Њихово вишемандатно таргетирање једне политичке личности, доказује да нису способни за озбиљно политичко дјеловање, које, најприје, укључује изградњу Велике Странке.
▪ Ако немаш Велику Политичку Странку, у размјерима Српске или Србије, никад нећеш побиједити Додика или Вучића. Нити било кога ко је има.
▪ Та ситауција, Сви лају на Додика, Сви лају на Вучића, одговара Западу. Зато им то и сугерише.
На тај начин, Запад лакше управља и Додиком и Опозицијом.
Западу не одговара јака Српска Странка, била на Власти, била у Опозицији.
▪ Српска Опозиција таквим једнометним свакодневним акцијама, ствара илузију, код Бирача и Јавности, о постојању паралелног, невидљивог, Система Власти.
Што се код доброг дијела Бирача и Апстинената, подсвјесно прелива у представу о снази и моћи нападаног.
▪ Опозиција, тако, показује тешки аналфабетизам.
За побједу на Изборима, није довољно то што они имају. Треба још много онога што немају, треба упорности и подлога у Јавности, која се гради годинама, најмање деценију.
Потребна је невидљива залеђина. Иста она која је, нпр, довела до опстанка Републике Српске.
Неко невидљив стоји иза тога. А није Русија.
Као што је стајао и иза лансираног Референдума, 2006е.
*При свему томе, и при другоме, кукавно је гледати овај политички сумрак од ликова Српске Опозиције.
Српска Опозиција је поуздан знак да српски национални и државни послови не стоје добро.
 
 
 
 
 
 
 

 

ИСТОРИЈА ЈЕ НИЗ
ЈЕДНЕ ПО ЈЕДНЕ СИТНЕ ГРЕШКЕ,
САНЏАК РЕПУБЉИК

 
Србима не можете ништа.
Они никад неће да се предају.
Али. Могу бескрајно да се распродају.
Србија ће у овом Вијеку изгубити Санџак.
Зато што је то идентичан артефакт свим претходним историјским губицима.
Без обзира што је Партизан побиједио, синоћ, у Новом Пазару, Србија је изгубила. И утакмицу, и квалификације и турнир.
Изгубиће и Финале, кад дође.
Србија мирно прави грешке поводом Санџака. Којег иментује Рашка Област и заварава се да је све ријешила.
Пропуштају се прилике и праве се грешке.
Пропуштено је, допушптено, постројавање неке зелене паравојске.
Пропуштено је, неозбиљно посматрано, прелазак Оџе у Политичара.
Та порука је многозначна, када се у обзир узме улога Ислама у „националним“ и „државним“ а, у суштини, Територијалним Дјелима.
Кључна Ситна Грешка, која је начињена, јесте признавање Бошњака у Санџаку.
Тиме им је дата Нација и Језик.
Тиме су повезани са Сарајевом.
Та вјерска енклава нема снаге сама да се бори, унутар Србије и против Србије.
Али ће, како вријеме одмиче, имати узасе све што је потребно са Запада. Од Дроге, Оружја, Људских Права, Медија и Интернационализације. И Геноцид, ако затребадне.
Навијачи Партизана, фини, демократски, широкогруди, цивилизовани национални људи, дошли су на утакмицу са извиком Нож Жица Сребреница.
То је, коубило се, признавање Нације Бошњака у Санџаку. И повезивање њих и Сарајева.
Сребреница нема никакве везе са Србијом.
Поготово са Санџаком.
Али умјетници то могу да повежу.
Пошто Навијачи Партизана, као и други Навијачи, увијек дјелују самостално.
Ако не може себи да нађе Краља СХС, или Тита КПЈ, Србија ће наћи Санџак.
То, пак, говори о томе да Србија нема Националну Свијест и Способност Државе.
А Мађарска јој ту, преко Војводине само.
 
 

 

 

МУЛТИЕТНИЧНОСТ,
МУСЛИМАНСКА БАНАНА
НА КОЈУ СЕ ХУСО ОКЛИЗНУО
СЕДАМ ПУТА

 
Да би  Наша Босна била наша, у Рату ћемо жртвовати Мир а у Миру ћемо срат о Мултиетничности.
Позната је она Алијина Просерица о три мотокултиватора за БиХ.
И тад су сви мртволадно гледали шта фанатик, који је написао Исламску Декларацију, прича, меди и маскира.
Та медовина је плаћена са Сто Хиљада Живота.
Данас, након крвавих Ратова који су подијелили Срба, Хрвате и муслимане, више него икада у Историји, који су подијелили чак и Хрвате и муслимане, Бакир Изетбеговић, поново прича о Мултиетничности.
Он је, поред Срба, Хрвата и Бошњака, пронашао и четврту Нацију. Тузлаке.
Да није тужна због секса са Докторатом, и Себија би се закоценула од смија.
У ствари, шта је на ствари.
▪ Бакир је у Чаврнидији. А са њим и Политичко Вођство мислимана, данас Бошњака.
Та Чаврндија је одсјај Старог Отоманства.
И Турци Османлије су, подсвјесно, знали да овај простор није њихов. Само, они нису жртвовали Мир за ово. Отишли су кад је наишло друго вријеме.
И турци Сарајлије, подсвјесно схватају да БиХ није њихова. Али, немају куда да оду.
И то желе да лијече тако што ће Србе и Хрвате натјерати да оду.
Зато се врте у Чаврндији, још од Исламске Декларације.
▪ Бакир Изетбеговић нема никаквог политичког капацитета. Није имао ни Алија. Али је Алија имао цијели противсрпски Запад узасе па је то, у Распаду СФРЈ, изгледало као нека Политика.
Јебеш Политику која се темељи на ЗАВНОБиХ-у.
▪ Бакир Изетбеговић нема никога узасе.
Ни у Сарајеву, ни на Западу.
Стога он прича о космичким силама. ЕУ, НАТО...
▪ Мултиетничности се сјетио, из дугих ноћи у Трезору.
То је толико јадно да нико озбиљан у Јавности, не жели да то побија и разобличује. Јер је сваком исподнижења.
Ну. Требало би.
Политика је понављање, некада бескрајна банализација, да би Јавност схватила шта хоћу, често морам да понаваљам шта нећу.
▪ Бакирова Мултиетничност не служи само као Гола Лаж.
Он њоме прикрива апсолутни федерацијски терор над Хрватима. Сада тражи да му Хрвати предају и Владу Федерације. Он ће њима дати Комшића. Којег су, они, Аге Лагумџије, измислили и натурили.
▪ Мултиетничност, Мултиетничност Четири Прста, Изетбеговићу служи да продаје Већински Концепт.
Он непрестано говори о муслсиманској већини, о хрватској мањини која је њих, већину свела на половину у Федерацији а која мора да буде 33% на нивоу БиХ.
То је главни проблем код муслиманског Сарајева кога представља и заступа Бакир Изетбеговић.
Муслиманска Већина и у Федерацији и у БиХ.
Стога треба сваког дана раскринкавати ту његову Лажну Мултиетничност.
*
Главни проблем муслимана у БиХ, Бошњака, Сарајева, није 33%. Већ 33 обртаја.
Та музика више не може да стигне вријеме које је, чак и у БиХ, отишло испред Људи и Живота.

 

РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
САДА ЈЕБЕ И РАЗЛИКА
ИЗМЕЂУ ХРВАТСКЕ И СРБИЈЕ.
ИМАЛ ИШТА ДА НАС ЗАОБИЂЕ.

 
Хрватска је увијек била под Западом.
Србија се, сад, курвањски, подвукла под Запад. Запад то представља својим великим успјехом.
Хрватска је у Ратовима Братства Јединства гледала само себе.
Схватила је да ако се бори за Хрвате у БиХ, неће јој се устабилити неовисност.
Пустила је Цвијеће да уради шта уради.
Србија је у тим  Ратовима била слон у стакленој башти.
Није знала шта са Србијом, шта са Србима. Није схватила да је све против Срба. Све за истребљење Срба.
Хрватска се сада окурчила.
Са два блиједа државна лика.
Много више се кочопери него у вријеме Туђмана Страшног.
Предсједник Хрватске сада одликује хрватске постројбе у БиХ.
Сарајево у опсади.
Предсједник и Премијер отворено јавно понижавају Сарајево.
Хрватски Миповац, Радман, изјављује да је Високи Представник престарила институција, Тристаћ, сад је вријеме литијумским батерија.
Србијски Миповац, и све остало, Вучић, изјављује да зна Шмита, да је Шмит озбиљан, да разумије Додика и његове фрустрације, ко да Додик игра Не љути се човјече, али да је Србија, тојест он, Вучић, за Целовиту БиХ.
Дакле. То је исто оно што је радио  Милошевић.
Покушај управљања Србим Српске.
И Милошевић је све са Србима радио да би он, и његова клика, опстао на Власти.
То исто данас ради и Вучић.
Само Вучић неће Србе из Републике Српске послати на Косово. Послаће Шиптаре по Србији.
Мене је живог страх, срећа нећу живити још дуго, да не дође доба када ће Вучић у Припиздинцима, да држи збор о годишњици укидања Републике Српске, када ће да дрекне, плачљиво и пичкаасто, у микрофон, Дао сам вам Завет да Републике Српску више никад неће укидати.
Хрватска је у ЕУ. Са Западом као миразом.
Стога Хрватска може тако да се понаша према БиХ.
И сада, закашњело, када их је добро изјебала, штити Хрвате Херцег Босне.
Хрватска може да добије бриселске паре за Пељешачки Мост. Који ће градити Кина.
Србија жели у ЕУ. Пуже.
Србија никада неће ући у ЕУ.
А и ако би ушла, чаробним штапићем, никад не би добила паре да Кина гради нешто.
То је горе по Републику Српску него по Србију.
Јер ће Вучић да га шиљи на Српску, све како би доказао да је еукооперативан.
Вучић нема на чему другом да узима поене Запада и обавља свој задазак.
Србија је покорена и потчињена.
Србија је много више западна него Хрватска.
Само је Запад, Хрватској омогућио достојанство, државно и нереално, опростио Геноциде. А Србији узима достојанство. И узимаће га док се потпуно не поништи идентитет Срба.
Док сви Срби не постану Лезбијке.
Хрватска неће одустати од Хрвата Херцег Босне и од односа према Сарајеву.
Вучић ће све више љубави и понижења да исказује према Сарајеву.
Хрвати и Херцег Босна неће нешто нарочито профитирати од подршке Загреба. Сарајево је узело толико да се тешко може вратити на старо.
Ну. Штетоваће Сарајево. И Насеобина БиХ.
Којој Хрватска никада неће дати да уђе у ЕУ. А и за НАТО, питање је.
Сарајево неће профитирати од подршке Вучића.
Штетоваће Република Српска.
Хрватска је добра са Русијом и Кином.
Србија није тако добра са Русијом и Кином.
Издајник Вучић би покварио и Маљ.
Република Српска трпи штете од таквог односа Србије према Русији и Кини.
Хрватска без проблема гради Мост према Српској.
Србији се омета градња Бук Бијеле.
Сарајево не може ништа Хрватском Мосту, ни на југу ни на сјеверу. Према Србији може шта хоће.
Преко леђа Републике Српске.
Република Српска мора да се одмакне од Вучића. И да периодично званично прича о Специјалним паралелним везама, по Дејтонском Споразуму.
Република Српска треба да користи садашњу констелацију са западне стране.
Република Српска треба да оформи свој Национални Интерес. Мало јавно, више тајно.
Да не остане на вјетрометини као Книн.
Треба бити спреман на све.
Вучић садпасад може да уведе Санкције на Дрини.
Вучић је много веће Српско Зло него Слободан Милошевић.

 

 

СРБИ СРПСКЕ
УВИЈЕК СУ ЈЕДИНСТВЕНИ,
О ТОМЕ СЕ НЕ МОЖЕ СУДИТИ
ПО ПОЛИТИЧАРИМА,
ИЗДАЈИЦАМА И КУРВАМА

 

Србе Српске није успио да подијели ни Септембар 93.

Ни Слободан Милошевић, на Палама.

Ни сукоб Полиције код Дервенте.

Ни Странци Усранци.

Што не значи да то није могуће.

По рецепту Београда за Републику Српску Крајину.

Ну.

На одређеном ступњу развоја Државе и Нације, то не може ни Београд.

Нетачна је синтагма да је Инцко са својим Ловачким Противсрпским Законом, ујединио Српску.

Одређене, ситногузичије, политикоидне, протуве, продајници, издајници, ситношићарџије, маргиналци, аналфабете, генералићи и аматери, само, подвили су реп и пустили уши.

Видили да немају никакву подршку за своја Недјела.

Србин постане муслиман.

Пробосанац Србин, никада.

Једном Пробосанац, увијек турчин.

Избори су подвсвјесно-ирационална манифестација Политичке Воље оних који излазе на Изборе. И оних који не излазе на Изборе. Јер се слажу, чак и ако им је свеједно, са оним  што ће изабрати они који излазе на Изборе.

То не значи да су избори нерационални.

Људи гласају за Власт или за Опозицију.

Али, гласају у Републици Српској.

Подсвјесно, мисле да ће и једни и други, заједно или који превагну, радити за Републику Српску.

Избори су само верификација одговорности Вођства.

Вођства Републике Српске.

Вођства Странака на власти.

Вођства Странака Опозиције.

Бирачи не могу да четири године раде оно за шта су гласали.

Они не  могу ништа да учине за дневну корекцију Власти, или политичког понашања Опозиције.

Могу након четири године.

То јесте дуг период и спор ритам.

Који Демократији оставља простор да се извитопери, Властима да се искваре а Опозицији да изда.

Бирачи, без обзира на ирациоцналну и подсвјесну, преовлађујућу, компоненту код Гласања, кажњавају.

Тако је СДС на сваким Изборима губио гласове. На задњим, 50.000 гласова. То је цијела једна Странка.

Ситуација око Инцковог Лова Срба спасила је Странке Опозиције Српске, од казни на изборима сљедеће године.

Слабост Парламентарне Демократије у томе је што изабрани представник, Одборник, Посланик, Вођа Странке, поготову, може да ради мимо онога што је заступао прије Избора и мимо онога што су Бирачи, подсвјесно, очекивали од њега, и њих, када су гласали.

Есдеесове Вође, Пробосић, Говединарица, Шарговић, нису никада Бирачима причали о Пробосанству. А проводе га.

Нису никада причали о Рушењу Власти Српске. А покушавали су.

Тражили су Гласове за легалне процедуре. А послије се понашају супротно.

Бирачи су, дакле, јединствени.

Кајмак по Странкама, ђекад, позелени, усмрди се.

Република Српска је, у цијелом Српском Вијеку, најчистије Српско Јединство.

x