КАКО ЈЕ
ЗАПАД УНИШТИО
СРПСКУ ДЕМОКРАТСКУ
СТРАНКУ И ПАРТИЈУ
ДЕМОКРАТСКОГ ПРОГРЕСА

 

Тако да од прве није остало ништа а од друге само Братија.

Шаровић, тужни политички лик који у Српској Демократској Странци, оног доба, не би могао да буде ништа, сада постиже велике успјехе настављајући оно што су радили Босић и Говедарица.

Ну.

Пропаст Есдееса није почела са Шаровићем. Ни са Босићем.

Почела је оног тренутка када нису схватили да морају да се трансформишу у Странку.

И када су, тако аморфни, нетрансформисани, пристали да буду приљепак Партији Демократског Прогреса и западном играчу Младену Иванићу. 2000те.

Педепе је створен од стране Запада.

Не да буде Странка, нити, чак, Партија, већ да буде манипулативна група против Републике Српске. Нека врста српског Лагумџијства.

Врло рано су образовани и разумни људи то увудили и почели напуштати Педепе.

Сада је дошло до тога да је Педепе само Трио СББ.

Станивуковић, Бореновић, Бегић.

Есдеес је отишао и корак даље.

Отворено се потчинио Сарај Чадору, као Пробосанска Странка.

Оквирно, то и потчињавање Западу, довело је до Есдеесовог губитка Добоја и Бијељине.

То су била два веома респектабилна и политички важна пункта. На доброј географској позицији и са великим гласовним рудиштима.

Толико важна Есдеесу да му Бањалука није ни требала.

СДС и ПДП су, дакле, Жртве Запада.

Јер нису схватили, или су пристали, да Запад жели овдје, као и у другим земљама, непослушним Западу и православним и српским, само Анархију.

Западу је најбоља Странка она која може да приреди Мајдан.

Запад није заинтересован за Демократију и квалитетну Политичку Сцену.

Запад нигдје није створио Стабилну Демократију.

Таква дјелатност Запада, уситњава Опозицију, дакле, Бирачима узима из руку било какву другу Опцију.

А од Власти, прави Вучића.

Ако држава имадне среће.

Стање српске Опозиције у Србији и Српској, класична је западна продукција. Као и стање Власти у Србији.

Власт Републике Српске још се држи.

Али је жива зазидана.

Око ње су, и против ње, сви набројани. И Унитаристи Сарај Чадора.

Што, објективно, слаби могућности и маневре СНСД-а.

И саме Републике Српске.

Због тога је дјелатност СДС и ПДП противсрпска дјелатност.

 

 

ПРИМИТИВНА

ОТОМАНСКА

ОСИОНОСТ

КОМШИЋЕВОГ

ИНСТАЛАТЕРИЈУМА,

СМРТНА ЈЕ ПОРУКА

ХРВАТИМА У БиХ

 

 

Povodom izjava predsjednika HDZ-a Dragana Čovića da će do kraja godine biti usvojene izmjene Izbornog zakona po HDZ-ovom anticivilizacijskom modelu, Demokratska frontra želi saopštiti da takve izmjene Izbornog zakona neće biti usvojene nikad.
Čović i HDZ najmanje zadnjih pet godina obmanjuju sam sebe tvrdnjama da će Izborni zakon po njihovim željma biti usvojen za dva mjeseca, za pola godine, do kraja godine i tim redom.
Godine prolaze a Čovićevog izbornog zakona, najviše zahvaljujući DF-u i historijskoj pobjedi predsjednika Komšića na izborima 2018.godine, nema. Neće ga ni biti, ma koliko Čović i njegove pristalice se samoobmanjivali, i ma koliko se tome nadali politički predstavnici republike Sarajevo, koji su do sada nebrojeno puta ustvrdili da je Čović dobio ono šta traži. Zapravo, koliko je god puta Čović to zatražio toliko je puta politika “republike Sarajevo” ustvrdila da je to i dobio. Jasno je da Čović nije dobio ništa, a još više od toga je jasnije da je političkim predstavnicima “republike Sarajevo, uistinu žao što nije, jer oni više mrze DF i predsjednika Komšića nego što vole BiH”.
Jedino što je moguće usvojiti jeste DF-ov Prijedlog izmjena izbornog zakona i Ustava BiH koji je upućen u parlamentarnu proceduru, a potpuno je na liniji Mišljenja Evropske komisije, a ne na liniji HDZ-ovih vrijednosti Udruženog zločinačkog poduhvata, navode iz DF-a.
*
Иако је ова Саопћидба написана аматерски, по принципу, Шефе, јесам га јебо, јелде, ускосокачки, као да сви сваки дан прате синтагме које се појављују у Сарај Чадору, политички наивно и безначајно, она јасно говори о политичкој оријентацији Сарај Чадора, на дужи рок.
То је порука Хрватима у Федерацији, као политичком фактору.
Порука да су Хрвати у опасности.
Њихова опасност је у томе што ће се увијек наћи колабрационист који ће за муслимане Сарај Чадоа да игра улогу Комшића.
Њихова опасност није да нестану у БиХ.
Они су у БиХ већ нестали.
Њихова опасност је да нестану у Федерацији БиХ.
А то је, тада, опасност и за Србе и за Српску.
Хрвати Херцег Босне још плаћају игре Загреба.
Као и своју, послијератну, Наиву.
Њихова Хлебинска Школа насједања на сарајске приче о Држави.ба, и о потапању Републике Српске Самоштоније, додатно су увећали рачун за наплату.
Нису реаговали када је прављен „Државни“ Изборни Закон.
Сада им Демократска Фронта поручује да је то непромјењиво.
БиХ пуца по линије Међуентитетске Границе.
Чак и у баналној и магловтој ствари као што је Вакцина за Корону.
То је за Хрвате опасност.
Јер. Ако само један дан попусте у борби и опрезу, потонуће.
Једини начин да се БиХ, Срби, Српска, Хрвати, Херцег Босна, одбране од сарајевске неоотоманске унитарстичке најезде, јесте практично-политичка сарадња Хришћана у БиХ.
То је логичан закључак.
Јер на БиХ јуриша агресивни Ислам.
У ових више од двије деценије мог залагања за Трећи Ентитет и сарадњу Срба и Хрвата, стално сам наилазио на мрзилачку одбојност. Усташе, Јасеновац... што је значило поруку да је боље бити са муслиманима. И Сарајевом. Сарајево нарочито пожељкују они који су рођени, и преци им, у Сарајеву и около.
Људи једноставно не виде да је на сцени, првог дана послије Париза, исламизација БиХ.
Послије свих муслиманских истребљења, Срби још насиједају на бајрамску баклаву.
А не знају да су у усташким хордама, огромне кољачке послове обавили муслимани. И у БиХ и у Хрватској.
Овдје се не ради ни о Србима ни о Хрватима.
Ради се о Опстанку Српске и Срба.
Срби и Српска, тренутно, у овим деценијама, нису угрожени од Хрвата БиХ. Већ од Сарај Ислама.
То се мора разабрати данас и за наредних неколико деценија.
Хрвати морају да разаберу да су у много неповољнијој позицији од Срба.
Стога, морају заједно да систематски блокирају Заједничке Институције, које су, редом, недејтонске и противуставне.
Свака одлука на ниву БиХ, ради против Срба и Хрвата.
Свака.
 

 

БОЛЕСНИ

ИЗОЛАЦИОНИЗАМ

САРАЈЕВСКИХ

КОТЛИНСКИХ

ЛУДАКА

 

Можете рећи да сам Расист или слично.
Ну.
За Змије нису мекиње.
Ако неко не може да прихвати да Држава, па и Нација, није за свакога, нека Сарај Чадорском Вођству и политичким посленицима, турцима 21ог Вијека, дадне Државу.
Тај котлински географски положај, уселио се и у главе дезоријентисаних сљедбеника и жртава Исламске Декларације Алије Изетбеговића.
Извјесни Дамир Никшић је у Скупштини Сарај Кантона предложио а једногласно је прихваћено, да се донесе Декларација о томе како је у Сарајеву непожељан свако кога политички и економски подржава Земља која није усвојила Декларацију о Геноциду у Сребреници.
Погледајте каква је то психичка деформација.
Ових дана, воде тешку борбу против Хрватске.
На мети је Милановић. Питање је дана када ће бити проглашем Агресором и Геноцидашем.
Његов гријех је што је Бригаде ХВО, које су ратовале у БиХ, означио хрватским.
Изетбеговић набија на нос Хрватској сву силу ствари. Ми смо предлагали тунел, да се не гради пељешкли Мост, да БиХ има приступ отвореном мору.
Нема више гдје на Миљацки да држи Носаче Авиона.
Медији проналазе бивше хрватске саборске заступнике или садашње, једнако маргиналне лујке, које стају на страну сарајске офензиве на Хрватску.
Потпуно је сулудо то атаковање на Хрватску.
Каквагод замјерка из Сарајева била, реална или политички набилдана, ништа се не може постићи.
Истовремено, бошњачки дужносници износе небулозе о укидању кантоналних власти, значи и жупанијских. Тако би се, извикују, уштедило 3 милијарде марака.
То је само гугл транслејт Захтјева за укидањем Хрвата у Федерацији БиХ.
У Сребреници су против Споменика Миру.
У Мостару су за јединствен муслимански блок на Изборима.
Заједничко за све ове активности, јесте Територијализација.
Жртве Алијине Декларације, Жртве Алијине Жртве Мира, не одустају од самоубилачке политике у БиХ.
Желе да узму и потчине сву територију Срба и Хрвата.
То се не може добро завршити.
Било која ратна искра, ако искочи у близини БиХ, овдје ће настати крвопролиће.
А у томе ће страдати невини муслимански живаљ. Јер неће више бити оне подршке из Свијета, и из Хрватске, која им је дала Дејтон и скрпљену БиХ, као лизало и варалицу за тешки пораз који су доживили у Рату.
 

 

 

КО ОМОГУЋАВА

АУТОРИТАРНУ ВЛАСТ,

БОГАТА АМЕРИКА

ИЛИ СИРОТИЊСКА СРБИЈА

 

Трамп је у јеку предизборне кампање и општих офанзива против њега, донио четири Извршне Уредбе које се тичу обичног човјека, америчке сиротиње, и које су, формално гледано дио арсенала неке социјалдемократске власти у средње развијеној европској земљи.

Тај арсенал никако не приличи Републиканцима.

Мада још нема лабораторије која може да детектује велику разлику између Демократа и Републиканаца.

Трамп је овим чином ставио ван снаге Амерички Конгрес и његове домове.

Што није неко чудо, јер у Америци се, иначе, влада подезменим колосијеком.

Путин у Русији, такође влада предсједнички ортодоксно.

Али има већу подршку од Трампа.

Лукашенко ради шта хоће.

Додик, овдје, одавно је замијенио Предсједника Републике, Предсједника Владе, Предсједника Народне Скупштине. И Извршног Секретара СНСД.

Бљузго Вучић, такође је у Србији све. Он је и надзорна камера на наплатној рампи.

У Кини, ствар стоји нешто другачије. Комунистичка Партија је Бог. Она доноси Закључке о другим Боговима.

КП Кине има у својој структури ресоре као и Влада. Појединачно и колективно, ти ресори су јачи од Владиних.

КП Кине има огроман постотак чланства. Кинези воле да раде. Да грбаче, а не само да продају шкартљиву робу.

*

Шта, дакле, повезује све ове земље, по свим мјерилима различите, ко трешње и китови.

Ауторитарна Власт.

Откуда да у тако неспојивима Земљама, успијева иста култура.

Отуда што је Појединац дигао руке, онемогућен, преварен или опхрван ситним интересима, дигао руке од Колективитета који би заступао друштвени слој из којег долази.

Мада су, данас у питању друштвени слојеви, класе и сталежи.

Шака је супрабогатих а милијарде осиромашених.

Уништењем Појединца, његовим издизањем у главни пункт савремрног свијета, на лажни пиједестал, дабоме, и уништењем Политичке Артикулације, дошло се до садашњег стања.

Почетни Узроци су различити.

Русија не може без Царске Власти.

Власт у Америци је створио крупни капитал и она се никада неће извући.

Лукашенко је постесесесеровски синдром и није нарочито масовна појава.

Бљузго, Шизоје, директан је производ незаинтерсованог Србина, Сисоја, незаинтересованог за Државу, Нацију, Политику.

У Србији је Боле Мекурац, Сисоје, најуспјешнији од свих из његове конкуренције у набројаним и другим Државама.

У Српској је Есдеес узевши од Народа, Покрет Опстанка у своје руке, отпочетка тако инсталирао систем, да ти је џаба Власт ако не постанеш Радован.

Зато је Кина најуспјешнија.

Да би био Бог, да би могао да имаш Ауторитарну Власт, мораш да измолиш Комунистичку Партију.

А Партија је бројна и слојевита, јер је Кина велика.

КПК води Државу. Али не као Демократе или Републиканци.

Најважнија је Кина. У Америци је најважније оборити Трампа.

Да ли друге Земље могу да копирају Кинески Рецепрт.

Не могу.

Много фактора је у интеракцији.

А једном кад испустиш Власт из шака, никад је више нећеш моћи да узмеш, ни са два прста.

 

 

 

БиХ,
ЗЕМЉА
ГЕНОЦИДА И ЈЕДИНСТВА.
МОЖЕ ЛИ ГЕНОЦИД
ЗАМИЈЕНИТИ
БРАТСТВО И ЈЕДИНСТВО.

 

Ако немаш довољно образовања и талента, да закључиш куда политички и државно, иде БиХ, каква јој је судбина, и да установиш квалитет овог блата и пљеве, којом је повезана по дејтонским границама, не само међуентитетским, довољно је да читаш изјаве Бакира Изетбеговића.

И да вудиш да се Бакир сметно.

А са њи се сметнула и Сарајевска Босна.

Сарајевска Босна није кошаркашки клуб већ држава каквом Сарајски Муслимански Круг види БиХ.

Муслимани у БиХ, њихово политичко и вјерско вођство, налазе се у немогућој мисији.

Морају да пониште два Народа.

Желе да свима буду у Суживоту.

Морају да свима бирају њихове представнике.

Морају Западу, који све зна, да се представе као еуропске демократе.

Морају да живе са Хрватским Агресорима.

Морају да живе са Српским Геноцидашима.

Морају стално да лажу и измишљају о Геноцидима.

Морају да воле Жељка Комшића.

Бакир Изетбеговић, некидан је опет небулирао.

Чиме се озбиљно приближава Вуку Драшковићу, нпр.

Напао је Београд и Загреб, набио на нос Хрватској како је трећина њоховог живља из Босне, како муслимани нису дали да Босански Момци иду у ЈНА и да тако потпомажу Агресију на Хрватску, како Република Српска не може да постане неовисна јер је начинила Геноцид...

Одраније је познато да Сарајевски Муслимански Круг нема никакву политичку концепцију. Не од прије Рата нити послије Рата. То је тако одувијек.

Они, муслимани, њихово Политичко Вођство, мора некоме да се приклони. Турцима, Хитлеру, Усташама, Ендеха, Лажном Геноциду...

У таквој ситношићарџијској политици не може да буде Нације ни Државе.

Незабиљежено је у историји да се цијели један народ залуди нереалном политичком идејом.

Каква је Унитарна Једновјерска Босна.

Прецизније, Исламска Декларација Алије Изетбеговића.

То би било разумљиво да се догодило у једном Мандату. Селектовала се таква политичка гарнитура, наивна, лакомислена, поводљива...

Али на томе организовати све, још од Лисабона, жртвовати Мир на тој платформи, увести муслимански Народ у Рат, за тако немогућ пројект, који није ратовао никада, ни за Сокак, покушати обмањивати све у Европи и Свијету, надати се покоравању, потчињавању или истребљењу Срба и Хрвата са подручја БиХ, претпостављати да ће ти у томе помоћи Загреб и Београд... трагична је колективна чињеница.

Сарајски Муслимански Круг мора да схвати да Лажни Геноцид ради против њих и против БиХ.

Да Запад све зна о том Лажном Геноциду. Јер им га је Запад и подастро.

Да ће се вријеме промијенити и да ће Геноцида нестати а муслимани, и Сарај Чадор, остаће на голој ледини.

Сарај Муслимани, у Политици, Националној Политици и Државном Пројекту, ору плитко, имају више Оплазе него Бразде, идентично као и Српска Демократска Странка.

То је потпуно разумљиво али не желим да образлажем.

 

 

НЕЗАВИСНОСТ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ,
СТРАТЕГИЈА МАЛИХ ПОТЕЗА

 
Хрватска је учинила кључни корак у затварању Српског Питања у Хрватској, Поништавању Етничког Чишћења и Егзодуса Срба.
Довођењем малог глупог Милошевића, у Книн. На Обљетницу Велике Побједе.
То је феномен, у Националној Политици и Државству,  велике улоге малих глупака.
Стипе Месић, Лех Валенса, Михаил Горбачов...
Овдје, пошто су у питању лабораторијски узорци, не ради се толико о Великим Будалама колико о Малим Потезима.
Република Српска не може остати у Босни и Херцеговини.
Имала аспирације Самосталности, не имала.
Кадтад, ово подручје ће попуцати по Хантингтоновој Линији. Или по Линији Новог Пута Свиле, да се осавременим.
Да ли ће на њему опстати Срби и Српска, или ће то заузети неко други, то може да се расправља.
Али о томе да ће попуцати, и да ће, прије тога, Распад СФРЈ да се заврши у БиХ, о томе не треба расправљати.
Срби Републике Српске, којима је главна Национална Карактеристика, Опстајање, опстали су послије Јасеновца, Пребиловаца, Крваве Дрине... морају дугорочно управљати својим Националним Послом.
Самостално а не везано за Београд.
У томе су Мали Потези од велике важности.
Национално Вођство Републике Српске мора да преузме Националну Одговорност.
Не може да се крије иза Срба и иза Народа.
Улога Народа у Политици, завршава се са Изборима.
На изабранима је сва Одговорност. Жртва. Дугорочност.
Република Српска мора непрестано да даје јавке о својој политици Самосталности и одлучности да постане Самостална Држава.
Као што су Хрвати у СФРЈ давали сигнале преко емиграције и терориста, преко пјевача, преко Маспока...
Тада ће други знати шта је дугорочна намјера.
Тада ће Велике Силе то да узму у обзир.
Тада ће неко да је подржава.
Нико не може да подржава Српску ако не зна шта она дугорочно намјерава.
У те намјере никако не треба да истиче припајање Србији.
Јер то је пањ и за Србију и за Српску.
Запад то и чека јер на основу тога може даље да унитава Србе. Што је и био циљ Распада СФРЈ.
Само Самосталност.
За дугорочне циљеве треба обезбиједити, и обавијестити пријатељске Велике Силе.
Као што су то радили и Хрвати за вријеме СФРЈ.
Стога Република Српска мора стално да повлачи Мале Потезе.
Не размишљајући много.
Битно је да су они у оквиру Дејтонског Споразума.
А Дејтонски Споразум је толико унакажен да је простора веома много.
Најопасније би било ако се Српска доведе у ситуацију да је Дејтон далек и заборављен, да га се одриче.
Као што се Србија довела са Резолуцијом 1244.
Стога су Локални Избори, које би Република Српска провела сама, у законском року, били богомдани дар.
Али, нико од Националног Вођства Републике Српске, није смио ни да мисли о томе.
*
Без Курца то неће ићи.
Свети Иван Златоусти.
 

КАКО УНИШТАВАЊЕМ

ВЕЛИКЕ ПОЛИТИЧКЕ 

СТРАНКЕ,УНИШТИТИ

НАЦИЈУ●ДРЖАВУ●ДРУШТВО

 
Политички Аматери, НВО сисаџије, Западни плаћеници, Инокосни анархомрмци, Балегари и Губари, који се множе пропашћу Државе као националног, економског, културног и друштвеног оквира, нападају на Државу, Политику и Власт, односно на Владајућу Странку, означавајући их као извор свих зала у појединачном и у колективном смислу.
Ради се о темељном капацитету интелекта.
Ништа у НДД Сфери не може да буде боље од Нације Државе Друштва.
Да може, људи би и даље били такви какви су а говна би мирисала као Коко Шанел 5.
Уништење Велике Политичке Странке, говорим за подручја славенског, православног и других колективитета, који имају генетски уграђен код масовног повезивања у општедруштвеним сферана, задњи је стадијум уништења Државе.
На то иде Запад.
Инсталира се општа дерегулација, нотари умјесту судова, цивилно друштво умјесто процедуралија, полицијски службеници умјесто Полиције...
На то се калеми уништење Цркве, обезвређење сваке Идеологије, унижење Политике, девастација Институција...
Политички Мозаик, дакле Политичке Странке се уситњавају, преко ниског цензуса до уплива тајних служби. Тако се Политичка Артикулација, на којој почива Парламентарна Демократија, одстрањује из ткива НДД Сфере. Остаје само површно инфицирани тржишни неолиберални слаби појединац, погодан за велики степен Манипулације.
Све то отвара могућности Лидерском Аутократизму.
Лидер је једини пункт коме се Запад обраћа и преко којег остварује све. Док може. Кад не може, без икаких потреса инсталира другог.
Политичка Странка је у свему томе још једина могућа брана.
Изграђена и друштвено инкорпорисана Странка, која своју улогу обавља у кандидовању представника на свим нивоима. И, тако, селектујући одборнике, делегате, посланике, поставља правила и критеријуме, гради друштвене и политичке узоре и трасира будуће процесе.
Ако се таква Странка растроји, ако се све да Лидеру у руке, нестаје и та могућност.
То се управо догодило у Србији.
Гдје СНС побјеђује а Вучић одређује.
На том путу је и СНСД.
Вучић је уништио Српски Народни Савез. Као Странку. Иако то није ни била нека чврсто и фазно изграђена структура. Али је била највећа и најјача.
Зато је састав Народне Скупштне Србије срамотно низак, чак и за једну Задругу.
Зато СНС није, из базе структуре и терена, кандидовао Посланике, већ тамо стоји Тајитај, на Листи СНС-а.
Зато у Влади, чак и као Премијер, може да буде онај ко нема никакве везе са СНС-ом.
Сви ти Људи, из Скупштине Србије и Владе, четири године су на сцени и у Медијима, дуже него било који састав Задруге, Доњег Дома Србије.
Нису можда временски толико заступљени у двадесетчетири часа, али је њихов утицај на Колективну Свијест и на Подсвијест појединца огроман.
Као што Курветина у Задрузи, силиконом и сексом, регрутује хиљаде цурица за будуће ешалоне Празног Живота, тако ће Црвено Дупе, Милена или Лав, да регрутују хиљаде оних који ће да се „баве Политиком“, на њихов начин. Не у корист Нације Државе Друштва.
Већ уласком на основу никакве референце.
Што је најпогубније, када се једном испусти тај квалитет Политичке Странке, он се више не може успоставити.
Друштво постаје одбојно према таквом пројекту. Пројект постаје нереалан.
Нико више у Србији неће десет година да гради Политичку Странку која би након тога, побиједила на Изборима.
Нико више неће десет година да чека да „постане нешто“, кад може лако, као ови који су сада на сцени.
Зато Србија никад неће имати бољег Предсједника Државе од Вучића.
Иако Вучић није низакурац.
 
 
 
 

ПАДА ФЕРЕЏА
СА БОСНЕ

 
Глупи Котлинаши Сарај Чадора немају Мтел.
Немају Пријатеља.
Остала је још Мађарска која није добила етикету Агресора.
Одавно је у завади са Србијом а однедавно, и све фреквентније, и са Хрватском.
Хрвати су били изнимно толерантни и уљудовни.
Трпећи Комшића Хрвата.
И Хрватска је демонстрирала толеранцију, несврстаност и Гузочешје за Хрвате у Федерацији БиХ.
Када је видила да је Република Српска почела да показује разумијевање према Херцег Босни, било их је срамота да заостају. Па су се окренули боље и одлучније сународњацима које су јебали током процеса Неовисности, скоро као и Слободан Милошевић Србе у Хрватској.
Ну.
Најубојитији потез повукао је Зоран Милановић, низаштонејебавајући Предсједник Хрватске, који је одмах постао познат по томе што одбацује неке устаљене хрватске демонстративе и церемонијативе.
Он је донио одлуку да, уз Обљетницу Олује, одликује четири бригаде Хрватског Вијећа Обране и њихову Специјалну Полицију.
Све су те постројбе, у Рату, биле лоциране у БиХ.
То је изазвало опће згађење у Котлини.
Суштина је, ипак, битнија.
● Хрватска извлачи бригаде Хрватског Вијећа Обране из тзв Армије БиХ.
● Лоцира их заједно са Хрватском Војском. Засад стидљиво овразлажући да су се те четири Бригаде заједно са ХВ, бориле у Олуји.
Што је помогло, додајем ја, ослобађању Хрватске од Четника а заробљавању Хрвата од стране муслимана у ФБиХ.
● Наглашава Обрану. Док је тзв Армија БиХ, била агресорска Армија са циљем да освоји цијелу Босну и Херцеговину, дакле да потчини и окупира и Српска Подручја.
Не треба заборавити да је ХВО, сурађивао са тзв АБиХ у пројекту Шаховница на Дрини.
● Брише се заједничка Ратујућа Хисторија Хрвата и муслимана у БиХ.
● Симболично је распукла Федерација БиХ.
● Најављује се одлучнија политика Хрватске према ФБиХ и Сарајеву.
Не треба заборавити да иза Хрватске стоји ЕУ.
Да Хрватска може у Бриселу да издејствује много више него Сарај Чадор у Пет Западних Амбасада у Котлини.
● Сарајево долази и у буквалну котлинску, утрапљену, позицију. Остаје само, изоловано. Турска ће се годинама бавити Блистоком и Сјевером Африке. Неће се сјетити Сарајева. У том ће и Ердоган да рикне.
*
Ако их не спаси Муазуки, Зукорлић, неће нико.
Мени је, особно, сва ћутност окренута ужитку каквоће јебства које им приређују Хрвати.

ЧЕМУ НАС УЧИ
ЈАСЕНОВАЦ,
ОЛУЈА,
КОСОВО...
МАДА ЈЕ, НАЖАЛОСТ,
ЗА СВЕ КАСНО

 

Србин никад не цијени Србина и Српску Државу.

Србин увијек тражи Стамбол.

Ако Стамбола више нема, наћи ће га у Београду.

Или на Палама.

Наук је кратак, тежак и крвав.

● Бјежи од Београда.

У Београду се не види Српство. Из Београда се не гледа Српство. Српство не гради Београд. А ни Београд Српство. Београд је гротло српске трулежи. Само Београд може да излеже онакве ненационалне политичке протуве, какви су били и у Комунизму, и послије а и данас.

● Београд, увијек, тргује са Стамболом.

Ако Стамбола више нема, трговаће са Берлином или Вашингтоном.

● Београд никад није славенски ни руски.

Данас, Београд се стиди Дрине, Мораве и Саве. Он би да је на Лијепом Плавом Дунаву, само.

● Срби, изван Србије, не могу опстати ако немају свој политички и територијални оквир.

● Срби изван Србије, а то је, данас, нажалост, само Република Српска, морају да његују своје Националисте, свих генерација.

Да бјеже од Бога Оца Вође.

Један Србин на челу, мало је. Јер ће те и тај један јебати.

● Срби, овдје, морају да буду стално наоружани Национализмом, Државом и Оружјем.

● Срби морају да забораве Српско Јединство, Сви Срби у Једној Држави, Само слога Србина спашава.

Све то је кориштено да би Београдски Дрипци, владали, разбијали и трговали.

А Запад је то користио против Срба, калемећи на то Агресију, Злочине и лажне Геноциде.

● Уздај се у Републику Српску више него у пет Београда.

● Одмакни се од Београда.

● Одмакни се од Вучића.

*

Пола милиона Срба из Хрватске, који су протјерани, побијени, и практично нестали, јер у Србији, сада више значе и турци Санџака, него Срби из Хрватске, нису заслужили такву судбину.

Они су један од часнијих и вреднијих дијелова Срба.

Њихово Вођство је дозволило да се Београдски политички и службашки шљам умијеша у манипулације и доведе до њиховог нестанка.

Тај цијели процес, Срби, у школама Републике Српске, треба да проучавају. И као наук и као вјечну Опомену. Заједно са Јасеновцем, Пребиловцима, Крвавом Дрином...

 

 

x

КАКО ЈЕ У РАТУ,

КАО БОРАЦ,

ПОГИНУО

МОЈ ДРУГ ШЕСТА

А ЕСДЕЕСОВЦИ

ПОСТАЛИ СТВАРАОЦИ

Шеста, Бранко Шестић, био је бањалучки графичар, дизајнер, сликар и боем.

Он је аутор прошлог Грба Бањалуке, који је оспорен због графичког приказа темеља Цркве која данас стоји у Центру Бањалуке.

Радио је и Плакате за многе изложбе и манифестације, корице за Књиге. Био је живитељ бањалучког Дома Културе.

У то доба, предратно и ратно, у графици и штампарству, на сцену су изашли компјутери.

Па, момци савладају Корел и одају по ваздуху. Хвале се како могу направити графичку припрему за минут. Мисле на табелу Отпремница Бр______.

Шеста је цртао, филмовао и радио припрему за вишебојну штампу. Стара школа, а прмјењивана у Инцелу, на шестобојној бакро-ротацији.

Често је нудио опкладу да ће брже од компјутераша да направи плоче за штампање неког четверобојног знака фирме. Нисам чуо да је неко прихватио.

Данас ствари стоје другачије.

Нема више филма у графици.

А нема ни Шесте у Бањалуци.

Шеста је погинуо на Влашићу, као Борац Војске Републике Српске.

Главу дајем да је мобилисан тако што га неко у Есдеесу није мирисао, или се неком замјерио за нешто сасвим друго. Или је био на путу нечијег интереса.

Та градска бањалучка есдеесовска багра, тако је радила.

Када су правили спискове за мобилизацију, за мене су открили ВЕС Извиђача у Минобацачкој 120 мм. Један је ускликнуо, Ух, извиђачи први гину, шаљи га одмах.

Шеста није био човјек за Војску ни за Рат.

Био је једна добрица, духовит човјек, човјек за смијех. И за Лозу код Милутина у Дому културе.

Није се бавио физичким активностима.

Осим што смо у његовом Атељеу знали по читаве ноћи играти Билијар.

Могао је, када је мобилисан, потражити помоћ. Сви су знали Шесту.

Не знам зашто није.

Ми смо, когод нови дође у Бригаду, сваког поздрављали са, Значи ни ти немаш неку везу.

Есдеесовој Багри је Војска Републике Српске служила као Голи Оток, као Казнионица.

Једне вечери наиђем код Милутина, Шеста сједи сам за столом до прозора и шанка. Испод гомила нове Униформе, у шаторском крилу.

Ђеси, Шеста. Ево. Шта је ово. Добио сам нову униформу, сад имам све. Сутра одо на Влашић.

Очи му веселе, срећне.

Сјећам се, ко данас.

Ни трага једа, незадовољства, горчине.

Ко да је хтио да се похвали, да свима каже, ево и ја сам за војску. Одох, само да попијем једну Лозу.

Таква је добрица био Шеста.

Ујутро је отишао и за два дана погинуо.

Страдао је цијели Ров.

Ко зна како је Јединица била организована. Сигурно нису имали минска поља и ровове борбеног осигурања.

Те године, за Васкрс, мене је ухапсила Војна Полиција.

У једном ресторану, у центру Бањалуке.

Тад сам био на откоманди у Команди Корпуса и имао њихов, црвени, печат у књижици.

Ну. За ВП то није значило ништа.

Ово је неки лажњак. У Комби и у Мали Логор, у Затвор.

Тамо ме убаце у неку просторију без струје, прозора и свјетла.

Пуна је војника и цивила.

Одмах су ми рекли да не лупам на врата ако оћу пишати, Јер ће нам свима јебат матер. Пишај у ћошак.

Ђе ћошак, мркли је мрак, мислим.

Углавом, викенд иде, Васкрс је, немам могућности да било коме јавим.

Трећи дан је, долазе по мене.

Супруга је звала кога је знала па су дошли до могућности да сам у Затвору. Онда су из Корпуса звали Мали Логор и неком јебали матер.

Али. Ја идем на суђење. Судија, записничар, литра ракије, Караџић на зиду.

Име оца...

Углавном, пресуда је да идем кући.

Ови моји, који су сазнали да сам у Затвору, схватили су да је то добра прилика за зајебанцију. Међу њима је, дабоме, и Шеста.

Организовали су неко јање на викендици и чекају да мене пусте из затвора. Жене и покојни Лазар Петровић, новинар, исто шалџија, чекају тамо. На Локацији.

Ја ништа не знам.

Кад су ме угледали на капији Малог Логора, смију се ко будале.

Улази у комби, Криминалац један.

Шеста тражи од своје супруге ташну и шминка ме као да сам тучен. Подливи испод очију, карминска Рана низ цијело лице. Веже неки конопац око врата и за руке.

Кад су ме извели на пут према Викендици сви стоје као одбор за дочек. Шеста ме води на конопцу и довикује, Добили смо га на реверс, остаће двије године у затвору, немојте да би га ко одвезао, сви ћемо најебати. Жене плачу, Лазо се смије.

Такав је био Мој Друг Шеста.

Који није требао да погине у Рату.

Ништа Рат не би штетовао без њега у Рову.

Овако, Шеста је постао Погинули Борац.

Њега се више нико не сјећа.

А Есдеесовци су постали Ствараоци.

ШИЗОЈЕ И СИСОЈЕ,

ДВА РОЂЕНА БРАТА,

ЗАБОРАВИЛИ МАЈКУ

 
Шизоје је млађи брат и на њега је сваљен највећи терет.
Сисоје је прошао свашта и неће да се трза за свашта.
Задњих деценија, још из прошлог вијека, не рачунајући Ратове, Сисоје се углавном бавио Пушењем.
Али, да се не би нешто асоцирало, сви су се сложили око надимка Сисоје.
Сисоје сједи под Шљивом, по цијеле божије дане, пућне, пијуцне, на ражњу окрене.
И гледа шта ће да сасне. Нешто од земље, нешто од дознака из иностранства. Кад може, шверцне, кад мора прода, кадгод треба, узме кредите, узме боловање, узме зајам.
Јебе се Сисоју.
Шизоје је отишао у Београд.
Велики Цецин Град.
Он има жељу да буде Отац Србије.
Србија Мајку већ имаде.
Тако су и Шизоје и Сисоје, заборавили рођену Мајку.
Један живот проводи под Шљивом, други под Говорницом.
Шизоје 365 дана настоји да се обраћа Јавности, говори на Телевизији, држи Конференције за медије.
Само Сунце редовније излази од Шизоја који се обраћа.
Око Сисоја, само Коров буја.
Ускоро, од њега неће ни да види да је Брат Шизоје изградио Путеве на све стране. Путеве из Србије. Путеве у Албанију, у Македонију, у Мађарску, у Сарајево.
Ниједног пута у Србију.
Сисоја Курац Боли шта Шизоје ради.
Као и Шизоја за то имал Сисоје лада. Имал Шљииве, пекмеза и мармелада.
Сисоја Курац Боли за Србију.
Као и за неке далеке, бивше, протјеране, убијене или опстојеће Србе.
За Сисоја су Срби само они које види под својом Шљивом.
За Шизоја, Срби су проблем.
Било би боље да су Протестанти.
Он ће се радије замјерити Србима, сваком појединачно, него Пријатељима. Који улазе у Кошану, у Појате, у Трапове... и носе и одвозе, који узимају Њиве и ору и жању...
Срећа је да то Сисоје не зна.
Иначе би се, у ладу, окренуо на други гуз и припадајући лакат.
Повремено, Шизоје пошаље Државу до Сисоја.
Поручи да треба да се гласа.
Оћеш гласат, Сисоје.
Оћу, гласаћу.
Задовољан Шизоје, задовољан Сисоје.
Мајка Србија зараста у Коров.
Више се и не знају Међе Мајкине.
Ни ко је шта узоро, ни ко је шта узео у наполицу, ни ко је шта прогласио.
Једног дана ће јебат Шизоја.
Сисоје ће, под Шљиву, изнијет ладне Шљииве.
Неко ће мислити да је због туге, неко ће мислити да је због среће.
Онај Сисоје који не гласа, он ће изнијети Кило Белог и Сифон Соду.
Сви ће знати да је то због среће.
Али, ниједан Сисоје, неће се ни по гујици почешати да види ко ће замијенити Шизоја.
И шта ће бити са Међама.
Тако Цела Србија постаје лалинска.
Ће попизди само ако им неко укине ону емисију Народ Пита.
Ко Лала што је попиздео, ономад, кад је целу ноћ јео кулен а Швабо, ујутро, није дао на бунар.
 
 
x
x

ШИЗОЈЕ И СИСОЈЕ,

ДВА РОЂЕНА БРАТА,

ЗАБОРАВИЛИ МАЈКУ

 
Шизоје је млађи брат и на њега је сваљен највећи терет.
Сисоје је прошао свашта и неће да се трза за свашта.
Задњих деценија, још из прошлог вијека, не рачунајући Ратове, Сисоје се углавном бавио Пушењем.
Али, да се не би нешто асоцирало, сви су се сложили око надимка Сисоје.
Сисоје сједи под Шљивом, по цијеле божије дане, пућне, пијуцне, на ражњу окрене.
И гледа шта ће да сасне. Нешто од земље, нешто од дознака из иностранства. Кад може, шверцне, кад мора прода, кадгод треба, узме кредите, узме боловање, узме зајам.
Јебе се Сисоју.
Шизоје је отишао у Београд.
Велики Цецин Град.
Он има жељу да буде Отац Србије.
Србија Мајку већ имаде.
Тако су и Шизоје и Сисоје, заборавили рођену Мајку.
Један живот проводи под Шљивом, други под Говорницом.
Шизоје 365 дана настоји да се обраћа Јавности, говори на Телевизији, држи Конференције за медије.
Само Сунце редовније излази од Шизоја који се обраћа.
Око Сисоја, само Коров буја.
Ускоро, од њега неће ни да види да је Брат Шизоје изградио Путеве на све стране. Путеве из Србије. Путеве у Албанију, у Македонију, у Мађарску, у Сарајево.
Ниједног пута у Србију.
Сисоја Курац Боли шта Шизоје ради.
Као и Шизоја за то имал Сисоје лада. Имал Шљииве, пекмеза и мармелада.
Сисоја Курац Боли за Србију.
Као и за неке далеке, бивше, протјеране, убијене или опстојеће Србе.
За Сисоја су Срби само они које види под својом Шљивом.
За Шизоја, Срби су проблем.
Било би боље да су Протестанти.
Он ће се радије замјерити Србима, сваком појединачно, него Пријатељима. Који улазе у Кошану, у Појате, у Трапове... и носе и одвозе, који узимају Њиве и ору и жању...
Срећа је да то Сисоје не зна.
Иначе би се, у ладу, окренуо на други гуз и припадајући лакат.
Повремено, Шизоје пошаље Државу до Сисоја.
Поручи да треба да се гласа.
Оћеш гласат, Сисоје.
Оћу, гласаћу.
Задовољан Шизоје, задовољан Сисоје.
Мајка Србија зараста у Коров.
Више се и не знају Међе Мајкине.
Ни ко је шта узоро, ни ко је шта узео у наполицу, ни ко је шта прогласио.
Једног дана ће јебат Шизоја.
Сисоје ће, под Шљиву, изнијет ладне Шљииве.
Неко ће мислити да је због туге, неко ће мислити да је због среће.
Онај Сисоје који не гласа, он ће изнијети Кило Белог и Сифон Соду.
Сви ће знати да је то због среће.
Али, ниједан Сисоје, неће се ни по гујици почешати да види ко ће замијенити Шизоја.
И шта ће бити са Међама.
Тако Цела Србија постаје лалинска.
Ће попизди само ако им неко укине ону емисију Народ Пита.
Ко Лала што је попиздео, ономад, кад је целу ноћ јео кулен а Швабо, ујутро, није дао на бунар.
 
 

КАКО ЈЕ У РАТУ,

КАО БОРАЦ,

ПОГИНУО

МОЈ ДРУГ ШЕСТА

А ЕСДЕЕСОВЦИ

ПОСТАЛИ СТВАРАОЦИ

Шеста, Бранко Шестић, био је бањалучки графичар, дизајнер, сликар и боем.

Он је аутор прошлог Грба Бањалуке, који је оспорен због графичког приказа темеља Цркве која данас стоји у Центру Бањалуке.

Радио је и Плакате за многе изложбе и манифестације, корице за Књиге. Био је живитељ бањалучког Дома Културе.

У то доба, предратно и ратно, у графици и штампарству, на сцену су изашли компјутери.

Па, момци савладају Корел и одају по ваздуху. Хвале се како могу направити графичку припрему за минут. Мисле на табелу Отпремница Бр______.

Шеста је цртао, филмовао и радио припрему за вишебојну штампу. Стара школа, а прмјењивана у Инцелу, на шестобојној бакро-ротацији.

Често је нудио опкладу да ће брже од компјутераша да направи плоче за штампање неког четверобојног знака фирме. Нисам чуо да је неко прихватио.

Данас ствари стоје другачије.

Нема више филма у графици.

А нема ни Шесте у Бањалуци.

Шеста је погинуо на Влашићу, као Борац Војске Републике Српске.

Главу дајем да је мобилисан тако што га неко у Есдеесу није мирисао, или се неком замјерио за нешто сасвим друго. Или је био на путу нечијег интереса.

Та градска бањалучка есдеесовска багра, тако је радила.

Када су правили спискове за мобилизацију, за мене су открили ВЕС Извиђача у Минобацачкој 120 мм. Један је ускликнуо, Ух, извиђачи први гину, шаљи га одмах.

Шеста није био човјек за Војску ни за Рат.

Био је једна добрица, духовит човјек, човјек за смијех. И за Лозу код Милутина у Дому културе.

Није се бавио физичким активностима.

Осим што смо у његовом Атељеу знали по читаве ноћи играти Билијар.

Могао је, када је мобилисан, потражити помоћ. Сви су знали Шесту.

Не знам зашто није.

Ми смо, когод нови дође у Бригаду, сваког поздрављали са, Значи ни ти немаш неку везу.

Есдеесовој Багри је Војска Републике Српске служила као Голи Оток, као Казнионица.

Једне вечери наиђем код Милутина, Шеста сједи сам за столом до прозора и шанка. Испод гомила нове Униформе, у шаторском крилу.

Ђеси, Шеста. Ево. Шта је ово. Добио сам нову униформу, сад имам све. Сутра одо на Влашић.

Очи му веселе, срећне.

Сјећам се, ко данас.

Ни трага једа, незадовољства, горчине.

Ко да је хтио да се похвали, да свима каже, ево и ја сам за војску. Одох, само да попијем једну Лозу.

Таква је добрица био Шеста.

Ујутро је отишао и за два дана погинуо.

Страдао је цијели Ров.

Ко зна како је Јединица била организована. Сигурно нису имали минска поља и ровове борбеног осигурања.

Те године, за Васкрс, мене је ухапсила Војна Полиција.

У једном ресторану, у центру Бањалуке.

Тад сам био на откоманди у Команди Корпуса и имао њихов, црвени, печат у књижици.

Ну. За ВП то није значило ништа.

Ово је неки лажњак. У Комби и у Мали Логор, у Затвор.

Тамо ме убаце у неку просторију без струје, прозора и свјетла.

Пуна је војника и цивила.

Одмах су ми рекли да не лупам на врата ако оћу пишати, Јер ће нам свима јебат матер. Пишај у ћошак.

Ђе ћошак, мркли је мрак, мислим.

Углавом, викенд иде, Васкрс је, немам могућности да било коме јавим.

Трећи дан је, долазе по мене.

Супруга је звала кога је знала па су дошли до могућности да сам у Затвору. Онда су из Корпуса звали Мали Логор и неком јебали матер.

Али. Ја идем на суђење. Судија, записничар, литра ракије, Караџић на зиду.

Име оца...

Углавном, пресуда је да идем кући.

Ови моји, који су сазнали да сам у Затвору, схватили су да је то добра прилика за зајебанцију. Међу њима је, дабоме, и Шеста.

Организовали су неко јање на викендици и чекају да мене пусте из затвора. Жене и покојни Лазар Петровић, новинар, исто шалџија, чекају тамо. На Локацији.

Ја ништа не знам.

Кад су ме угледали на капији Малог Логора, смију се ко будале.

Улази у комби, Криминалац један.

Шеста тражи од своје супруге ташну и шминка ме као да сам тучен. Подливи испод очију, карминска Рана низ цијело лице. Веже неки конопац око врата и за руке.

Кад су ме извели на пут према Викендици сви стоје као одбор за дочек. Шеста ме води на конопцу и довикује, Добили смо га на реверс, остаће двије године у затвору, немојте да би га ко одвезао, сви ћемо најебати. Жене плачу, Лазо се смије.

Такав је био Мој Друг Шеста.

Који није требао да погине у Рату.

Ништа Рат не би штетовао без њега у Рову.

Овако, Шеста је постао Погинули Борац.

Њега се више нико не сјећа.

А Есдеесовци су постали Ствараоци.