ПАРТИЈА ДЕМОКРАТСКОГ

ПРОГРЕСА,

ДРУГА ВЕЛИКА

ИЗДАЈА БИРАЧА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Прије четири године, Српска Демократска Странка, са Партијом Демократског Прогреса, чланица Савеза За Промјене, уведена је у Заједничке Институције у Сарајеву, иако није добила већину у Републици Српској.

Али је добила Плакету Пробосанства.

О том Пробосанству, у предизборној кампањи није било ријечи.

Нико Есдеесовим Бирачима, и Јавности Републике Српске, није рекао да ће СДС то прихватити и практиковати.

Четверац ШМИЦ, то је Пробосанство, током четири године, практиковао скоро савршено, ко по лоју.

На овим изборима, СДС је ту лаж Бирачима и превару, платио са 50.000 изгубљених гласова.

Претходно је изгубио много вриједних и невриједних Лидера и вишедеценијских активиста.

Дио изгубљених Гласова искористио је ПДП.

Партија Демократског Прогреса, пак, као вишеструки повратник експлоататор Есдееса, јахала је у овој кампањи, у Савезу За Побједу, на старој причи о Режиму, о Криминалу, о Задужењу...

Нису успјели.

Не можете Већину која је гласала за неку Власт, оптуживати да је то Режим.

Криминал није питање Избора, већ институција.

Кредити су само још један показатељ за кукање, Сачувај ме, Боже, економских експерата Педепеа.

ПДП је, сада, након избора, свесрдно подржао Анархистички Покрет Правда За Давида.

Активно су учествовала оба Почасна Предсједника Педепеа. А Предсједник Градског Одбора је био је свуда, ко штакор на лађи пуној рибе. На Тргу, пред Државном Телевизијом, на огради Концерта.

Ту ноћ су Педепеовци демонстрирали своје виђење Демократског Прогреса.

Ноћ Дугих Моржева.

Уништили су људима Нову Годину.

Од Бањалуке начинили Сотону.

Засјенили и Оца Анархисту, који је у том хаосу успио да побјегне и склони се.

Партија Демократског Прогреса није у Кампањи Бирачима и Јавности ни ријеч рекла о томе како ће Уличну Демократију претворити у Уличну Анархију.

Да јесте, пола гласова не би добили.

Зато је у неколико дана, ПДП постао најомраженија Политичка Странка.

Људе је, једноставно, срамота што живе у Бањалуци.

А они који су гласали за ПДП, осјећају се усрано цртица улитано.

ПДП ће ту своју превару и обману да плати. Више него СДС.

Јер ће улазити у нове авантуре.

ПДП је Манипулативна Партија. Од самог почетка.

Није Генералић Наива, као Есдеес.

ПДП нема глас разума. Као што је Цицко или Мићо.

То је СГС.

Самоубилачки Генератор Српске.

И од њих треба још свашта очекивати.

Када би тамо било билокаквог здравог политичког језгра, требали би се извинити Бирачима који су гласали за њих.

А онда, и цијелој Јавности Бањалуке и Републике Српске.

Ну.

То се никад неће десити.

ПОЛИТИЧАРИ

БРОЈЛЕРИ

Имао сам Страшног Петла, тај је скако и на гуске и на патке, и на ласице и на лисице, и на џрџе и на мисице, на кезмице и на тоте...

А данас су дошли други Певци, и не знају да треба да се скаче и, никад Зору на Тараби нису откукурикали.

Како се смањује Српско Зијемље, расте Српска Краткорочност.

Срби су постали краткорочан и кратковид Народ.

Дојадила им дуготрајност Ропства и Поробљеништва.

Не виде даље од Избора.

Та краткорочност и кратковидност Срба има повратни технолошки ефект.

Политику преплављују Самониклице, Аналфабете, Самиздати, Краткојевићи, Будибогснамице.

Само ме не питај за Први Мандат.

А Политика је дуг процес.

Процес невјероватне селекције у коме је тешко изаћи на Пут. Па тек онда њиме пролазити, такође тешке, елиминиционе, препреке.

У Републици Српској, већ једно вријеме, траје неконтролисана продукција Младих Политичара који се, чак, не могу сврстати ни у ове категорије које сам набројао.

У суштини, то је скоројевићевска анархизација Политике и уништавање младих људи.

Јер их брзина свјетслости, на само почетку избаци у тамне стране свемира гдје згасну преко ноћи.

Подсмјешљива синтагма Млади Лидери, сада је, спрам ових Самиздата, веома озбиљна категорија.

Два су извора ове најезде једнодневних лептира.

Странке Опозиције не раде озбиљно свој посао.

Не граде се као Странке. Немају структуре које кандидују младе људе и стварају конкуренцију. Не комуницирају са Бирачима. Умјесто Комуникације и Структуре, користе Улицу, Парламентарни Хаос, помоћ Сарајева и Странаца Усранаца, и пливају по параопозиционим, плаћеним, медијима.

Други извор су Странци Усранци и Унитарно Сарајево.

Они продукују и подржавају те процесе.

Њихови циљеви нису баш идентични али ће много тога прогутати, свако из свог разлога. Једнима је циљ да се у Републици Српској онемогући било која Велика Политичка Странка. Другима је циљ да се Република Српска потурчи.

И једнима и другима је циљ да се Република Српска, лагано, привидно демократски и европски, претвори у Шумећу Таблету.

Послије се море и пролит.

АНАРХИЈА

И НИХИЛИЗАМ

У БАЊАЛУЦИ

Политички Креатор Анархије, са елементима Нихилизма, у Бањалуци, и Републици Српској, јесте Опозиција под вођством Партије Демократског Прогреса.

Они су припремне радове почели још почетком прошлог мандатног раздобља. Након избора Младена Иванића и именовања Драгана Мектића. Али и раније.

Прави почетак је долазак прошлог Америчког Амбасадора, у краћу, званичну и пријатељску посјету БН Телевизији.

ПДП-у је, у те сврхе, подведен СДС, једна неартикулисана, недефинисана, помало неприведена политичкој култури, али Национална Странка.

Па је Издајица СДС-а, Младен Босић, увео Странку у Пробосанство.

ПДП је генерисао уличну анархију у Бањалуци, скупштинску анархију у Народној Скупштини Републике Српске, прекривао у Српској све, покровом Криминала и Корупције.

ПДП је подржао Анархисте Бањалучког Трга. Од првог дана. Сад им организује и скупове.

Своје најбоље синове, Бореновића и Станивуковића, послао је на привремени рад Правди За Давида.

Синоћ је, у Бањалуци, и почасни али сипљиви Младен Иванић, био као подршка Старих Мудраца.

Нападом на Јавност, на МУП Српске, на РТРС, на народну Скупштину, ПДП је уобличио Свијест Анархије. Колективну и појединачну.

Дошло је дотле да се разбијају туђи аутомобили, напада људима на станове, , да се пријети, да се упо дана, у центру Бањалуке, физички нападају људи низашта, да се уништава туђа опрема и средства, да се спречавају јавни наступи, да се свакога може јавно оптужити за све.

Бањалучки Луј Анархије, не извикује Послије мене, Потоп.

Луј је за њих Хуманиста.

Бањалучки Луј извикује, Ја сам Потоп.

Анархија се проширила Бањалуком.

Не у бројчаном смислу.

Проширила се као мутирани вирус.

У смислу бројки то су они који су увијек били против Власти, који су незадовољни нечим или Влашћу, којима је увијек неко други крив и који ће увијек наћи неки повод. Ако је то несрећни Давид, тим боље.

Они се не умножавају.

Они умножавају само оне који се склањају са јавних мјеста и ћуте, умножавају оне који неће да изнесу свој Став, а у прилици су, изигравају неутралност, објективност, сакривају се у своју тактику чекања.

Зато изгледа да Анархиста има више.

А нема.

А и ако изгледа, они убрзано губе и оно мало искрене симпатије што су је имали као почетни покрет за Правду и Истину о једној смрти.

То је, међутим, спор, штетан и рушилачки процес.

Држава, односно Власт, мора дјеловати много брже и ефикасније.

У складу са законом.

У интересу Већине.

Па, макар и на своју штету.

Али. Штета је само привидна.

Да су Бањалучки Анархисти похапшени шест мјесеци прије Избора, Власт би добила још десет, петнаест посто гласова.

Ну. Власт и владајуће Странке, Лидери, увијек се боје губитка Избора.

Они не не разумију Колективну Психологију Бирача.

Бирачи су увијек, најприје, за статус кво. Увијек су за Државу. Увијек су за своју сигурност и мир, па макар им сваки дан не био ружичаст и могао да буде бољи.

Опозиција мора добро да се потруди да им понуди нешто реано боље и гаранције за то.

Или Власт мора толико да усере Шефа и Станицу, па да Бирачи то брже виде и без Опозиције.

Сад, Већина, плаћа цијену Страха Власти пред минорним снагама Бањалучке Анархије.

Али. Та Бањалучка Анархија иде около и у Свијет, као преовлађајућа слика Бањалуке и Републике Српске.

Зашто јашеш Коња и очекујеш од њега да он сијече твојом Сабљом.

КАКО МЕКТИЋ

РАДИ ПРОТИВ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Једноствано, са лакоћом.

Најбоље ради Будала.

Паметном је најтеже.

Иванић, послије Избора заглавио у Болници.

Овом не може ни воз, у Кулашима, ништа.

Мектић је, нажалост, био Министар Безбједности БиХ.

У протекле четири године.

За то не треба кривити СДС нити Мектићеве заслуге.

Али је сваког божијег дана радио против Републике Српске.

Он је митско биће.

Састављен од Васковића, Давора, Драшка, Ешдауна и Силајџића.

Он је геније Безбједности.

Он ништа не зна о Мигрантима али све зна о најмањој ситници из Републике Српске.

Његова изјава, након лансиране тезе да су у Бањалуку, да пребију људе, изврше покољ и масакр, дошли Полицајци из Србије, коју је лансирала, као невјешто, мајка Давида Драгичевића, да он, Мектић, не би искључио могућност да су Полицајци из Србије били у Бањалуци, вишеструки је удар на Републику Српску.

Да је ово вријеме Бонских Овлаштења, сав политички административни врх Републике Српске био би почишћен.

А Србија би имала огромне проблеме, као Агресор и слвв.

Када су из Србије реаговали, Мамица каже да је чула неку екваску ријеч. Воли асоцијације. То је асоцирало.

А Теткица, Пичкурина, Мектић, каже Ја сам само рекао шта се прича по граду.

То је тај Министар Безбједности једне величанствене БиХ, који функционише на Платформи ШСППГ.

Мектићу је сугерисано да то изјави.

Као што се ни Мамица није сама сјетила Екавице.

Као што је Давор, мало послије, изјавио Шта оће Вучић, и он ће добити своје.

Мектић је потпуно уклопљен у цијели Оркестраријум, по Сарајеву, Бенташи, околини, оних који под диригентском палицом дижу хајку на Хаос у Бањалуци.

Све до неке Глигипичкијевићчке из Времена, која каже да је намјерно изабран 25и, јер сви Странци славе католички Божић и неће бити у БиХ.

Невјероватно.

Истовјетна је, дакле, употреба свијести.

И Кркана из Прњавора и Интелектуалуше из Времена.

И Шешеља и Вука Јеремића.

И Ђиласа, и Ивана Ивановића.

BIH

srijeda

26. decembar 2018.

Mektić: Ne bih isključio da su pripadnici MUP-a Srbije bili u Banjaluci

ДВА КОЛОСИЈЕКА

УНИШТЕЊА

ДРЖАВА И НАЦИЈА,

ПРИЈЕ НЕГО

ИХ ПОКЛОПИ

ФИНАНСИЈЕРСКИ

ТЕРИТОРИЈАЛИЗАМ

То је, нажалост, тешко схватити и прихватити.

Јер је много љепше јахати историју на Метли Хрватске Тисућљетне Државности или Великосрпске Унитаризације. Па, и градити Џамију Краља Кулина Бана.

Финансијерски Територијализам је посебан облик Трећег Свјетског Рата. У коме је и даље Хитлер главни освајач Свијета. Али његово лице није нацистичко, он не чини Стаљинградске Грешке и не бомбардује Лондон и Београд, њега не занимају Фрнацуске Курве. Он има стотину савремених лица. Од Глобализације и Транснационалних Компанија, до Људских Права, Двоудских Бракова, Безудских Бракова и Неолиберализма.

Финансијерски Територијализам не жели класичну војну окупацију. Он жели власт и надмоћ над свиме што је на Територији, изнад Територије и испод Територије. Укључујући и Свијест, Вјеру и Прошлост.

Он не жели класично Тржиште. Он жели и Ресурсе. Он жели управљање бројем Популације.

Коначан циљ је, кад је тај пројект започет, била Русија.

Русија је увијек Циљ.

У међувремену је скоро све пало под ФТ, али се појавила Кина.

Што, барем на нашим малим просторима, неће зауставити најезду Финансијерског Територијализма.

Земље које није покорио ФТ, под два су синхронизована процеса.

◘ Економска Деструкција

◘ Масовна деетатизацијска несигурност.

Економска Деструкција почела је Приватизацијом. И, успјешно је завршена. Цефтом и Кредитима.

Масовна Деетатизацијска Несигуност, МДН, проводи се на више фронтова. Јер је процес много сложенији него Економска Деструкција.

Ти фронтови су

◘ Одузимање Функција Државе. Полицијских, Владиних, Судских, Банкарских, Школских...

◘ Формирање читаве шуме саморегулирајућих тијела које замјењују Функције Државе. Од Нотара до Агенција.

◘ Проглашавање свега независним.

◘ Уништавање Медијске Сфере, форисрањем прљаво приватних Медија и захтјевима да Државни Медији буду јавни, свачији и ничији.

◘ Рушење угледа и ерозија повјерења Институција које још функционишу. Као што је Полиција или Судство.

◘ Бјесомучна кампања криминализације и корупционаштва Власти и свих Институција, уз подјаривање тог процеса, наметањем института који генеришу криминал и корупцију.

◘ Масовни Протести као инструменти утицаја, моћнији од Избора.

◘ Улична Анархија.

*

Србија је један од веома значајних примјера. Запад, истовремено подржава и Вучића и његову Власт, као и Опозицију и њене Протесте. Није тешко погодити на чију штету а на чију воду то иде.

*

Република Српска је такође занимљив примјер. Иако се ради о Минијатури.

Овдје је тај процес кренуо према СДС-у, јер је био веома јак Политички Артикл. Што је, за ФТ, недопустиво. Политичка Артикулација и Политичка Сцена морају да буду листом Овце Јаловице, без торова, паса и чобана.

Сада је тај процес уништења СДС-а скоро завршен.

А корист је имао ПДП, који се бори за Власт из које је, ономад, по наредби, добровољно изашао.

50.000 гласача СДС-а, углавном је отишло ПДП-у.

Што је сумрак тврдог националног корпуса који је увијек гласао за СДС.

ПДП, пак, форсира Анархију као начин Политичке Борбе. Парламентарну, уличну...

За то користи Младе Анархисте, троши их, одбацује и регрутује нове.

За то вријеме, ни једног Политичара, Лидера, нису одњеговали.

Осим што је користи имао Младен Иванић, ничим заслужене, осим дјеловањем против Републике Српске.

И Бореновић. Који је, незаслжено Предсједник Странке, Дражвни Посланик и Вођа Масоваца.

МАС је Покрет Младих Анархиста Српске.

Том Анархистичком покрету допринио је и Босић, понешто и Говедарица.

А пандан ПДП МАС-у, јесте Мектић.

Који је учинио сам као скоро сви Масовци заједно.

Сада је на удару Полиција Републике Српске. Као институт Државе.

Циљ је

◘ Урушити повјерење у Полицију Републике Српске.

◘ Провоцирати примјену Закона и то непрестано третирати, у јавности, и у околним земљама, као Прекомјерну Употребу Силе.

◘ Индуковати, ако је икако могуће, крвопролиће и за то окривити Полицију Републике Српске.

◘ Све то искористити за Противдржавну Акцију у Српској. Санкцијама, Наметањима, Силом, ако требадне.

*

Јер. Српска се опире Финансијерском Територијализму.

Коме су ЕУ Приступни Пут и улазак у НАТО, само одличне маске.

ЕУ ДАВИ,

НАТО ПОКЛАПА

У Вашој Држави БиХ, праве се као да не постоји Република Српска. То је перманентна политичка линија. Понекад, кад морају, назову је мањи беха ентитет.

Праве се и у ситницама и у најважнијим стварима.

Кад треба из Српске да дође Предсједавајући Савјета Министара. Или кад треба отети територију за Перспективну Војну Имовину.

Зипа Гмесинта.

Праве се и кад је у питању АНП, МАП, НАТО Пакт.

Савјет министара данас најављује да ће расправљати о том годишњем извјештају, тај анал ануал, шта ли, иако о томе није расправаљала Комисија, јер Срби нису хтјели да учествују. Иако су Шаровић и Црнадак јавно рекли да се о томе треба изјаснити Република Српска, или се већ изјаснила.

Једино ћути Мектић.

НАТО Пакт је, у међувремену, кад је Република Српска заузела став да се њена територија за војне базе не може књижити на БиХ ни на Министарство одбране, одустао од тог услова за МАП.

Сад може и без тога.

Ту долазим до паралеле са ЕУ и Приступни Путом.

Зипа Гмесинта.

ЕУ ситну књигу од сто иљада питања шаље БиХ.

Па овдашња јадничад то усаглашавају, преводе, сортирају.

А онда они још ситнију, допуна, шаљу у БиХ.

Па Избори. Па нема ко тиме да се бави. Ба биће, дођите сутра...

ЕУ предузима и друге кораке. Донеси стратегију ову, стратегију ону, све на нивоу Ваше Државе. Једна Стратегија, Један Глас.

За НАТО не треба ништа.

Они могу и попријеко.

Они могу и Црну Гору да приме.

Иако од војних потенцијала имају само једну Марину.

У чему је, дакле, суштина.

Суштина је у Евроатлантским Интеграцијама.

Зипа Гмесинта.

Да би се уз ЕУ интеграције, Земљурци подвели под НАТО Пакт.

То је цијела суштина. Никаквој ЕУ не требају ови простори. Она их уништава, економски, биолошки, институцијски. Једнако примљене, као што је Хрватска, као и оне које су на ПП.

Задатак ЕУ је да ове Земљурке изнури, исцрпи и исциједи. Да их потпуно раздржави и онемоћа, па да НАТО запосједне Територију на којој више нема ко или не може да се буни.

Зато се игнорише Став Републике Српске и Народне Скупштине о Војној Неутралности.

Република Српска треба тај Став да орочи на бесконачно вријеме.

Да не помиње синхронизацију са Србијом.

Нити изјашњавање Држављана Српске на Референдуму.

Јер. Србију ће сломити.

А Референдум преломити.

КОМШИЋЕВ ТРГ

У БАЊАЛУЦИ

Отпорашка вертикална Песница, повезује много више Протува него што би ико помислио.

Од загребачког портала индекс.хр, Дине Мустафића, Жељка Комшића, Сандре Рашковић Ивић, Ђиласа, до Вигемарка, никаднепрежалиоца што и у БиХ нема Румунских Масовних Демонстрација.

До Пројекта Правда За Давида, и то од времена кад је у Јавности детектован нестанак тог младића.

Само наивнима, острашћенима и болеснима, није јасно да је ПЗД пројект уперен против Републике Српске.

И да се родитељи користе за то.

Сада су већ и сами пристали да буду дио тог Пројекта.

Анархисти желе да докажу да им нико не може ништа. Цијели МУП, цијело Правосуђе, Држава Српска. Да могу да спречавају Јавне Догађаје, да могу да одлажу Изборе, да могу да мијењају имена тргова, да не одговарају за јавне пријетње и оптужбе...

А ништа од тога нема везе са Правдом за несрећног Давида.

Јер, никада Трг и Протест није извео истрагу, довео до чињеница, подигао оптужницу, хапсио и судио.

Стога су се јуче, поводом чишћења Трга и привођења, дигле Уштве, од Аналфабетских Анархистичких Посланика, до Вашингтон Поста и Вигемарка. До Братског Сарајева. Које поручује, Бањалуко уз вас смо.

А Жељко Комшић, који је недавно примио Анархистичког Оца Давора, изјављује да је вријеме да се поново на сто стави Реформа Полиције.

Реформа Полиције је на Босанском Језику.

На Српском је то Укидање Полиције Републике Српске.

Унитаристичко Сарајево не може да се помири са чињеницом да је Република Српска сачувала Полицију. Узели су војску, узели су Грб, узели су Боже Правде, узели су Порезе. Још се само Полиција држи.

Та изјава Жељка Комшића треба да буде знак да Рат против Српске траје несмањеном жестином. Да никада неће одустати од укидања Републике Српске и протјеривања Срба преко Дрине. Ако не буду могли да их физички истријебе.

Стога Република Српска мора да буде на опрезу у на обарачу сваког трена.

У сваком сарајевском Жељку Комшићу чучи по један Сулејман Величанствени.

И свима њима је Бањалука Беч.

ПРОБОСАНСТВО СДА

И АУТИЗАМ СДС

У Сарајеву су данас одржани разговори делегација СДА и СББ. Без присуства лидера Изетбеговића и Радончића, да не би оптерећивали атмосферу, како је најављено. Бакир се појавио након два часа разговора.

Отприлике, СДА је позвао СББ да се прикључи Прбосанској политици у власти на Федералном и БиХ нивоу, они су рекли Државном Нивоу, а СББ је рекао да је на неким подручјима већ ушао у разговоре и конкретне аранжмане па то не би да руши.

СДА је раговарао и са Беха Блоком, са СДП...

СДА је у Сарајеву, као и СДС у Српској, у дефанзиви, осипању, цјепкању, елиминацијама...

СДС, пак, око Власти у Републици Српској, нисаким није разговарао.

Осим што разговара сам са собом. Измеђусе. Са Романије, из Семберије, са обустављене Скупштине Странке.

Изетбеговић и Радончић су у тешком рату већ годинама. То што је Дневни Аваз, Радончићев, радио Бакиру и Себији, није никоме ни Васковић радио.

Јавна је сарајска тајна да је СДА имала апетит да одузме Дневни Аваз од Радончића, да је Радончић хапшен са политичке платформе.

Али су делегације двије странке разговарале.

Таква је Политика.

Мало досљедности, мало досољености и пуно мигољења.

Самоаутизам је непродуктивна категорија.

Напуштање Парламента, заковане позиције, излазак из Владе, Игнорисање Избора, агитација за неизлазак на Изборе... побијају саму суштину Политичке Артикулације.

Јер. Иако је могуће да никог не представљате, у смислу Класа, Слојева... представљате своје Бираче.

Они су, на неки начин, изразили вјеру у Странку, очекивања да ћете нешто да учините. А ви не желите ни да покушате.

То је чистокрвни Аналфабетизам.

За којег нема Партизанског Вечерњег Курса.

СОКАЧКИ МЕНАТЛИТЕТ

САРАЈЕВСКОГ

ПОЛИТИЧКОГ КРУГА,

СРАЧУНАТ НА

АВЕНИЈУ

Ја, као озбиљан Аналитичар. Додик је разочаран неефикасношћу Бошњачке Политичке Артикулацие у формирању Власти на нивоу Наше Државе.

Ја, као Дрипац. Додика боли куарац за Заједничке Институције Ваше Државе.

Дабоме да се дешава оно што смо, нас обадвојица, предвидјели.

Додик је изјавио да Бошњачке Сранке калкулишу наситно и одлажу формирање Савјета Министара којег треба да, у овом мандату, воде Срби.

То је тачно. Али је тачно и то да Заједничка Плитка Држава, Сарајево, никад није Сиротановићевски лопатала за Заједничке Институције.

Њима не одговара само да зајебу Србе и Хрвате, већ да Држава буде Сарај Чадор.

Дакле. И њима одговара одуговлачење.

Зато Џафер Паша, у свом Чадору, држи Љиљанушу, са Звјездаром.

Бошњаци Сарајева су се, послије Геноцида у Дејтону, извјештили да за своје Сокачке Стратегије, срачунате на дуге, авенијске рокове, користе ђакад Србе, ђакад Хрвате и, увијек, Странце Усранце.

Хрватима су говорили, Сачекајте, само да превесламо Србе. А Србима, Само да се ријешимо оније Католика на дну Федерације.

Странцима Усранцима, пак, говорили су, Ми смо за евроатлантске интеграције и Једна Држава Један Глас, али ови Агресори и Геноцидаши сметају.

Залуд се Звиздић правда да оном Америчанину није пањкао Додика, Србе и Српску.

Јер је будала. Одао се.

Противљење Српске, Народне Скупштине, не Додика, путу према Нато Пакту, он назива Једоумље.

А Бошњачки Нато Намаз, Свеумље ли је.

Резултати такве инфинитезималне рачунице Бошеачке Политичке, Вјерске и Пара Сфере, веома су крупни.

Изградили су цијели један Паралелни Систем фнкционисања, који је одлуковно и институционално поткован. Прије свега наметнутим Одлукама Високих Представника као и Институцијама, које су недејтонски и неуставно фомиране, или су од дејтонских и уставних, прерасле у монструозне и неуставне.

Комшић гази Трећи Мандат. То је, такође, крупан резултат, ситне, сокачке, малокалкулантске, ситношићарџијске Политике Сарај Чадора.

Зато је нормално да се одуговлачи са новим Савјетом Министара.

Шта ће им. Они функционишу и без њега.

Када се томе дода и Човићева изјава да, ако се пристане на измјене Изборног Закона, ето Институција за мјесец дана, не треба бити оптимист и треба бити хладнокрван.

Република Српска треба чувати своју Дејтонску Самосталност, развијати унутрашње потенцијале Републике Српске и, такође, радити на дужи рок.