ВРИЈЕДНОСТ ГЛАСОВА
ЗА ПОЈЕДИНАЧНЕ ФУНКЦИЈЕ
ПРЕСУДНО УТИЧЕ
НА ТОК МАНДАТА

 
Бирачи, нажалост, не размишљају тако.
Нико на Бирачком Мјесту, не пита, Јел прскан, Јел непрскан.
Ну.
На Изборима за појединачне функције у Републици Српској, заиста се показује да је кила жељеза тежа од киле перја.
Килу жељеза вјетар не разноси као килу перја.
Онај који скупи килу жељеза, у Гласовима, вреднији је неколико пута од онога који скупи килу перја, у Гласовима.
Вриједност се не мјери само у знању, способностима, храбрости, оријентацији и програму.
Мјери се у снази која стоји иза, током цијелог мандата.
У односу на ону која већ сутрадан не постоји, оспе се и распе.
*
На Изборима 2018е било је  овако.
 
СЧП
·        Додик, 368.210 Гласова
·        Иванић, 292.065
 
НСРС
·        СНСД, 218.201
·        СДС, 123.515
·        ПДП, 69.948
 
ПРС
·        Жеци, 319.699
·        Вукота, 284.195

СНСД је тада имао 200.000 чланова. Уз уважавање старог српског обичаја да се има и по двије чланске карте, у одређеним количинама.
Тих двјеста хиљада се тачно показало на гласању за Народну Скупштину Републике Српске.
Тако су се показали и Чланови Есдееса, скоро упола мање.
И Чланови Педепеа, скоро упола мање од Есдеесових.
*
Шта је Физолоф ћио да рекне.
Разлика Иванићевих личних и страначких Гласова, и Говедаричиних, много је већа него Додикових и Цвијановићкиних.
Иза Додика и Цвијановићке, стајало је, као што ће и сада стајати, тих 200.000 Чланова, од којих су свака два Члана нашли још један Глас, и више, што је уџбеничка категорија и формула Страначке Организације.
Иза Иванића и Говедарице, ни близу.
Њихови Гласови, за појединачне функције, већ ујутро се распу ко ракова дјеца.
То је аморфна маса, гласачка маглина, макадамски туцаник који даје неквалитетну подршку и одриче се било какве контроле.
Остају само они који су чланови и који су гласали за Странку у Народној Скупштини.
А то је много мање него код СНСД.
Запад форсира такве кандидате.
Јер ће исте гласове добити и сљедећи пут, штагод радио.
Код кандидата који имају стабилну чланску организацију и компактно бирачко тијело, то се неће догодити.
Казниће их.
Аморфно бирачко тијело кандидата без Велике Странке, унапријед не тражи одговорност. Одустаје од одговорности.
Њима је важно да су били против.
Да ли ће бити против и сљедећеи пут, и да ли ће уопште бити на гласању, то нико, ни они, не зна.
Зато је Иванић могао да у оном епском Видеу, из Зенице, прича шта је све српско дао турцима, и да ладно добије 292.000 гласова.
Тако се Избори своде на Лото.
Као што су Бањалучани, умјесто куглица, извукли Курац.

 

ИЗБОРИ 2022е,
ПАРАДА КЕНГУРА
ПО ИНТЕРНЕТУ

 
Пребацивање Политике на Улицу, разарање је Политике.
Као што је пребацивање вјерског обреда у Политичке Литије, разарање Цркве.
Пребацивање Предизборне Кампање на Интернет, такође је разарање Политике.
Улица је, сама по себи, Манупилација. Нема правила, нема способности, нема демократије.
Све велике Манифестације Улице, које су утицале на Политику или на Историју, биле су валики и добро организовани Манипулативи.
Једини њихов учинак је у томе што може да се прецизно мјери колики је утицај Запада на том подручју.
Као што је сада у Русији.
Против Мобилизације су на Улици они које Мобилизација не би ни закачила.
Значи, Запад.
Предизборна Улица и Кампањски Интернет су заобилажење Бирача, Гласача, Људи. Њихово понижавање.
Прекривка за изборне манипулације.
Замјена за Странку и Организацију.
Огроман број Кандидата у Републици Српској размили су се по свим божијим Порталима и искачу ко Цицуљко Мицуљко на опругама. Наслове не можеш прочитати од њих.
Некад су постојали Хајдуци и Ускоци. Данас, Искоци.
Неко је тој Кандидатској Пастви продао причу да тај Интернет, Фејсбук и то, доноси побједу.
То уопште нема везе са Изборима и побједама и поразима.
Нико не мкоже доказати да је сто Билборда у Републици Срепској, било коме, донијело сто Гласова.
А огласи на Интернету, само су мали покретни, напасни, крпељски, Билборди.
Публика која посјећује те камапањске интернетске, порталске, Скочко Полигоне, није Бирачка Публика.
Они ту не долазе да траже Кандидате.
Они су већ одлучили за кога ће гласати.
Скочко Кандидати постижу супротан ефект.
Производе подсвјесни отпор било каквој могућности подршке.
Шта ће, он, за којег никад не бих гласао, на том мјесту гдје га не очекујем и гдје тражим нешто друго.
Ну.
Аналфабетима, Аматерима и Болесницима, кандидатским, можете продати све па и причу да се Лајкови, Бот Коментари и Искоци, једноставно претварају у Гласове. И множе се са непарним бројевима, 3, 5, 7, 9... најчешће двоцифреним и троцифреним.
 

 

СВЕ СУ КАРТЕ БАЧЕНЕ
НА ШАРОВИЋА
И МАЛЕ СТРАНКЕ,
ЈЕЛЕНА ЈЕ ПРИВЈЕСАК,
ОСТАЛИ ОТПАЦИ

 
Побиједиће онај који је већ побиједио.
Изгубио је онај који не зна ко ће побиједити.

Рајко Непреточиви Мудросерствујушћи

 
Ну что.
Шмитхаузен, индуктор Минхаузеновог Синдрома у БиХ, уз велику галаму и лупу по голим гујицама, напао је Изборни Закон, да би га оставио онаквим какав је био и тако омогућио све велике манипулације које су пробане и нове које омогућује тај Закон и њихов ЦИК.
У Федерацији је све ријешено.
Бакир плаче од среће.
Нисмо ћели трећину Беиха а сад се боримо за половину, ба.
Бакир и Нежељко Комшић би требали да уђу у Предсједништво.
Погледају Шаровића ко озебо сунце.
То значи да Запад, Удбе и Сарај Чадор, сматрају да у Републици Српској ништа није ријешено.
Из Републике Српске, пак, изгледа да је све ријешено.
Мада није.
Неки не виде а неки су се утишали.
Неки будалашу а неки, мудрији, релативизују.
Угрубо, стање може да буде како слиједи.
◘ Шаровић је главни фаворит Запада, Сарајева и Вучића.
Вучић је уласком у БНТВ јасно рекао да није на страни Републике Српске и Националних Снага.
Шаровић се чува испада у Кампањи.
Џејлен служи искључиво да подржи Шаровића и своје гласове дода његовим.
Сви знају да без крађе, отимања и мегаманипулације, Џејлен нема шансе за Предсједника Републике Српске.
◘ Број Мандата СДС и ПДП у Народној Скупштини у другом је плану. Он, објективно, не може да буде циљ на врху, јер немају никакву организациону структуру коју би се могло искористити.
Стога је искориштен Нарцис Балоначелник да укупи што више својих циркуских гласова који ће се претворити у Мандате Педепеа. Што је, најобичнија крађа и превара.
◘ Свим малим Странкама у Републици Српској, стигло је наређење да максималне снаге баце на своје мандате. Ни они немају Организацију али имају разне конгломератне кругове, од Удбашких до пословних, дужничких, пријатељских, родбинских, лажућих, ситноманипулативних...
◘ СНСД, ако попусти у Бањалуци, у тој Изборној Јеидници, јер је концентрација Бирача највећа, може пасти на трећину или испод.
Трећина не значи да ће бити Већина.
Ниједна Власт у свом крилу нема своју дјецу.
Стога сам, још раније, предлагао да се све карте Есенесдеа баце на број Народних Посланика, 40.
◘ Са Шаровићем у Предсједништву БиХ, Запад је све ријешио. Сарај Чадор је ријешио Хрвате.
Са побједом Шаровића, Есенесде губи и Владу Републике Српске. И учешће у Савјету Министара.
Републику Српску ће притискати, циједити и исцрпљивати, џаба јој Додик као Предсједник.
*
Сви ови конструкти су одавно присутни, још од како није успјела Давид Анархија.
Неке ситнице су видљиве, највећи дио није.
По резултатима Избора, биће читљив највећи дио.
Као и колико је ко учествовао и шта је постигао.
*
Никад не треба заборавити да је Западу остала још једино Република Српска као трн у оку.
 
 
 
 

 

ЗАШТО САМ
НАПИСАО КЊИГУ
„ПОЛИТИЧКА СТРАНКА
ПЕРМАНЕНТНЕ
ИЗБОРНЕ АКТИВНОСТИ“

 
Зато што сам Будала.
*
Занимљиво звуче чињенице или извике да је Додик понављао први разред Пољопривредне Школе.
И да је Суманта Џејлен добила десет милиона долара од Америке.
Без обзира што је Додик већ раније проглашен Трактористом и што нико не зна којићејојкурац десет милиона долара.
*
Избори су озбиљан национални посао.
Од тога је озбиљнија само Држава.
Али Државу не дају. И кад дају, узму ти је.
Избори су озбиљан посао јер озбиљнијег немамо, нисмо самостални, независни.
Политичке Странке су такође озбиљан посао.
Јер. Више, у селу, нису главни скретничар, кондуктер, поп, матичар и шумар.
Од потписа Дејтона, Запад овдје све чини да поништи сваку озбиљност Избора, Странака, Политике и свега постојећег.
Уз помоћ Губара, који незадрживо надиру у Политику и Јавност, то су скоро успјели.
У Србији су поптуно успјели.
Сви раде за Вучића, од Патријарха до Пинка. А Вучић ради за Запад.
Република Српска је у стању Опстанка.
Зато је неозбиљно за важне политичке, управитељске, појединачне функције, кандидовати некога ко нема Велику Политичку Странку иза себе.
А то немају ни Мирко Шаровић ни Јелена Тривић.
Овдје се не ради о квалитету Милорада Додика.
Ради се и квалитету Политичке Снаге.
Која може да се бори за Опстанак.
И за Самосталност, упоредо.
То не може Народ. Којег упомоћ позива Дуо Шаролена.
Ако немаш ништа осим Народа, немој се бавити Политиком.
У времену смо пред Трећи Свјетски Рат, у коме свако граби позиције за старт.
Па је тако једној нуклеарној велесили, Америци, заиста важно да Београд постане Метропола Чмарака и Међујебачица.
Зато је судбоносан потпуно протоколаран, мали, ситни, кратки, сусрет Додика са Путином. Јер тако дајемо и добијамо знаке да смо живи, да смо у опстанку.
Док се Путин брине за Републику Српску, они се брину за понављање разреда.
Републиком Српском се не може манипулисати као Србијом.
Искључиво зато што има СНСД. Што СНСД има 200.000 Чланова. Што тих 200.000 Чланова донесу 350.000 Гласова.
Србијом се може манипулисати јер нема ниједну Политичку Странку.
Српска Напредна Странка није Политичка Странка.
Није била ни кад је настајала.
Коликогд су Људи аутономне јединке, сами се рађају, сами умиру, толико им је неопходан Окуп. Којег нађу у Вјери, у Породици, у Спорту... за Државу, Нацију, Опстанак, потребно је чвршће организовање Окупа. Не баш као Војска али технолошки једнако.
Једном када се избори Опстанак Државе, не треба ништа.
Мада је то недоказиво.
Шведској одавно не треба ништа па је почела изнутра да се разједа.
Потреба Нације за Мађарском, по свој прилици, никада неће нестати.
Ако буде Трећег Свјетског Рата, све ће се спржити.
Али, неће, након, много година, први да никну Бујад, Сијерак и Драча.
Прве ће да никну Националне Државе.
Стога Политичка Странка мора да сваког дана ради на Кампањи, за Изборе.
Тако се зове контакт, комуникација, организација, Живот са Људима.
Иначе ће Ћоркани, плаћени од Запада, премрежити и Небо и Земљу.
При чему неће бити битно колико су плаћени.
Највећа цијена којом је плаћена Суманта Џејлен је слика са Шмитом.
Јебо десет милиона долара.
Том сликом је требало излијепити цијелу Републику Српску.
Ну. И за то је потребна Организација Странке.

 

ЕСЕНЕСДЕ,
ЛАГОДАН ЖИВОТ
У СЈЕНИ ОПОЗИЦИЈЕ

 
Послије промашеног Пенала, прије двије године, у Бањалуци, гдје је Гол био од четрнаест метара а голман није дошао на утакмицу, о Есенесдеу се нема шта рећи.
Већ мандатима, та Странка не користи своје Пенале.
То је зато што само Додик брани Пенале.
И зато што је он феномен. Истовремено и пуца и брани.
Умијеће Политике у томе је да противника тјераш да стално копа приручне ровове а не да му препушташ своје најбоље.
Ткање Политике није у томе да у командни кадар улази свако. Ни у пјешадију и трећепозивце, не улази свако.
◘ Есенесде ће и ове године на бањалучком подручју показати дио слабости из прошлих Избора.
◘ Командни Кадар у Странци мора да има политичко, социолошко и масорганизационо знање. То не може да буде кордон аналфабета.
◘ Есенесде не умије да капитализује своје токоммандатне успјехе јер све то мора да обави Додик. Додик је свакодневна капитализација Есенесдеа.
Стога неке догађаје смјешта у Кампању што је контрапродуктивно.
◘ Већ неколико Избора, Есенесде не користи објективне потенцијале Организације и сва налазишта Гласова.
◘ Есенесде нема јединствену технологију Производње Гласова.
◘ То је одраз конгломератизације свих слојева странке изнад Чланства. Ту улази свако, преко реда, преко богаза, преко тарабе, преко Шефкета, кроз мишије рупе... и заузима мјеста, изабрана и именована, без икаквих заслуга.
◘ Постоји граница Конгломератизације организоване Странке.
Ако се пријеђе, завршиће као Титин Ескају или Вучићев Есенес.
◘ Постоји фаза развоја Странке када се Лидер мора одвојити од Организације. То је и Друг Тито учинио.
◘ Организацији Странке треба вратити предлагачко и кандидационо право.
◘ Есенесде нема два национално оријентисана кандидата.
То може да се покаже као проблем на овим Изборима, за појединачне функције.
Шаровић може да убере много националних гласова, оних који не би отишли њему да има неко бољи, а који никада не би отишли Есенесдеу.
А, оно што не добије од Педепеа, добиће од муслимана.
Шаровић је успјешно прикрио своју љигавост и сарајфилство, своје уграђене мањкавости. За разлику од сумануте Аналфабеткиње Џејлен, која их је показивала и удуплавала.
Жеци се, у Есенесдеовом двојцу, профилисала као тихи умјерењак.
Додик намјерава да са њом у Предсједништву купи малао Американце. Што је погрешно, дабоме.
А, иначе, не да никоме да галами у Политици, поред њега живог.
У Предсједништво БиХ, и Срби и Хрвати, морају кандидовати и бирати ортодоксне Националисте.
Јер и политика муслиманског Сарајева, у Предсједништву, крајње је националистичка.
Унитаризам иде другим колосијеком.
◘ Есенесде се не бави Политиком.
Бави се Опстанком Српске.
То је велика разлика.
И томе треба да се сви прилагоде, од Додика до органзације Мјесног Одбора.
◘ Есенесде много комодитета оставља малим Странкама, малим противницима и малим савезницима.
Јер је атрофија Организације захватила све линије и траншеје око Бирачких Мјеста.
То ће учинити да Есенесде изгуби шест до осам посланичким мјеста које би објективно могао добити.
◘ Након ових Избора, Есенесде мора да се реорганизује и преоријентише.
Мора изаћи из лагодне сјене јалове Опозиције.
Није добро стално побјеђивати у завјетрини аналфабета и немоћних еквилибриста. Једном, да, али више не.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

ОПОЗИЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.
КАКО ПРИЈЕЋИ МОСТ
А НЕ ПРИЈЕЋИ РИЈЕКУ.

 
Опозиција нису само они који нису у Власти.
Опозиција су и многи који су у Власти.
И они који су уз СНСД и Додика.
Опозиција су и многи од оних који би у Власт.
Грунтовно, као Опозиција се воде Есдеес и Педепе.
И ова кампања, и ови Избори, показују традиционалне особине Опозиције.
◘ Одсуство Политичког Програма.
Политички Програм није брошура која се одштампа пред Изборе.
Политички Програм је дугорочни колосијек Странке. Који укључује главне координате које се не мијењају.
Вјештина Странке је у томе да то свакодневно незанимљиво штиво, достави Бирачима у Свијест и Подсвијест, поводом разних баналних и свакодневних тема.
Да Бирачи препознају да је то на линији тог Програма. Да очекују и „знају“ шта ће Странка да учини, како ће да се изјасни.
Политилки Програм овдје мора да укључује
·        националне, српске, аспекте,
·        два нивоа националног, овдашње и опште србијско,
·        аспекте дејтонског и уставног,
·        заштиту Дејтонске Самосталности Српске,
·        отпор Западу кад је противсрпски,
·        оптор Унитаризацији и поништењу Устава,
·        нешто економије...
Све је то било актуелно одма послије потписа Дејтона у Паризу. Дакле, ствар која је обавезна лектира.
У понашању Политичке Странке, то мора бити конзистентан мозаик. Свака случајност, сваки искок и испад се препозна и девалвира Странку.
Опозиција, састављена, скрпљена, од Есдееса и Педепеа, нема ништа од тога, ни укупно, ни појединачно.
СДС и ПДП су компактни и компатибилни као Федерација БиХ и Република Српска.
◘ Бијег од Теме.
Сва енергија СДСПДП Конгломераторијума, троши се на изостанак са парламентарних догађаја, изврдавање гласања, избјегавање изјашњавања.
Што укључује и одређену количину самопонижења. Лизање са Ескобаром, са Шмитом, са Карином Карић...
Опозиција наивно мисли да Бирачи то не виде.
Кобива, ако се не изјасне, прићуте, подвију репи, спусте уши, иду крај живице..., неће нико видити.
◘ Отворене Мјестимичне Лажи.
Повремено, Шаровић похвали Вучића. Као, то је Нацицонална Политика. Џејлен се појави негдје на некој српској манифестацији. Видим да је у њен спот убачен Јасеновац и Војничко Гробље на Сокоцу. Нисам гледао, али видим како је то истранжирао Драган Мочевић.
Јелена Тривић може да лично буде и оваква и онаква. Највећи Четник на Планети и околним сателитима.
Ну. Она је спишавањем са Шмитом себе представила као Издајника.
И све што каже о Српској и Српству, звучи као Лаж. Одјекује, СТЈЖ.
О кориштењу живота Логораша и Бораца, као лешинарењу и гажењу преко мртвих, што је иначе у новим генима СДСПДП, нећу ни да говорим.
◘ Опозиција не зна гдје је Мета.
Све је окренуто против Додика. То није од јуче. А Додик све јачи. Изгледа да је Додик негдје погријешио.
ЈИДУД.
Јуче ме мој мјештанин из Дебељака пита кад ће Шатор на Ади.
Не питаш кад ће Додик на Ади.
Пусти Додика, он има свој колосијек. Мене занима Шатор, једна пива, људи...
Дакле. Људе, више не занима Додик. Он је своје мјесто исколчио. Они га узимају као нешто што се подразумијева.
А Опозиција напада Додика.
Што, такође не занима Људе.
Онај Унесрећеник, неко му подвалио Генијалушу, идеју, отишао у Космос да напада Великог Медвједа. Додика.
А прича о Додику и Мрком Међеду, била актуелна прије сто година, негдје када је био Премијер.
*
Ђе живе, оклен су испали.
 
 

 

БАКИР. КО НЕ ВОЛИ
МУСЛИМАНЕ, НЕКА ИДЕ.
ВАСИЋ. НИКО ВАС НЕ ВОЛИ.
ШТА ЋЕМО САД.

 
Бакир Изетбеговић, за Политику изванредно талентовани Будалаш, у овим предизборним временима даје сваковрсне изјаве.
Ми можемо са свима, са краљевима, са партизанима... Нијемце и Усташе је прескочио.
Ми пружамо руку свима, да градимо државу.
Бакир Изетбеговић, Мали Мујо Комшић, муслиманско вјерско и политичко руководитељство, једини су људи који се боре за Државу коју немају, која није њихова и од које никада ништа није било нити ће бити.
То је одсјај неоотоманске територијалне збиље, када су грабили туђе територије и земље, без иакквог смисла, реда и интереса.
Из чисте  болести, познате као Султанска Грозница.
Ну.
Бакир, стално понавља упуте са одласком хришћана, опанцима и блатом на опанцима.
Ко не воли муслимане може да иде.
Ови други политичари, међу Србима и Хрватима, све голи Еуропљани и Интелектуалци (Ивица Видовић), још од десетог вијека наслиједили Политичку Кокректност, мирољубиво коегзистенцијални коитус, остануло им од Тите, свјесни великог потенцијала заједништва, братства, суживота... мало се курчи Додик...не реагују на ове понављане изјаве Бакира Изетбеговића.
Бакир Изетебовић, пак, овим шаље јасне поруке.
◘ БиХ је Босна.
◘ БиХ је „наша“.
◘ Морате нас вољети, поштовати а ако будете добри и клањаћете.
◘ Не можете да учествујете ни у чему. Можемо само да вам уручимо Ахднаму.
◘ Ништа овдје није ваше. За опанке нећемо тражити Ћаге...
*
Невјероватно је како су се муслимани трансформисали од окрутних кољачких сурадника НДХ Усташа и Хитлерових Нациста, до Хасе и Хусе, Титиних обожавалаца, који им је опростио све и примио их у равноправност.
Још је невјероватније како су се Хусо и Хасо трансформисали у кровлочне Унитаристе, освајаче туђе земље и мржњу према Хришћанима. Од којих потичу.
То, више, није само Руководитељство, вјерско и политичко, то нису само Четирипрсташи, Младобосанци... то су нове младе генерације, међу којима највећи дио никад није видио живог Србина или Хрвата.
Али емитују огромну мржњу према свему што није муслиманско.
Ту другу трансформацију муслимана у БиХ, боље него Тито прву, извео је Запад.
По истој формули по којој је трансформисао „Украјинце“.
Нацистичке Мрзитеље према Русима.
И једнима и другима су генетски усадили Код Жртве, Код Државе, Код Дехисторизације.
Какав је Политички Карактер муслимана БиХ, водљиво је у односу према Хрватима. Са којима су двапут били судионици Клања Срба.
Муслимани, данас, Хрвате у БиХ, сматрају нижом расом, полуинсанима.
Хрвати, пак, мрзе муслимане до неописивости.
То сам сазнао док сам био Министар у Влади Српске и ишао у Мостар, код Јелавића.
Нисам знао, тада, за многе злочине муслимана над Хрватима, у Рату. Нисам имао контакте са једнима или другима.
Тада су ми уљудно, у Мостару, рекли, Ниси требао ићи преко муслиманских територија.
*
Муслимани се из овог Ћорсокака, Сокака Ћоркана, не могу извући.
Као што се нису могли извући из Усташкоендехашких фашистичких злочина, већ им је Тито поклонио живот, као што се нису могли извући из Комунизма, већ Ратом.
Излаз ће бити Рат, Распад, Разлаз...
Какогод буде, Руководитељство муслимана неће умјети да сачува људе, свакодневне муслимане, од којих највећи дио нема везе ни са једним од та три глобална тренда у којима су страдали.
Али. И ћутња се плаћа.
 
 
 
 
 

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА
ТРЕБА ДА ОДУСТАНЕ
ОД ЕУ, 
И ОДБИЈЕ КАНДИДАТСКИ СТАТУС, 
КАО ШТО ЈЕ
ОДУСТАЛА ОД НАТО ПАКТА,
ЈЕР ЈЕ ТО ИСТА ТЕХНОЛОГИЈА
ПОТЧИЊАВАЊА А НЕ ИНТЕГРАЦИЈА

 
Како се према Србима и према Српској, понаша Њемачка, то сви виде.
Не треба бити геостратег, политичар и аналитичар.
Њемачка је водећа политичка сила у ЕУ и трансимисија америчког диригоавања, управљања и потчињавања Чланица ЕУ.
Америчани, то је показала Украјина, могу, у року од мјесец дана, да потпуно пониште сву политику ЕУ, сву политику било које чланице ЕУ, све стратегије и оријентире и да наметну политику која је на штету ЕУ и сваке чланице а у корист америчке глобалне геостратешке позиције.
И нико не смије да писне.
Улазак у такву ЕУ, није Интеграција.
То је добровољна тамница у лавиринту из којег нема излаза.
ЕУ је, дакле, дириговани, добро припремљени тоталитарни систем, једна врста Екстерног Унитаризма којег није досегао ни Варшавски Пакт у својим најсјајнијим временима.
Република Српска треба одмах да се огласи против Кандидатског Статуса БиХ према ЕУ. То треба учинити прије Избора а након Избора, чим се конституише Народна Скупштина Републике Српске, обзнанити то као државни парламентарни акт.
Такава тоталитаристичка, унитаристичка, ЕУ узеће БиХ у кандидатски статус и, сутра, у чланство, са веома јаким језгром Унитаризације која се развија у Сарајеву, уз помоћ Пет Амбасада Запада.
Да ли ће Кандидатски Статус прекинути такву политику Сарај Чадора и ЕУ.
Неће.
Да ли ће одустати од пресије на Републику Српску.
Неће.
Да ли ће уважити Дејтонски Споразум и дејтонски Устав БиХ.
Неће.
Да ли ће признати Конститутивност Срба и Хрвата.
Неће.
Да ли ће економски помоћи, донијети грантове и фабрике.
Неће.
Да ли ће отворити Тржиште ЕУ а дозволити заштитне реструкције на нашем.
Неће.
Да ли ће куповати све наше пољопривредне производе и потицати још већу производњу.
Неће.
*
Неће.
ЕУ, НАТО, Запад, хоће Територију, по могућности без Људи, само са Аутопутевима.
*
У државној и Националној Политици, потребно се усправити и успротивити на вријеме.
Кад се доспије, уз непромишљени пристанак, у Мрачни Лавиринт Интеграција Запада, сљедећи је нестанак.
*
Република Српска је имала Непромишљених Пристанака. Није све отето.
Не треба јој, више, ни један.
*
Кандидатски Статус се не може прихватити доклегод
·        постоје неријешена питања у примјени и трајности Дејтона,
·        доклегод трају напади на имовину и надлежности Републике Српске,
·        доклегод се не признаје Конститутивност Народа као темељ Дејтона и БиХ,
·        доклегод постоје политички програми поништења Ентитета,
·        доклегод постоје нелегалне, неуставне, тзв Институције БиХ,
·        доклегод је неријешено Хрватско питање у Федерацији БиХ...

СДС И ПДП
РАДЕ НА ПОНИШТЕЊУ
И УНИШТЕЊУ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Њихова велеиздајничка, колаборационистичка, прозападна, Руководитељства.
Јасно је да Српски Члан Предсједништва неће имати подршку СДС и ПДП, неће имати двотрећинску већину у Народној Скупштини Републике Српске, како би се потврдио Вето на агремане амбасадору њемачке.
СЧП је то знао унапријед.
Циљ цијеле операције је да се Есдеес и Педепе, истјерају на чистац.
Да јавност види, још једном, с ким има посла.
Руководитељства Есдееса и Педепеа, директно раде, и саучесници су, на поништењу и уништењу Републике Српске.
Они су савезници унитаристичког Сарајева и Пет Амбасада Запада.
 
◘ У свим српским питањима, СДСПДП подржавају Сарајево или ПАЗ.
Нема ниједног њиховог српског изјашњења, осим што су рекли да Вучић ради прави посао.
Нису рекли да ли мисле на Чмареуропрајд, Косово, подаништво Западу, отклон од Русије...
◘ СДСПДП ништа не нуде за Републику Српску. Осим да се не замјера Сарајеву и Западу. И Уставном Суду.
◘ СДСПДП су против рјешења Хрватског Питања, што би знатно ослабило позицију Унитариста Сараја.
Они су на Унитаристичкој Страни у питању Херцег Босне и ХНС.
Не постоји Дејвид Коперфилд који може да представи да ће унитаризација и поништење Хрвата бити добро за Републику Српску и Србе. За Дејтон. За Устав. Што нам је међународни темељ.
◘ СДСПДП признаје непостојећег и нелегалног Шмита.
◘ СДСПДП састаје се са Шмитом и у Бањалуку доводи сарајске димијашице.
◘ СДСПДП нема ни једне ставке политичког и националног програма за Републику Српску.
Јелена Тривић се нешто ућутала али Шаровић наставља да расипа празнину којом мисли да добије Изборе.
Не треба гурати шиљак у очи, Њемачка нама дадне 2.000 деташмана, имамо милијарду размјене са Њемачком...
Јесте. Ми њима испоручујемо Бош Пумпе а они нама праве виле за сијено, наша роба је преплавила шопинг молове, они моле да продају два камиона Нивее овдје...
◘ Једино што СДСПДП нуде јесте да се сруши Власт, Режим, СНСД, Додик.
То бирачи занју да ураде и без њих. Ако оће и ако треба.
То није никаква понуда.
 
*
Разумијем потребу, и болест, да се човјек бави Политиком. Да има Странку, да буде на Изборима...
Не разумијем каква је то ниска литража главеног лонца, да се никад не запиташ, Чега сам ја сврха, Шта је сврха мог суманутог ангажмана без резултата, Да ли могу да разазнам да радим за Републику Српску или за Амазонску Прашуму.
Да ли ме је отелила крава или родила Српкиња.
 

 

НЕ МОЖЕШ БЕЗ
СТРАНАЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
НА ИЗБОРЕ, НИСУ ТО СВАТОВИ

 
Зашто људи троше паре на покер апарате, кладионице, игре... иако не могу да побиједе систем који је прорачунао њихов губитак и неповредиво га усмјерио.
Мисле да ће добити зато што играју.
Ну.
Већину неморајућих ствари људи тако раде.
Тако и жонглери, мали циркусијанери, лилипутанци, еквилибристи... иду на Изборе.
Мисле да ће побиједити јер су Бирачи озбиљни, јер је Политичка Ситуација тешка, јер они учествују...
Умјесто да набаве Љубавницу/Љубавника, па партнер мисли да је са Љубавницом а Љубавница мисли да је са Супругом, а он се забије у НУБЛ и учи Странке и Страначку Организацију.
Проблем је што послије тога не можеш да мислиш, мораш да радиш.
Десет година ти треба да створиш Организацију Велике Странке.
Десетине хиљада Актера и Активиста велике Странке, учествују, скоро током цијелог Мандата, у једној обичној побједи на Изборима.
То мало ко види. Најчешће не види. Укључујући и Лидера Странке, страначко руководство, изабране и именоване...
Векики страначки рад боље виде они издалека него они изблиза.
Без те Страначке Организације није могуће побиједити на Изборима.
Могуће је побиједити уз помоћ
·        Пара. Али, не можеш све купити.
·        Служби. Али, то су ограничени ресурси, са много малих микрокругова за Гласове.
·        Странаца Усранаца. Али, за то треба катаклизмична атмосфера стварног и великог незадовољства.
·        Медија и наелектрисане Јавности. Али, квалитет Медија је, данас, Уладнојводи. То се не може ни приближити Већини придодатој Апстинентима. Којих је увијек најмање 45%.
 
Можеш, дакле, имати Лидера, богомданог, који није никао сам већ га је издигла Организација, што он никада неће признати, можеш имати Политички Програм, можеш имати резултате у Мандату...
Побјеђиваћеш само дотле док имаш Организацију.
Ако немаш Организацију, нећеш никада побиједити.
Побједа је само она која отрачи цијели Мандат.
Сваки покушај Побједе без Страначке Организације, значи слабљење Државе и Нације.

 

НЕВЈЕРОВАТНА НЕСРЕЋА.
АКО ПРОПАДНЕ ВЛАСТ,
РЕПУБЛИКА СРПСКА
НЕМА С КИМ ДА ОСТАНЕ.

 
То је веома видљив и погубан продукт западног дјеловања на Политичку Сцену Земаља које они желе да претворе у територије и трајно покоре.
У Србији је завршен посао.
У Хрватској се однекле појавио Милановић и неће у бразду.
Да није Републике Српска, и у БиХ би био завршен посао.
Сваки састанак са представницима Међународне Зајебнице био би Фелациони Шпалир.
Након елиминације Караџића, Западу је скоро пут био отворен.
Непланирано им је искочила Биљана Плавшића али су индуковањем Педепеа, успјели да еродирају Есдеес. А овамо је никао ДНС.
Били су заиграли и на СНСД, сјатила се ту сва америчка машинерија, НДИ, ИРИ, и европски штифтунзи.
Есенесде је узео знања која му треба и побиједио.
Још у Кампањи, кад је поменут Референдум, видило се лудило у њиховим редовима и домаћим агенцијама.
Есдеес, нажалост није успио да се опорави.
Инсталирани Удбаши су отишли, или формирали своје Странке, што је отворило пут Шаровићу и другим провинцијалцима. Да воде Српску, Демократску, Странку.
ПДП је за то вријеме стрпљиво и упорно слушало своје суфлере и менторе.
Резултат је видљив.
Бореновић, Балоначлник, Јелена Тривић.
Осим Есенесдеа, на Политичкој Сцени, дакле, нема ништа квалитетно за Републику Српску.
Што не зачи да говорим о квалитету Есенесдеа.
Шаровићев Есдеес брани Њемачку од Додика.
Деенес је за Трећи Пут. Брена је Брена ал трећи пут је трећи пут.
Они тамо су за Уједињену Српску.
За Републику Српску постоји само један Пут. Ни други, ни трећи. Пут Самосталности. Независности.
Република Српска нема шта да се уједињује јер није ни разједињена. Она мора да се отцјепљује.
Опозиција у облику СДСПДП није разједињење Српске.
Мора се узети у обзир 50% Апстинената.
Они су такође за Власт. И за Републику Српску.
Да су за Опозицију, изашли би и гласали.
Данас и јуче актуелно је то што Јелена Тривић није дошла на сучељавање на РТРС.
Иако то није требало ни организовати.
Објашњење те убоге Аналфабеткиње јесте да је РТРС режимска телевизија и да она неће да прича ту, оће на БНТВ.
Тамо би Додик био глупљи а она паметнија и сви би то видили па одмах разапели шаторе код бирачких мјеста и чекали да гласају за њу.
Тривиџелка, у ствари, говори језиком Запада.
РТРС треба да буде Јавни Сервис. Бесплатан секс свима а по жељи, може и само петинг.
Дакле. Она не разумије шта је Држава и шта је Власт.
Она послушно прихвата западни инструкт којем је циљ да нема ни Државе ни Власти.
РТРС није јавна телевизија. То је Телевизија Државе Републике Српске. Телевизија Државе Српске, финансира се из пореза и других прихода Државе, не Власти. Тим приходима управља Власт. Не могу да управљају сви. Јер то и нису свачије паре.
Бирачи су гласали и рекли, Ево паре, управљајте.
Кад лик уђе у кафану и части цијелу кафану, новчаник није кафански и свих пјанаца, укључујући и конобарицу.
Јелена Тривић, са таквим Аналфабетизмом са посебним потребама, жели да буде Предсједница.
Она је показала и друга незнања, као и то да не зна да су уставне надлежности Предсједника Српске уско ограничене.
За ширење тих овлаштења, требаш имати Велику Политичку Странку, много Гласова, Мандате Голготе...
Несрећа. Велика Несрећа.
Ако би Власт Српске, сутра, пропала у црну земљу, ако би је неки цунами однио на пучине и океане, Република Српска не би имала с ким да остане.
Не би имао ко да је чува.
Несрећа. Велика Несрећа.
 

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА
ТРЕБА ОВЕ ГОДИНЕ
ДА ЈАВНО ИЗНЕСЕ
ЗАХТЈЕВ ЗА НЕЗАВИСНОСТ

 
Чим се конституише Народна Скупштина.
Побједничке Националне Снаге треба да на свечаној сједници Народне Скупштине, усвоје текст јавног захтјева, упућеног сусједима, потписницима Дејтонског Мировног Споразума и Устава БиХ, и тзв Међународној Заједници, прије свега, Уједињеним Нацијама, Кини и Русији, па онда и ЕУ, као нужном злу.
То може да се назове Декларација о Независности, Декларација о Самосталности, Проглас Националног Захјтева.
Устав СФРЈ садржавао је одредбе о праву Народа, свих Народа који живе у СФРЈ, на самоопредјељење до отцјепљења.
Словенија и Хрватска су то конзумирале.
Повеље УН и цијели низ међународних правних аката, омогућавају самоопредјељење, отцјепљење, самостаност и независност.
Међународни Суд Правде је одавно изашао са међународним правним ставом да за отцјепљење Народа и Територије, није потребна дозвола „централних власти“.
Република Српска је међунароно призната Држава Српског Народа.
БиХ није Држава. БиХ нема Централну Власт. БиХ има Мозаички Конзорцијум неколико уставних Институција које имају свега Десет Уставних Надлежности.
То су Предсједништво, Трочлани Савјет Министара, Уставни Суд, али не овакав, са волунтаристуичким комедијским надлежностима, дејтонски привремен, са странцима, већ национално трипартитан, и ПС БиХ. Парламентарна Скупштина. Парламентарна Скупштина. Не ДРжавна, не Народна, не, чак, ни Савезна.
Република Српска је силом, и силом прилика, натјерана да се уклопи у територијалну заједницу, Насеобину, БиХ, са другом Државом, Муслиманско – Хрватском Федерацијом.
То је поптуна асиметричност.
У којој Република Српска трпи Тортуру Муслиманског Унитаризма.
Републици Српској се натура непостојећи кавез Јединствене Централне Државе БиХ. Која није могућа. Јер је састављена од једне Централизоване Државе и друге Федерације.
Сво Међународно Право је на страни Републике Српске.
Дејотонски Споразум и његов Устав, златно су важење наше Самосталности и Независности.
Тај Проглас Националног Захтјева Републике Српске не треба да има рок.
Геостратегија је синхронизована или несинхронизована процесија, која је спора.
Ну. Ако не истакнеш Захтјев, нећеш ни ти, ни они, знати ни куда идеш.
Република Српска мора изаћи из ове заврзотине са Сарајевом и Пет Амбасада Запада.
Да не  би дошла у позицију Хрвата у Федерацији.
Гдје их Сарајево непрестано заварава дајући им властити реп да га јуре.
Проглас Националног Захтјева остаје као оријентир свакој Политичкој Странци, Јавности, Институцијама Српске.
Затвара наш однос према БиХ.
Ми не желимо да будемо дио БиХ.
Јер је то западна приручна магаза унитаризације и нестанка Срба и Српске.
Нема потебе да Република Српска и сљедећи мандат троши непродуктивна натезања у којима сви рјешавају своје позиције а она стагнира или, у позицији, иде назад.
Уз Проглас Националног Захтјева, треба усвојити и установити властите Изборе, властите Порезе, повлачење из ОС БиХ...
 

 

ДОКЛЕГОД ЈЕ СУД ВАШ,
МЕЂУ СРБИМА
НЕМА РАТНИХ ЗЛОЧИНАЦА

 
Не може бити борба наша а Суданија ваша.
Чија је Борба, тога је и Суд.
*
Сарајски медији и политичари, уназад година и година, за Србе користе синтагму Ратни Злочинац, Пресуђени Ратни Злочинац...
И то са посебним уживањем и сладострасношћу.
Сада је то опет видљиво, када је стигла вијест да је умро Радован Брђанин.
Брђанин је Ратни Злочинац, никад у рову није био ни пуцао, а Насер Орић је слободни грађанин свијета.
Брђанину се судило за свашта. И за депеше које говоре о помоћи или набавци муниције из Србије.
За његову дужност Предсједника Кризног Штаба.
За иступе у јавности.
Можемо рећи да је СДС све то радио како не треба.
Да се није одмах и јасно разграничила ЈНА и овдашња борба.
Да су Политичари били ђогоизовани, и иступали свакако и непотребно.
Ну.
Све би било исто да су били и глувонијеми и часне сестре.
Јер је Распад СФРЈ покренут као пројект уништења Срба и Србије.
Зато је, паралелно, формиран Хашки Трибунал.
Који је судио само Србима.
Изузеци су небитни.
Срби Овдје, Срби Републике Српске, борили су се за Опстанак.
Опстанак Људи и Земље.
Нису заузимали туђе.
У тој борби, за мене, у том Рату, у тој Одбрани Опстанка, све је дозвољено.
Ако није, онда то овдашњи Судови треба да пресуде.
Стога се било какве пресуде Хага или Сарајева, чији су Судови неуставни, недејтонски, једнако као и Хаг, морају сматрати непостојећим. Од сада, па заувијек.
Одмах послије рата сам написао да Милошевић, а и Караџић, нису криви Хагу нити било чијим Судовима.
Ако су криви, криви су Српским Судовима.
И данас то мислим.
Само, данас многи то виде и мисле.
*
Република Српска треба да, након конституисања Народне Скупштине Републике Српске, послије октобарских Избора,
Донесе Декларацију о Јавном проглашењу Захтјева за Независност.
По Повељама УН и постојећим одлукама међународних правних институција, она има право на Самоопредејљење и не мора да пита било кога за то.
Нарочито не Сарајево.
Јер, Сарјево није Централна Власт. Није ништа.
БиХ је асиметрична Федерација, по Дејтону и Дејтонском Уставу. Федерација Републике Српске и Федерације БиХ.
Дакле, Конфедерација.
Веома лабава Конфедерација. Са мозаичким слагањем Заједничких Институција, које се, дакле, не бирају на ниову БиХ, бира их свако у својој Држави. и са свега десет надлежности тих Институција.
Нека та Декларација, Захтјев, стоји као знак свима, о томе куда идемо.
И као обавеза сваком будућем дијелу Народне Скупштине, Националне Политике и Политичке Сцене.
А, они, нека сваког дана пишу да је и Република Српска ратни Злочинац.