БиХ НИЈЕ УБИЈЕНА,
БиХ СЕ УБИЛА

 
БиХ никог на Западу не занима.
Поплава глупих, нереалних, шаблонизованих, три деценије старих, изјава, говори о томе.
Људи у Сарајеву, који се настоје представити озбиљним, политичким, забринутим, не схватају да су дошли у стање да не воле Крметину а свакодневно лапћу Напој.
Босна и Херцеговина није Јело, она је Напој.
Од каквогтаквог меса, које је испоручио Дејтон, Политичко Сарајево, та изванвременска и изванцивилизацијска Котлина Концентрисаног Назатка, повратка у отоманске политичке и егзистенцијлне адете, успјело је доћи до Напоја, ладног напоја у прљавом и усраном кориту.
Данас, неки сарајски професор доктор изјављује да БиХ није убијена.
Академске Титуле не дају права на Академске Просерице.
БиХ је убијена одлуком да се покрене Распад СФРЈ.
Несхватљиво је откуда толикодеценијска потреба за самозаваравањем.
Мртваца треба окупати и обријати.
Али, парфемисати га сваки дан, након толико времена, носити на Плажу Демократије, представљати га Мисицом... може само да буде Политичка Некрофилија.
Нико, данас, неће да опћи са БиХ, осим оних Настрањака у Сарај Чадору.
Палмер, који изиграва неког Америчког Званичника, а личи на Параћинског Накупца Ситне Стоке, и нека госпођа из ЕУ, отказали су долазак на преговоре око измјена Изборног Закона који би Хрватима признао отето право да бирају Хрватског Члана Предсједништва.
Ти, исти, са Запада, који су мирно гледали како муслимани, Бошњаци, отимају право на Хрватског Члана, сада долазе и учествују у преговорима.
Ови у Сарајеву лапћу Напој а они долазе да једу Говна.
Босна и Херцеговина је само међународно уобзирен празан простор између Србије и Хрватске.
Она не постоји.
Састоји се од Републике Српске и Федерације.
Она, Сарај Чадор, не уважава ту чињеницу.
Себе, Мртваца, сматра Мисицом.
Ну.
Она, не само због девастације Дејтона и насиља над Уставом из Дејтона, не може да створи било шта.
То могу само Федерација и Република Српска у Споразуму Страна, како је то Дејтон назначио као могућност.
Али, Федерацију су Бошњаци поптуно уништили а Републику Српску одбили до себе.
Зато се Нерзук Ћурак, књишки мољац, бави Државом Сунца и другим идеалијама.
Мртва је, јебла вас она, заборавили смо и кад је мртва прднула.
Најљепше и најбоље што БиХ данас може да дадне то су Групице Српских Издајника, као што су Ескобарци, Пичери, Дупедајци и Нудигузи.
Западу, по оним изјава спочетка, одговара овакво стагнирајуће, пропадајуће стање.
Запад се неће ознојити и тргнути.
Сарај Чадор и муслимани, Бошњаци, њихов политички сој, нека се заварава.
Срби и Хрвати треба мирно, одлучно и полако да наставе свој ход који су отпочели.

 

ХИЛ ОТКРИВА ДА ЗАПАД,
АМЕРИКА, НИЈЕ ПРОМИЈЕНИО
ТЕХНОЛОГИЈУ ПРЕМА СРБИМА,
ОНУ ОД ПОЧЕТКА РАСПАДА СФРЈ

 
Кристофер Хил, један од западних Мечки на Балкану, изјавио је, негдје некоме у Србији, неколико старијих а занимљивих ствари.
▫ Треба разговарати са Вучићем око Додика
▫ Србија мора признати Косово
▫ Република Српска мора остати у „Босни“
▫ Америка је боља од Русије.
Хил је на тај показао да се Запад и Америка држе старих технологија, из доба Слобе и Туђмана. Слуђе и Туђе.
▪ „Босну“ желе као Полигон у који Русија не може да завири. Иначе им не треба низашта. Да би то постигли, Три Нације и Два Ентитета морају да буду „Босна“.
▪ Србима и Хрватима у БиХ желе да управљају на стари начин, преко Београда и Загреба.
Мало им се двојац распарио.
Вучић им је легао на Куру, много умилније него Милошевић.
Али, у Загребу, има неки Милановић, који руши досадашње домине и лего. Барем вербално.
▪ Србима настоје да владају преко нагодби са Вучићем. Њему не пријете јавно. Треба им још. Вјероватно тајно пријете. А и не морају, јер Вучић јавно пристаје на све. Може се мислити како пристаје тајно.
▪ За остале Србе имају пријетње, уцјене, медијску хистерију, сатанизацију... и јавне и тајне. Разговори са лидерима Срба Републике Српске, посљедњи је ниво било какве комуникације, не само политичке.
▪ Циљеви Америке, Запада, номинално су
·        Елиминација утицаја Русије
·        „Босна“
·        Компромис Србије и Косова
▪ Стварни циљеви Америке и Запада
·        Елиминација Срба на Балкану. Тај процес је почео припремом Распада СФРЈ. Распад није служио за настанак нових Држава и слободу Народа, већ за уништење Срба свуда осим Уже Србије. Република Српска је својом Војском и народном жртвом успјела да се одбрани и опстане. То нису рачунали.
Елиминација Срба значи свођење у Комунистичку Ужу Србију. Без Косова, Санџака, Војводине и Београда. То намјеравају да заврше прије краја овог вијека.
Зато је потребно елиминисати Русију. А међу Србима ће се наћи довољно Издајица, Потплатица, Потпурица.
·        Поништење Републике Српске и елиминација Срба са простора Републике Српске, односно „Босне“. Пошто се сматра да Хрватски Фактор треба још само коју деценију држати на овом статусу и неће га више бити.
·        Поништење Срба, не само територијално и национално, већ и политички. Америчани, Хиловци, сматрају да то што Срби за некога гласају, што имају Парламент, имају Устав, имају Државе, не значи ниша у односу на нагодбу са Вучићем или ломљење Додика
То је цивилизацијски, трећемиленијумски однос Зпада према Људским Бићима трећег реда.
Зато Република Српска не смије сада одустати. Не смије поклекнути.
Ако стане или одустане, ако било шта попусти, вратиће је у много тежу позицију у којој је била за вријеме Ешдаунове Ере и Бонских овлаштења.
Запад не може издржати ову трку са Српском. Не може ни Сарајево.
Чим се врте у старом кругу. Сарајево позива запад да интервенише над Србима и Српском а Запад настоји преко Вучића да обаве све. И Косово и Српску и Србију.
Не може издржати трку са Кином и Русијом.                                  

 

ЦИЉ ЈЕ ДА СЕ ПОЛИТИЧКА СЦЕНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ НАСАДИ
БОЛЕСНИМ, АНАРХИСТИЧНИМ,
НЕУКИМ, СУМАНУТИМ,
ПАЈАЦИМА И ЖОНГЛЕРИМА

 
Озбиљна Политичка Анализа још не реагује на такву појаву.
Што је разумљиво.
Срби, увијек, имају временски помак.
Некад Вијек, некад Мандат.
А немају одговорне Вође и Лидере.
Родоначелник Заразе Политичке Сцене Српске јесте Младен Иванић.
Позлаћени Сифон Инсталатера.
ПДП је постала талог и окупљалиште, расадник, кошница, таквих. Онаквих из Наслова.
Како су ту Партију напуштали високообразовани и разумни, што је кренуло одмах на почетку, тако су долазили суманути, без обзира на образовање.
Нема никакве разлике у политичком понашању и ефективима, између Балоначелника и Јелене Жонглерке.
Младен Иванић је процес отворио продајом Српских Банака по цијени бостана у августу.
То је био Ватромет који је означио почетак Анархије на Политичкој Сцени Српске.
Да Политичар може да ради шта хоће и како хоће.
Па су дошли Педепеовци типа Вучуревића. Као претходница Младих Суманутих Анархиста, који царују данас.
Запад, који овдје има ПДП као своју експозитуру, Политички Шалтер, Кокице Киоск, Љажна Љимунада, форсира попуњавање Политичке Сцене
▫ Аналфабетама.
Политичким незналицама, незналицама за политичке науке и дисциплине. Они и не знају шта је Политика и шта подразумијева.
▫ Мањкавим Личностима.
Непотпуним људима, без референци, без представе о свијеу и себи, несвјесним претховних дисквалификатива за неку област јавног дјеловања.
▫ Бескарактерним Протувама.
Људима који не презају, не пазе, не мисле.
▫ Анационалиним егзибиционистима.
Који не схватају шта је, у овом  добу, главна нит Републике Српске. И да Република Српска није исто што и Норвешка нпр.
▫ Ментално и социјално мањкавим и ишчашеним.
Хомосексуалци нпр, не могу да се баве одговорним пословима Државе, Нације.
Као што сви Спортисти не могу да скачу с мотком. Иако имају све физичке предиспозиције.
▫ Анархистичним Авантуристима.
Који ће зарад неког дневног ријалити поена, да сруше било коју јавну, политичку, релацију. Да закољу вола за килу меса.
Странцима Усранцима Запада, савршено одговара такав избор и мозаик.
Тај аморфни покров измрвљеног стиропора, који је увијек на површини, и какогод га бациш, он се равномјерно распореди, може лако да се одбацује и попуњава а никада не задире испод површине, у суштину.
Велика и стабилна Политичка Сцена може да изолује такву једну Партију као легло тих губара.
Ну.
Са малим Политичким Сценама отвара се проблем.
Јер, због таквог Насада, болест се шири и на веће и озбиљне Политичке Странке.
Оне, несвјесно, снижавају критеријуме, губе рефлекс, одустају од правила и процедура, од кадровске тријаже.
Мисле да је било који Кандидат бољи од онога из Педепеа.
Пошто се сваког Мандата, кадровски мозаик попуњава новима и подмалђује, релативно брзо се стигне на најниже гране.
Као што је ПДП стигао од Рајка Латиновића до Бале Гимназијалца.
 
 

 

ПРИЈЕДОРСКИ ПОУЧАК
О ИЗБОРИМА, КАНДИДАТУРАМА,
АНАРХИЈИ, СКАНДАЛИМА,
ПОРЕТКУ НА СКАЛИ

 
Дабоме, вријеме је, данас, такво, да, кад би Курву кандидовали за угао гдје лије петролејска лампа свјетлост црвенкасто жуту, искочио би видео који јој руши кандидатуру, каријеру и кредибилитет. И Поштење Курвањско.
Приједор је био поприште такве једне сторије.
СНСД је погријешио што нема Правила и Процедуре за кандидовање.
У Странци може бити скоро свако.
Али међу Кандидатима, не може.
Једна погрешна кандидатура, руши хиљаду сљедеећих. Снижава критеријуме.
НДД Сфера се не може водити на сниженим критеријумима.
Ситна Странка, која трчи око Власти, и која никад неће доћи на Власт, и може себи да допусти грешке. Нема довољно присталица и бројности за кандидате.
Велика и владајућа Странка, мора да буде сва Часна Сестра.
Коликогод то изгледало ненормално и немогуће.
Павловић је, можда, најбољи човјек на свијету.
Али он, и сви други, мора да буде најбољи у Кандидатури за Градоначелника.
Углавном, та цијела Сторија са снимцима и фотографијама Павловића, није уопште утицала на Изборе.
Ну. Јесте легитимисала право Каљуге да постане равноправан члан Политике и Јавности.
Сваки сљедећи снимак, дио је уобиучајеног фолклора.
Што буде мање Политике, јаких Странака, Организације, Критеријума, тога ће бити више.
У сваки празан простор улазе кал и говна, никад сребро и злато.
Кандидат СНСД-а добио је, заокружујем, 2.300 Гласова мање него на Изборима 2020е.
Кандидат ДНС-а добио је 2.200 гласова мање.
Да је Снимак Шоља Таблета утицао, СНСД би изгубио више а ДНС, барем, не би пао.
Али, Аналфабете Болесници, Брабоњци Запада, воле да се играју.
Атмосфера у Приједору није деполитизована.
То је био циљ те сторије са снимком.
Никако није био циљ постизање већег квалитета кандидата и савршенијег политичког мозаика.
Циљ је да се цијела Република Српска претвори у анархистички, перверзни, садомазохистички, улични видео вашар у коме ће да искачу ККП и заузимају најважнија мјеста на Политичкој Сцени.
Курве Керови Педери.
То би значило елиминацију српског колективитета у Политици, којег опредмећују Политичке Странке.
Приједор је показао и велику љубав муслимана према Опозицији у Републици Српској.
На бошњачким Бирачким Мјестима има регистрованих 20.000 Бирача.
Питање је да ли су они На Лицу или На Списку. То је питање за цијелу БиХ.
А изашло је 2.184 Бошњака, на тим мјестима. Ни 11%.
Кандидат СНСД-а добио је, од Бошњака, 543 Гласа – 25%.
Кандидат ДНС-а добио је, од Бошњака, 1.335 Гласова.
Крах ДНС-а, након свих догађаја, говори о томе да је СНСД непрестано Приједор поклањао Марковом ДНС-у.
То, срећом, није до краја уништило Организацију СНСД-а.
Али, за времена, и Изборе, која иду она мора бити далеко организованија и уигранија.
СДС и ПДП су, својом неполитиком, потпуно затрли своје структуре у Приједору. Добро, ПДП, али за СДС, у таквој граничној средини, гдје има бошњачког живља, било је простора. У својству Националне Странке.
Веома је опасно ако на Политичкој Сцени постоји само једна Национална Странка а све око ње мале манипулативне, западњачке, плаћеничке, издајничке, потуричке...
 

 

СРБИ И ВОЂЕ,
КОЛО И КОЛОВОЂЕ,
ИСТОРИЈА И ПРОПАСТ

 

Вође Републике Српске, најприје и највише Есдесовци, нису ни изблиза умјели, ни хтјели, да се боре за Републику Српску, као што су се Борци Војске Републике Српске борили за њу.

Да јесу, не би били данас у овој скупштинској, противуставној, противдејтонској, ситуацији.

И не би били под најездом ових унитаристичких гологузана османлијске носталгије, под вођством Дербенџије Бакира.

А, уствари, најобичнијих болесних Босанских Сокаклија.

Данашња Сједница народне Скупштине, може да се обиљежи историјском.

Зависи од тога шта ће закључити и како ће процеси тећи. То ће се видити за наредних неколико деценија.

За све што је Српска пропустила, препустила, допустила и дала, одговорни су Вође и Лидери. Изабрани и именовани.

Народ не може да буде одговоран.

Народ је дао Војску Републике Српске. То је, за Србе овдје довољно за наредних сто година.

Народ не може да води Политику.

Војска не може да буде стално у Рову.

Вође морају да брину о оном што им је дато у шаке и да га увећавају.

Народ то и не може, и не умије, и не види.

Народ је као Човјек пред Огледалом.

Сваки дан гледаш и не примјећујеш да стариш.

Сви старе осим мог огледала.

Тако одлази Држава из шака.

Коју онда ни Ратом  не можеш да вратиш.

Народ учествује на Изборима.

Иде на ту четверогодишњу представу луткарског позоришта.

Не може много да учини, нема јасну представу о свим пајацима који се нуде и играју бесмислене игре.

Ну.

Онај ко буде изабран, он мора да мисли, и ради, и за себе, и за Државу, и за Народ.

Нису га бирали да буде лијеп, паметан и издајник.

Већ да узме одговорност у своју главу и руке.

Ако и Вође почну да сваки дан гледају у Огледало, не пише се добро Држави и Народу.

Вођа, у земљама каква је Српска, и сви околовођаши, треба да зна да његова судбина, и њихова, након судбина погинулих Бораца и Цивила, након свег уништења, не значи никоме ништа.

Нема вриједност.

Зато морају све дати од себе, сваког дана.

А не давати другима, Поробљивачима и Истребљивачима.

Као што је то чинио Иванић, Есдеес и као што то чини данашња малобројна група водича Есдееса и Педепеа.

 

 

СЛАБА ДРЖАВА
НЕ МОЖЕ ДА ПОРОДИ
ЈАКЕ СТРАНКЕ,
СЛАБЕ СТРАНКЕ НЕ МОГУ
ДА СТВОРЕ ЈАКУ ДРЖАВУ

 
Одбојност према Политичким Странкама посљедица је масовно раширеног алијенираног комплекса мање вриједности. Код Срба је то и одбојност према Комунизму.
Као и урођена неспособност дугорочног и темељног посла.
По свему судећи, Ера Великих Политичких Странака, код Срба, завршена је.
То што се у Републици Српској држи још Есенесде, то је посљедица сплета разних околности. Које се неће продужавати још дуго.
▫ Есенесде је настао као послијератна алтернатива.
▫ Социјалдемократијом је привукао пажњу.
▫ Есдеес је имао огроман терет Рата и неспособност да се преокрене у Странку.
▫ Есенесде је на вријеме кренуо националним колосијеком а отпочетка се држао синтагме Два Ентитета, Три Конститутивна Народа. Што је темељ сваког Српског Рационалног Национализма, овдје.
▫ Опозициона неспособност да се ствара Политичка Странка.
▫ Западно форсирање политичких конгломерата који су неспособни за политику и за било шта друго.
▫ Суманута унитаристичка политика Сарај Чадора.
Све је то ишло на руку Есенесдеу.
А Есенесде, уназад десет година ништа не ради да ту позицију ојача, стабилизује и даље користи.
У Србији, након Милошевића, који такође, као и Караџић, појма није имао о Странкама, наступио је хаос.
Србија ствара Странке брзином свјетлости. А оне пропадају још већом брзином, само је ови свемирци нису још открили.
Српска Радикална Странка, Демократска Странка, Српска Напредна Странка...
Обзиром да Социјалистичка Партија, није имала никакву дугорочну шансу, као и све Партије трансформисане из Ескацекаје, Србија стално показује неспособност да створи Велику Политичку Странку.
За коју се подразумијева да  буде национална.
Зато сада имају на сцени Будибогснамице.
Запад је ушао у све ћелије, осмоза дјелује. И према пуповима и према коријењу.
Та мрежа се лако активира и користи у вишенамјенске сврхе.
Па, наједном искочи неки Окурац Опалац.
Савац Манојловац.
У Републици Српској су почели ти процеси.
Нељуди без Странака и Странчице без Људи.
То се не може добро завршити.
Посљедице су двојаке.
▪ Један јак, „јак“, Лидер, Вођа, Државник, којег суфлира Запад и који влада за Запад, не за Србе.
Он нема никакав маневар. Док слуша и испуњава, дотле постоји.
Вучић је Западу добар и јак, добар и слаб.
Резултат ће бити исти.
▪ Један јак ауторитарац, манипулатор, вјешт пливач, који користи ту мрежу и аморфну политичку сцену.
То може да траје и да буде ефикасно, али не може да траје дуго. И највећи Колос лако пада, без Велике Политичке Странке.
Предјседнику Републике Српске треба 350.000 гласова.
Нема начина да их добије без Велике Политичке Странке.
Тај Ауторитарац, Полуапсолутист, да би се борио против западног црног капитала,  мора да има свој црни капитал.
Што је увијек упитно.
У позадини оба стања, јесте Мрежа Западних Измећара.
Небројено много ситних курвица распоређених по свим ћошковима и под свим свјетиљкама.
Увијек ће неко голо курвањско дупе да привуче пажњу Јавности и Народних Маса, које су иначе стерилисане ријалитијима, таблоидима и приземним насловима.
И, све је ријешено за тај Мандат.

 

САМО ВЕЋИ ЈАД ОД ЕСКОБАРА,
УЗДА СЕ У ЕСКОБАРА

 
Замјеник помоћника државног секретара САД.
Неком та синтагма говори о важном акеру Међународне Заједнице, о повратку САД у БиХ и на Балкан, о томе да је БиХ опет у фокусу а да ће НАТО бомбардовати Републику Српску, само док мраз мало попусти, да је то чаробњак који ће Овце Јаловице Опозиције довести на власт.
Мени та синтагма говори да тај Ескобар не вриједи Ни по пизде ладне воде.
Јасно је да је то мјесто смишљено да се у Стејт Бирократији ријеше проблеми нагомиланих неспособњака, регрутованих само за ситне практичне послове.
Ескобар је један од тих.
Почео као службеник у ОХР у Бањалуци.
Мени, који сам из Рата изашао као гољо, постао министар са Шкодом 120л, старом 15 година, такви Ескобари су и тада личили на Америчке Јаднике.
Имају неке израубоване ципеле, хлаче поткраћене, као да су из друге руке, или позајмљене од сусједа, сако, за који не знају зашта служи. Стоји им ко Сакао. И носају флашицу воде. Ми смо губави дивљаци, овдје је све затровано.
Ну. Ви и даље сматрајте да је дошао Створитељ, Ицјелитељ, Дониситељ.
Ескобар је педаљ за мјерење малих вриједности на Политичкој Сцени Српске.
Ко се њиме одушевљава, безвриједан је на политичком тржишту Бирача и Јавности.
Једнак је Сарајеву.
Које се одушевљава сваким ко носи Бич, јер мисле да ће то помоћи против Срба.
Јавни наступи Ескобара, а и затворени, капацитирају га на ниво Вукановића.
Одала га је Корупција.
Ескобар је изјавио да је Додик ишао у Русију да сакрије, спаси, заштити, не сјећам се тачно шта је рекао, своје Паре.
Разлика између Ескобара и Вукановића, само је у томе што се Вукановић тога није сјетио. И што Ескобара нема пара да пресађује косу у Турској.
Ти ситни представници Међународне Заједнице, смислили су ту сторију о Криминалу и Корупцији, има више од двадесет година.
То је Опозицији једина парола за Изборе, за борбу за Власт, врхунаравска замјена за Политички Програм.
Та К&К, занимљиво, само постоји у Републици Српској. У Федерацији, ту само преко Угра, не постоји.
Ескобар је, дабоме, ГПБ, Гола Политичка Будала.
Као и његови Ескобарци, овдје, руководитељство Есдееса и Педепеа.
К&К, у смислу полиитчког позиционирања и утицаја на Изборе, код Срба мало значи.
Временско насљеђе је утицало на српску политичку и националну Свијест, тако да Срби Власт и Државу не сматрају својом.
Шта ме боли курац дал краду ил не краду.
Не краду мени, ја имам Сикиру увијек са собом.
У случају Рата и напада, Срби ће устати, јер Земљу сматрају својом.
Земља је нешто између Њиве и Државе.
А и то је остало још само у Српској.
Дакле, та измишљотина о К&К, Србе само даље прави будалама. Понижава их. И Опозицију и Србе, као неполитичку, ненационалну Масу. Ситни Џепароши.
Може Додик покрасти све, нико се неће почешати по гујици.
Срби против некога гласају не за то што краде, или што његова Власт краде, или што неко прича да краду, или што мисле да краду, већ из својих алијенираних, воајерских, извараних и разочараних болести, које су се прелиле у Подсвијест.
Али. Немам ништа протви да Ескобара љубите у гузицу, ако мислите да ће вам то донијети Гласове.

 

КАЉУГА И БЛАТО
ПОЛИТИЧКОГ ПРИЈЕДОРА

 
Дајте ми Негативну Селекцију, сјебаћу вам све Галаксије.
Курац Гравитације и Орбите.
Комунисти су, ономад, све провјеравали. Уназад девет кољена.
А ипак су узимали и партизанске и усташке и четничке појединце.
Гледали су, само, кога могу Правилима и Процедурама да контролишу.
Данас ни Будалу не можеш контролисати.
То је поуздан знак пропасти Друштва.
Ако се то прошири, онда је то пропаст НДД Сфере.
Приједор већ неко вријеме изазива општу гадљивост.
Надмашио је Смрад Бањалуке.
СНСД, као данашњи Комунисти, препустио је, давно још, власт приједорским Комунистима. ДНС-у.
ДНС није градио озбиљну странку, јер је то и немогуће. Он је, након Биљане Плавшић и свих догађаја у Српском Народном Савезу, био лимитиран и калибрисан на уцјењивачку технологију и чекање Клацкалице након Избора.
СНСД, као највећи Комунисти, препустио је и повукао се из Приједора.
Организација је почела да атрофира. А појединци су се задовољавали посланичким мандатима.
Онда је ДНС доживио раскол.
СНСД, је у међувремену, допустио да цијела Организација атрофира, да живи без Правила и Процедура, да нема кадровског тријебљења, да нема кадровских Комисија, ни на нивоу Странке, ни на нивоу општинских и градских одбора.
Све је замијенио софистицирани систем вјештачке интелигенције, Мрежа Шефида.
Тако је неко изабран за Градоначелника Приједора.
Неко однекле.
Нико у СНСД није контролисао ко је и шта је.
Кад је стање на нивоу Кандидат за Градоначелника такво, не треба ни питати какво је на нижим спратовима.
Друге Странке, мале групе, преписују стање владајуће, највеће Странке.
То је Политичка Подсвијест.
СНСД је постао кућа у којој се не изува.
Улазиш са сваким блатом на себи.
Критеријуми Организације, у дугом времену, друштвено су важан посао. Јер се они преносе и изван политичких сегмената, у некој средини, у цијелом друштву.
Ако пропушташ и капом и шаком, и други ће. Никог не може да буде срам, нико нема Биљег.
Ако све пробиреш, и други ће. Јер ће их бити срам. Нико неће да носи Биљег Будале, неспобног, непоштеног, љигавог.
Ну.
Оџе не иду у Цркву.
Барем неких правила и сита се мораш држати.
Биће за анализу занимљиви резултати Избора за Градоначелника Приједора.
Они ће показати стање Приједорског Кала, његову житкост.
Мени ће показати стање СНСД.
 

 

АНАТОМИЈА ПРОТЕСТА –
ГУБАР ИДЕ
ПРЕКО ЗЕМЉЕ СРБИЈЕ

 
Одушељење Учесника и Посматрача Блокада Протеста у Србији, у несразмјери је са стварним узроцима и посљедицама.
Земља којој је остала још само Улична Анархија или Путна Блокада, давно је потпала под власт Глобалиста.
У случају Србије, под Власт Запада.
Јер није исто кад Глобалисти владају Француском и Запад Србијом.
Србија је у јадном стању и у тешкој ситуацији.
Не само због тога што има Вучића.
▪ Еколошка Свијест Србије, није подлога Протест Блокада.
Србија предуго поклања своју Природу, даје будзашта, и нико не реагује.
▪ Зелеништво у Србији је само благи одсјај Зелених у Европи. Сломом Трампа, они су добили замах и у Америци и у Европи. Аранжери су у Њемачкој инсталирали нову власт на основу Зелених.
▪ Зелеништво је глобалистички покрет за уништење „земаља у развоју“, сиротињскога јада, биједе и чемера, а за очување моћи и позиција оних који су Природу већ уништили зарад свог развоја и профита.
▪ Игра против Рио Тинта, двострука је обмана. Србија, сада, не може да одбије те уништиваче.
Протести су, у ствари, против Србије а не против Рио Тинта.
Нови Закон о експропријацији не треба Рио Тинту нити ће га оштетити измјене и допуне по хитном поступку.
▪ Конгломератитет, аморфност, Протеста, тај Политички Расути Терет, без политичког организатора, без платформе, без захтјева, гарантује интерес Запада.
Такви протести увијек миришу на Запад.
▪ Нелогично је да се у Србији појави Покрет, Не дамо Јадар, Марш са Дрине, мада то нису Покрети већ само досјетке, а да се на одлазак Косова, већ деценијама, гледа равнодушно.
▪ Блокада Протести јесу уперени против Србије. Али и против Вучића.
Избори су на прољеће.
Вучићеви кварцни пулсеви не могу трајати као у ручном сату.
Брисањем Граница Косова и Албаније, Вучић је, вјероватно, завршио своју мисију.
Они који дођу, биће гори од њега. Али ће побрати све Ловорике.
Запад ће им поручити, Ето, како можете са Косовом, тако можете са Санџаком и Војводином.
На што ће хорска дружина да одговори, Сребреница Геноцид.
▪ Блокада Протести показују у којој је политичкој фази Србија.
Генерално, након уништења СФРЈ и слома Социјалистичког Самоуправљања, српске фазе су
▫ Радикализација
▫ Анархизација
▫ Апатија.
Та фаза Радикализације оличена је у Шешељ – Вук Противсрпству. Она је окупила масе којима је рушење свега постојећег постала главна одредница.
То је било покриће за слом Српства и изговор Западу за све што је Србима чинио у Ратовима, и послије. За Хаг.
Ето, видите са каквим Дивљацима имамо посла.
Фаза Анархизације, када су Масе увидиле да се Радикализацијом ништа није постигло, јесте фаза Аморфног Ангажмана, навијачког, воајерског. Нека ради комегод шта падне на памет. То је Пети Октобар.
Уличну Анархију прати Интернетска Воајерска Анархија.
Буши, ахаха, буши, ахаха.
И једну и другу Фазу, пројектовао је и водио Запад.
Блокада Протести су такође потпуни западни аранжман.
Они говоре да је Србија на прелазу из Анархије у Апатију. Равнодушност.
Након двије прве фазе, Запад очекује да им трећа фаза сама падне у крило.
И, тако ће и бити.
▪ Фаза Равнодушности, изгледно, значи сваки крај Националне Државе Србије. Државе Србије. Политичке Србије.
Политички Мозаик ће бити Мозаик Инсталатера.
Маринике, Јеремићи, Ђиласи...
▪ Протести неће битно утицати на прољетне Изборе.
Један дио гласова ће добити разне кобива опозиционе колоне. Али ће све то бити у корист Вучића.
Корист за Вучића је корист и за Запад.
Слабљење Вучића, као и пад, такође су корист Запада.
Највећи ефект ће имати на слабљење Државе.
Штомје генерални циљ Нато и ЕУ Интеграција.
Опште Западне Демократије.
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

У БиХ НЕ МОЖЕ ПОСТОЈАТИ
„НАКО ЧЛАН ПРЕДСЈЕДНИШТВА“,
БРИСАЊЕМ НАЦИОНАЛНОГ БИЉЕГА
ИЗ СРПСКИ ЧЛАН И ХРВАТСКИ ЧЛАН,
ПОЧИЊЕ ПОНИШТЕЊЕ
СРБА И ХРВАТА, ХРИШЋАНА

 
Политичко Сарајево увијек треба гледати као Језгро Ситне Потуричке Филозофије.
А не као политичку, економску, националну или европску платформу.
Данас је на сцени, по милионити пут, од почетка Распада Сфрј, једна таква сторија.
Бакираши желе да се одрекну Комшића а да им Хрвати, заузврат, дају пет пута више него што су им досад одузели, приграбили и отели.
Шира Јавност, ни хрватска, ни муслиманска, српска поготову, не разумију ту игру.
Бакираши желе да потпуно поклопе Федерацију. Да се Дом Народа Федерације, као Дом Два Народа која чине Федерацију, ујалови тако да муслимани владају Федерацијом, да их Хрвати не могу спријечити, као што сада спречавају формирање Владе и избор Предсједника Федерације. Од Избора 2018е.
Сарајмуслимани, Бакираши, не муслимански живаљ, желе да бирају своје Хрвате у Дом Народа Федерације. Као што бирају свог Комшића.
У пакету је и индиректан избор Чланова Предсједништва, у сарајевском Представничком Дому Парламентарне Скупштине БиХ.
Тиме би им се отворио простор за потпуно окретање фронту против Републике Српске.
Уз то, Бакираши предлажу да се брише национални „префикс“ код Члана Предсједништва.
Да се са међу Хрватима може кандидовати и Финци. Како данас умилно објашњава Бакир.
Тако су Сејдић и Финци постали важнији од Срба и Хрвата.
Шта све ово, са понижавајућим „префиксом“ значи.
▪ Република Српска није, више, једна Изборна јединица за Избор Члана Предсједништва. Колико је важна Национална Изборна Јединица, види се по двадесетпетогодишњој борби Сарајских Унитариста против Хрватске Изборне Јединице у Федерацији БиХ.
▪ „Српски“ Члан Предсједништва није, више, из Српске, већ је из сарајског парламента, „државног“ парламента, унитаризоване институције. Која, будући да је Парламентарна Скупштина а не Национална Скупштина, не може да бира највишег представника неком Народу.
▪ Могућност небројених „већинских“ манипулација. Отвореног Потурчавања. Као што Опозиција Српској пристаје на Бакирашко Одсрбљавање Српског Члана Предсједништва.
То Шаровић отворено истиче и заступа. И подваљује Бирачима Српске. Говори им шта ће урадити ако га изаберу на његовој и њиховој борби против „Режима“.
▪ Поништење Дејтона и његовог Устава.
Предсједништво БиХ је конструисано тронационално, каква је и БиХ. Федерација је двонационална а Српска је национална.
▪ То је само први корак. Јер и Гранична Полиција је почела као Гранична Служба. СИПА је почела као Агенција за обезбјеђење штићених лица...
Срби и Хрвати у БиХ, морају се држати заједно.
Коликагод била оптерећења прошлости.
Одвојено ће нестати.
Хрвати БиХ морају остати чврсти и јаче привући Загреб као помоћ.
Загреб им је срамотно дужан.
Српска мора у овом времену, пред Изборе сљедеће године, потпуно разголитити Ескобарце Пробосанце, као најмрачније Српске Издајнике.
Мора користити све екстерне могућности и пазити се Вучићеве Србије.
Србија је помагала Српској. Али је и одмагала.
Од Санкција на Дрини па до данашњег Вучићевог нудигужења Сарајашима и Целовитој БиХ.
Република Српска и Хрватски Народни Сабор морају институционално, не само изјавно, одбити и стално одбијати брисање националне припадности код Члана Предсједништва.
То  није префикс.
И одбацити индиректан избор Члана Предсједништва.
Нација постоји док има своју територију на којој бира нешто своје.
 
 
 
 

 

У ОТОМАНСКОЈ БОСНИ
УСТАВНИ СУД
ИГРА УЛОГУ СУЛТАНОВОГ ХАРЕМА
 

Уставни Суд је прво настао у Аустрији.
Послије се проширио по Европи. Ко и Хитлер.
Жали Боже што сам током студија, и послије, толико учио, читао и проучавао ту институцију Државе.
Јер се данас показује да је то улудо бачено вријеме.
А ја сам и без тога могао да будем гола будала у погледу Уставнпог Суда.
Данас Сарај Медији јављају велику вијест.
Почело је дводневно засиједање Уставног Суда БиХ.
У коме има један Албанац.
Уставни Суд примарно реагује на Уставност Закона и Аката Власти.
То се у уређеним, уставним, државама, ријетко догађа.
Постоје многи инструменти и институти који пријече и контролишу, да у Парламент не иде нешто што није у складу са Уставом.
У Федералним Државама може бити више посла за Уставни Суд.
Касније је Уставном Суду додато и разматрање усклађености са Људским Правима.
Људска Права су најбоља тамо гдје Кризни Штаб донесе одлуку о обавезној вакцинацији, нпр.
Уставни Суд БиХ је инвалидна институција јер у себи садржи Судије Странце.
Његова главна задаћа, не она Дејтонска, већ сарајевска, јесте да гласа и доноси одлуке против Републике Српске.
Тако би на двовневном засиједању УС БиХ, требало да се разматра пуштање Муџахединске Браде у Оружаним Снагама БиХ, проглашавање Додика привремено неспособним да обавља функцију Српског Члана Предсједништва, давање концесије...
Посао Уставног Суда БиХ се простро свуда тамо гдје, по Дејтону и Уставу, нема БиХ.
А, по Дејтону, без обзира што је БиХ сложена, несиметрична и компликована Насеобина, посао Уставног Суда БиХ, веома је једноставан.
У Дејтонском Анексу, Уставу БиХ, све лијепо пише.
Пуно је већа могућност да се нешто уставно искомпликује у Федерацији, па и Републици Српској, него на нивоу Устава БиХ.
Мислим да је најбоље да ОХР наметне Закон да је Уставни Суд БиХ у сталном засиједању.

 
РЕПУБЛИКА СРПСКА
НЕ ТРЕБА ДА СРЉА У ДЕБЛОКАДУ
УНИТАРИСТИЧКИХ ИНСТИТУЦИЈА БиХ

 
Треба да се сјети како се зајебала са Кетрин Ештон.
Ружна си ко сами ђаво, ооо, Кетрииииин,
Али мене, будалу, наврзло да будем фин.
И тада је Српска поставила проблем Правосуђа.
Дигла се паника, па је Кетрин, брзом брзином, дошла у Бањалуку.
У Палату Предсједника Републике.
Додик је тада прихватио кардељевску идеју Реформе Правосуђа.
И.
Шта је данас остало од те Реформе.
Коме служи Правосуђе.
Шта је добила Република Српска.
Стога, могућност о којој говори Дамир Арнаут, тај исконски дијамнтски концентрисани узорак сарајске демократије, да се у Дому Народа усвоје Закључци о поништењу Инцковог Закона о прогону Срба, због тога што ће неко ко је рођен послије Срребренице, рећи да Није био Геноцид у Сребреници, и да се на томе све заврши, није добра за Републику Српску.
Дом Народа нема везе са Пројектом Запада, Инцка и Сарај Чадора.
Срби и Хрвати могу, у другом наврату, изгласати те Закључке.
Али Срби и Хрвати нису упрљали руке тим Законом.
Само ће Сарајеву, Бакирашима, дати прилику да увијек извикују и лелечу како су Агресори, Геноцидаши, Узепеовци, одбили тај умилни ЗПС, Закон Прогона Срба. А они, Добри Бошњани, нису могли ништа учинити у „нашој ба држави“ у којој су Већина.
Република Српска треба да пусти да то учини ОХР, Пет Амбасада, Пицко... пошто је Инцко умро.
Нека се они прже на ватри коју су запалили за Србе.
И да мирно чека, повремено наглашавајући да је то услов од кога треба почети у туземном избору судија Уставног Суда, умјесто Странаца Усранаца.
И да у Народној Скупштини, лагано проводи политику поништења наметнутог Унитаристичког Монструм Апарата.
Република Српска има времена.
Вријеме ради за Србе и за Српску.
Онима којима се жури да ријеше „највећу кризу“ од завршетка Рата, вријеме не иде на руку.
Зато им се и жури.
Кад је против Срба, свима се жури.
Кад је за Србе, никад.

 

ТАКТИКА И СТРАТЕГИЈА
САМОСТАЛНОСТИ СРПСКЕ

 
Срби, под бременом окупаторских вијекова, на Раскрсници Крви, састоје се од Послушника, Издајника, Хајдука, Земљорадника, Ратника и Поштењака.
Први су почели да изумиру Земљорадници. А расту Издајници.
У таквом стању Срба, немогуће је очекивати да Народ, на који се воле сви позивати, брине о Држави, Територији, Опстанку.
То морају да раде Вође, Лидери, они који су изабрани.
Ну.
Свременанавријеме, Народу се морају предочити неке координате и угаоници, међе и путеви.
То је потребно стога што је Јавност, Политика и Демократија, отворен Тор. Па сви излазе и улазе, блеје како се коме свиди.
Учествује, јадник, у креирању Јавног Мнијења, Јавног Мишљења, Политике...
Слом Самоуправног Социјализма убацио је празне политичке главе у комору високог притиска. Као они стројеви у којима се праве тениске лоптице. Двије половине се лијепе у комори са притиском. Тако Лоптица изађе надувана, са већим унутрашњим притиском од вањског.
Српске Главе су из Самоуправног Социјализма изашле директно у Демократију Високог Притиска.
То се у Народу зове Стршљеник.
Таван пун Стршљенова.
Данас на сцени имамо сав Српски Јад.
Невјероватно је да то све Пичка може да роди.
Ту су Аналфабете, Улизице, Љигавци, Издајице, Потурице Западице, Безглавци, Плаћеници, Србственици, Краљци, Монархисти, Противтитинци, Братвствојебинственици, Једносмјерни Историчари, Херметизовани Националисти, Закашљели Шовинисти, Фаталисти...
Мало ко од њих, може да срочи националне приоритете. Да буде Рационални Националист.
Да схвата да је ред овакав
▪ Опстанак Републике Српске
▪ Опстанак Срба
▪ Јачање Државе и Слободе.
Намјерно кажем Слободе а не Демократије.
Ако имаш Државу и унутрашњу Слободу, Демократија расте брзо, ко коров.
Република Српска, дакле, мора
▪ Сарађивати са сваким ко може да помогне Самосталности, сад или за педесет година. Са Црним Циганином и његовом Мечком. Са онима који су нас истребљивали. Са онима који нам не мисле добро. Са онима који ће сутра против нас ратовати.
Ми нисмо овдје да постављамо моралне, хумане и цивилизацијске љествице, да оцјењујемо ко је добар а ко зао.
Ми смо овдје да опстанемо.
▪ Уважавати Хрвате у БиХ а колико је то могуће, и у Загребу.
Нико не може да избрише Јасеноава, Пребиловце... ни они ни ми.
А, сада смо заједно у опасности.
Хрвати не траже наше Шуме. Траже муслимани. И њихове и наше.
Све то се понекад, иако је банално јасно, мора објаснити Србима.
Они нису дужни да размишљају.
Од њих је довољно што су ишли у Рат и што иду на Изборе.
▪ Знати да Политмуслимани не живе у Сарајеву. Већ у Лисабону. Да ће нас увијек зајебати, изневјерити, погазити ријеч. То им је насљеђе Потурчавања.
То треба узети као готову чињеницу о људима.
Док сам ја спреман погинути у рову за Земљу која ће, можда, настати спослије Рата, други је спреман промијеити Вјеру и Име, да сачува своја три Разора Њиве шесте класе.
▪ Знати да је наш темељ овдје, дубок и даван.
Од новијих темеља, ту је наш Рат Опстанка и Међународни Уговор, Дејтонски Спразум. Који је признао наш Рат Опстанка као Праведан Рат. Који је признао Државу Републику Српску.
Ми немамо за шта друго да се држимо осим за тај Међународни Уговор Великих Сила.
Онако како је написан.
Сваког дана треба тежити да се он враћа. Битке ће бити дуге и тешке. Мораће се застати, стати, скренути, сачекати поред пута, поново се испети на пут...
Али се никад не смије одустати.
▪ Знати да Запад никад није помогао Србима. И да је све што прича и ради, против Срба. Никада не насједати. Он нису Потурице. Они не мијењају Вјеру.
Српска се мора окренути Русији и Кини. Коликогод ми били мали, један градић поред Сибирске Пруге или неки заселак кинеског конгломерата.
Њихов интерес, у вези са нама, мали је али је наш интерес Опстанка, огроман.
▪ Одмакнути се од Србије.
Оно што Србија, не само Вучићева, ради, оно је Укоп.
Србија не може себе очувати. А да очува нас.
Данас, да се зачне Вођа Србије, неће бити бабице, дадиље, колијевке, да се одњегује, научи и посвети Држави и Нацији. Кад прогледа и проода, неће знати докле је Србија, гдје је Србија, чија је Србија.
Нама је пресудно градити Другу Српску Државу.
А о Србији се може размишљати, касније.
Има Вијекова.
 
 
 
 
 
 
 

 

САРАЈЕВО ЈЕ
У БЕЗИЗЛАЗНОЈ СИТУАЦИЈИ,
СРБИ И ХРВАТИ ТРЕБА
ДА БУДУ ПАМЕТНИ КОШТО НИСУ

 
Америчани именовали специјалног представника за Изборни Закон, којим Бошњаци већ 15 година гузиче Хрвате, Додик говори о Русији и Кини, нико се не узбуђује због блокада „Државних Институција“, Грађанина Шмита нико не зарезује, Сарајево се довело у ситуацију да сваког намјерника погледа као спасоносног пријатеља, ко гладан срат, а, чак, ни Вучић више не говори о Целовитој БиХ...
Ко је клео Сарајево, обавио је бољи посао од свих зала заједно.
Када су дошли у ситуацију да не могу више да држе Комшића и да морају одустати од потчињавања Хрвата у Федерацији БиХ, на тај жалосни преварантски начин, што им је била стабила одскочна даска према поништењу и уништењу Републике Српске, Инцко је, на нечији миг, наметнуо Противсрпски Закон Геноцида.
Није наметнуо, он је то само објавио.
Бошњачко политичко руководитељство је кратко вријеме ликовало. А, онда, чак су и они схватили да су стављени у политичку провалију.
Сада су разапети између два фронта.
▪ Да ли да се боре против Хрвата, за Дом Народа Федерације БиХ, макар, који би им омогућио да нема кочница за њихову Владу и Предсједника Федерације, а да жртвују Комшића.
Занимљиво је да их нико, од Запада, не подржава у погледу Дома Народа Ф.
Не разумију а и свеједно им је.
▪ Да ли да се боре против Републике Српске која је блокирала Заједничке Институције, „Државне Институције“ наше Босне лијепе, гиздаве.
Ни ту се Запад нешто нарочито не узбуђује. Те приче о Санкцијама су само декор који треба да прекрије чињеницу да нема идеје, нема намјере, нема спремности да се иде у даље усијање односа у БиХ.
Данас у ватрогасном центру ЕУ, у Сарајеву, трају састанци.
Први је био Њемачки Грађанин Шмит.
Тема није Република Српска већ противхрватска упораба Изборног Закона.
Запад жели да ријеши проблем у Федерацији, између Хрвата и Бошњака, како  би се могао усредсредити на Републику Српску.
Бошњаци то не схватају.
Јер предосјећају да се тим њихова позиција према Републици Српској неће поправити.
Република Српска није ушла ни у какав авантуризам, у погледу отпора Инцковом Закону и у блокади Заједничких Институција БиХ.
У борби за дејтонску уставну позицију Републике Српске, позицију чистих рачуна и јасних надлежности.
Република Српска против себе има само шачицу Издајника, Ескобараца, неколико чланова руководитељства Есдееса и Педепеа.
Они су фолклорни украс ове Националне Борбе.
Они, на извјестан начин, дају легитимитет борби Републике Српске за Самосталност Српске, за дејтонску позицију у Самосталности Српске.
Да није те групице Ескобараца, Чмараца, Издајника, изгледало би да Република Српска иде чистим волунтаристичким авантуризмом.
Они, Ескобарци Чмарци, показују да стварна опасност постоји.
Сви остали, са Запада, који су против Републике Српске, против су већ четврт вијека и то није никаква новост.
Срби и Хрвати треба, сада, унаредним годинама, јер Смрт Сарајева неће трајати кратко, да буду национално паметни. Да не одступају.
Да се превише не повезују у неки очигледни савез, јер то може бити аргумент Сарај Чадору или противхришћанским снагама извана.
Њихов савез ће бити најчвршћи ако не одустају од својих захтјева.
Хрвати, од једнакоправности у Федерацији, не само у погледу избора у Предсједништво.
Срби, од уставне позиције Дејтона. Која је први и највећи корак ка Самосталности Републике Српске.