КОНТРОЛА КВАЛИТЕТА,
ОДГОВОРНОСТ, ХИЈЕРАРХИЈА,
БЕЗ ТОГА НЕ МОЖЕ
ДА ОПСТАНЕ НДД СФЕРА

 
Иако су то чисти техницистички појмовуи масовне индустријске производње, користим их у објашњавању судбине Нације Државе Друштва. Па и већих масовних организација, као што су Црква, Странке, Војска...
Пропадање Нације и Државе, непримјетно је.
То је као и свакоднево гледање себе у Огледалу.
Никад не старим.
Све стари осим мога Огледала.
Политичари, Интелектуалци и Лидери, међутим, ако нису саучесници, морају сваки дан да одбаце слику из Огледала и погледају шта је на ствари.
На два једноставна примјера, све постаје очито.
Новинарство и Држава.
Некадашње Новинарство, данас Медији.
Уништена је Информација и Вијест.
Без тога ви не знате ништа. Не знате шта се догађа. Ви, само, гледате.
Информације и Вијести, нема без Новинара, Уредника, Одговорног Лица. Чак ни без Цензуре.
Ту је, дакле, садржана и производња, и контрола квалитета, и онај ко потписује Отпремницу, и онај ко је одговоран пред Законом.
Данас можете објавити шта хоћете.
Ну. То се онима у Медијима само тако чини.
Начињено је мозаичко окружење да се објављује само оно што треба да се објављује.
Што одговара Власнику или Западу.
Дошло се у апсурдну ситуацију да су најслободнији, у цијелој тој анархији, Државни Медији.
За које натурају назив Јавни Медији. Зато што желе да укину Државу.
Држава је Добровољни Систем организације, ограде територије и одговорности за Држављане, Поданике, који свачију дозволу добија чином рођења.
Држава је Систем који може бити у рукама Капитала, Политике, Интереса... ви немате куд. Најчешће се каже да је у рукама Демократије. Што је Лаж, као и сама Демократија.
Запад има ултра јаку Државу. Способну да изманипулише читаве Изборе у некој великој Земљи.
Вама, ће, међутим, савјетовати, учинити све, прислити вас, да уништите своју Државу.
То се ради помоћу искључиво силазних степеница. Приватизација, Слободно Тржиште, разарање Војске, дерегулација Полиције, уништење Политичких Странака, развлашћивање Владе и Министарстава, Независна Регулација, Агенције...
Тако да, данас, онај ко је добио Изборе, што не значи да је побиједио, са Државом може да ради шта хоће.
Као што ради Вучић, напримјер.
Дакле, и Медији и Предсједник Државе, могу да раде шта хоће, ако то Власнику или Западу одговара.
Стање постаје безизлазно, када се људи у све то укључе, као навијачи или обманути и самообманути учесници.
Када одбијају, или пристају, да граде Странку, Војску, Полицију, па и Цркву, на техницистичким параметрима а за људску употребу.
Одбијају да раде на Вакцини.
Јер то захтијева године мука, проба, испитивања, корекција и долазак до много Људи.
 
 

ТРЕЋИ БЛОК У СРПСКОЈ,
ГЕТОИЗАЦИЈА МУСЛИМАНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Апсурди Босне и Херцеговине, бескрајни су.
Десет Странака са сједиштем у Федерацији БиХ, у противхрватском дијелу Федерације, окупило се и извикује о Трећем Блоку, о Покрету за Државу, о осам до десет Народних Посланика у Народној Скупштини Републике Српске.
Судбина муслимана у Републици Српској тежа је него судбина Хрвата у Федерацији БиХ.
Они су од Сарајева остављенији и искориштенији него Хрвати од стране Загреба.
Сарајево је инсистирало на повратку на разне начине унесрећених Људи, унесрећених још у тренутку када се Алија попишманио послије Лисабона и кад је узвикнуо да ће за БиХ жртвовати Мир.
Многи муслимани су се вратили.
И нека су.
Ну. Сарајево им је већ раније налијепило етикету бораца против Републике Српске.
Није им дало да се понашају као грађани Републике Српске. Већ је од њих тражило, и данас тражи, да буду Грађани БиХ у приврменој борби против Државе Српске.
Муслиманима у Републици Српској се не дозвољава да схвате, и да се тако понашају, да живе у Републици Српској.
Други велики проблем муслимана у Српској јесте објективна немогућност њиховог политичког организовања. Нема артикулацијског интересног везива.
Потпредсједник Републике Српске је небитна функција. Наметнута. Клуб Бошњака у Вијећу Народа, такође. А обоје је под палицом Сарајева, од чега муслимани Српске немају никакве користи.
Лажни Геноцид Сребреница не може да политички повеже муслимане у Српској.
Зато је њихов интерес за Изборе све слабији.
Нисам прецизно мјерио, али ми се чини да најбоље пролазе муслимани у Зворнику. Зато што су нашли начина да сарађују са локалном влашћу.
Осам до десет Народних Посланика је суманута бројка. За то треба савршена страначка органиизација и инфраструктура.
То није ни циљ Сарајева.
Њихова тежња, мада је то инструкт са западне стране, јесте што више Посланика за случај да се клацка број Посланика садашње Власти и тадашње Опозиције.
Главни Циљ, пак, јесте прикупљање и мобилизација гласача муслимана за појединачне функције. За Члана Предсједништва и за Предсједника Републике из СДСПДП.
Кључно је да Сарајево добије свог Предсједника Републике Српске.
За Члана Предсједништва није толико битно.
Процјењују да и са два аутсајдера могу да функционишу тако да им Хрвати и Српска не могу ништа у одржавању постојећег стања.
Али, ако успију изнимно мобилисати муслимане, могу добити у пакету обје Функције. Јер су те двије кандидатуре увијек систем спојених посуда.
Рачунају и на то да неке Српске Странке неће гласати за Кандидате СНСД-а.
Рачунају и на унутарсрпску манипулацију дириговану из Београда.
То може успјети само ако се сви фактори синхронизују и ако СНСД још даље атрофира у својој Организацији.
Углавном, ради се о безобзирној употреби муслимана Републике Српске. 

 

ПРАЗНИНА ЈУГОНОСТАЛГИЈЕ
НА БРДУ КОД КРАЊА
А, УСТВАРИ, ФАРСА ЈЕДНЕ
ДУГО ПРИКРИВАНЕ ТРАГЕДИЈЕ

 
Нека врућина узађе узаме, кад се сјетим како су се Људи уздали у разговоре оних Југословенских Самоуправних а Новодемократских Идиотида, по разним мјестима Братства и Јединства Зијемља.
Ја сам се највише уздао у Васила Тупурковског. Онако, нестандардизован Политичар, кежуал, боли га курац, дође у некој џемперчини. Свијет каже како је ноншалантан. А он, дебео ко мјешина, нема шта друго ни да обуче.
Остали су се пицанили, бацали фаце, изигравали озбиљушу. То су Лидери. СТЈЖ.
Исто као и ови данас, на Брду код Крања.
Осим што Џаферовић стоји коусран.
Празнина иза које иде тешко Вријеме.
Само да не буде неко веће Зло.
Ну. Јебеш Васила, Џафера и Пајаце.
Шта је, данас, битно.
◘ ЕУ и НАТО су се намирили. Узели су шта им је требало. Јадран и Хрватску. Једина им је брига да Словенија са неким не зарати.
◘ Остали дио Сфрјишта, занима их утолико да Русија неће то отворено запосјести и донијети своје Ракете. На том осталом дијелу, битно им је, и довољно, да имају Бонд Стил.
◘ Битнији процес од Еуинтеграција и Евроатлантских Интеграција, јесте даља еродизација Срба. Ту су постигли велике успјехе и створили солидне темеље за аутодеструкцију, па не морају да журе.
◘ Тренутно, од ерозиције Срба, битније им је да им узму све што је рудно и ресурсно добродошло, да Србе удаве Кредитима и да им Срби изграде Аутопутеве за неки будући и могући Drang nach Osten.
◘ Брисел и Вашингтон су „главне процесе“ препустили Абориџинима. То Брдо и сличне манифестације, обичне су НВО, са још мањим значењем од уобичајеног.
Ту се Хрватска и Словенија, протоколарно курче да ће помоћи Западном Балкану.
Западни Балкан је једна глупа, дезоријентишућа синтагма која служи за заваравање Домородаца. Исто као Подунавска Конфедерација, Велика Албанија, Уједињење Српске и Србије, укидање Роминга, Нон Пејпер.
Срби, дабоме, интеграцијски уобичајено глупи, иду на та Брда. Збрда здола.
Умјесто да гледају своја посла. Своје Државе и да се окану ћорава посла.
Све што је требало ЕУ и САД су овдје начинили. Разбили СФРЈ и уништили Србе. Више неће ни прстом да мрдну.
 

 

БИРАЧКЕ СНАШЕ ВОЛЕ БУДАЛАШЕ
А И ЗАПАДНЕ ДАМЕ,
ДА СЕ, КО БУДАЛЕ, НЕ СМИЈУ САМЕ
- ИЗБОРИ ЗАГРЕБ, БАЊАЛУКА, БЕОГРАД

 
Понекад треба погледати детаљније Изборе по Државуљцима Сфрјишта. Може се много закључити, уз неко претходно минимално праћење стања и срања.
Били су локални избори у Хрватској.
Неко ће рећи, То су Усташе, то нас не занима.
Трендови, међутим, још увијке прекогранично живе, за разлику од влажног Братства и Јединства. И једнаки су за све ове транзиционе Земље, иако не долазе и не пролазе истовремено.
Хрватска је још осебујније пригрлила локалну Демократију. Па у великим Градовима имају двокружни избор Градоначелника. Ако нико не добије 50% плус један Глас. Не знам како је у обичним Опћинама.
Та чињеница је сама по себи довољна за Вашариште, Циркус и Естраду. И генијалан је злаћни прах у очи Грађана и њихове небитне важности.
У Сплиту је највише гласова добио Професор Физике. Они који знају Фарадејев Кавез, они су изнимно погодни за Политику. То је велики напредак за Сплит, јер, није било давно кад је највише Гласова добио Професор Пршута. Сад је трећи.
У Загребу је највише добио Политиколог, Зеленокембриџовац, више од 45%, што је, по мом суду,  по Загреб, горе него Доктор Пршут по Сплит.
Други иза њега је забављач Шкоро, познат као лош пјевач и недуховит забављач.
Томислав Томашевић, тај Политиколог Кембриџовац, познат је тамо по уличним перформансима. Долазио је пред Тодорићеве Дворе да изнајми собу, јер се то негдје водило као Хотел, бранио је неке Улице у Загребу од саобраћаја... све већ виђено као мјестимични мозаик маслачака Обојене Револуције Џина Шарпа.
Он нема Странку. Има Покрет који је формирао прије двије године. Покрет се зове Можемо.
Сви ће рећи да је то велики скок и напредак, послије Бандића. Ја ћу рећи да је то само Наставак.
Али немам жеље да објашњавам.
Томислав Томашевић нема никакав програм.
Његова побједничка ријеч је да жели Загреб пун оптимизма у коме сви виде перспективу.
Пошто у Загребу нема Странака, ХДЗ и СДП, да има, не би покојни Бандић побјеђивао 153 пута, нема ко да Загрепчанима овјасни да је то лук и вода. Боље би то урадиле Кумице са Долца.
Слично се догађа и у Бањалуци.
Побиједио је овдашњи Томашевић. У нашој варијанти, Мало Мајмунче. Добро, нема магистратуру Кембриџа. Али је, зато, уважени прималац Дипломе Бањалучке Гимназије.
И он се, прије избора, излаго и Богу и Народу.
Сад је лансирао извику да су обезбијеђени бесплатни Уџбеници.
Из Министарства Просвјете нико не реагује. Да износи податке, барем у двоструком времену изношења лажи или јевтиних чињеница, о томе колико се даје за школе, за породице, за уџбенике првачића и другачића, за мајке, за дјецу...
Тамо се грију Оне Ствари у лагодном простору Административног Центра Републике Српске.
Доро, сад је већ вријеме да се ладе. Али и то им је обезбијеђено.
Дакле. Одсуство озбиљног страначког политичког наступа.
Не можеш добити Изборе понашајући се Ко Власт у Ладној Води.
Србија је већи примјер него Загреб и Бањалука заједно.
Тамо је сва Србија и политички претворена у Београд. У Србији такође нема Странака. То како стаљинистички, комунистички, као у доба Мао Це Тунга, СНС реагује на миг Вучића, то је доказ да СНС не постоји.
Опозиција се годинама бави београдском калдрмом, док Вучић све руши и гради Београд на води. Умјесто да је изградила једну Велику Странку.
А њихове странчице - покрети су једнако смијешне као и Станивуковићев покрет На Фејсбук, или Томашевићев Можемо.
Доста је било.
Неко мисли са тим побиједити Вучића.
То је више пјанска синтагма пред сами фајронт.
У Хрватској, је стање исто као и у Србији. Манифестације су, само, различите.
Као што је у Србији дошао Вучић, тако је тамо дошла Стрина Колинда. Или сада Милановић.
А Пленковић, у белим рукавицама, обавља посао. Као што је то обављао Санадер, док није нешто засро.
У Србији то чини Вучић. Он нема беле рукавице али умије да Претерано Сере. Што се на Западу једнако цијени.
У Бањалуци је главни циљ срушити Додика.
Да би се створили услови за неког Пленковића или Вучића, у Српској.
Углавном, капитална је погрешка одустајање од традиционалног политиког организовања, од Странака и Страначке Организације.
Иако је то, одавно европски Тренд. Али неке земље нађу начина да држе странке главним фактором Политичке Сцене. Као што је Енглеска, нпр. Без Странака, не би могла да изађе из ЕУ.
Њемачка, без јаких Странака, не би могла да држи дизгине ЕУ.
То одустајање од Странке као Организације оквирних политичких истомишљеника, води само у два путића.
Или у опште политичко вашариште. Као што је талијанско. Гдје је више Влада него лада. Гдје комичари побјеђују на Изборима. Води у бањалучке Балоначелнике, Керуме, Белог, Шкоре, београдске Глумце...
Или у Тоталитатуру Једног Човјека. Који је болестан али нема картон у Породичној Медицини.
Оба путића, омогућују Западу да Земљурке држи у свом посједу феудалне судбине и јевтиног територијалистичког управљања.
 

 

БиХ ЈЕ СУДАР СВЈЕТОВА,
САРАЈЕВО
НЕ МОЖЕ ОПСТАТИ
ИЗМЕЂУ ДВА
МЛИНСКА КАМЕНА

 
Сарајево, муслимани, њихово вјерско и кобива Политичко Вођство, увијек су неком служили.
Тај дугорочни, дугостољетни, тренинг, претворио се у дресуру а потом у трагедију.
Отоманској Империји, Аустроугарској Царевини, Ендехазији, Хитлеровим Нацистима, Комунистима, разбијачима СФРЈ, гдје они нису били ни рачун, ни крчмар, ни конобарица коју ће неко уватит за гузицу... Сада служе Бакиру.
Али. То није све. Шаровић, исто, служи Бакиру.
Јучерашње одашиљке из Сарајева и Бањалуке, гдје је Вијећница у бојама Заставе Палестине а Палата Предсједника Републике у бојама Заставе Израела, најбоља је политичка и геостратешка анализа Босне и Херцеговине.
Не може опстати.
Не може опстати узимајући Хришанску Земљу.
Овдашњим муслиманима је најбоље било да су, као и други, отишли за Отоманском Империјом.
Послије тога упадају из грешке у грешку.
У Распаду СФРЈ, сви су били уз њих.
Они су тако мислили.
У суштини, били су против Срба.
Али. Прихватимо да су били на страни муслимана.
То је било прије само тридесет година.
Данас, више нико није са сарајевским муслиманима.
Са њиховим вођством.
Изгубили су све савезнике.
Посљедњи је отпао Бајден. Наки Бајден.
За многе од њих, Сарајево је само умислило да су савезници.
Једноставно, не разумије како функционише тај векер.
Зашто су се осули Есесовци. СС. Сарајевски Савезници.
Зато што ту нема никакве дугорочне политике, националне политике, оријентације на коју се може ослонити. Иако је то све, у геостратешким размјерима, ситно, преситно.
Апсурд Сарајевске Политике, сада, у томе је што подржава Палестину а од Републике Српске жели да начини Палестину.
Вјерски конектор не може да буде озбиљан програм у националним и државним пословима.
Добро, ту нема ни Нације ни Државе.
Заставске боје у Сарајеву и Бањалуци, знак су нечег много дубљег, од дневних опредјељења према локалним сукобима. Говоре више од хиљаду језика.
То треба да буде опомена обичним муслиманима у БиХ.
Вјерско и Политичко Вођство, њихово, то не може да схвати.
Запад то схвата, зато се читаво вријеме тако и понаша према њима.
Опомена да од Босне и Херцеговине, тројне, нема ништа.
Опомена да од њихове Босне и Херцеговине нема ништа.

 

РУКОВОДСТВЕНИЈЕ СДС-ПДП
ИДЕ У ЦРКВУ, АЛ КЛАЊА

 
Странка Дудук Станића и Партија Добрих Подвала, немају проблем са Влашћу, са Републиком Српском, са Политичким Програмом... они, њихово Руководственије, имају проблем да Људима у Српској, својим Бирачима, и малобројном Чланству, објасне да су примили Ислам.
Њихово понашање у Народној Скупштини, око безазлених питања као што су одбијање Инцковог Ултиматума о Одликовањима и одлуке да се покрене Иницијатива за разговоре двије Стране у БиХ, Српске и Федерације, и Три Народа, о будућности БиХ, не може се подвести ни под опозиционарство, ни под политички програм, ни под тактику дневне политике...
То је Издаја.
Гола Издаја.
То Власт треба тако да категоризује.
Не треба да се боји неких подјела у Српској, код Бирача, код Срба.
На Основу Издаје не долази до Подјела.
Ако има среће, долази до Вјешала.
Бирачи СДС и ПДП, у које не убрајам оне који су Противаши и на разне начине Плаћеници, добро разумију шта СДСПДП-ово Руководство ради.
Зато се те Странке урушавају и осипају.
Знају да би, ако сутра дођу на Власт, ону Чавићеву цифру од 8.000 преправили на 16.000.
И лансирањем и поткрепљивањем тезе о Издаји, помаже се Бирачима. Даје им се нека доза охрабрења и подршке, даје им се јавни аргумент.
Кад ја смијем рећи да је Вучичћ Издајник, зашто ви не смијете рећи да су Шаровић и Иванић Издајници.
Њих двојица, пак, у овој срамоти СДС-а и ПДП-а у Народној Скупштини, нису стали Пред Свој Народ.
Мудро су прећутали то, преспавали.
Шешићу су дали да их пере од балеге и гована.
А Иванић је Бореновића, класичног аматерског аналфабету, истурио за Пријеседника, СТЈЖ.
Чим видим да се Бореновић зацрвени ко мајмунско дупе, знам да није дорастао ситуацији, и да то зна. И да зна да су га гурнули на слијепи колосијек.
Ако СНСД од оваквих изгуби Изборе, сви Органи Странке, треба да се самоповјешају уз најфреквентније путне правце.
Политика више није комитетска.
Није племенита вјештина бокса.
Противник се почиње тући кад посрне или кад падне.
Зато их сада треба дотући.
Треба Јавности у Српској јасно и милион пута до Избора, рећи да се ради о Издаји Републике Српске и Издаји Српства.
Тиме ће се потући и противсрпски ракетни систем БАХРО, Бакируша, Амамб, ОХР.
И усрано замешатељство Београда.
И помоћи људима да одустану од СДС-а и ПДП-а.
Јер то, више нису странке учених и националних људи.
То су странке Станића.

 

ИСКЉУЧИВИ ПОСАО
АНАЛФАБЕТСКОГ
НАЧЕЛНИКА БАЊАЛУКЕ
ЈЕСТЕ РУШЕЊЕ ДОДИКА
И ПРЕДАЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Дабоме да је он, у том мозаику, тек један каменчић.
Али ме чуди да још није у Градској Управи формирано Одјељење за рушење Додика.
Јебеш киоске и монтажне терасе.
Најава Commedia in piazza, у Бањалуци, гдје ће у центру града бити изграђен Болесни Опозициони Дизниленд са макетама свих фирми које су повезане са Породицом  Додик, није више смијешно и жалосно бауљање по одговорним дужностима Градоначелника Главног Града.
То је озбиљна узурпација Бирачких Права и преваром добијених Гласова.
Демократија има велику ману која се показује дан послије избора.
Слободна бирачка воља, слобода избора, већински број гласова, завршавају се са затварањем Бирачких Мјеста.
Већ од сутра, Бирачи немају никакву могућност да контролишу онога кога су изабрали.
Прича о скупштини, парламенту, јавности, медијима... то оставите онима који приступе НВО, узму флашицу воде и носају је ко прилуде.
Прво пролазно вријеме контролише се кроз четири године. На новим Изборима.
А за четири године, може се почети и завршити Рат.
Стога је умоболно Градоначелника бирати на директним Изборима.
Тако се ствара апсолутни несклад са Одборничком Скупштином. У корист Градоначелника.
То је убацивање металне Коцке у Диференцијал.
Најпригодније рјешење је избор Градоначелник и Начелника Општине у Скупштини Града и Општине.
Лако се бира, лако се контролише, лако се мијења.
С тим да највећа Странка у локалној скупштини, треба да има додатна три гласа, а друга, два гласа, само у случајевима смјене старог и бирања новог Градоначелника, да би се умањио ефекат куповања одборника гдје један доноси превагу.
Овако, Градоначелник је заштићен ко Међед.
Јасно је да је Бањалука појела говно.
Бањалуци то није јасно и неће никада бити јасно.
Она је гласала не само против себе већ и против Републике Српске.
Пресија на Додика, са Три ББ, једнако са мјеста Болесног Балоначелника, као и са Болесног Блога Васковића, као и са Болесне БН, има једину сврху да се разбије бирачко тијело СНСД и добије мјесто Предсједника Републике.
Шта се сада може учинити.
Веома мало.
Опозив Градоначелника је ризичан посао, као и увијек и свуда.
А увијек се може искористити као Представа Жртве. Ја сам добио највише гласова Мог Народа а они ме сада руше.
Скупштинска Већина у Бањалуци, за Бираче, није Власт.
Бирачи, овдје, не разумију синтагму Највише Законодавно Тијело.
Све борбе СНСД, и Додика, против Унитаризације, нису енергија која иде према онима који су незаинтересовано против Власти.
За многе политичке теме, Бирачи су или слијепи или незаинтересовани.
Нема Брајеве Азбуке за то.
Великим Политичарима, Мудрим Главама, у СНСД-у, исподнижења је да се боре против Аналфабете Аматера.
Као што је срамота оне из ПДП и СДС да га подржавају.
А он јаше Бањалуку, ко Магарца и ради посао за Сарајево, Запад и Вучића.
Много ће бијелих крвних зрнаца, добро организованих, требати да се та инфекција побиједи.
Што неће спасити Бањалуку да четири године буде гужена.
 
 
 

 

СВЕ СЛАБОСТИ
СРПСКОГ НАЦИОНАЛИЗМА

 

Није свачије кроз Село пјевати.
Не лаје Пас због Села, већ због себе.
*
У том оквиру се крећу сви Балкански Национализми. А нарочито српски.
*
◘ Слабост је то што о Српском Национализму говоре, и иментују га, други а не Срби.
◘ Српски Национализам је без националне подлоге, без интелектуалне дугорочне пројекције.
◘ Српски Национализам никад није узео у обзир Српску Државу. Нарочито не Државу Србију.
Лансирана теза Сви Срби у једној Држави, коју су непријатељи Срба једва дочекали и они је енормно проширили, јер може добро послужити за оцјену Срба као Агресора, флуидан је национални Концепт. У ствари, самоубилачки концепт.
Тај Национални Концепт је ослабио Србију, Државу Србију, Србијску Свијест о Држави и олакшао препуштање Косова.
Тај флуидни Национални Концепт је омогућио лутање Книнских Срба, Срба у Хрватској уопште, њихову употребу и њихов нестанак.
Тај аморфни Српски Национализам је довео до несхатања Републике Српске, као друге Српске Државе.
Допринио је одсрбљавању у Црној Гори.
◘ Национализмом не могу да се баве сви.
Као што публика не може да сиђе да игра фудбал умјесто 22 играча на терену.
Управо такав масовни, банални, кичерски, Нацицонализам су пропагирали Шешељ-Вукови замагљивачи Српских Перспектива, тражећи помоћ у неким прошлим и заборављеним људима и Странкама.
Квалитет тог Шешељ-Вуковог Национализма је не само безвриједан већ је био погубан за Србе. И Србију.
Квалитет тог Шешље-Вуковог Национализма видљив је у нестанку њихових политичких организација, њихове идеолошке и програмске потке и претварању Радикала у гомилу меса једног човјека или у обичног једночупавог отвореног слугана Западу.
◘ Српски Национализам је без Националног Програма и Националног Интереса. Којег би требале да проводе и слиједе, некад застајкујући, некад чекајући, некад убрзавајући, све Власти.
НП и НИ нису ствар дневне политике, политичке борбе и страначке борбе пијетлова.
У Србији је, управо обрнуто.
◘ Српски Национализам никад није био ни краткорочно ни дугорочно Рационални Национализам.
Ни код уласка у краљевину СХС и код напада на Вуковар.
◘ Српски Национализам је увијек тежио некој општој завјетрини, самосажаљивом исељеништву и појединачној жртвеној јанпалаховској манифестацији, него озбиљном политичком раду.
Тако су Масе анестезиране, не схвативши такве поступке, а Владарима је отворен пут без сметњи. Једнако Титу, као и, данас, Вучићу.
*
Све то је породило слабљење Србије, Државе Србије.
Што се, ономад, као слаба Социјалистичка Република Србија, уз пристанак и одобрење Срба Србије, одразило на ратну судбину Срба, а данас, као слаба евроунијска Србија, на судбину Државе Србије.
Интелектуално језгро, Политички Људи, нови, нововјеки, морају у Србији формирати Национални Програм и Национални Интерерс Рационалног Национализма.
И не правити Естраду и Задругу од тога.
Ни тренер фудбалског тима не разговара о тактици са свим играчима на терену. Разговара са два или три.
Један од тих је Српска Православна Црква, која ће то у свом трезору чувати боље од сваке Странке.
И сваком ко дође на Власт, пригодно саопштити, ако не разумије, или подсјетити га.
Па, за Сто Година, биће резултата.
А можда и прије Србија роди Орбана.
 
 
 
 
 

 

СРБИ, СРПСКА И СРБИЈА,
ИЗМЕЂУ, НЕ ДИРАЈ НИШТА
И ЦРТАЊА НОВИХ ГРАНИЦА

 
Статус Кво, у народу познат као Не Чачкај Мечку, гвожђа су за Српски Народ и њихово територијално и државно обликовање.
Цртање Нових Граница обичне су Замке од лика за мале животиње.
Дабоме да ће свако рећи да ствари стоје потпуно обрнуто.
Ну. Не стоје, нажалост.
Срби су увијек страдали у стању Нечачкања. Кад је Статус Кво.
Јер се уљуљкају, омлитаве, копне, не раде ништа за себе и у своју корист. Ако раде, раде у туђу корист а на своју шкоду.
Комунистички Статус Кво, једна је од најпогубнијих епоха Срба.
Мада је он почео формирањем Краљевине Срба Хрвата и Словенаца.
Статус Кво, код Срба се још може превести и као Курац у ладној води.
Данас, након голгота Распада СФРЈ, када су посљедице по Србе трагичније него 45е, можемо, ваљда, видити куд то води.
Србија.
Тамо је политичка и државна трагедија.
Србија, кад кажем Србија, мислим на Вучића, нема стрпљења за дугорочну активистичку улогу у Националној и Државној Политици. Србији се жури да се ријеши Косова. Друкчије се не  може протумачити стално срљање, сад у Брисел, сад у Дијалог. Србија, као да не схвата однос снага у том процесу. Она је сама, сви су против ње. Она у тај процес иде без Русије и без 1244. Ни на Лоту не може да добије.
Република Српска.
Дошао је Хандке и тако нас разувјерио да смо живи зазидани.
Нико није уз нас.
Кад кажем Република Српска, мислим на Додика.
Сарајево живи у Илузијама Исламске Декларације.
Хрвати као оће Хрватског Члана Предсједништва а Сарајево као не да. У том процесу се држе Републике Српске. Колико морају. А и Српској је добро, да није Два један.
Србија глуми Српство.
Српска мора да је трпи.
Србија, овдје мало србује а не србује тамо гдје треба.
Република Српска такође показује нестрпљење. И стално упада у Замке. Те припајање Србији, те уједињење, те унија, те Статус.
Мислим на Додика.
Остали, сав божији Булументаријум, којем је Додик, као велики мрки међед, потро ограде, тарабе и плетере и омогућио им да, политички крезави, пасу млади купус и росну дјетелину, од чега се сваки дан улитају, јавно или ћутке, раде против Републике Српске. Били у Власти, били Опозиција.
Раде тако што или ћуте или су отворено пробосански оријентисани.
Индикатив је изјава извјесног Нешића који каже да Републику Српску ни једна Држава не би признала и да се треба држати Статуса Кво.
У том Статусу Кво, Сарајево ради против Републике Српске, никад не престаје.
Помињање уједињења, припајања, уније, са Србијом, такође ради против Републике Српске а јача БиХ. Мобилише и уједињује све оне који не знају шта ће са собом и са Сарајевом, па се, онда, постројавају против Републике Српске. Чиме се јача Босна и Херцеговина.
Република Српска треба да сваког дана ради на Самосталности. Да ради против неуставних институција БиХ, и тако разара вјештачку, неуставну, недејтонску БиХ, да се повезује са Херцег Босном доклегод јој то користи.
Статус Кво или извикивање Уједињења, треба оставити потпуно по страни.
Тај процес ће трајати неколико деценија.
За то није довољан један Додик. Ни сљедећи Додик.
Потребно је већ сада одгајати кордоне, од Пјетлића, преко Кадета до Првотимаца.
Иначе ће вам инсталирати Малу Мајмунчад, као у Бањалуци.
Коме су рекли да каже да је Економски Патриотизам најважнији.
Јебеш, дакле Државу и Нацију.
Ја, кад се обогатим, ја сам Патриот а и сви сте са мном Патриоти.
Осим тога Патриотизам је ријеч Босанског Језика.
*
У националним и државним пословима, није добра Онанија и Боранија.

 

ИДЕ  МИРКО ПРЕКО РОМАНИЈЕ
И ОН ВОДИ СВОЈЕ ИЗДАЈНИКЕ

 
Болест за Власт већа је у Опозицији него код оних на Власти.
То је тачка на којој се Политичка Сцена дијели на болесну и здраву.
Није добро кад у Политику похрле, за Политику, што укључује још много социолошких, правних и политиколошких дисциплина, неуки, необразовани перцептивно онемогућени.
Да је добро, ја бих сада играо у Барселони, умјесто Гризмана.
Ну.
Добро је да је Опозиција против Власти.
Није добро да је против 350.000 Гласова, које добију представници те власти.
То им мора бити знак да престану да раде против Власти већ да раде за себе. Како би с нечим изашли пред те Гласове.
Ових дана, диљем БиХ, чија Поитичка Сцена сеже далеко у прошлост, још до Страдуна у Дубровнику, када је тамо Кулин Бан продавао своје овце и јањце, свеопште је комешање.
Шаровић је одвео једну делегацију у Стамбол, да разговарају са неким политичким отпацима са цјепала о сарадњи везано за Изборе.
Сила небеска, СДП, одржао је конференцију за Медије гдје је с Марса лансирана теза, Босна и Херцеговина се брани из Републике Српске.
Био је назочан и извјесни Војин Мијатовић, љубитељ баклава Бењамине Карић.
Ту је изнијет план за формирање Трећег Блока у Републици Српској. Кобива, они неће ни са СДСовима ни са СНСДовима, већ само право. И без њих нико неће моћи да формира Власт.
Нејасно је шта ће на крају остати од тога.
У Сарајеву је још активиран и Патриотски Блок. Исто везан за СДП. А у склопу тога масовно се, диљем БиХ, од комунистичке Тузле, до комунистичког Бихаћа, критикује Друг Војин а брани Другарица Бењамина.
Комшић Чабар Прдеж такође разговара.
Фахро ћути.
На Бањалучкој Политичкој Сцени Опозиције, такозваном Бекстејџу, Санаторијум је мали а Болесника много.
Пошто је, по свему судећи, елиминисан Вукановић, Људина чији је највећи политички успјех да потегне из Требиња у Бањалуку, да држи говор, Банкар је почео да даје Политичке Изјаве, скоро ко Нешић.
Становуковић спласнуо, пошто је успио у сто дана да сто пута испадне будала.
Жонглерија Тривић везе гоблене. Изгледа да ни она није ушла у финале Лиге Шампиона.
Пошто СДС, као Странка, ништа унутар себе и за себе не може да уради, чак ни Шаровића да се ријеши, озбиљног опозиционог посла нема на видику.
Никакве колоне, коалиције, блокови, не могу надомјестити недостатак јаке Странке и добре организације.
Може само нека усијана ванполитичка атмосфера, као што је била некрофилска анархија око Давида, да окупи све који су против и да их мотивише да изађу у тричетири процента више него што обично излазе. И добро организована Манипулација, која ће користити структуру и организацију СНСД.
За то им треба догађај који ће у Републици Српској, у Бањалуци, покренути најкасније у јесен ове године.
Ако тога не буде, оваквим  пробосанским, издајничким дјеловањем Шаровића, СДС ће пасти испод ПДП.
Државни Медији у Републици Српској, треба помно, свакодневно, да извјештавају о дјеловању СДС, Шаровића и ПДП. Да Бирачи схвате шта је на ствари. О каквој се Издаји ради.
Не да би штитили Власт, него Републику Српску.
Ако тамо има уопште неког ко то може да разабере.

 
МЕДИЈИ, ОДНОСИ СА ЈАВНОШЋУ,
ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ И ИЗБОРИ,
КО МУШКА ПРИЧА
О ДУЖИНИ СПОЛАЋА

 
Цртица Споловила.
Опозиција у Србији, којој би требало промијенити назив у Спорозиција или Отпозиција, јавила је да тражи промјену уредника на РТС, до октобра, или ће бојкотовати Изборе.
Аналфабете и Левати ангажују Агенције за односе са јавношћу, такозвани Пиар, које од њих праве Кретеноиде а од Јавности Будале.
Традиционално се извикују корпуси Ботова, који, кобива утичу на Мрежњаке, глорификују свог Идола и обезбјеђују му рејтинг.
Побједа Аналфабете Балоначелника у Бањалуци, која није Побједа већ Поклон, објашњава се његовим игроказима по друштвеним мрежама и перманентном улогом Малог Мајмунчета.
Придодато је и анархистичко и некрофилско дивљање покрета Правда за Давида.
И у другим Српским географијама, форсира се улица као утицај на Јавност и Изборе.
У Црној Гори је пад Мила Ђукановића објашњен Литијама, које се такође могу подвести под протесте и утицај на Јавно Мнијење.
Ну. Литије су вјерски излив енергије која већ постоји. Нека врста буђења Православаца. И не може се сврстати у западни антинациоцнални анархизам Друштвених Мрежа и празних а анархистичних уличних протеста.
Суштина је у томе да Опозицији у Србији, јер је то најочитији и најубједљивији артефакт српске политичке и опозиционе помутње, не треба РТС.
Јер нема ништа друго. Политички Програм. Национални Програм. Лидере. Организацију преко Целе Србије.
Шта да пропагира РТС. Чак и ако му га потпуно предају и забране да се ишта објави о Вучићу и Власти.
Треба уобзирити неколико чињеница.
◘ Трампу у Америци није помогло енормно кориштење Друштвених Мрежа.
◘ Вучић не добија Изборе непрестаним појављивањем на Телевизијама и на конференцијама за Медије.
◘ Медији немају никакво знање, стручњаке ни новинаре, како би могли утицати на Бираче. Медији су голи манипулативни системи. Без манипулатора, сами за себе, безвриједни су ко каца без дна.
*
Суштина је у томе да се Медији, Друштвене Мреже, фреквенција и изливи медијских наступа, као и Стрит Анархија, користе за покриће и оправдавање политичке и изборне Манипулације.
Огроман број људи и система је употријебљен у Америци, како би се покрали Избори за Бајдена.
Медији и Улица служили су само за оправдање тог будућег резултата.
Шлаг је био организација упада на Капитол, и приписивање Трампу, чиме је потпуно потиснута свака представа о крађи и манипулацији. А Трампу су одузети Налози и забрањен наступ на ТВ Мрежама, да не би подсјећао на Крађу и Манипулацију.
Дакле. Треба много људи и организације.
Исто то, да би побиједио на Изборима, треба и у нормалним великим политичким странкама.
Избор је једноставан. Или ће неко уложити десет година у градњу Странке и Организације, под условом да има јавно и национално прихватљив Програм и Лидера, или ће се то препустити западном Манипулаторијуму. Коме не треба десет година.
Ако хоћете да поштено побиједите, обратите се Људима.
Ако хоћете да Људе зајебете, укључујући и себе, обратите се Медијима.

 

СНСД ПРОВОДИ
РЕВИЗИЈУ ЧЛАНСТВА.
ЊИВА ДЈЕТЕЛИНЕ НИЈЕ КРИВА
ШТО ТИ НЕМАШ ВОЛОВЕ ДА ПАСУ.

 
Есенесде, барем, има Чланство.
Други немају. Или им је Чланство Сарајево.
У једном тренутку, Есенесде се приближио цифри од 200.000 чланова. Сада ствари стоје мало мање.
Код побједе 2006е, имао је око 70.000 чланова. За десет година нарастао је за више од сто хиљада. А да никада није водио неку акцију учлањивања. Нови чланови су углавном Приступнице попуњавали прије Избора.
Том приливу, док сам радио тај посао, одговарао сам развојем Организације.
Што ме је, између осталог, коштало елиминације.
Јер Организација користи Чланству и Гласовима а свим другима смета. Одузима њихову моћ.
Ако формирамо 200 мјесних одбора, то је 200 тачака на којима ШМТ, Шефид, Мајкун, Тајкун, губи моћ. Јер, сви су они, Шуматовци, за ту Општину, аишире, једини власници Милорада Додика.
А и Додик то воли.
Када је Организација у својој хоризонтали атрофирала, Чланство, Бирачи и Симпатизери су остали сами, нигдје.
Подложни неизласку, утицају са стране, манипулацијама.
Од њих се само очекивало да гласају.
Има Чланова којима се никад нико није обратио из Есенесдеа.
Организациону основу и потку Странке, послије СКЈ у некој средњој фази, нико не разумије.
Комунизам је продуковао своје Кадрове.
Данашњи Лидери мисле да су они направили сами себе.
Не схватају да им је Организација и Отац и Мајка.
Они су убијеђени да је то све зато што их Чланство воли, љуби и сања. И да им не треба нико између њих.
Када број Гласова падне, онда се неко сјети да треба кренути у Ревизију Чланства.
Типичан Комунистички рјечник. И технологија.
Окривљује се Чланство да се пасивизирало.
Проблем је у пасивизацији Мјесних Одбора, који треба да буде најмање 2.000. И у још већој пасивизацији и шефидизацији, тајкунизацији, Општинских Одбора Странке.
Потребна је Ревизија Организације.
Организација мора да буде окренута Чланству а не Шефу.
Шеф, ако дође, дође.
Мрежа Мјесних Одбора мора да живи сваки дан и тако ће долазити до Чланова, Бирача, Симпатизера и младих који први пут добијају право гласа.
Ако се стално са људима контактира, нико се неће пасивизовати.
То је универзални рецепт за сваку Странку.
Проблем је ко може да се организује да га проводи.
 

 

НАЦИОНАЛНО ТУМАРАЊЕ СРБИЈЕ
МОРА СЕ ОБУСТАВИТИ,
И ОНО УНУТРА И ОНО ПРЕМА
СРБИМА У СРПСКОЈ И ЦРНОЈ ГОРИ

 
То се не може препустити љигавом Вучићу, или прије, свиленом Тадићу, или још прије, националџуку Милошевићу.
О Шешељ-Вук Будалама нећу да говорим.
Нажалост. Сада је јасно да је Србија из несрпске ладовине у Краљевини СХС и Титовини СФРЈ, након Распада Југославије, остала на вјетрометини, као Марва без Тора.
Ни у чему се није снашла, јер није имала Национални Политички Програм.
Да га је имала, у његове координате би правилно смјестила догађаје који се спрамају Југославији, а првенствено Србима.
Ту млитаву српску ладовину Србије, платили су Срби у Хрватској, Срби у пола БиХ, Срби Косова и Срби Црне Горе.
Сад плаћа и Србија, својом будућношћу, под недозрелим и недораслим Вучићем.
Данас су српски Рационални Нацицоналисти у Србији, на мањој цијени него у Социјализму.
Мене, пак, увијек, занима Република Српска. И кроз ту призму гледам све, па и Матицу Србију. Матицу која је у опасности да постане Рукавац.
Сада, у доба Нон Пејпера, очита је национална дезоријентација Србије.
Кад хоћеш да сјебеш и слудиш Србе, дај им Карте. Не оне за Ајнц и Таблић. Дај им Карте Балакана. Узлуде се ко мравињак кад им забијеш колац унутра.
Добро што се обичан свијет тиме јалово бави, не јебу и не иду у рибу, али изјаве Вучића и Дачића, показују сву атрофију, суманутост и нову ладовину Српске Националне Свијести.
Вучић говори о прихватљивости некон НП а Дачић каже, Добар је, предвиђа припајање Српске. За признање Косова.
Онај Гнусни Титин Комунизам, није се тако бувљачки односио према Србима.
То је директна фаза политике Слободана Милошевића. Који је трговао Србима Хрватске, са планом и намјером, да их се Хрватска ријеши. Који је, нама, у Српској, предлагао да нападнемо Сфор и да можемо ићи на Косово, у Шиптарске куће и зидине.
Сада би Дачић дао Косово а, кобива добио Српску и тако би се опрала та издајничка, велеиздајничка, противсрпска политика у цјелокупном износу.
Србија мора да почне да мисли на себе, да оформи свој Национални Интерес.
Тако ће почети да нормално и реално национално мисли и на преостале Србе у околини.
Србија, изнутра, нема снаге за то.
Србију води Ситношићарџијска Булумента која се сплела ко вилина влас по дјетелини и коју Срби, више, не могу расплести.
Срби у Црној Гори су већ осакаћени, уколијенчени, остала им је само Црква и Литије. Мало боље него у доба Турака и Турских Друмова.
Срби на Косову су ујадњени и чекају било какву милост из Вучићевог Београда. Њима је онемогућена било каква политичка артикулација.
Република Српска је међународно призната Држава Саставница у БиХ.
И од свега Српства, и распетог и удржављеног, у најбољем је положају.
Стога мора Србији поставити захтјев да Републику Српску третира и односи се према њој, као према Другој Српској Држави.
Све испод тога, треба јасно рећи, издаја је, није српско братство и није то Србија каквом је видимо и шта Србија треба да значи.
Никаква БиХ нема помена у односима Србије према Српској. Београд мора да се у односу на Сарајево, понаша по технологији, Јесте Држава, имамо амбасасдоре и то је довољно.
Руковдство Српске, треба да престане слизивање и просјачење са Вучићем. Тако му се омогућава трговина и лажно србовање. Као што и Опозиција и покрајни играчи, треба да престану да се терасају са Вучићем.
Недостатак своје Националне Политике, и код једних и код других, не може надомјестити Вучић.
Јер ни он нема Националну Политику.
Све што има србовања то је пиаровска лакировка и дневна досјетка, нарочито у сврху Избора.
Када прођу Избори, Вучића нећемо препознати.
Између њега и Ђукановића, у посљедицама по Србе, нема никакве разлике.
Вријеме ће то показати, ако се сада не види од свих.
Српска, сада, има највећу одговорност у Српству.
Србија, Вучићева Србија, у томе је најупитнија.
И, зато, Српска мора дјеловати са Националним Програмом, најприје за себе а онда и према Србији.
Пред Републиком Српском стоје деценије мултикомплексних софистицарних напада.
Циљ је њено нестануће.
Јер је то био циљ и код Распада СФРЈ. Елиминација Срба са ове стране Дрине.
Никакво уједњење са Србијом, припајање Србији, Запад неће дозволити. По цијену новог Балканског Рата. Може, само, издалека, погурати ту идеју, како би неки наш корак служио као изговор за општи напад на Српску и протјеривање Срба из БиХ.
Стога је пресудно да се Српска национално стабилизује и гради Државу коју већ има.
То ће трајати деценијама, док не  просвијетли.
Ну.
Нека траје.
Нисмо се накратко ни борили за Републику Српску.
 
 

 

ПАПАРАЦО ПОПУЛИЗАМ
БАЛОНАЧЕЛНИКА, ПАТРИЈАРХА
И ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ

 
И други би сине, али не смију. Или нису толике Прилуде.
Тај вал који је захватио Србе и Српчад, није покренуо Александар Вучић, за то предодређена смлата и сподоба, већ Западизација обогаћена српским смислом за вашар и бодљавину бакова.
Први масовнији вал је био Пинкарнација медијског простора и Целе Србије.
Након тога, ствар је преузео Вучић, сликајући се око свега и свачега. И у Прохујало са вихором и са два метра пруге према Мађарској.
Вучић се, само, још није сликао како сере.
Онда је млади патријарх, Вучићевих Руку Дело, почео да иде пјешке по Београду.
То су папараци, дабоме, снимили.
Потом је позвао бескућнике и нахранио их.
На столу је, у прочељу, сједио Патријарх а насупрот њему – Кока Кола.
То је кључни артефакт, због чега пишем ово.
Балоначелник Бањалуке је већ етаблирани Пицопевац Фото Сешна. Али успијева да изненади.
У своју вилу, која је направљена ко зна каквим парама, позвао је Кориснике Јавне Кухиње. Позвао је несрећне и сиромашне Људе, да их понижава у свом Богатству, у свом Кичерају, за кору крува.
Ако већ има енергију да глуми, требао је отићи у ту јавну кухињу или у неку бараку, однијети им ручак и јести са њима.
Ну.
Ту нису у питању Људи.
У питању је западна технологија разарања НДД Сфере, Институција, вриједности и ауторитета.
Зато је на оном столу Кока Кола.
Погледајте добро Фотографију.
Патријарх не треба да иде пјешке. Он није сеоски Поп. Улоф Палме је ишао пјешке па га је нека будала убила ко пса. Не мислим да ће се то догодити Патријарху. Али. Патријарх тиме убија институцију Патријарха.
Што и јесте циљ Запада.
Патријарх се вози у Лексусу а нама глуми да иде пјешке.
Почео је и Бог да нас зајебава.
Исто ради Вучић. Еродира све што је и Д од Држава Србија. Својим Фото Фашизмом, Вучић поништава све што постоји у политичком систему, у администрацији, у законима, у Уставу, у Процедуралној Демократији.
То чак, није ни Диктатура. То је претварање Србије у црвљиву септичку јаму.
Балоначелник претвара Бањалуку, Главни Град Републике Српске, највећи српски град на ову страну, у град три билборда, уличног кича, врећа за смеће и монтажних тераса.
Срамоти Бањалуку. Понижава Републику Српску, гази институцију Градоначелника.
Све је то западни пројект. Који се не примјењује нигдје на Западу.
Примјењује се само у Земљама које треба разорити и покорити.
Ти Кордони Фото Фолера, најобичније су будале и пајаци Обојених Револуција.
Вријеме Обојених Револуција, овдје, прошло је.
Сада је вријеме инсталирања њихове дјеце у систем.
Вируси.

 

 

УСКРС НАС БОСОНОГИХ

 
Моја баба Милевка је говорила, Ускрс. И то ће код мене остати исправно док сам жив. Да је то нешто погрешно, Попови би то, у старој Цркви на Требави, сигурно исправили. Сав тај свијет је био побожан и ишао у Цркву а Попови су долазили и светили Водицу. А и другим приликама.
Моја Баба никад није видила живог католика или муслимана. Мало је Турцизама користила. Турцизми су се ројили у градићима, чаршијама.
Користила је многе ријечи које се данас сматрају хрватским.
Кад дође Ускрс, ако баш није поранио у календару, то је био знак да скидамо обућу и одамо боси. Обућа треба за Школу или за неки Рад и не може по цијели дан да се користи.
А кад осване Ускрс, онда се свако од нас опреми својим најбољим јајетом. И једном или двије резерве, и запути на одредиште, пред школу, матични уред, неки заједнички травнати трг, ливаду на којој играмо лопте.
Ту почиње туцање јаја. Онај коме се јаје разбије, предаје га побједнику.
Неко кући донесе много јаја, неко се врати плачући, сав тузгав и музгав, јер је одмах изгубио.
Ако немаш Јаје, ко да не требаш да будеш ту.
Много прије Ускрса, почне селекција Јаја, тражи се кокош која носи мала, шиљаста јаја. Кад Баба, или Мама, разбијају јаја за јело, гледа се каква је љуска. А ја, кад донесем из кокошињца, раздвојим их, која су Црвенкина, која су Жујина, која су од оне Пирге.
Црвенка је носила најтврђа јаја.
Онда се кувају, дуже него обично, да буду тврда унутра. Кувају се у тешкој црвеној боји. Понекад је било плаве или зелене. Па се тестирају куцањем о зубе. Па одмјерава облик. Ту сви учествују а Тата, или Дјед, пошто сам био код Дједа и Бабе, док Тата и Мама нису направили кућу, даје крајњу оцјену. Он зна и куцањем лубенице, кад је зрела, кад није, куца у буре да зна колико Шљииве има и оћел бит за Славу.
На крају се одвоје дватри Јајета и Босе Ноге могу да крену.
Туцање се обавља по генерацијама. Они већи клипани имају своје.
Увијек има неки јунак туцања. Однесе највише. Па онда крену теорије завјере. Отац ти направио дрвено, жељезно, гипсано. Он, повријеђен, пукне га о земљу и каже Ко вас јебе.
Причало се о сваким фалсификатима и преварама. Али никад нико није видио Жељезно јаје, иако од оног брат ради у Жељезари Зеница, па је тамо излио. Никад се није нашао гипс у јајету. Нити се појавило дрвено јаје.
Ако је све свима сумњиво, побједнику се отме јаје и разбије. Кад није установљена превара, дадне му се четирипет јаја, да не јауче по селу. Ионако је све однио и не зна како ће понијети кући.
Онда смо говорили, то је код оних већих, сигурно.
Јер, дођу приче да је неки Дугоња из даљег засеока, однио педесет јаја.
Ко да се туцо на Збору.
Туцање је било наша друштвена мрежа, наш вртић, наш дјечији народни збор, прозор у свијет. Тешко се када, током године, дјечурци, дјечаци и примомци, окупе у једном дану у толиком броју, као за Ускрс.
Свим другим данима има посла, ил на њиви, ил око куће, ил у шуми.
Онда се приче о Туцању вуку до љета, до копања куруза или до прве косидбе.
Тада, већ, није ладно Босим Ногама.
Све док не почну да пролијећу прве пахуље.