И СРБИЈА

И ВУЧИЋ,

ИМАЈУ

ИСТОРИЈСКУ

ШАНСУ

АЛИ НИ ШАНСА,

НИ ВУЧИЋ, НИ СРБИЈА,

НЕЋЕ НИ РЕПОМ МРДНУТ

Без обзира да ли је тачно да је Вучићу и Тачију у Вашингтону понуђен нацрт споразума са двије варијанте и технологијом Узми или остани у Санкцијама, или је посриједи један предспин за нову Вучићеву фазу, набачена лопта да он мало србује пред Изборе, па да након убједљиве побједе, настави са  политиком слуђивања Србије и Срба и капитулантском пиздинском плачипиздљивошћу типа На Косову сада немамо ништа, сада, пред Изборе, Србија и Вучић, имају историјску шансу.

Да стану на Коту Одбране Државе.

Ну.

Ни Србија ни Вучић, неће ту шансу искористити.

У океану Вучићевих изјава, евидентирано је да је рекао да је већина у Србији за Замрзнути Конфликт Косово али да он не припада тој већини, а и ако није рекао, тачно је да не припада, што је само добар начин да каже да ради мимо демократског става Већине и мимо Устава.

Усљед чега Вучић може тако да ради.

Зато што ту исту Србију, Већину, која је само анкетна, нажалост, Косово не занима.

Њу не занима ни ко влада. Ни шта ради. Ни нашта ће то изаћи.

Тако је још од Краљевине СХС.

Данашњу Србију више занимају Парови и Задруга, него све остало.

Зато Жељко Митровић купује Вилу од четири и по милиона еура.

Да је, барем, ону Њиву Ораницу, са десет хекатара, за сто хиљада еура, купио неки Србин.

Вучић би требао, на њему је одговорност, а не на тој већинској анкеташкој Србији, да, сада, прије Избора, искористи шансу и обзнани да прекида све преговоре и разговоре, да је Косово Србија и да ће тако и остати. Али ће Србија чекати да се скупе сви предуслови и услови да се то и државно и законски санкционише.

Дотад ће, унутра и вани, предузети све уставне, законске и међународноправне кораке, да Косову загорча и онемогући живот.

Нема, више косовског транспорта преко Земље Србије, ако немаш Србијске таблице и документа, нпр.

Санкције ће, дабоме, услиједити одмах.

Али, за Санкционаше могу да се уведу реципрочне мјере.

Србија ће да се пати.

Дабоме, да ће да се пати.

Али, она се пати и сада.

И Вучић ће је, на основу 55% које добије на Изборима, патити још више.

Србија се може квалитетније окренути Кини и Русији.

Кина ће у Србију инвестирати јер јој то скраћује Један Пут и премјешта њене интересе у Европу.

Срби ће јевтино радити код Кинеза.

Ако неће, нека иду у ЕУ. Или нека јевтино раде код оних којима Вучић даје бенефите.

Нека гледају Задругу.

Вучић ништа од тога неће учунити.

Ни пред стрељачким стројем.

Јер је стотпут рекао да нема шансе да Србија призна Косово а да ништа не добије.

Не зато што је Вучић Српска Пичка или Болесник за влашћу, већ зато што је савршен продукт те већинске анкеташке Србије.

Која зна да нема тога што би могло да се добије за признање Косова и Амутацију Срца Србије.

Продук Србије која ћути, којој је свеједно, која се не чеше низашта.

Зато је Косово и дошло довде.

Зато је дошао и Вучић.

Који ће ту остати.

А Косово, нажалост, неће.

Нити ће са Косовом стати.

УДРИ МИЋУ

ПО ЕСДЕЕСИЋУ

Након плејаде малоумних, и кодасу малољетни, шарлатанских, анархистичких, лажљивих, ријалиташких и пинковских Политикоида, на Политичкој Сцени Републике Српске, појавио се Политичар који повлачи Политички Потез.

Мићо Мићић је Политичар који је једини из оне Владе, у којој је био, изашао са надграђеним политичким знањем.

Дошао је као Провинцијалац а изашао као Градоначелник.

Његова технологија владања и побједа на Изборима, била ми је јасна отпочетка бављења Организацијом СНСД.

Знао сам да га Бијељински Организација не може побиједити.

Надао сам да пасјалук Бобара може помоћи али ни Бобар ништа није схватао нити је хтио да слуша, као и сваки дошљо у Странку и Политику. И изгубио је изборе у задњих петнаест дана, јер је најавио Општину Јања.

Мићо се цијели Мандат бави Бирачима, не трза се на обаде који га боду по гујици.

Есенесдеовци се цијели Мандат баве собом. Једни против других. И зову Шефа, да их наметне. Тако укруг.

Има само један Активист који схвата шта је Организација и има снаге да се њоме бави.

Сви остали су Нарцисоидни Шефиди и увијек, у неколико кордона стану испред њега.

Потенцијал је постојао, јер СНСД је на општим изборима увијек боље пролазио од СДС-а.

Али Мићо се није дао.

Сада су се догодиле двије важне ствари.

● Мићо је схватио да СДС никада неће побиједити на републичким Изборима.

● Додик је схватио да његови часови анатомије, и ампутације, у Бијељинској Организацији, никада неће донијети побједу на градским Изборима.

То је мало блажа психолошка категодија од признања, да је његова кривица за константно непобјеђивање у Добоју и Бијељини.

Предсједник Велике Странке, не може да буде Организацони Секретар.

То што је Мићо схватио, само је наставак Распада Есдееса.

Есдеес, дабоме, ништа није схватио.

Есдеес је прешао границу на којој може стати и вратити се.

То што је Додик схватио, знак је да СНСД губи потребну организациону арматуру и постаје Конгломераторијум.

Који се може распасти истом брзином којом је Обрен Група сишла са КВОТ висова и сјела Додику у крило.

Есдеес нема потребе да се више бави Мићама.

Мићо је знак другог процеса а не најава одласка у СНСД.

СНСД не може више, да се бави Додиком, јер је Додик постао прејак.

Што је мали корак за њега а велики назадак за СНСД.

ДЕСЕТ

ДЕЈТОНСКИХ

ЗАПОВИЈЕСТИ

1.      Ја нисам Господ Бог твој. Свако треба да има своје Богове, без мене.

2.      Не прави себи Идола или каква Лика, немој се клањати Сарајеву нити им служити.

3.      Не узимај узалуд имена Господа Охаера њиховог.

4.      Сјећај се дана Мира које је ваш трули Вођа бацио у каљугу низашта.

5.      Поштуј Кантон свој и не гледај туђи, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.

6.      Не убиј Устав.

7.      Не чини Промјене.

8.      Не укради туђе Институције.

9.      Не свједочи лажно у Хагу, за Маркале и Тузланску Капију.

10.   Не пожели ништа што је српско и хрватско.

СРБИМА ЈЕ ПОТРЕБНА

СЕРБОЛУЦИЈА

ДУХА И НАЦИЈЕ

Шта би могао да значи тај незграпни термин, Серболуција.

Револуција Духа и Нације.

Обнова, препород, ресетовање, повратак на фабричка подешавања... нису адекватни појмови.

Јер оно што подразумијевају, није довољно.

◘ А, шта подразумијева Серболуција.

● Револуцију у Националној Политици, Револуцију Суверенизма и Државности, Револуцију Српског Територијалитета, Револуцију Духа и Културе, Револуцију Економије.

Свака од ових Револуција захтијева посебно опширно образложење.

◘ Шта је најпресудније.

● Све. Јер, Србија је у великој опасности.

А кад је Србија, онда је и Република Српска и Срби Црне Горе.

Та два колективитета су још остала на својој земљи а изван Србије су.

Некада се Србија дизала на основу свог јаког и богатог села.

Данас нема тог рудишта.

Србија се не може дићи на основу фавелизованог Београда. И Аутопутева кроз пустопољине.

◘ Шта спутава Србију.

● Србија је самоспутан национални хербаријум.

Она се најбоље осјећа под нешто лабавијом окупацијом. Или под добровољно прихваћеном Тортуром.

Зато је тако дуго трпила Османлије и Комунизам Друга Тите.

Данас Србија бауља по мраку.

Напросто, тражи неког под ким би била а да то сви не виде.

Србија се мора оспособити да сама влада собом.

Апсурдно је да је Република Српска, мала заједница од милион и нешто Срба, у многим олимпијским дисциплинама НДД Сфере, испред Србије.

◘ Ко треба и ко може да изведе те Револуције.

● Могли би многи. Интелектуалци. Економисти. Ствараоци. Политичке Странке. Вође.

Али никог од кандидата нема.

Србија је изубила способност да роди и одњегује Вођу. Државника. Лидера.

Не сада, и не након распада СФРЈ, већ одавно.

Тако је и доспјела у Краљевину СХС. Предала јој се.

Србија, више, нема Писаца, Пјесника, Сликара, Правника, Филозофа, Економиста, Градоначелника, Војника, Архитеката, Глумаца... Које је немогуће заобићи и игнорисати.

Нема ко.

Данас тај тешки посао може да подузме Вођа.

Вођа који ће бити и Државник.

Неко ко би морао да буде као Мађар Орбан. Али још снажнији, одлучнији, револуционарнији и борбенији.

Он мора да буде и опозициони писац, и бунтовни пјесник, и за Србију и против Власти, за Државу и за Економију...

Да се жртвује до крајњих граница.

Да не пита за цијену.

Да усмјери Србију према јаким пријатељима.

Да је окрене од Запада.

Запад је Црна Рупа и сопствене цивилизације а камоли туђе.

Кад се Србија окрене јаким пријатељима, и Запад ће је цијенити.

Али, ни Вође нема. Ни рођен још није.

◘ Какви су изгледи.

● Слаби су изгледи.

Србија не може да се напне и то брзо створи.

Она би, у ту сврху поднијела и неку врсту просвећене диктатуре. Њу највише воли. Али нема оног ко би се латио посла.

Српски Политичар нема енергије да десет година уложи у јаку националну странку, која је потребна Србији. Као и свакој Држави.

Засад се Срби могу ослонити само на Републику Српску.

Та минијатурна национална политика, и Држава, бори се за темељ у Дејтонском Споразуму. Од ког је Србија одустала.

Бори се и за Србе Црне Горе. Од којих је Србија одустала. Бори се и за Косово, кад Додик превише не прилази Вучићу, као дио Србије. Од ког је Србија одустала.

Бори се за Другу Српску Државу. Од које је Србија одустала.

Ну.

Ако се у ишта можемо уздати, то је Стрпљење Срба.

И дуговјечно подношење недаћа, невоља и патњи.

ДОКЛЕГОД ЈЕ

У САРАЈ ЧАДОРУ

СВЕ ДРЖАВНО,

ТО СУ НАМ

ДИМНИ СИГНАЛИ

О ПЛАНОВИМА

ЗА УНИШТЕЊЕ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Не треба се претјерано узбуђивати.

Треба се држати Дејтона и Српске, сваки дан, у сваком погледу, и ту вјеронауку организовати за млађе и нове генерације оних који се баве политичким, јавним и интелектуалним пословима.

Одмах послије потписа у Паризу, кренула је та Офанзива на Републику Српску.

Она је потпуно логична.

Хрватска страна је, тада, била уз Сарај Чадор, опсједнута и насједнута на причу о Држави која ће бити чиста од Срба.

Зато су и уложили своје људе, средства и позиције, у тај лажни Мултилевел Маркетинг Сарај Чадора.

Сарај Чадор, пак, сматра да су Хрвати, за Државу, дали све.

Своје позиције, уставне надлежности, једнакоправност.

И посљедње што су дали, породичну сребренину, то је Жељко Комшић.

Сада, Срби, за Државу, треба да дају Републику Српску.

Јер, и Хрвати су имали Републику Српску, у Федерацији.

Доклегод Сарај Чадор, дејтонске, уставне, и наметнуте и приграбљене Институције зове Државним а не Заједничким, дотле Република Српска не смије да дремне.

Доклегод их у том вјештачком Државлуку подржава Запад, усрани ПИК, улитана Квинта, осунећени Високи Представник, Настрана Амбасада... Република Српска не смије да трене.

Јер је то знак да Распад СФРЈ није завршен и да није обустављен.

На те лажи о Држави, Република Српска непрестано мора да одговара дејтонском позицијом.

У Сарајеву патка носи писмо у Источно Сарајево, гдје се Срби у Заједничким Институцијама, упозоравају да они представљају Државу а не Републику Српску.

А сви су изабрани у Српској, или од Српске именовани.

Та Државотворна Лаж, сигнал је Српској да мора увијек имати активиран аларм и минско поље испред себе.

Јер нико не уважава Српску и Србе.

Она је свима сметња.

Ну.

Та прослава првог марта, те њихове црвене линије, ти уставни судови, та упозорења и пријетње да не представљате Републику Српску, то да је све бошњачко државно а све српско геноцидно, повољне су чињенице за српску дугорочну политику.

За Српски Национални Интерес у Дејтонској БиХ.

За Самосталност Републике Српске.

То све ради на подјели.

Трајно одваја Србе и Бошњке.

И трајно плаши Хрвате.

Тако ће се БиХ најлакше раздијелити по Дејтонским Границама.

ОЋЕЛ БИТИ

РАТА У БОСНИ

Босна и Херцеговина непомирљива је географија.

Сарајевски и Западни Унитаризам су у непрестаној офанзиви на уништење Републике Српске и изгон Срба.

Јер је то једна непланирана чињеница, преостала из Распада Југославије и један незавршен процес тог Распада.

Република Српска се грчевито бори за Дејтонски Споразум, у изворном облику. Поптуно супротвно од оног како се Србији јебе за Резолуцију 1244.

Тај Дејтонски Споразум је услов опстанка, не само Републике Српске већ и БиХ.

Ну. БиХ то тако не види.

Сарај Чадор и Западни Суфлери, у Дејтону виде и траже само Унитаристички Покров.

У првој фази би то било по моделу садашњег унижења Хрвата у Федерацији БиХ и БиХ.

А у другој, потпуна унитарна и централистичка власт Сарајева, без Срба и Хрвата, осим у статусу Мањина.

Исламска Држава.

Сараџерија.

► Шта, дакле, може бити извор Рата у БиХ. Који би се проширио на Рат против Срба.

◘ Сарајевска Унитарна Агресија

◘ Немогућност Независног Косова.

► Шта би био западни циљ тог Рата

◘ Истискивање Русије

◘ Нови међународни уговор који би створио Државу Косово и Државу Босну.

► Шта су бране Рату.

◘ Резолуција 1244.

Коју Србија не помиње.

Русија схвата опасност Рата против Срба и могућности свог геостратешког губитка. Стога се стално држи Резолуције 1244.

Стога је увијек изван ПИК-овог и ОХР-овог напада на Изворни Дејтон у БиХ.

Република Српска, сада, сама је савезник Русије у том послу заштите међународних уговора Дејтон и Р 1244.

◘ Општи оквирни споразум за мир. Дејтон –Париз.

► Шта су нееруптиране калдере Рата.

◘ Западно-сарајевски територијалистички унитаризам

◘ Црногорска најезда на Србе

◘ Санџак Чир

◘ Шиптарски Југ Србије

◘ Одбијање Србије да призна Косово.

► Шта Русија може учинити.

◘ Може много.

Ако ће Срби да схвате да прво морају нешто учинити са себе па ће онда и Руси.

Ако ће чекати и гледати и муда Западу титрати, Русија неће учинити ништа.

◘ Може се у УН држати Р 1244. Унедоглед. Ако се и Србија држи те Резолуције.

◘ Може наћи начина да десантира неколико стотина војника на Плато Мањаче. Ако се и Српска држи Дејтонског Споразума.

► Шта су стварне опасности за Рат.

◘ Озбиљне пријетње из Сарајева. Стално помињање Рата. Бакир Хаубица. Стални насртаји недејтонских институција на Српску.

◘ Издајничка Власт у Србији.

◘ Небрига Србије за Р 1244.

◘ Издајничка Опозиција у Србији.

◘ Издајничка Опозиција у Српској.

◘ Шиптарско-муслиманско разједање Србије на југу.

◘ Мило Ђукановић и његова противсрпска политика.

► Шта би могло да буде посљедица Рата.

◘ Пражњење Хрвата из БиХ.

Запад би држао Хрватску по страни. Сада би му пречи циљ био Исламска Држава Сараџерија него Шаховница на Дрини.

◘ Крајње сакаћење Србије.

Какво је било и планирано у Распаду Југославије.

◘ Признање Косова од стране Београда.

Западу још само то треба. Русија, Кина, Шпанија... то није битно.

◘ Нестанак Срба са западне стране Дрине.

Што је, такође, био циљ Распада Југославије. То би се, и све друго, извело новим међународним уговором из којег би била искључена Русија.

Или би почео Трећи Свјетски Рат.

БОСНА ЈЕ

ТУЖНИ

ВИЦ О ХУСИ

Купио Хусо Моторцикл.

Хусо је лик из оних подсмјешљивих и досјетљивих социјалистичких вицева о Хуси и Хаси.

А и Виц је из тог доба.

Из доба Братства и Јединства. Када је свима било нормално да су Хусо и Хасо приглупи.

А Србима било нормално да их воле.

Једне ноћи, са игранке, у Задружном Дому, крене да се провоза по Макадаму.

Усупрот му иде свјетло.

Сад ћу да прођем близу њега да препаднем Инсана.

Ну. То је било ауто којем је радио само десни фар.

Скрши се Хусо. Шест мјесеци Болнице.

Опет купи Моторцикл.

Опет ноћ на Макадаму.

Опет свјетло у сусрет.

Сад ћу да му прођем са друге стране. Да се Инсан усере.

Ну. Било је то ауто коме је радио само лијеви фар.

Скрши се Хусо.

И то.

Трећи пут, што нема везе са Србима, Хусо купи Моторцикл.

Трећи пут ноћ на макадаму.

У сусрет иду два свјетла.

Сад ћу да прођем између њих.

Да се види ко је Паша.

Ну. Било је то ауто којем су радила оба фара.

Скрши се Хусо.

И више није дошао кући.

На Џенази, локални Пјесник прочита Пјесму у прози, о Хуси који је волио Мрак а погино од Свјетла.

*

Босна и Херцеговина је Земља коју нико њен не воли а она воли Охаер.

На Џенази мора да се прочита та пјесма.

Вољела је Охаер а погинула од Српске.

Толико је пута покушала да прође крај ње или кроз њу.

И сваки пута се скршила.

Предлажем да Џеназа буде Првог Марта.

Босна и Херцеговина не постоји.

То је нешто што има територију а и нема.

Нешто што је заједно а подијељено.

Као Подунавска Конфедерација.

Има је а ниђе.

То није Југославија у малом.

То је Југославија у Ћенифи.

Кад хоћу са још већим гађењем да говорим о Босни и Херцеговини, онда ћу да је назовем Босна.

Ни Босна, дабоме, не постоји.

Постојала је док је био жив Моша Пијаде и, евентуално, Мак Диздар.

Босна је само ријека.

Као кад би неко Србију звао Морава.

Ил Хратску, Сава.

Босна је Виртуелна Држава изнад Сарајевске Котлине.

И само у тим политичким и припадничким главама постоји. Већ код Какња, од тога нема ништа.

Босна и Херцеговина је прва Земља Вирус.

ЗАПАД СРБИМА ФОРСИРА

ДИКТАТОРСКО-ЛОПОВСКУ

АУТОРИТАРИЈУ

И КУРВАЊСКУ ОПОЗИЦИЈУ,

КАО ПРЕДИГРУ

ЗА ПОДАНИЧКУ ВЛАСТ

Све што се догађа овдје, послије пада Социјализма, догађа се ради стварања комплетне основе и потке која ће разграђивати НДД Сферу.

Нацију Државу Друштво.

На штагод помислио.

Приватизација. Кредити. Јавне Набавке. Цензус. Избори. Судство. Странке...

Генерални циљ је да се форсира нестручност, некомпетентност, анационалност, корупција, криминал, пљачка, отимачина.

Све је то толико познато и банализовано да не треба објашњавати.

Само наивна Опозиција, НВО сектор, појединачно незадовољни кордони, и легије болесника општег друштвеног смјера, искрено мисле да због тога треба нападати Власт, Владајућу Странку, Режим, Лидера, Вођу.

Западне структуре их гурају у то, сугеришући им да су они та демократија, вриједност, образ и напредак, који сви, Запад нарочито, а Грађани, ко озебо сунце, чекају колико сутра ујутро.

Ну.

То је срачунато да се стање даље генерише а не мијења.

Непрестаним непродуктивним нападима на легално изабрану Власт, она се учвршћује, диже јој се популарост, активирају се условни рефлекси да се она брани. И да иде даље и дубље, у ономе што јој је омогућено.

Јавне набавке, нпр, легално омогућују пљачку. То не мора да изведе Власт. Извешће и Приватни Сектор.

Опозицији је забрањено да се са Властима такмичи у Националном Програму.

Да не би била конкурентна.

Да би остала, и селектовала се, послушничка.

Да би остала неспособна.

Такве и Медије форсирају. Са Новинарима, Медијашима, који мисле да су задужени да буду коректив Властима, Каћун Демократије, Добош Другог Мишљења. Генералићи.

Шетајте за нешто друго, ко госпоја кучиће. Само Лава не дирајте.

Негдје је Лидеру допуштено да национализује, србује, непријатељизује. Негдје, гдје Лидер, заиста србује, или претјерује, по њиховим мјерилиа, он се проглашава општом опасношћу и на њега се дјелује комбинованим процесима.

Али и њему је дозвољено да има Власт која има афере, од корупције, до диплома.

Јер се то лако користи против њега.

Потребно је да се стање самодегенерише, како би, када се сва кола расточе, на Власт дошли Послушници, Потурице, Издајници, Нудигузи, Суфлоиди.

У Србији, на Косову, у Црној Гори, у Републици Српској, у Македонији, све ово имамо ко на длану.

ГЛАВНИ ПРОБЛЕМ

ЕСДЕЕСА ЈЕСТЕ ТО

ШТО ЈЕ СТРАНКА

БЕЗ ЧЛАНСТВА

Зато Мирко Шаровић, не представља никога, осим Сарај Чадор.

Да Есдеес има проблема са Чланством, то значи са Страначком Организацијом, видљиво је одавно.

Још откако је постало јасно да нема никакве снаге у Бањалуци.

Велика урбана агломерација, тест је за сваку Странку.

Без обзира што многе мање Странке могу да вјештачки егзистирају, на основу БО Дијагнозе.

Једноставно, Политичка Странка која жели да буде пресудна у Власти, или у Опозицији, мора бити јака у највећем граду и у другим великим градовима.

◘ Есдееса нема у Бањалуци, Требињу, Добоју, Зворнику, Приједору...

◘ Добој, који је представљан као бастион Есдееса, између КВОТ, четири планине, преко ноћи је преименован у Друштво љубитеља лептирова и нестао са радара и карте Есдееса

◘ Стање у Бијељини није нимало друкчије од добојског. Штагод се догоди за Локалне Изборе, остаће та дијагноза. Само још није формализовано као што је Добој.

◘ За Добој и Бијељину, није кривац, ни индуктор, СНСД.

Есдеес, одраније нема те велике средине у свом саставу. Јер није имао Организацију Странке, већ Странку Добрих Домаћина. Које смо заборавили као њихову синтагму. А била је врхунска подјеба српској сиротињи раји.

*

Шта је посљедица таквог стања.

● Мирко Шаровић, односно Есдеес, не представља никог и не говори у име неког. Већ у име своје уске групе.

● Есдеес постаје манипулативни фактор Политичке Сцене Републике Српске и БиХ. Квалитетнији него што је ПДП, који је у ту сврху и формиран.

● Слаби се квалитет Опозиције у Српској. Слаби се квалитет Политичког Мозаика, уопште, у Српској.

● Отварају се и Српска врата унитаризацији, издаји и потуриштву.

● Анархизација и хаотизација постају легитимни процеси на Политичкој Сцени. То се може детектовати кроз Улицу и рушење Скупштине, као највидљивије опозиционе представе. Које практикује и води и Есдеес.

● Есдеес, пошто губи Чланство и Бираштво, на Изборима за парламенте, али и за појединачне кандидате, окупља оне који су Против.

Слојеви Бирача, који су против, аморфни су, неповезани, неупотребљиви за било коју идеју, напретка или назатка, више су анационални, или противнационални, него национални.

На подршци тих слојева, тешко се може побиједити на Изборима.

А и кад се побиједи, не може се владати. Јер не представљаш никога.

Што Власт чини манипулативом, са много већом штетом него за вријеме опозиционарства.

*

Стога, пошто је одаво прешао егзистенцијалну границу Политичке Артикулације, да не кажем Националног Политичког Програма, Есдеес мора да буде демонтиран са Политичке Сцене.

А Есенесде мора да се оспособи да то претвори у јачање Рационалног Национализма и Орбановог Суверенизма у Републици Српској.