ПОЛИТИЧКА СТРАНКА

КОЈА НЕМА

САВРШЕНУ

ОРГАНИЗАЦИЈУ,

НЕ МОЖЕ

ДА ПОБИЈЕДИ

У ВЕЛИКОМ ГРАДУ

Мирјана Касаповић, Profdrsc из Загреба, коју изутетно цијеним, па сам је и цитирао у својој Књизи Политичка Странка Перманентне Изборне Активности, пише у Загребачком Глобусу објашњење зашто ХДЗ већ двадесет пет година не може да побиједи у Загребу.

Објашњење се своди на догађај из 77е, када Туђман није допустио да Опозиција преузме легално стечену власт у главном граду.

Па су Загрепчани то упамтили.

Као да су Бирачи слонови па памте.

Мирјана Касаповић је Теоретичар. А ја сам Политички Филозоф и Практичар.

И обавезан сам да кажем да то што је навела, има Ниђе Везе.

СДС одавно не побјеђује у Бањалуци.

А нису имали Туђмана који је зајебао Бањалучане, па да му памте, како каже Мирјана, као што Загребчани памте Хадезеу.

Нешто посве друго је и питању.

У питању је Политичка Странка и њена Организација.

Ко је колико Политичка Странка и колико је савршено организована.

Јасно је да ХДЗ у Хрватској и СДС у Српској, имају многе генетске кодове и групе који су идентични или слични.

Јасно је да имају скоро идентичне ортодоксне групе и слојеве Бирача, по географији, по образовањеу, по свом свјетоназору, по свом схватању НДД Сфере...

Јасно је да ни ХДЗ у Хрватској, ни СДС у Српској, не умију да изграде модерну Политичку Странку, да немају знања за то, ни сазнања о савременом социјалитету а ни људе за то.

Поједностављено.

У рурални срединама, лакше је доћи до Бирача. До Сваког Бирача.

Начин комуникације је друкчији и једноставнији.

У великим градским агломерацијама, Бирачи су згуснутији али гранулирани.

Мања је комуникација од једног до другог, не постоји породична или познаничка комуникација.

Нема Солитера Секуловића као што има Заселака Савића.

У руралним срединама, два добра и угледна активиста могу да опслуже, за Странку, цијело подручје Бирачког Мјеста.

У урбаним срединама, за то треба тридесет активиста

У руралним срединама се не примјењује олињали активитет Одвратадоврата.

Већ од човјека до човјека.

У граду је тај активитет покриће за неку активност а има ефекта колико и Билброди.

У великом граду је тешко доћи до појединца, иако су сви близу.

У својим даљим плановима, прије десетак година, имао сам намјере да организујем Страначке Ћелије, у оквиру Мјесне Организације, по солитерима и ламелама, по годинама на студију, по студентским домовима...

Све, да би се дошло, лично и познанички, до Бирача.

ХДЗ у Загребу нема Организацију коју је у неком времену, у два мандата, имао Бандић.

Нема никога као Бандић.

Они мисле да побјеђује Лепи Ћаћа, Лепи Пленки, Лепа Коли... а не ружни, одвратни и безобразни Бандић, сељачина у нашем Аграму.

У Бањалуци СДС нема никакве шансе.

Будалаши из Педепеа, посебна су нешанса.

Ну.

У Бањалуци ове године, неће побиједити Радојичић. Иако је, по свему у предности и над могућим противкандидатима и над онима који су били прије њега.

Побиједиће само Организација СНСД и Радојичић.

Јер је то моћнија платформа од Опозиционог Кандидата и Групе Бирача Против.

Ако Радојичић не усаврши Организацију, не дисциплинује је, ако активисти не дођу до сваког Члана, Симпатизера и Гласача, којег лично знају, ако допусти, шкрипу, лупу и луфтове, као за Опште Изборе и појединачне кандидате, може да изгуби.

Неће помоћи никакви градски развојни успјеси.

Они се подсвјесно подразумијевају.

ХДЗ је донио Неовисност Хрватској. Али не може да побиједи у Загребу. Јер се од те Стране Неовисност подразумијевала.

Черчил је изгубио прве послијератне Изборе.

Никад не побјеђују СПАВАМ.

Струја, Паре, Анкете, Вода, Асфалт, Мост.

Увијек побјеђују Људи.

ЗАШТО

У ОПОЗИЦИЈИ

СРПСКЕ И СРБИЈЕ

НЕМА

САЛВИНИЈА

Некидан је један Твитераш, написао како Салвини, као опозициони политичар, обилази земљу од 60 милиона становника, умјесто да сједи у Риму и кука како га нема на телевизијама са националном фреквенцијом.

Што код нас ради Опозиција у Бањалуци и Опозиција у Београду.

Кад би их пустили на РТС и на РТР, они би одмах побиједили.

Бикурац.

При томе се Салвини не супротставља само онима на власти у Италији, већ цијелој структури, бирократури и политици Брисела, ЕУ.

Јасно је да Салвини не бјежи од људи, од скупова, и то показује, на свом Твитер налогу. Нарочито гдје су људи одушевљени његовим доласком.

Салвини није вјештачки популист и националист.

Италија је ортодоксно католичка и национална.

Поред све отворености, досадашње, према мигрантима и другима, у Италији ће дошљак тешко, говото никад, удати ћерку за Италијана. Или ће моћи да сина ожени Италијанком.

Салвини је продукт такве Италије.

Што значи да су стеге ЕУ и Финансијерских Територијалиста, у нечему попустиле, попуцале или начиниле грешку.

По свему, Салвини ће да дође до побједе на Изборима, једног дана. Ако му се, на разне, начине, не супротставе Бриселаши. Односно, ако га не елиминишу.

Салвини има ту енергију за Лидера. За Вођу.

То ниједан Српски Опозиционар нема.

Салвни гради Страначку Организацију по цијелој Италији, која је педесет и више пута већа од Републике Српске.

Шта ради овдашња Опозиција.

Не смије да помене Српство, да Србује, да се замјери Сарајеву и неком далеком, непознатом, непостојећем Бриселу.

Чека да се догоди нека сумњива смрт, па да уз помоћ дватри медија и неколико болесника, убере какав поен.

То је берба маслина у њихи хибрида Земун Поље.

Шта ради Београдска Опозиција.

Ђиласује, будалаше, удара у аутобусе, измишља нападе на себе, или стварне користи за опозиционе протесте, напада Српску због прекомјерне употребе силе од стране Полиције.

О Косову не смије да зуцне. О Држави Србији. Против ЕУ. Против Миграната.

Неће то тако ићи, драга уважена Опозицијо.

Тиме се, само, постојећа Власт продужава на неодређено вријеме и снижава њен квалитет и национална политика, колико је која Власт има.

Чиме и ви, уважена опозициона господо, млатимуди, постајете сукривац, саучесник и уништитељ.

ВУЧИЋ

ДАЈЕ СРБИЈУ,

КОШТО СУ

КРАЉ И ТИТО,

ДАВАЛИ КОСОВО

 ДАЋЕ И СРПСКУ,

САМО АКО ИМА

НЕКЕ ШАНСЕ

Или ништа не чини за Србију, или чини да је растроји.

Проблем нерјешавања Српског Косова, траје више од сто година.

Било је много идеја, у кардељевском стилу, од исељења Шиптара у Турску, до капејуовске идеје о комунистичком повезивању са Албанијом.

До забране повратка Срба на Косово.

До толерисања усељавања из Албаније. Под етикетом како људи бјеже од Режима Енвера Хоџе.

До толерисања неплаћања струје, нерегистровања аута...

Генерално, Косово је изгубљено формирањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Остало је у запећку. Као најпогубнија посљедица стављања Србије у други план, тој СХСовини.

Доласком Комунизма, Србија је стављена у Трећи План.

Сама је пристала на то.

А, пристала би и на горе.

Косово је пажљиво програмиран процес уништења Српске Нације.

Пред распад СФРЈ, догодила се Иредента, штрајк рудара... што је скренуло пажњу свима.

Само не Србима.

Србија је остала по страни а Стипе Шувар је силазио рударима у Окна.

Стипе Шувар.

Онда је, Косово утихнуло, док се СФРЈ не растури, и Срби по њој.

То је, дакле, програмски урађено.

Без иједног пиксела грешке.

Касније је активирано и искориштено за Бомбардовање Србије.

За све то вријеме, Србија је спавала.

Војници који су изгинули на Косову, и цивили, нису ништа могли учинити. Дали су животе без икаквог резултата и подршке.

Данас Србија, такође, нема Политику Косова. Нема Националну Политику уопште. Нема формиран Национални Интерес.

Данас је Србија за цјеловитост БиХ.

То није њен Национални Интерес. То није њена Национална Политика.

О Косову, Србија, Вучић, јер Вучић је Србија, лансира идеје бунила. Дијалог. Разграничење. Немамо ништа. Мали Шенген.

Тиме Вучић на високотехнлошком нивоу наставља, довршава, посао Краљевине и Титовине.

Он отворено, пред цијелом Србијом, чини противсрпска дјела на Косову.

И нико да прстом мрдне.

Београд шета.

Кумровец хрче. Дедиње хрче.

На некој Телевиији у Србији, Вучић изјављује, Не знам како би да после свега останемо и без Републике Српске.

Онда мирно објашњава као анализе показују да ће се 2030е изједначити број Миграната и број Срба који одлазе из Србије. А то ће стабилизовати Србију.

Вучић, дакле, није Српски Политичар. Није Вођа Србије. Није, чак, ни Председник Србије. Јер ни сам не зна да каже шта је, данас, Србија.

Вучић је Противсрпски Монструм.

Ту титулу може да понесе само на основу ове двије изјаве.

Оне значе.

◘ Он у глави већ има „остајање без Републике Српске“. Зато је у Стратегију одбране уградио поставку о подршци цјеловитој БиХ а да га нико не пита. Какве везе има БиХ, било какве, са одбраном Србије.

БиХ никад неће, нити може, напасти или угрозити Србију.

А, ако Србија, мисли да брани Републику Српску, онда цјеловитост није фронт за то.

Не мисли, ваљда, да брани БиХ од некога. Од кога.

◘ Он психолошки дјелује на Србе Српске. Он им у подсвијест убацује тезу о Останку Без.

Сва његова дјелатност против Срба и Србије, темељи се на промјени свијести. У чему му помаже и Опозиција и сав Запад. Па и СПЦ, коју је потчинио.

Сада све више предузима активност и на промјени свијести Срба Српске.

То је посљедица Додиковог превеликог приближавања Монструму Мачијег Предења.

◘ Вучић Косово већ сматра датим, предатим, изгубљеним. Србе у Црној Гори, такође. Зато плачипчкари о томе како ћемо ако останемо и без Српске. После свега.

◘ Вучић је дио глобалстичког плана уништења Европе. Претварања Еврпе у Мигрант Европу.

Он је свјесно пристао на такав план. Он зна много, више од тих анализа о 2030ој.

Ну. Нико га не пита за то.

Београд Шета. Дедиње Хрче.

*

Република Српска не смије да сједи скрштених руку.

Иначе ће проћи као Косово.

Већ сутра треба сачинити план зашите границе према Србији и Црној Гори. Без великих таламбаса и без Сарајева и Унитаристичких Институција.

Та осмоза на граници према Србији, може да двоструко нашкоди Српској и Србима.

Да Мигрантима преплави српску земљу у Федерацији и да почне да разлива Мигранте по Српској. Да оптуже Српску за улазак Миграната. Мигрантски Хаг. И да искористе нека Мигрантска Овлаштења против Дејтонске Позиције Српске.

КОРДОНИ

МАЛИХ МАРГИНАЛАЦА

ПОВОДОМ

ДАНА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Ако ичег Срби треба да се ријеше, мада има тога много, треба да се ријеше Јетрваштва према другим Нацијама.

Да се не баве другима. Да престану да мисле да живе у Краљевини СХС или Титовини Б&Ј. Јер их је то коштало. Да прекину туђе бриге. Јер имају својих. Да ником не завирују у Лонац. Јер ни ватру му не ложе.

Јуче, поводом Дана Републике Српске, Деветог јануара 92е, када је проглашена Република Српског Народа БиХ, у бошњачкој јавности, дијелом у хрватској, дијелом у србијској, на друштвеним мрежама, многи појединац демонстрирао је своју мржњу према Републици Српској и Србима.

То је, политиколошки, инфицираност политичком пропагандом оних који су против Срба и свега српског. Социолошки, то је Јетрвашење, Примитивизам, Сокаклук. То је живот у своја четири зида.

Анимално, то је демонстрација крвожедности. Ако не могу до твог врата, да те прикољем, барем да ти цркне крава.

Балкански, то је мржња примитивизма и примитивизам мржње.

Разбијањем Југославије, ослобођена је та Балканска Мржња. Она тада није настала. Само је изашла испод самоуправне мирољубиве коегзистенције. Али је југословенска свијест остала у многој Глави Мржње.

И као свијест и као подсвијест.

Она онемогућава стварање нормалних Нација и Држава.

Са том јетрвском, прекотарабском, свијешћу, и дјелањем, не може се створити Национална Држава 21ог Вијека.

Неразумљиво је зашто обични Инокосници, Политички Актери, цијеле Институције, Бошњака, првенствено, желе промијенити неки нечији датум који се догодио.

Тај Антикалендаризам, само је индикатив жеље да се истријеби један Народ. Да се избрише сваки његов траг.

Република Српска је јуче, и не само јуче, нападана огромном лепезом, од Геноцидности до пријетњи Затворима.

Неки су предлагали хапшења. Неки су предлагали да се договоримо који датум да славимо.

Ма, с киме да се договоримо, мајку вам јебем у дупе.

Тај живот у Сизовима, у Самоуправним Интересним Заједницама, гдје се сви кобива договарају о пари коју сам ја зарадио, не може се још дуго прекинути и елиминисати.

Али се може ублажити раздјељивањем, одјељивањем, разлазом, растанком.

Српској ће бити лакше.

Јер. Она ни сада не брине бриге Федерације и Бошњака, колико они брину бриге Републике Српске.

Три Нације не могу у једној Држави.

Три Мржње још мање.

У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,

ВРИЈЕМЕ ЈЕ

ДА ДРЖАВНОСТ ПОСТАНЕ

РАВНОПРАВНА

СА СРПСТВОМ

Вишевјековне туђинске власти над Србима, отупиле су њихов Државни Рефлекс.

Они се олако одричу и Нације и Вјере а на Државу слабо мисле.

То се исто догађало и под Краљем и под Титом. И сада под овим  Бљузгом.

Српска подручја у БиХ су нешто другачија од оних у Србији и оних, некадашњих, у Хрватској.

Овдје се Срби нису дали, подали ни предали.

Гинули су, нису бјежали.

Зато је свака Кап Крви, и мртвих и живих, заслужна за очување Републике Српске.

А нема ко није био против ње.

Република Српска је у Дејтон отишла као Држава.

И из Дејтона се вратила као Држава.

Слабости аналфабетске политике Есдееса омогућиле су значајну девастацију и отвориле пут Унитаристичком Сарајеву, муслиманима, да дивљају са својом непостојећом Државом, непостојећим Геноцидом, непостојећим Грађанима, непостојећим Институцијама...

Обиљежавање Деветог Јануара, враћа Свјетлост.

Суверенистичка Политика коју води Српска, уз ометање Опозиције, у оваквим условима, суверенистичка, добар је искорак.

Државност мора постати равноправна категорија у владиним пословима, у јавности, у школству, код интелектуалаца и стваралаца.

Дјеци већ сада треба говорити о Држави Српској.

Кад може Вјеронаука, може и Државност.

Без Државе Републикем Српске, ово ће постати Сарајевски Санџак.

Нестаће Срба.

ПОБЈЕДА МИЛАНОВИЋА,

СТРАНКА,

ОРГАНИЗАЦИЈА,

КАНДИДАТ,

ТРЕНДОВИ

Било је логично да Колинда Грабар Китаровић побиједи у Хрватској.

Ну. Хрватска Хилари је пала.

Противкандидати Милановић и Шкоро, нису били убједљиви.

Милановуић је неславно завршио свој дио у Влади и на челу Странке. И одбачен из Политике.

Шкоро је народни забављач са лошим смислом за хумор, нема појма о Политици ни о другим категоријама као што су нација, држава, друштво...

Проблем за Колинду јесте био учешће њих двојице који су на супротним половима бирачког тијела.

Али, у другом кругу било је реално очекивати да дио гласова Шкоре, оду Колинди и да она, уз масовнији ХДЗ, прескочи Милановића.

Показало се да то није било тако и да је Милановић добио гласове добре организације СДП, дјелић Шкориних и све гласове Против Колинде.

Кад се све сабере, није побиједила Љевица, јер је то у Хрватској проблематична одредница, нити је изгубила Десница, јер је то у Хрватској хаотична одредница, већ су се бирачи опредијелили за Озбиљност.

Милановић је озбиљнији политичар од Колинде. И од Шкоре.

Као што је и Колинда изгледала озбиљниоје од Јосиповића, јајета без жуманца и бјелањца.

Колинда није изгубила због својих провала и глупости. То нису тако масовно раширене сторије. Оно што је масовно на Порталима, није масовно у Бирачима.

Јер то је логично кад снеба паднеш на мјесто Предсједника Државе.

То је исто случај Шкоро.

Политика је много озбиљнији процес.

За овакве, Изборе појединачних Кандидата, битно је неколико релација и процеса.

О томе Колинда, и њени цекер-савјетници, не знају ништа.

◘ Странка. Пошто се персонализовани Избори ослањају и на ширу лепезу гласова, који нису сигурни, пливајући су или манипулативни, Гласови Странке морају бити искориштени 100%. Они се подразумијевају.

То у случају КГК није било тако али јесте у случају Милановић.

Јасно је било да је СДП организованија Странка а да је ХДЗ масовнија.

У СДП су пребацили норму а у ХДЗ нису ни осмицу одрадили.

◘ Организација – Кандидат. Странка декларативно стане иза Кандидата. Али, он мора добро да стоји у Организацији. Организација ради за њега.

Колинда је сабласно стајала са Организацијом ХДЗ. Она, отпочетка, није била дио ХДЗ. Била је битна само да се уклони Јосиповић.

Она је умјесто темељног обиласка и контаката са Организацијом, срала по дворишту о НК Хајдук и НК Ријека. То је микроскопска количина Гласова.

Ако те Организација Странке не прихвати, нећеш добити Изборе.

◘ Компактност Странке. ХДЗ је митско биће, као и све Ратне Странке. Пола Странка, пола Покрет, пола ВИС Томпсон & Будале.

СДП је ортодоскно организован, на темељима комунистичког насљеђа. А, пошто су у Хрватској озбиљнији од Сарајћаршије, СДП се у Хрватској држи, за разлику од Лагумџијиних димијаша.

Најслабија карика СДП је регионализованост. Али у оваквим Изборима то се не примијети.

◘ Кандидат. На подручјима гдје људи желе да буду Чланови Странака, а многи и по удвије, утри, Кандидат не може да буде циркусант. Мора да буде Политичар. Мора да сугерише Озбиљност.

Јасно је да опћи јавни утисак Милановића као одбојног љевичара није могао да буде побијеђен утиском неозбиљности једне случајне углађене алапаче у пролазу.

Осим тога, Милановић је у свом учешћу у Политици показивао дешњашто много више него љевичарство.

То Бирачи препознају.

◘ Трендови. Мало која Странка анализира трендове, уназад два мандата, десет година, двадесет година.

Трендови не лажу. Трендови све покажу. Па можеш да коригујеш путању, или своју или противничку. Дабоме, треба ти цијели мандат за малу корекцију.

Али. Ко ће то, јебига.

ХДЗ је лоше прошао на изборима за Европски Парламент.

Да се не враћам уназад и да не пребирем унутарстраначке потресе.

СРБИ СЕ ВРАЋАЈУ

У СОЈЕНИЦЕ,

БЈЕЖЕ У ЦРКВЕ

НА БРДИМА.

ШТА СЕ, УСТВАРИ,

ДОГАЂА.

Наставља се Распад Југославије, који је био Пројект против Срба.

Сви су били против Срба. И Браћа Јединственици, и Комунисти, и Запад. И Срби су били сами против себе.

Ну.

Процес је почео раније.

◘ Прелазак у друге Вјере, и тиме у Нације, са недопустивом, историјском лакоћом

◘ Улазак у Краљевину СХС

◘ Прихватање Комунизма

◘ Потпуно неискориштавање НОБ и ФНРЈ/СФРЈ, у којој су Срби били половина живља. Политичко представљање је препуштено Кидричима, Кардељима, Бакарићима. Срби су демонстрирали снисходљивост и одсуство борбе за Српске Националне Интересе.

◘ Распад Југославије. Који је покренут да се Срби осакате и протјерају, или побију, преко Дрине, са Косова и да се, преткрај, откине Црна Гора.

Срби се ни у томе нису снашли.

Снашли су се само Срби Републике Српске.

◘ Након Бомбардовања од стране НАТО Пакта, Срби се, опет нису снашли. Ђинђић, Коштуница, Тадић и Вучић, нису ни близу капацитети за Вођу Србије.

Србија је, међутим, равнодушна.

Она тако смирено подноси Манипулатуру, јер Вучић није Диктатор, он је Манипулатор, да се чини да је дрогирана.

*

Догађаји у Црној Гори.

Ради се о наставку Распада Југославије.

Прецизније, о наставку Истребљења Срба.

Иако је узорак мали, Црногорски Догађаји говоре о стању Српства.

Тамо се већина од 600.000 становника преко ноћи одрекла Српства и отишла у Црногорство.

Црногорац је географска одредница, као и Босанац.

Али, Нација је створена и сад је готово.

Сада иде наставак. Држава те преконоћчне Нације, узима инфраструктуру Српске Прасвославне Цркве.

А кад ти узму Српске Правосвне Богомоље, како ћеш да будеш Србин.

Мило Ђукановић, такође Манипуалатор, али са дватри доктората у односу на Вучића, удара на Српство.

О томе нико не говори.

До отцјепљења Црне Горе и преласка Срба у Црногорце, дошло је због недостатка Политичке Артикулације.

Мило Ђукановић побјеђује на Избиорима без проблема.

Зато је без проблема донио Закон о слободи отимања цркава, богомоља, светиња и здања.

Да је постојала Српска Национална Странка, велика за тамошње прилике, то тако не би могло.

А ово Опозиције што постоји, иде Цркви по амандмане. Очекује да Црква у дијалогу са Милом, ријеши политички национални проблем.

Политичка Артикуклација је уништена и у Србији.

У Србији не постоји ни једна озбиљњна Национална Странка.

Ни СНС није Странка.

То је конгломератни манипулатив болесног Вучића.

Који му помаже да се он у Политици представи нормалним.

Стање у Црној Гори може да иде само на штету Српства.

Вучић и Мило дјелују заједно против Српства.

У томе ће страдати Српска Православна Црква.

Вучић ће тако елиминисати добар дио значаја и утицаја Косовских Владика.

Само му се још они супротстављају у његовој предаји и одрицању од Косова.

Мило Ђукановић мора да буде побијеђен на Избирима. Не на Улици и не у Цркви.

Црква подржава протесте и на улици. Не жели политизацију. Што је уреду.

Али није уреду што то не жели и Опозициија. Српска Политичка Артикулација.

Стога догађаји у Црној Гори говоре о даљем повлачењу Срба из Политике.

Што се показало погубно у Комунистичкој Југославији.

Посљедица тадашњег повлачења Срба из Политике, била је национална катастрофа у којој су Срби, током Распада СФРЈ, очишћени са своје земље.

Посљедица овог повлачења биће иста.

Не може, данас, Српска Православна Црква да спаси Нацију.

То може само Пполитика. Национална Политика.

А Политику не може да води Црква.

Може само Велика Национална Странка.

И тако, стално идемо укруг. Све мањи. И све нижи.