НЕПОСТОЈАЊЕ

БОШЊАЧКЕ

НАЦИОНАЛНЕ

ПОЛИТИКЕ,

ГЛАВНИ ЈЕ УЗРОК

ПРОПАСТИ БиХ

И НЕИЗЉЕЧИВОСТИ

ЊЕНИХ КАВЕРНИ

Бивши Реис, Церић, упутио је Отворено Писмо Додику.

Немам енергије да читам те конструкције у милионитој варијанти једне учмале свијести која не може да прихвати постојање Срба у БиХ, а сада, и Републике Српске.

Нећу ни читати.

Јер отворено писмо Церића, а и друга, само су шира варијанта Карлеушиног Отвореног Твита Вучићу.

Јебала сам се, спаси ме.

Као што Крлеуша никакве везе нема са Вучићем, тако ни Церић нема везе са Додиком.

Церић је муслимански вјерник. Додик је Српски Члан Предсједништва.

Али. Церић је једна анархична вјетрометина савремене Бошњачке Јавне Мисли, која жели да се етаблира као Бошњачка Политика. Или, као Политика Босне и Херцеговине.

Која обухвата такве ненационалне потезе и пројекте, као што су избори Жељка Комшића у Предсједништво или узурпација Неуставног Судства у БиХ.

Бошњачки Политички Круг, никад није ни покушао да створи Бошњачки Национални Програм.

Да јесте, да је створио било какав, вјероватно никада до рата не би дошло. Нити би дошло до противдејтонског и противуставнг насиља над Србима и Хрватима.

Унизаризације и босанско чишћење БиХ, то не може бити.

Бошњачки Национални Интерес, да је постојао, макар и накриво насађен, досад би довео до неког тројног концензуса у БиХ.

Овако, дјелатност БПК, у задње вријеме само у варијанти Сарај Чадора, постаје све неконтролисанија и неразумнија и самим муслиманима у БиХ.

Све већи број јавносника муслимана ћути на такву политику а неки се и оторено супротстављају.

Па све већу подршку траже од Јевтиних Потурица, из Срске, или из Србије. Или, пак, од црвљивих политчких лешева из Хрватске. Или од овдашњих Ахднамаша.

Пошто је у Исламској Заједници највећи број образованих и умних људи, обавеза формирања Бошњачког Националног Интереса, пада на њих.

Очито је да Политичка Артикулација Бошњака нема снаге за то.

Они су болесни од разних Беха Синдрома.

А, у ствари, од ускогрупних и нереалних босанских, унитаристичких, опција и небулоза.

Које им могућују лијеп и беспсолен бесконачан предгробни живот.

Као Церићу Отворено Писмо.

ДОДИКОВ ПРИОРИТЕТ

У БРИСЕЛУ,

ЈЕСТЕ БиХ

ПРЕДСТАВИТИ

УСРАНОМ,

КАКВА И ЈЕСТ

Уљепшавање Политичке Стварности, једанпут ће вам се јавити као губитак Косова, другипут као Сјеверна Македонија.

Уљепшавање Стварности, дугорочна је Српска Некроза.

Још од времена Капејизма. Воз ће стајати код сваке окречене куће а јешћемо златном кашиком.

Босна и Херцеговина је присилно Уљепшавање Стварности над Републиком Српском и Србима.

А однедавно, и над Хрватима.

О хрватском Уљепшавању Стварности, Шаховница на Дрини, и муслиманском, За БиХ ћу жртвовати Мир, нема потребе да овдје расправљам.

Додик, Српски Члан Предсједништва, путује, са Оном Двојицом, у Брисел.

Негдје је изјавио да ће нагласити потребу Европског Пута БиХ.

Ниочему другом нема могућност ни да прича.

Стање у БиХ је и даље исто као дан након Алијине Жртве Мира.

А ни тај Европски пут није чист.

Ни са Бриселске Стране. Ни са Сарајске.

Стога Додик има задатак да у Бриселу не глади ништа.

Ни то ЕУ опредјељење.

Јер, оно није живо и не постоји.

Постоји само утолико уколико Сарај Чадор може, преко њега, нешто да Унитаризује.

Стога Додик треба јасно да каже да је БиХ од почетне Уније Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине, што јасно значи да се ради о Државама, али и да је Република Српска изван било какве Босне, постала Убија.

Убија Српску, Србе, Херцег Босну, Хрвате.

Додик треба да каже да Срби, Хрвати и Бошњаци не могу да живе заједно.

Да је изворни Дејтон њихова највећа могућа блискост.

Све друго би било погубно Уљепшавање Стварности, њено одлагање и њено радикализовање.

Јер свако такво уљепшавање, врати се са каматама.

Почне од пљувања и маршкања а заврши се крвљу.

И иначе. Додик цијели мандат треба да утроши у то да Брисел и Странци Усранци виде Реалност. Коликогод је они добро знају, индукују и производе.

Додик треба да наступа са позиција Дејтонске Реалности и ни са какве друге.

Не смије да потпада под било какве екстерне иницијтиве, заваравајуће и нејасне синтагме, нити у замку да његова прагмтичност може да помогне БиХ.

Јер, БиХ не би помогло ни то кад би Три Додика била у Предсједништву.

НИЈЕ СВЕ ТАКО

БАКИРЛИ,

КАКО

ИЗЕТБЕГОВИЋЕВА

ИНИЦИЈАТИВА

ИЗГЛЕДА

◘ Погрешно је Бакира Изетбеговића сматрати Политичком Будалом.

Треба га сматрати наставком сарајевског насиља над Србима и Хрватима.

И продуженом руком западног насиља над БиХ.

Политичка Будала је и Жељко Комшић. Па елегантно гази трећи туђи мандат у Предсједништву БиХ.

◘ Не треба много улазити у стручну расправу о томе како то не може на Уставни Суд али може у Стразбур.

Досад се показало да у БиХ може све. Ако је против Срба и Српске. И ако користи Западу.

Кад су могла Бонска овлаштења и кад је могао Ешдаун, може све.

◘ Иницијативу СДА треба гледати као Иницијативу НАТО Пакта. Као Агресију на Републику Српску.

◘ Захтјев за промјену имена Република Српска је поклич за истребљење Срба из БиХ.

А то је, од почетка Распада Југославије, био план и циљ.

Не ради се ни о каквом преломном догађају. Ради се о низу од осамсто офанзива које су реализоване или ће се реализовати, над Републиком Српском.

Република Српска, стога, треба своју стратегију да протегне на још дужи период у будућности.

Мада је Србима, Дугорочност укурцу.

Погубно би било сада импровизовати или повлачити ризичне потезе који жрвањ могу да окрену према Републици Српској.

У тој стратегији треба се трајно опредијелити да се учешће у мозаику Заједничких Институција користи искључиво за јачање Републике Српске и њене правне дејтонске позиције.

Уз истовремено планирање и оспособљавање да се преузму Дејтонске Надлежности Републике Српске које су отете и приграбљене на ниво Заједничких Институција.

◘ Не треба се поуздати у реакцију ОХР и Странаца Усранаца.

Свједоци смо, још од прије Распада СФРЈ, како се изјаве и ставови Запада, преокрећу и већ сутра значе нешто посве обрнуто од јучерашњег.

Сви су они дио НАТО Агресора на Србе.

Али, играју игру.

◘ Не треба се поуздати у Политичко Јединство Власти и Опозиције.

Опозиција нема избора. У овој фази.

Али треба знати да у њиховим редовима има доста манипулативних снага и да је цијела ПДП манипулативна Странка.

На конкретним корацима знају се јунаци.

◘ Не треба очекивати ништа од Србије.

Сви они нас, и Власт и Опозиција, сматрају само још једном Игром типа Косова.

Вучић нам поручује шта причају у Давосу.

Дајте, не будимо Бакири.

ИЗГУБИЛИ СТЕ РАТ

ПРОТИВ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

И ПРОТИВ

ХЕРЦЕГ БОСНЕ

Са Херцег Босном је ствар некако закрпљена склапањем сепаратног мира, Вашингтонским Споразумом, који је био у функцији признања Републике Српске као Државе, чланице Дејтонског Споразума.

Јер је морао постојати неко ко ће са Републиком Српском да се уклопи у Легобих.

Мада сте ви то схватили као уједињење за елиминацију Срба и Српске, постедејтонским процесом, Бонским Овлаштењима, Унитаризацијом и укидањем обиљежја Републике Српске.

Нико, досад у историји, није схватио овај простор. Простор Босне Кулина Бана, простор Босне Твртка, све до данашњих дана.

Није га схватила ни Отоманска Империја.

Ни прецизна и организована Аустроугарска.

Ни Комунистичка Партија Југославије.

Није га схватио ни Дејтон.

Само је покушао од Простора да направи Државу, по неким америчким шаблонима.

Само га је схватио Иво Андрић.

Ови Народи не могу да живе заједно.

Данас је Бакир Изетбеговић, у покушају да објасни и образложи самоубилачку иницијативу СДА, стварног сокачког домета, рекао да је његово да штити интересе Ове Земље.

Он сматра да је Ова Земља његова. Њихова.

У, поједнстављено, ситуацији када Човић штити интересе Хрвата, Додик интересе Срба, нико не штити интересе Бошњака. Муслимана.

Стога је та политика СДА, Бакира, као и оца му, Политика ННН ННЗ, Ни на небу ни на земљи.

БиХ какву штити Бакир Изетбеговић није интерес Бошњака.

Они су тиме онемогућени да формулишу свој политички и национални интерес.

Јер њихов интерес не може да буде покоравање и истребљење Срба и Хрвата.

Бакир Сарај Чадор, припадајућа СДА и вјерски конгломерат ИЗ, не разумију Босну и Херцеговину.

Сво потребно умијеће Републике Српске у томе је да их пусте да раде свој посао и да из тога извлаче корист.

Јер, свако ко није разумио Босну и Херцеговину, пропао је.

Па ће и Сарајево пропасти.

Јер не може да схвати да су водили рат против Српске и Херцег Босне. И изгубили га. Дејтонски Споразум је њихова капитулација.

То се не може прикривати унедоглед.

НАТО ЈЕ ЗА БиХ

ЧЕРНОБИЛСКИ

ПОКРОВ

Сарај Чадор ће све учинити само да им остане Босна и да се ријеше Српске.

Ако треба, и Крметину ће почети да једу.

Тако се мора гледати на сарајско инсистирање на уласку БиХ у НАТО Пакт.

Њихова једноставна логика је Што више Странаца у БиХ, то њима јамчи унитарну, парауставну и парадејтонску активност, не дира у њихову везу са Турском а, дугорочно, изгони Србе и Хрвате из БиХ.

Не треба сметнути са ума да су сва зла Србима и Хрватима од стране Унитарног Сарајевског Политичког Круга, који се поново покушава оформити, аминовали, подјаривали и наметали Странци Усранци.

Босна и Херцеговина није Држава.

Она је само међународно верификован празан простор између Србије и Хрватске.

Она би могла бити нека врста Бенелукса, Троножна Флексибилна Федерација или Конфедерација, и користити те предности.

Док би то трајало, јер БиХ, не може опстати ни на који начин, она би могла бити отворена на свечетири стране.

Та отвореност је једини начин да БиХ изађе из свог Лонца и Тамног Вилајета.

Свака друга варијанта, Унитаризација, кад би настуила каквим чаробним штапићем, улазак у ЕУ, улазак у НАТО Пакт, даље је трапљење и затварање БиХ.

Њена ћумуризација.

Уласком у НАТО, БиХ се одсијеца од Кине и Русије.

А будућност Свијета незауставно иде на ту страну.

Уласком у НАТО, тај Убица неба и људи, рјешава проблем територијализације, да Русија овдје нема неког код кога може свратити, и више их БиХ не занима. Чак ни као неки добровољни давалац малокалибарских Мисија по свијету.

Прича о економији, развоју, запошљавању... на нивоу су штива о Карпиздољки.

Стога Српска мора двоструко да гледа на притисак из НАТО Пакта.

Као вањски Мрак над цијелом БиХ. И као унутрашњи Мрак над Србима и Српском.

САРАЈЕВО И БАЊАЛУКА

СУ У ДВИЈЕ РАЗЛИЧИТЕ

ДРЖАВЕ

Међу-републичко-покрајинско бављење, на просторима Сфрјишта, једних другима, има обрисе колективне патологије, расистичког плаветнила, подсвјесне кривице или самонаметнуте жртвености.

То је, у суштини, ненеационални, провинцијални, јетрвски синдром давања себи лажне важности и бјежања од властите одговорности за Државу и Нацију.

Или оним што је коме дато као Држава и Нација, с правом или без права.

У БиХ, пак, или над Републиком Српском, бављење другима, има посве другачије карактеристике и намјере.

Сарајевски Политчки Круг, и међународна пропаганда лажним тезама и чињеницама, успјела је код обичног људства створити личне анимозитете, мржњу, гадљивост и стално прекотарабно бављење Србима и Српском.

У посљедње вријеме и Хрватима и Херцег Босном.

Хрвати и Срби не баве се, ни изблиза толико, Сарајевом и Бошњацима, муслиманима.

Та друкчија карактеристика Јетрвског Бошњаштва према Србима и Хрватима, има територијалну подлогу, истребљивачку, поробљивачку, унитаристичку подлогу.

То непрестано бављење Републком Српском, у негативном свјетлу, а пуни су је сарајски медији, има за циљ њено укидање и елиминацију Срба из Наше Босне.ба.

Са Хрватима сматрају да је ствар ријешена. Зато упорно потурају Комшића, другог Бошњачког Члана Предсједништва, а Човића везују за Додика и Геноцидни Девети Јануар.

Укључена је и околна Хистериографија. Из Загреба и Београда.

Сви који су играчи Странаца Усранаца сада, или су били у вријеме Распада СФРЈ, дижу глас, и поводом Деветог Јануара и поводом најбаналније уличне сторије у Бањалуци.

Од неког новинара Индекс.хр, до Вука Јеремића.

Чак и кад су најбоље бриге у питању, то су све савезници Сарај Чадора. У борби за укидање Републик Српске.

Сарајево мора да схвати да је Република Српска друга Држава.

Себе нека схвати какогод хоће.

И да свака Држава има право на своје датуме, хероје и самосталност.

Ја немам проблема да мирно гледам како Сарајево неког Злочинца, Орића, нпр, укива у звијезде. То је њима Херој. Њихов Херој. Није мени.

Загреб такође.

Срби су изгубили рат за опстанак на подручју цијеле Југославије. Осим нас у Републици Српској. С тим морају да се помире и окрену се себи.

Али они хоће још да губе. Није им доста. Па се баве другима, нарочито ови Вучићеви.

Сарајево, такође мора да се помири са тим да је изгубило Рат против Републике Српске.

Они су због тог Рата жртвовали Мир.

Алија је рекао да је то због БиХ.

Да. Због БиХ, која би појела Републику Српску и Србе.

Дакле. Сарајево може да се љути као губитник.

И појединци.

Али, не може да управља Репубиком Српском. Одређује Датуме, Хероје, Савезе са НАТО Пактом, размјешта Лажне Геноциде по њој, и америчке Војне Базе.

БиХ, Сарајево, није чак ни д.о.о.

А о п.о. не треба нико ни да сања.

ЗА ТЕМЕЉАН ПРЕОКРЕТ

ВЛАСТИ, НИЈЕ БИТНА

САМО ПОЛИТИЧКА

АРТИКУЛАЦИЈА

ВЕЋ И ДУБИНСКА

АНАЛИЗА ДРУШТВЕНИХ

СЛОЈЕВА

Видим. У Србији, Политички Континенти се приближавају, удаљавају, бујају, загријавају, и ерупције се догађају.

Али, Лава јој није близу Лава.

Ну.

Ефекти Вучићеве Власти, одавно, празни су.

А, чини се, и Оптимизам Противника, још је празнији.

Треба, на почетку, разјаснити категоријско стање.

◘ Србија нема класични Страначки Мозаик. Социјалисти нису класична странка. То је маховина која је заостала из Социјализма и интересно се огрупила око боравка у Власти.

◘ СНС, који је на власти, такође није Политичка Странка. А колико и јесте, Вучића не засврби ни гујица.

◘ Опозиционарство постоји, као скупштинска категорија и као катастар малих странака које воде безреферентни ислужени Лидери.

Али. Опозициона Странка не постоји.

Пуно Нејмара, ниједног Мбапеа.

◘ Сав терет је на Противницима. Али. Они да би били успјешни и политички моћни, морају да буду изнимно масовни.

*

У таквим условима, Вучић је изградио Ванинституционални Систем који савршено функционише.

Њега, Вучића, подржава и Запад, подржава и Путин а, у досадашњем начину и омјеру, јачају га и Протестне Шетње.

Стога, оријентација на Београдски миље Протеста, мада се повећава број градова у којима се они догађају, није довољна.

Поред географске анализе, потребно је анлизирати и стварне слојеве Друштва у Србији.

Јер. Кад нема Странака, можда се можемо на их ослонити.

И на тај начин видјети да ли постоји потенцијал за темељан преокрет Власти.

Пошто, очито, скупштинско Опозиционарство није довољно. И пошто, очито, Београд није довољан.

Груба подјела Друштва у Србији могућа је на овај начин.

► Грађански, онанитивни, воајерски, слој. Који је узак и који у свим системима и под свим властима, живи неку своју илузију, која, гдјегод, даље, падне, нигдје не никне.

► Београдско – урбани, који је више повезан са провинцијом него са Београдом. И који је, због тога, нерастресит и тром.

► Приградско – рурални слој. Тај слој је потцијењен и непознат. Али је најмање зависан од екестерних фактора, па и Власти.

► Јавно – административни слој. Који је одан свакој Власти. И коме нико не може да се приближи. Тај слој није тако мали како би изгледало. Србија је велика администрација, са великим бројем Општина.

*

Задња три Слоја, прожима Православље и активно Вјерништво.

*

Који, дакле, од тих слојева има потенцијал да се укључи у темељну промјену Власти, свргавање, на разне начине, Вучића и његовог Парасистема.

Још прецизније, који има интерес за то. Коме је догорило до муда. Коме је грана на којој је, пред ломом и поломом.

Која тема га може покренути. Кад ни Косово више нема ту индукцију.

Нема ни један. Још прецизније, неће ни један.

А један никако није довољан.

Стога је оно што је Вучић објавио као је 55% за њега, скоро близу истине.

То су они који ће рећи да им је боље него прије четири године. И они који ће рећи да им је исто као и прије четири године.

Вучић има пола манипулативних Гласова, пола стварних. Ти стварни су они који су гласали за Шешељеве Радикале. То нису истински Радикали али јесу Бирачи посебног склопа свијести. Зато могу да трпе Вучићеве вратоломије. Они непромјењиво гласају за њега, и сада, кад је Фасадер. Као што би гласали сутра, да почне да радикално Србује.

Уз то, треба узети у обзир и то да је долазак Путина, у подсвијести многог Србина, додатно укотвио Вучића.

Као и то да је српска особина да Власт, кад је изабере, пусти крају, да не зависи од ње и да може да трпи а не лелече.

Дабоме. Странци Усранци, уз садејство са домаћим снагама, могу организовати Протесте, по принципу Петог Октобра. Мада, више, није вријеме, у Србији, за то. И требало би много више енергије и долара.

А и када би се организовали, ефекти би били много лошији од оних послије Петог Октобра.

Ако неко у Србији има добру намјеру да нешто учини, мора кренути другим путем.

Мора створити велику Политичку Странку, пансрбијску, национално-државну. Странку Рационалног Национализма. И ући у Три Слоја Србије, организационо и активистички. И објашњавати програм и његове предности.

То је крвави вишегодишњи, деценијски, посао.

И у Србији нико нема енергије за то.

Због тога Вучић влада лако.

Због тога је са Косовом тако.

Због тога Таблоиди и Ријалити имају толики простор.

Због тога је многи Србин, незадовољник, незадовољан кроз отворен прозор.

VASIĆ ZA INSAJDER: 

Viškovićeva Vlada je kadrovski najgora u zadnje dvije decenije

POLITIKA

19.01.2019.

Politički analitičar Rajko Vasić tvrdi da je nova Vlada Republike Srpske, predvođena premijerom Radovanom Viškovićem, u kadrovskom smislu najlošija Vlada RS u posljednjih skoro 20 godina.

U intervjuu za Insajder Vasić , između ostalog, govori i o razlozima blokade formiranja Savjeta ministara BiH, aktuelnoj političkoj situaciji, stanju u SNSD-u i opoziciji u Srpskoj, kao i o efektima posjete predsjednika Rusije Vladimira Putina Srbiji.

INSAJDER: Kada će biti formiran novi Savjet ministara BiH?

 VASIĆ: U najboljem slučaju, biće formiran kad istekne Dodikovo prvo predsjedavanje Predsjedništvom BiH. I strancima i Sarajevu je stalo da se onemogući Dodik i srpsko vršenje vlasti u Savjetu ministara. Ako bude trebalo, lansiraće se teza kako Republika Srpska i Dodik koče cijelu BiH.

INSAJDER: Vjerujete li u mogućnost postizanja kompromisa između članova Predsjedništva BiH u vezi sa približavanjem BiH NATO?

VASIĆ: Dodik ne može da ulazi u kompromise oko NATO, jer postoji Rezolucija Narodne Skupštine Republike Srpske o toj stvari. To je prekrupno pitanje da bi se njime trgovalo i ulazilo u kompromise. Takođe,  ne postoji nešto tako veliko i značajno što bi Srpska dobila zauzvrat. Treba imati na umu I da je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nedavno izjavio da je Rusija protiv toga da BiH ide u NATO. To znači da je tu bitna i međunarodna konstelacija. Bitnija od samog stava Republike Srpske. Prema tome, Srpska, kao i Dodik, bili bi avanturisti ako bi to zanemarili.

INSAJDER: Zašto se SNSD-u toliko žuri da bude konstitusan novi Savjet ministara BiH? Posebno ako znamo da je upravo SNSD najžešći kritičar ovakve BiH.

VASIĆ: SNSD-u se žuri zbog Republike Srpske, a ne zbog BiH. Formiranjem Savjeta ministara i ostalog, Srpska dolazi na zelenu granu nakon četiri godine klimoglava i klimoguza Saveza za promjene i Ivanićeve anemije. Dolaskom u te pozicije i sa srpskim članom Predsjedništva BiH, Srpska može da izbori povoljnosti na osnovu Dejtonskog sporazuma i da spriječi dalju devastaciju i Dejtona i svoje pozicije. A krokodilske ralje Sarajeva čekaju iza svakog drveta. Insistiranje i ucjena za usvajanje Akcionog plana za NATO je najbolji dokaz. Srpska može povratiti nešto Dejtona ako je zauzela svoj dio mozaika u zajedničkim Institucijama. Inače, sve će teći vanustavno i paralelno, kao i do sada. Zato se Srpskoj žuri.

INSAJDER: Da li nedavna posjeta Vladimira Putina Srbiji predstavlja znak približavanja Beograda Moskvi i odustajanje od bezuslovnog trka prema Evropskoj uniji, koja, kako se često tvrdi, "nema alternativu".

VASIĆ:  Teško je reći da li to znači odustajanje od trka ka EU jer je Srbija dobro zagazila, a još ne vidi da je taj put mamac za prekrivanje Srbije od strane NATO. Mada NATO i sada tamo ima prava kao bijelci, nekada, u Južnoafričkoj Republici. Putinova posjeta, objektivno i dugoročno, znači još jedan korak ka spasavanju Srbije i srpstva, pokušaj da se onemogući NATO. Zato je onakav, pripremljeni stav Putina bio o Кosovu. O kome Vučić nije govorio.  Putin pokušava da bude predsjednik Srbije u tom segmentu, dok Vučić pokušava da manipuliše Srbijom, građanima Srbije, pa i Putinom.  Posjeta ruskog predsjednika ne može da bude vakcina protiv raka, jer Vučić i Zapad drže i vlast i najveći dio opozicije u Srbiji. Putinovu jasnu poziciju i posjetu, za sada, u Srbiji nema ko da iskoristi, ali je njen značaj mnogo veći dugoročno nego kratkoročno.

INSAJDER: Kako ocjenjujete sastav nove Vlade RS, njene mogućnosti i domete?

VASIĆ: Sastav Vlade je vjerovatno najlošiji poslije 2000. godine, što je za Srpsku porazno. Nakon četiri, pet mandata, konkurencija za ministarska mjesta morala je da bude kao na Svjetskom prvenstvu na sto metara. To je posljedica dva procesa. Prvi je kabinetizacija SNSD-a i rasula stranaka unutar koalicije okupljene oko SNSD-a, kao i rasula u opoziciji. Drugi je posljedica prevelike političke moći Milorada Dodika koji je za svoj politički položaj potčinio čak i SNSD, a da neće druge. Opet, u odnosu na Srbiju, Srpska je tu na konju.

INSAJDER: Postoji li trenutno organizovana politička opozocija u RS, s obzirom na stanje u SDS-u? Takođe, spekuliše se da bi Mirko Šarović na proljeće trebalo da preuzme upravljanje tom strankom.

VASIĆ: Opozicije u Srpskoj već odavno nema, a naročito u prošlom mandatu. SDS se potčinio probosancima i tako izgubio 50.000 glasova i mnogo važnih lidera unutar stranke. PDP forsira uličnu strategiju, Sezam Strit. Sezame, otvori se i dovedi nas na vlast. Ako se može govoriti o opoziciji u tom sastavu, onda je za njih orden konstatacija da su bili opozicija Srpskoj iz Sarajeva. Srpski problem jeste uvijek bio odnos Srba prema vlasti, ali je problem opozicije bio to što nikad nije imala jasan program za državu i naciju. Osim što je to imao i na vrijeme, uporedo sa gradnjom stranke, uobličio SNSD. Zato i jeste četvrti uzastopni mandat na vlasti. U SDS-u je, najvjerovatnije, pređena granica povratka, tako da jedan Mirko Šarović ne može mnogo učiniti. Možda može neke procese zaustaviti, ali to je sve. To nije dobro za Republiku Srpsku, jer će PDP, jedna manipulativna partija, postati vođa opozicije, a vlast će ostati bez srpske korekcije.

КАКО

СПАСИТИ НАТО

ОД БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

И НАТО Пакт има своју Бирократију. Као и Брисел што је има.

Бирократија Самоуправног Социјализма је била Боквица за ове.

Она је своје присталице запошљавала.

Ове двије их купују.

Много Буквењака, у БиХ, рођених у сношају Међеда и Босне, на разне начине је купљено до стране НАТО. Не увијек, директно, дабоме.

Тако да је мали ефект парламентарног сатава Републике Српске о одустајању од НАТО интеграције и о Војној Неутралности.

И Трамповог става да ће САД изаћи из НАТО јер ЕУ не даје паре. А Америка разумије само паре.

Као и од јучерашњег Лавровљевг званичног става да Русија сматра да БиХ не треба да постане чланица НАТО пакта.

Већу тежину има изјава давноумрлог Ђуре Козара како ће Нато у једном и у другом ентитету да запосли по неколико десетина хиљада радника.

Од Потурице, гори је само извјетрени Потурица.

БиХ, ако би сутра ушла у НАТО, само би штетовала. Повећала би своје издатке за стандарде и оних 2%, што се не би никако зауставило на садашњим издацима. Већ би они око њих оптрчали још један, најмање, или два круга.

Условљавање избора Савјета Министара, стога, није само условљавање Зорана Тегелтије и СМ, већ и Републике Српске.

А то је, већ, удар на Српску и на БиХ.

Несумњиво је да Странци Усранци подржавају те уцјене.

Јер су подржали и избор Жељка Комшића.

Њима одговара да колијенче Српског Члана Предсједништва и Српску. Њих не занимају Заједничке Институције. Сарајево је само себи довољно за власт.

Стога се Српска треба спремити за црногорски и македонски НАТО Сценарио. Дакле, преварантски, насилни, вануставни, мимо воље живитеља и становништва.

Нарочито стога што ће он трајати дуже него у поменутим случајевима.

Као прву мјеру, од стране Републике Српске, предлажем парламентарно зустављање пута према ЕУ.