ХАНТИНГТОН

 ФИНАЛЕ

У.С. ОПЕНА

Мучно је било гледати ту параду Америчког Примитивизма. Тај Амерички Спортски Терор. Ту представу Допингашице која једе само маслачак и која је за Марију Шарапову, кост и кожа. Тај Амерички Зрачни Напад на Уједињене Нације и иживљавање над истим (над Судијом Женског Финасла УС Опена).

Ништа није помогло да би се зауставила Јапанска Цурица, Наоми Осака.

Од Серениног покушаја да се баци Атомска Бомба на Меч, она је Финале претворила у Перл УС Опен.

Серена Вилијамс се показала у маниру најгорих Америчких Предсједника. Најагресивнијих.

Тог Црног Мекејна требају кандидоивати, ако желе да наставе Америчку Традицију Терора над Свијетом.

Ну.

Друга симболика је много важнија.

Америка губи свој положај у свијету, и реалан и силовни.

Сузе га прате.

Долазе, са Истока Нови. Скромни, радни, поштени, невјешти на представе и конфете. И лако побјеђују.

Сценографија, коју су Амери приредили на предаји пехара, генијална је.

Америка тоне у таму а то би требао да завара Кордон Америчких Застава.

Само Америчких, иако је турнир Опен.

Побједник са Истока остаје сам на Трону, пред свијетом, понаша се скромно и мисли на сљедеће мечеве.

То је једина схватила Крис Еверт.

ПО СПОТУ

СЕ ДАН ПОЗНАЈЕ,

САМО СЕ КОД СДС-а

ПО СПОТУ ПОЗНАЈЕ

ПОРАЗ

Колико текста има прије оног Фолксфагеновог Das Auto.

А, овдје, на Балкану, гдје су измишљени Избори и гдје је Демократија настала прије планктона у Панонском Мору, свако ко је имао 4+ из писменог састава, постаје копирајтер. Шта шта је Копирајтер. Писац, јебо те неблак.

Писац текстова за рекламе.

Нешто слично, као што пјесник постаје Новинар.

Са намјером да текст за Политичку Рекламу у Изборној Кампањи буде што сличнији тексту ра Рексону.

Користите наш нови волуминозни Шампон, који вам зауставља дах и из ваше косе чини да поиспадају сви гласови за Странку Против Перути. Тако ћете остати сами са вашим Гласом који ће, волуминозно, како смо и открили у нашим лабораторијама, да преобрази вас, вашу Будућност и нашу Садашњост. Ваша СПП.

Још погубинији ефект се постиже када Креативни Тим настоји да буде духовит. Као они епохалци који раде за СДС у ремек дјелу Кармин На Крагни.

Погубан толико да се човјек запита како Избори окупљају толико Лудака.

Телевизијкски Спотови у Изборној Кампањи су веома малог ефекта. Можда мало више него Билборди.

Али сви их користе и троше огромне паре на њих, још се ТВ кућама све мора унапријед платити, само зато што то сви раде.

Никад се нисам могао изборити против тих Савремених Балканских Тенденција Политичког Маркетинга.

Немаш никакву моћ кад те Лидер.стј назове и дере се, Ево ме, улазим у Сочковац, ђе наш Билборд.

Кад се већ морају користити Билборди, треба закупити педесет кључних, убједљивих локација по Републици, оних са највећом видљивошћу и површином, па једноставним графичким рјершењем Бираче само подсјетити на Странку.

Код ТВ Спотова, било би најбоље кад би се држало правила

◙ Никад Лидер у Споту.

◙ Трајање 10 – 13 секунди.

◙ Два три убједљива кадра, која асоцирају на оно што је Странка радила четири године.

◙ Никада тема која није била у врху активности Странке, у неком дијелу Мандата.

◙ Никада текст. Осим двијетри ријечи Слогана на крају.

Слична правила важе и за Билборде и Плакате.

Циљ таквог Телевизијског Спота јесте само да боцне, пробуди, трзне Подсвијест у којој је све већ смјештено о Странци, па и одлука о Гласању.

Коликогод се ко упињао да Политику прогласи Курвом, Криминалом и Корупцијом а Власт Режимом, Убицама и Лоповима, Гласање код Бирача има другу димензију. Једнако у Комунизму, у доба Ћоравих Кутија, као и данас, у доба Ћоравих Политичара и Ријалитија.

Нико од њих не насједа на јевтине трикове и досјетке, милозвучна сранија писаца чији домет је Упишите ову Ауто Школу јер она је Школа повјерења и традиције.

Дабоме да залуд серем суботом.

Нема Политичара који ово могу поднијети нити аутора који то могу изнијети.

Јер сви Политичари мисле, Избори, то сам ја.

А ови други креативци, теротеичари и практичари Политичког Маркетинга, и не постоје.

ВУКОТИН УГОВОР

С НАРОДОМ.

ДА. А ЖЕЛИ ЛИ

НАРОД УГОВОР

СА ЂАВОЛОМ.

Кад Политичар каже Мој Народ, то је исто као и кад Станија каже Моји Фанови.

Срећом, Политика се мало класификовала и исклесала, па је данас све мање таквих.

Та Синтагма Мој Народ, раноесдеесовска је кафанска поштапалица, скрајнутих и искомплексираних које ни Комунисти нису узимали у своје редове, а узимали су све и свја, или оних који нису хтјели с њима, па из тога изградили јогунасту платформу комплексоида, умјесто здраве националне.

И данас, у Есдеесу, одзвања Мој Народ.

Цицко Бјелица извикује на Сокоцу да је Есдеес очувала Српски Народ.

Што је понижавајуће за Србе.

Вукота Говедарица, брашњави дезертер, лансирао је, у овој Кампањи, Уговор с Народом, који потписују Народ Републике Српске и Вукота Говедарица, кандидат за Предсједника Републике Српске.

А све под Слоганом, Свиће.

У Политичкој Сфери, то је незабиљежена количина Нарцисоидности.

На шта Вукота има право.

Али, Народ нема потребу.

Народ не учествује у Политици.

Народ није Политички Партнер.

Народ не учествује у Изборима.

Он одвоји један дио, Бирача, који изађу на Биралишта и то сматра довољном и обавезјућом количином Гласова за оне који ће четири године да се баве Политиком.

Народ, од Политике, очекује озбиљан и дугорочан посао.

А не да га се на нешто обавезује, фиктивним Уговором.

Вукота Говедарица своди Народ на Јавне Набавке.

Настрану то што у том папиру пише много од онога што Предсједник Републике не може да испуни. Ниједан.

Настрану то што он, и да може то да испуни, ако побиједи, неће владати свим Околностима. За које нико не зна какве ће да буду.

А најважније.

Да ли се Вукоти Говедарици из Уговора, може вјеровати.

Јер, његов Есдеес и Педепе, прије четири године, нису ни слова прозборили о ономе што су радили у овом мандату.

То што су радили у Мандату то је њиховов Уговор. То су њихове Референце. То су њихове способности.

ИЗБОРНА КАМПАЊА

ЈЕ КАД МИСЛИШ

ДА СИ УВАТИО

БОГА ЗА ТЕМУ

А, онда, схватиш, да си отишао, само, да пишаш.

Ево, већ четврти Мандат, Савез Независних Социјадемократа не успијева да изгуби Изборе.

За сво то вријеме, уморио се СНСД.

Не може све сам. Опозиција, Есдеес, прије свега, ни не покушавају да побиједе.

Има милион разлога зашто Есдеес не може да побиједи на изборима, упркос садејству Иванића и Педепеа, упркос логистици Америчке Амбасаде, упркос Пробосанству на које падају Срби у Српској.

Али, довољно је да поменем само један.

Они не знају гдје живе, које је вријеме и зашта се кандидују.

Само данас је довољно трагова тог Неполитичког Злочина.

БН Телевизија, која им је, јер другог објашњења немам за дјеловање и једних и других, логистика, софтвер и интелектуални креативни центар, удара на сва звона како је Додик некад био у Америци и како су га ИРИ и НДИ спремали да води Српску. Још док је Милошевић био пјан у Дејтону.

Не схватајући да тако иду наруку Додику.

Вукота Говедарица у изјавама и на Пресици, помиње Јасеновачку Грађу, која је предата Музеју у Америци. Не схбатајући да је та грађа узета са подручја Хрватске и да би требала да се врати. Па је боље дати је јеврејском музеју него Загребу.

Помиње Прудски Споразум Додика, Тихића и Човића, не знајући да је Тихић рахметли. И да је та тројка приредила перформанс на Шамачком Насипу да би манифестовала ружичасте балоне могућег тројног договора, као би друге играче избацила из игре. А сам Прудски споразум је на једној страници Куцаћег Папира и не садржи ништа.

Од тада, не само да је Тихић умро, него је Бакир довео Ердгана у Сарајево, Човић покренуо Хрватски Народни Сабор а Република Српска укинула Издајнички Извјештај Сребреница.

Све по Прудском Споразуму.

Говорити данас, у Кампањи, о Прудском Споразуму, самом себи је додјела Златне Плакете за Будалу.

Ништа мрачнији тематичар није Иванић. Који тражи да му Додик покаже доказе о прислушкивању од стране његове омиљене Обе.

Не схватајући да се на потврду о прислушкивању, које издаје ОБА/ОСА, мора чекати најамње 15 дана.

Политика је управљање Државом.

То значи и Временом.

Али да би до тога дошло, мораш најприје схватити гдје живиш и који је данас дан.

МАРИЈАН БЕНЕШ,

ВЈЕЧНИ ДЈЕЧАК

СТАРЕ СПОРТСКЕ

БАЊАЛУКЕ

Кад бих био Неко, на улазима у Бањалуку подигао бих мермерне широке обелиске и на њима уклесао, Бањалука, Мјесто Спортиста. А, испод, по именима, и живе и мртве, по Азбуци, 1. Абас Арсланагић...

На том списку био би и Марјан Бенеш, дабоме.

Невјероватна је Галерија Бањалучких Спортиста. Овдашњих и оних који су овдје били па отишли. И оних који су дошли и остали. Неко јутро, видим Белог Рађеновића.

Од Бањалуке је мало да има само Улицу Олимпијских Побједника.

Са Бенешом сам био друг, колико се то могло.

Ја сам био Новинар Телевизије Сарајево а Бенеш био Фаца.

Једном сам снимао разговорчић с њим, пред Бараком Славије, на Пасколиној Циглани, у Бањалуци, кад је почињао професионалну каријеру. Кренем у кратку најаву. Маријан Бенеш, ушавши у професионалне воде, креће у мечеве са јачим противницама.

Зауставимо камеру. Сниматељ каже Откуд Противнице. Бенеш се смије. Метар колор филма је њемачка марка а ја морам да понављам. Кренем поново. И опет ...са јачим противницама.

Трћи пут, промијеним реченицу. Бенеш каже, Да потребни су ми мечеви са јачим противницама.

Сви падају. И статив Арифлекса.

Маријане, ти нас зајебаваш. Ко је први почео. Оћеш да ријешимо то у Рингу. Он је тада био полувелтер. А ја имао шездесет три и по киле.

Баш смо били категорија.

А да ме једном удари не би ни љекари у Хитној остали живи.

Неком приликом, након меча који је изгубио, сви су почели да постају стручњаци за Бокс. Да Бенешу знају мане, да попују.

Ја, код Лимуна Папића, у Гласу, напишем стубац Ламент над Бенешом, бранећи га.

Бенеш прочита прву реченицу, скочи са столице. Идем да пребијем оног Комарца. Једва му објасне да је текст добар за њега.

Иако је то тада изгледало сјајно. Слава. Најновији Мерцедес. Популарност. Дјевојке. Идол... није било тако. Увијек сам, код Бенеша, испод видио патњу и тугу. Многи не знају, нису ни тада знали, да је боксовао под Жутицом. Да се онесвјешћивао у свлачионици. Тадашњи аматерски бокс је био јак у цијелој Југославији и велики клубови су тактизирали са килажом и категоријама. Садпасад, требаш, до вагања, да скинеш три киле, сад да добијеш. То исцрпљује организам али доноси бодове. То је мучило и Бенеша.

Боксовао је са и сломљеним костима у шакама. Некад, са само прираслим. Његове руке су биле кврге, а не шаке и дланови.

Изгубио је око у Боксу. И трајно повриједио врат и гласне жице.

Како какав Претпотопни Мученик, све истрпио преко својих леђа. И Средоја Зекановића. И сестру из Њемачке. И њеног мужа који је умислио да је створио и Касијуса Клеја. Па ће и од Маријана начинити Свјетског Првака.

Маријан је био чудо, талент и радник. Из њега се, касније, родио Тајсон.

Али, Маријан је је био и Душа.

А то нико није хтио, нити могао, да уважи.

Пред сам рат, једну вече, ја сам већ знао да морам у Западну Славонију, сретнемо се код Дома Културе.

Видим страх у његовом лицу.

Неколико реченица промрсимо, и свако на свој пјешачки.

Али, Маријан се, послије рата вратио у своју Бањалуку.

То је била његова Животна Категорија.

Бенеш је био концентрисана нуклеарна енергија са лицем дјечака. И са душом правог Крајишника.

Оно што Младен Ољача пише у свом роману. Са Душом Дејвојке и Руком Џелата.

Каква је то енергија била, види се на снимку када је нокаутирао Жилбера Коена, у Дворани Борик. И постао европски професионални Првак.

Како је кренуо серију удараца, није помјерио стопала.

Али није ни Коен. Од брзине и силине, није могао да се помакне. Само се истресао на под, као из вреће.

Снимао сам, фотоапаратом, тај меч.

Нашао сам само једну преосталу фотографију.

Негдје постоји и филм.

И ставио сам је на те Интернете, ваљада ће, горе, негдје, срести Маријана.

СЛУГА ЦРНАДАК

И САМОУБИЛАЧКИ

ПОТЕЗИ

У МЈЕСЕЦУ ИЗБОРА

Само је Будала могла да помисли да је довођење Турског Министра иностраних послова у Бањалуку, па, онда довођење Министра иностраних послова Отетог Косова, у Бањалуку, у двије одвојене манифестације Трилатерале и неке Југоисточне Европе, добар предизборни потез за Савез За Побједе, Есдеес и Педепе.

И само је Будали, Црнатку, то могло тако да се објасни.

Ово је био мали корак за Црнатка а велики суноврат за Есдеес.

Педепе је опет викно Есдеесу.

Педепе то може да ради. Јер то није Национална Партија већ Манипулативна Братија.

А и мене Будале. Ђе ће Партија да буде национална.

Али. СДС, ако мисли да преживи, послије октобра, и да опстане, мора да мисли на Националну Мирисну Ноту.

Иако је отказана та Црнаткова Трилатерала у Бањалуци, јер је турски министар заузет а Пацоли сам одустао од доласка у Бањалуку, те двије чињнице, у комбинацији са покретањем смјене Мектића, која и није била циљ, већ да се открију подржаваоци и бранитељи Мектића, Бошњаци, погубне су по Есдеес.

Неће то значити губитак гласова, што су могли, ударнички су већ изгубили, али ће оним гласовима које ће добити, све то дати горчину одлуке Још овај пут ћу гласати, па послије...

Сумрак Есдееса.

Код толике Босне, Сараја и Бошњака, Турци и Шиптари у Бањалуци.

Ну.

Иако је пропао тај чин Запосједања, и покоравања, Бањалуке, остало је видљиво нешто много језивије и опасније.

Црнатков Аранжман са позивом Пацолију, из Парадржаве коју БиХ није признала, и све те лажи како је МСП Србије дао сагласност, морао је да буде видљив.

А имао је задатак и да буде контратежа доласку Лаврова.

Али. Нико никад неће сазнати шта је та булумента, ШМИЦ, невидљивога урадила против Српске а за Сарај Чадор и Бакир Бошњаке. За Једну Амбасаду и Странце Усранце.

Српска ће дуго плаћати ове четири Антисрпске Године у Сарајеву.

ЗАПОСЈЕДАЊЕ

БАЊАЛУКЕ

◘ Да је несрећни младић, Давид, настрадао у било ком другом мјесту у Републици Српској, нико не би ни прстом мрднуо.

◘ Новинари у другим мјестима у Републици Српској, могу да буду релативно мирни. Они ће само у Бањалуци да туку своје Новинаре.

◘ СДС организује Скупштину Странке у Бањалуци, гдје јој је организација далеко најслабија, осула се и расула се, и гдје на Гласишту више нема руде за њу.

◘ Игор Црнадак, министар беха дипломатије, доводи у Бањалуку министре иностраних послова земаља чланаица Процеса за сарадњу у ЈИ Европи. Између осталих, и Шиптара Пацолија. Па то покрива тиме да је Србија дала сагласност.

Напомена: Вака Србија дала би сагласност да се у Бањалуци формира и Бонд Стила 2.

◘ Вјежба на Мањачи.

◘ Забрана Прилепину...

Јасно је, дакле, да ови Избори нису Избори за Политичке Актере и Програме.

То су Територијални Избори.

Избори само за покоравање и наметање.

За запосједање Бањалуке, као симбола Републике Српске и Српства.

То је микроузорак Западне Територијализације.

За понижење и за Сарајево а против Бањалуке.

Јер, једино СНСД излази са јасним ставовима за Српску и за БиХ.

Бирачи немају за шта друго да се опредјељују.

Мектићи, Црнаци, Иванићи, па и ништа крив и неспособан Говедарица, напросто сугеришу да се за њих не гласа.

Сазап, и његови покровитељи, Сарајево и Једна Амбасада, учинили су све, не само у овој, изборној, години, да Република Српска нема проблема са Политичким Избором.

Они су учинили све да се Српска опредијели за себе.

А, они, Сарај, Сазап и Странци Усранци, опет ће, послије Избора, да причају о Режиму у Бањалуци.

За кога је гласало 350.000 Бирача.

БОСНА,

ПОЛИТИЧКИ И ИДЕЈНО,

ПОСНА, ДА ПРОСТИШ

Крај је кад у Предизборној Кампањи, Изборној Години и цијелом Мандату, не знаш шта да кажеш.

У таквом стању, Стању Краја, налази се БиХ.

На политичкој сцени не постоји више ни једна идеја за БиХ.

Некад је то, док су Хрвати у Федерацији тињали ко дрвени угаљ, утрапљен и припаљен, била Крволочна Унитаризација, на начин укидања Републике Српске.

Одијевано је то у Грађанштину, Један Инсан – Један Глас, у Европски Пут, у стварање Босанаца и Босанског Језика, Једне Владе, Једног Предсједника, у подјели БиХ на Мултиетнићке Регије...

Под таквом нереалном политиком умро је Смаил Тихић. Харис Силајџић ко да је умро.

Бакир Изетбеговић, ко да није жив.

Есдеа му се распадала, слично Есдеесу, а он се окренуо Ердогану. Што није Политичка Идеја за БиХ, већ лична бољка.

Комшић још није пропо и не зна се каће.

Фахро је, по свему достигао ону највишу тачку, тачку бестежинског стања и сада је постао једрилица.

Никад нећемо сазнати да ли је Себија могла да спаси БиХ.

У таквој ситуацији видљива су два процеса.

◙ Оживљавање Хрвата, ХНС-а, и доминација Човића.

◙ Самосталност Српске. Која је мирно укинула издајнички Чавићев Извјештај о Сребреници а да нико, у Сарају, Хагу и Међуамбасадном Троуглу, није могао да учини ништа.

Додуше, треба констатовати да је Референдумско-сецесијска реторика у Српској, мало отупила.

То је посљедица три процеса.

► Јачања Хрвата. Разумно је њима пустити инцијативу и Српским Сепаратизмом не прекривати тај процес.

► Превелике блискости Додика и Вучића. Која је краткорочно добра а дугорочно погубна.

► Тактичког повлачења док не прођу Избори.

Сарај Чадор, некадашњи Сарајевски Политички Круг, у свом расулу, од цијеле лепезе запјенушаних артикала за БиХ, има још једино вапаје о томе како ће избор Додика и Човића у Предсједништво бити смак свијета.

И они се, као и Савез За Побједе, боре само против Додика, и Човића а не за неку политичку идеју.

Највећи борац за БиХ, укључујући и све актере Сарај Чадора, јесте Младен Иванић.

Сва његова умивена и уцелофањена реторика окренута је БиХ а против Републике Српске. Како је то демонстрирао на К3, некувече.

Чак и Иванићева борба против Трећег Ентитета, борба је против Републике Српске. Јер, он и његови, зна да кретање ка Трећем Ентитету, јача и осамостаљује Републику Српску.

БиХ ће трајати још мандатима.

Неће тако брзо пропадати као СДА и СДС.

СДС и Иванић, већ за мјесец дана, свечано ће да прдну у чабар.

Есдеес се неће више никад опоравити.

Али, Републици Српској, свеједно, предстоји тежак посао да Политичку Сцену преуреди и уведе у правила и процедуре. Као и цјелокупну Јавност, сада значајно контаминирану Издајом Сазапа, Колаборационизмом, Пробосанством, Плаћеништвом.

УБРЗАЈТЕ ИЗБОРЕ,

УТУЋЕ НАС БУДАЛЕ

Није чудо да Бирачи увијек гласају за исте.

Мандати пролазе а они не могу да сазнају за кога би, још, гласали.

Толико их слуде Слоганима, Програмима, Нападима, Тезама и Саоштењима, да добро и дрва знају за зиму да изрежу и исцијепају.

Гледам, прво, овај слоган СНСД, Под Заставом Српске За Јединство Српске. Па даље не могу ни да гледам. Могу да мислим какви су код других.

Добро што Политичари не знају да издвоје Битно.

Не знају ни Новинари.

Пребили српског Новинара, Новинара српске, бијељинске, Телевизије, у српској Бањалуци, они пукли графику Стоп насиљу над беха Новинарима.

Види се да су, са Политичарима, Куца и Маца.

Само данас, од Великих Политичара могуће је чути комуникативн тутањ чија ће јека преокренути Изборе.

Никшић, тај Термин сарајског Есдепеа, напада Тонина Пицулу који је изрекао чисти Фажизам да један Народ не може другом Народу да бира Члана Шефа Државе.

Пицула заборавио међуетнички Прњавор, међуетничку Истру и насрнуо директно на Демократију Сокака.

Комшић, Никшић који се, ономад, искучио из сарајског Есдепеа, и осам година служио патриотској  Регименти Сокак.ба, каже да овдје, у БиХ, постоји Сукоб Цивилизација. Али не онај Хантингтонов, већ Комшићев.

Сви су против мене који, сам Цивилизација.

Младен Иванић, у разликовању себе од Додика, потеже Вука Караџића, Николу Пашића, Александра Обреновића.

Нас су, каже, увијек водиле Демократе.

Мени не дате а за Додика гласате.

То је, дакле, само овлаш уочено у једном дану.

Шта ће од тога да стигне до Бирача.

Неће ништа.

Коју Бирачку Нану занима Тонино Пицула.

Све те Политичке Прилуде, и они који им пишу та баљезгања, те тезе, те припреме, мисле да људи у Изборној Години, или барем у Изборном Кварталу, обуставе све, Живот, Свадбе, Саране, не раде ништа, већ купе седам телевизора, два вагона интернета, пет телефона и шест компјутера, и само прате шта ће ко од њих да каже.

Не схватају, дакле, да су већ све требали да кажу.

Ако већ не умију нешто да раде.

Из чега закључујем да ту нема ни Странке, ни Политике, ни Политичара.

Ну.

Колико српског гледаоца прњаворске Телевизије К3, занима Аександар Обреновић.

Па, ни колико Младен Иванић.

МЕКТИЋАШИ,

НАЈПОЖЕЉНИЈИ

СРПСКИ СОЈ

По актерима које у некој Земљи форсирају Велики Кројачи, Финансијерски Територијалисти или обични Странци Усранци, као Морим Кормак, видљива је цијена те Земље и њене могућности да им користи.

По форсирању Малог Макрона, јасно је да је Француска погодна за дугорочно кориштење и финансијско проституисање.

По форсирању Мектића, у БиХ, јасно је да Републику Српску сматрају колективним Међедом.

Желе тако да је представе.

Ово вам је узорак.

Република Српска је преживјела четири тешке године сарајевског Фесиргетлука Издајничког Квартета ШМИЦ.

Шаровић, Мектић, Иванић, Црнадак.

Без обзира што се ради о потпуно различитим и дијаметралним индивидуама, њихова основна политичка и ефективна црта је – Мектићаштво.

Мектићаштво је много више од Издаје.

То је понижење једне Нације.

То је егземпларно константно дозирање околне јавности о квалитету Нације.

А унутар Нације, Срба Српске, то је убијање самопоуздања и поноса.

Немогуће је живјети под пресијом свакодневне чињенице да те представља један Мектић.

У Србији, пак, још увијек је на цијени класична Национална Издаја.

Зато та особина превладава код Вучића.

Иако је он Класични Мектићаш.

Четири особине ШМИЦ-а су четири обавезне особине квалиетног Мектићаша.

Шаровић. Бољи од Оџе.

Мектић. Глупљи од Букве.

Иванић. Користи дезодоранс који не зноји ни након 48 мјесеци.

Црнадак. Крај Дипломатије.

Дакле. Један служи, други будалаше, трећи не ради ништа, четврти не зна да ради.

Тај Квартет понижења Републике Српске, није способан ни за издају, ни за слуганство, ни за потурчење. Није способан низашта.

И такви су најбољи Сарај Чадору и Америчкој Амбасади.

Они ладно могу да кажу Шта хоћете, ви Срби. Имате Члана П, министра спољне трговине и економских односа, министра спољних послова, министра безбједности.

Све звучне функције.

Али српска линија на графикону закована за Нулу.

Дабоме да је закована.

Кад су та четири Абориџина, који су за огледалце инглеских колонизатора, пристали да цијело Племе предају на длану. Ко један Рачун за ПДВ.