ПОМОР

ПРЕДСЈЕДНИКА

СРПСКЕ ДЕМОКРАТСКЕ

СТРАНКЕ, УЗРОЦИ

И ПОСЉЕДИЦЕ

Само Велика Политичка Странка, унутра демократски устројена, са унутрашњим Уставом, који се зове Правила и Процедуре, која је својеврсна Политичка Породица, може да у неком изборном ритму, четири или двије године, мијења Предсједника Странке.

Али. Такве нема.

Она која све то није а све друго, и више јесте, тим се уништава и претавара у конгломераторијум интересних буљука.

Она која је Лидерска, а све то нема, вишеструки је скуп интересних буљука који зависе од Шефа, и, кад промијени Шефа, оде све упиздуматерну.

Шта да радимо.

Ништа. Осим да сазнамо зашто је, барем нешто од тога, тако и шта може да произведе.

Есдеес је промијенио, ономад, Босића и изабрао Говедарицу.

Босић је то заслужио.

Али, Говедарица није.

Што је сљедствено промјенама Караџић – Буха, Буха – Калинић, Калинић – Чавић, Чавић – Босић.

Караџић је био Лидерско-кабадахијски Предсједник Странке.

Касније је Додик то технолошки усавршио у Лидерско-макијавелистичко Лидерство.

Сви други су само обављали своје промјене.

На аналфабетски начин.

Српска Демократска Странка је скоро ко коров. Ко Пирика. Ко Сијерак.

Коликогод откидаш и чупаш, она и даље постоји и тићи се.

То није покуда.

То је похвала чврстом чланству и бирачком тијелу, којем Руководитељства Есдееса нису дорасла и нису га заслужила.

Та Руководитељства су Есдеес претварала у скупину Интересних САО, или га, пак, потчињавала као своју Интересну Групу.

Тиме се објашњава овомандатно неславно Потуричарство Српске Демократске Странке. У коју га је вјешто гурнула Једна Амбасада и Младен Иванић. Оставивиши манипулативни Педепе, прикривен иза тога.

Босић је то учинио, и пристао, ради свог Интереса.

Помислио је да му не лажу кад су му рели да он има Мисију. Можда је мислио да ће постати и Пријеседник Босне. У Брчкоме Столном Граду.

Ко се једном окупа на Брки, тај са Брке силазити неће.

Због такве унuтрашње технологије. Есдеес се, у цијелом овом мандату, не само током Уличне Анархије Правда За Давида, ослања на аморфне параполитичке масе, уличних протеста и окупљања.

Какав је био онај парковски скуп у Бањалуци и какав је, још израженије, ПЗД.

Да је Есдеес, у Бањалуци начинио ускостраначки Скуп, са пет и више хиљада присутних, показао би своју снагу, ојачао Странку и осоколио и неопредијељене бираче, или туђе који се колебају.

Али, они то не могу. Јер губе општине, губе људе, распуштају Општинске Одборе. А Одбори доводе Чланове на Велики Скуп.

Зато се, законито приклањају Параскуповима, Параслојевима и Парабирачима.

Крију се иза њих.

А никакве гласовне користи од тога, и њих, неће имати.

Дакле.

Поптуно су повезана, очекивана и логична три процеса.

1.    Есдеесова технологија Промјене Предсједника Странке.

2.    Колаборација, Потуричарство и Издаја Српске.

3.    Сакривање иза туђих Покрета, комешања и таласања.

У томе је Говедаричарење над Босићем и пристајање уз Обрена, само једна мала епизода.

Није то само освета Босићу, или његово поништење, да се, у октобру, који се први изгуби, он не појави као Претендент, већ и мали гатачки макијавелизам.

Говедарица рачуна да ће муслиманске гласове у Добоју, које добије Обрен, добити и он у утрци за Предсједника Српске.

АУТОШОВИНИЗАМ,

НОВА И ПОГУБНА

ПОЈАВА ЗА

РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

Аутошовинизам је политичка појава са истовременим пљувањем и литањем по властитом Народу, Нацији и Држави, у којој главну улогу игра припадник светри поменуте категорије.

Аутошовинизам је измислио Београдски Круг Двојке. И његове неолибералне, колаборационе и глобалистичко-поданичке уштве.

Мада он, Аутошовинизам, код Срба, постоји од доласка Турака и појаве Дуката.

Срби у Српској су превише Живота дали у Јасеновцима, Јадовнима и Јамама, и у Рововима, да би били исти или слични Србима Београда и Београдског Круга Двојке.

Срби Српске су Људи са Руком Џелата и Душом Дјевојке (Младен Ољача, књижевник).

Срби БКД су Пичке са Душом Педера.

У Српској су се најприје појавили Мали Страни Плаћеници, глумећи Ненационално као прву Идеологију. Па, касније Либерализам из Круга професора Жилета. Чији је Национализам био По кило белог и јањетине. Па су се појавили Панбоснијаци, компромисери и драмосери.

Онда су дошли Усрани Пухалисти, Бурсаћи, Шушнице, Раљићи, Беентеваши, Кукановићи, Благићи, Млатићи и капиталци Дебели Бука и Амерички Васковић.

Све су то Аутошовинисти, у разним нивоима и са разним нијансама. А свој Аутошовинизам прииривају Опозиционарством.

И све то није било опасно.

Могло се сматрати и симпатичним фолклором Јавне Сцене на коју само још мртви нису изашли. И покренули портале и профиле.

Могло је. Да се не ради о Људима, у највећој мјери, са фунадментом личне мањкавости и фрустрације.

Ну.

Онда је Дошо Бакир По Своје.

Узео Савез За Промјене у Сарај Власт, Власт свог Сарај Чадора.

А Иванић их је подвео Бакиру.

Они су, ево већ четири године, главни Аутошовинисти. А оне које сам иментовао, постали су им јал шаре и украси, јал идеолози.

Они оцрњују, оцрнаткују, Републику Српску гдје стигну и гдје не стигну. Оцрњују Институције Српске. Пропагирају Општу Пропаст, Кугу, Колеру и Црни Пришт, која је наступила у Српској.

Они, ти актери Савеза За Промјене, нарочито Есдеесовци, причају оно што никад њихов Члан или Бирач није ни помислио.

Јер се ради о Тврдим Националистима.

Они иду путем Београдског круга Двојке.

Очекујем да се нека истакнута Есдеесовка, прогласи Лезбијком.

Политчке, Јавне и Интелектуалне снаге Републике Српске, морају сузбити тај Аутошовинизам. Који је још у коријену.

Јер кад се појави Аутошовинизам, за почетак губиш Косово.

Република Српска нема Косово.

Има само себе.

КАКО СДС И ПДП

РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

ПРЕДАЈУ САРАЈЕВУ

Шефика Клуба посланика СДС, Александра Пандуревић, предложила је Представничком Дому ПС БиХ Закључак да се формира ударна група од Представника ЦИК-а, Тужилаштва БиХ, СИПА и ОБА, да контролише Изборе у БиХ и, практично, учествује у Изборном Процесу.

Тај Закључак је прошао тијесном већином а колико сам примијетио, против је био и СББ, поред СНСД и ДНС.

Чим је Фахро против, то мирише на Бакира.

СИПА је Полицијски конгломераторијум, за чије постојање нема Дејтонског основа. Она је, првобитно, српском наивношћу, прихваћена као Агенција која чува лица и ћошкове институција. Да би онада, као и Гранична Полиција, од Службе, преко ноћи прерасла у Агенцију За Истраге и Заштиту.

ОБА је обавјештајна Агенција која је већ одавно без икакаве контроле. А и са контролом, сарајевска је и Бакирова.

Све је то Шефика предложила под фирмом како ће се красти Избори, како се не допушта скенирање, видео надзор, присуство оног гугл стрита и сличне будалаштине.

Избори су у БиХ, коликотолико законски уређени и институционално покривени.

Квалитет ЦИК-а и квалитет Закона, не може да буде бољи него што је сама БиХ.

А за некога, ко је радио све изборе, послије Савеза за мир и прогрес и био укључен у њих, на разним нивоима, а пет водио самостално, без Главног Изборног Штаба, могу да кажем да је крађа на Изборима могућа само ако све Странке, на бирачком мјесту, учествују у томе. Или, ако Странке немају своје представнике и посматраче.

То не може да ријеши ни ЦИК ни Закон.

Ни ОБА ни СИПА.

Ни ЦИА.

Тај Закључак Шефике Пандуревић, неуставан је, прије свега.

Али његово политичко значење је погубније.

Јер. Највећи дио БиХ је неуставан.

Па то није нека мањкавост.

Овим Закључком се Републиа Српска предаје у руке Сарајеву и Бакировим Параобавјештајцима.

Јер. Српска има своје аутономне Изборе, који немају везе са БиХ, ни са заједничким институцијама.

Ни ОБА, ни СИПА, немају ни надлежности ни везе са њима.

Немају чак ни са Изборима за тај Представнички Дом ПС, јер се и они одвијају потпуно заокружено на Територији Српске, која је, за ту прилику подијељена у три Изборне Јединице. Које не прелазе границу Српске и Федерације.

Кад Издајице и Потурице проводе Капитулацију.

УБИСТВО

СА НАЈМАЊИМ

СТЕПЕНОМ ВЈЕРОВАТНОЋЕ

Америчке Независне Новине, које излазе у Бањалуци, данас, на насловној страни, имају Проглас, Давид Убијен.

И други медији, јуче и данас, су имали сличне констатације. Пресуде.

Еуро Блиц, професионално, каже да је Давид послије напада завршио у Црквеној, што је Наслов извучен из Тужилачке Наредбе и образложења.

Ако и уважим да су Независне и Глас Српске прљаво американизоване, ипак, је констатација Давид убијен, непрецизна, тенденциозна, неозбиљна и нетачна.

Шта се тачно догодило, тек треба да се утврди.

Зато је Тужилаштво и донијело Наредбу а не Констатацију.

Зато тамо стоји, не цитирам, Постоји основ сумње, са најнижим степеном вјероватноће, да је Давид убијен.

Када разлучимо ове ријечи и синтагме, долазимо до четири кључне

◘ Основ

◘ Сумња

◘ Најнижи Степен

◘ Цвјероватночћа.

Све од тога је толико непрецизно и толико растегљиво, па и контрадикторно, Основ је прецизна ријеч а Сумња непрецизна и растегљива, нпр, да се ништа не може прецизно извући и ставити у Наслов.

А нарочито не Давид Убијен.

Смрт је Смрт. Али путеви до ње су различити.

Да ли је Убијен, ако је бјежао од неке групе, и пао у Ријеку.

Да ли је Убијен ако је физички гурнут у Ријеку.

Да ли је то из нехата или са намјером.

Све то треба будућа истрага да установи.

Као и да потврди констатацију из Наредбе да је Бјежао, бојећи се за свој Живот.

Разумијем да наслов мора да буде кратак и да привуче пажњу.

Разумијем да су Новинари данас нестручни и скупљени скоца и конопца. Да не знају основно правило Не мораш да знаш али мораш да знаш кога треба да питаш.

Разумијем да, из разних разлога, неки морају да од Давида праве случај.

Али не разумијете да радите протв себе. Сто пута употријебљена Непрецизна Ријеч одсјекла је главу и оној стопрвој Прецизној.

У основи свега ипак је сљедеће.

Да би ријечи биле прецизне, технологија мисли мора бити савршена а чињеничне координате добро попуњене. То је неопходно у економским, правним, националним и државним пословима. У осталима, море и Ајмо код мене на каву.

Она каже Ајмо, зато што ти у очима види шта оћеш.

Али у озбиљним писањима, нема очију.

Новинар Убијен.

Са највећим степеном вјероватноће.

ОПОЗИЦИЈА У СРПСКОЈ,

ОПОЗИЦИЈА СРПСКОЈ,

НЕ СХВАТА ДА ЈЕ

УВЛАЧЕЊЕ У ПЗД

ФАЗА ЊЕНОГ УНИШТЕЊА

Прихватањем да уђе у Пројект Правда За Давида, Савез За Промјене претворио се у Савез За Давида и поништио своје двије чланице, Есдеес и Педепе.

Они мјесецима трују Јавност, или потпомажу тровање, или благонаклоно гледају на то, чинећи, успут, противуставна дјела, поништавајући Тужилаштво, МУП и Народну Скупштину.

А, истовремено, запостављају Политички Рад са Масама. Запостављају рад са Организацијом. Не чине ништа у формирању и оспособљавању читаве војске која, као опозициони представници, требају опслуживаи и надгледати више од двије хиљаде Бирачких Мјеста у Српској.

То је војска од најмање 20.000 активиста.

Аналфабете из Гацка, деведесет дана прије Избора, распуштају Општинске Одборе.

Њима је важнија масовност Правдашког Скупа у суботу него њихов резултат на Изборима.

Да ли је могуће да је Опозиција, њено Руководитељство, толико глупа, неука и неумна.

Убиство, Утапање, Истрага, Професионалност, Пропусти... у случају ПЗД нису Политичка Тема.

Људи због тога не иду на Изборе.

Људи због тога не гласају За или Против.

Као што ни Плата није Политичка и Изборна Тема.

Свима треба већа плата. Али се због тога не гласа.

Савез За Промјене цијели мандат избјегава да нађе Политичку Тему.

Цијели мандат су потрошили на лелемуд, курцомлат и мечкарење. Док је добош у рукама јал Сарај Бакира, јал Странаца Усранаца.

То се одразило на губитак Локалних Избора. И на одлазак многих Лидера Есдееса.

То ће се одразити и на резултате Општих Избора.

Савез За Промјене треба да зна, да је ПЗД успјела као Масовна Анархија, да је Власт пала и промијењена, да њих нигдје не би било у новој гарнитури.

Као што у Србији нигдје нема Есенеса.

Пресудно је, и за Власт, и за Опозицију, и за Републику Српску, јачати Политичке Странке.

А Муп, Суд и Тужнолаштво, пустити да ради свој посао.

Па, чак и кад гријеши.

Може се исправити.

Политичка Странка кад се разори, не исправља се.

СТРАНКЕ ЛИШАЈЕВИ

ОДГОВОРНЕ

ЗА ДЕВАСТАЦИЈУ

ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ

У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Већ мандатима се Народна Скупштина Републике Српске схвата и практикује као Сеоско Прело. Као Ћорканов Полигон. Као Двор без Цара са неколико Дворских Будала.

То је почело још са оним Есдеесовим Шумарем.

Та провала јавне страсти од стране беспризорних маргиналаца које ни Комунизам, Ескају, није узимао у свој редове, а иначе је узимао по реду, могла се некако толерисати у кафанама, на славама па и на локалним малим телевизијама које су отварали исти такви маргиналци.

Али се не може толерисати у Парламенту једне Државе.

Законодавном стубу.

Ну.

Данас је Српска дошла дотле да има и трећу генерацију Маргиналаца.

Оличену у Шукалу, једном локалном градишћанском одборничком полуђилкошу, који прелује у Народној Скупштини, заједно са прашњавим Михајлицом, ветераном Будалаштина из скупштинских клупа.

Трилинг Лудих Губара употпуњује Алаџа Крсмановић. Који је, у Фочи, ономад још, изгубио од мирног неполитичког човјека, па, су, потом, од њега почели да праве Скупштинску Звијезду.

Не ваља за Фочу а ваља за Парламент Српске.

Губари. Не зато што једу посланичке паре већ што једу Јавност.

Непрестано суштају љествицу.

Понижавајући и Јавност и политичке и административне дјелатнике. И поштене Бираче. Јер својих имају, укупно, неколико стотина.

Политичке странке које упрежу овакав Тропрег на своје листе, мада упрежника њиховог ранга има још, одговорне су за девастацију Политичке Сцене Српске.

Озбиљна Политичка Сцена Српске једна је од највећих запрека укидању Републике и Унитаризацији.

Политика води Државу.

И не можете је претварати у Циркус.

Јер и Државу Српску претварате у Циркус.

Јебо вам матер Цензус.

И понека Амбасада.

СИНТАГМЕ,

ОСВАЈАЧИ

21ог ВИЈЕКА

Некад су надирали Кордони, Фронтови, Фаланге, Корпуси.

Прво Ђуладија. Па Сабљаши. Па Копљаници. Па Коњаници. Па резерва здесна.

Данас.

Прво надиру Представници Међународне Заједнице. Па Синтагме. Па Кредити. Па Издајници. Па Уцјењивачи. Па Пљачкаши. На крају ЕУ можда а НАТО обавезно.

Свако ко нема Националну Самосвијест лако прихвата Синтагме као опијум за важност. За савременост. За интернационализам.

Када би у посљедњих четири деценије из новинских наслова прикупили и анализирали Синтагме које су нам сервиране, милион пута поновљене и које смо прихватили, открили би

◘ Њихову апсолутну празнину

◘ 0% реализације

◘ Нашу лакомисленост

◘ Наш Национални Одрон.

Открили би и фазе наших несрећа које су разориле сваки национални колективитет и геграфско подручје, на простору бивше СФРЈ.

Открили би да више немамо куда, да немамо перспективе, да не знамо шта смо ни ко смо.

Поменућу само двије Синтагме које су лансиране против Срба.

◘ Реформе

◘ Компромис

Реформе у Српској, односно у БиХ су ишле у реденицима. Реформа Пореза. Реформа Војске. Реформа Полиције.

И све је било уперено против Српске. Све је било срачунато да уништи Српску.

Двадесет година је Политичкој Сцени Српске требало да хвати да се ради о Унитаризацији.

Компромис је Синтагма која убија Србију.

Њу форисирају Бриселске Курве, Амбасадни Сводници и Домаћи Политичари на челу са Вучићем.

Вучић тражи Компромис са Косовом и тако прикрива чињеницу да се од Србије тражи да га се одрекне. Да се одрекне своје Територије и дијела своје Земље.

Вучић није будала, ако је Политички Болесник, и зна шта то значи.

Зато он, у редовима, као у лошој торти, даје слој Пропасти, Немамо ни метар, па слој Компромиса.

Компромис Србије уопште није на ствари. Не може Србија да прави Компромис сама са собом.

Чак и ако прихватимо да је на сцени Компромис са Косовом, или са САД, то није Компрмис.

То је Ампутација.

Онај ко зна значење синтагме, и непрестано је понавља, Издајник је.

Као и онај ко не зна.

У Националним Пословима нема оправдања.

Зато, данас, Срби морају и прије Ћирилице и прије Српског Језика, да знају значења Синтагми Освајача.

РУКОВОДИТЕЉСТВА

ЕСДЕЕСА И ПЕДЕПЕА

СВЕ КАРТЕ

БАЦИЛИ НА УЛИЦУ

На том Рулету, међутим, нико никад не добија.

На том Рулету се и не губи.

На том Рулету се само руши.

То није Политички Простор.

Не говорим о манифестацијама. Па и политичким. Једностраначким.

Једностраначки улични скупови никад нису ништа срушили.

Опасни су нестраначки, надстраначки, мултинационални, цивилни, грађански, невладини... А употријебљени у најуже анархистичке политичке сврхе.

Говорим о употреби Улице у политичкој утакмици.

Педепе, Партија Демократског Прогреса, потпуно је подржала анархистичку манифестацију Правда За Давида. Сада је то и Унитаристичка Манифестација јер окупља случајеве из Тузле и Сарајева. У Бањалуци.

Који немају никакве везе па се поставља питање Што у Бањалуци.

Зато што треба у Бањалуцуи показати масовност протеста јер се тако лакше руши Власт и Институције. А може донијети и Гласове Опозицији.

Морекурац.

Бранислав Бореновић, коме Додик руши Узгред, јер је он, Бореновић узгред ту, на политичкој сцени и јер само он може да пристане да буде привјесак Младена Иванића и Странаца Усранаца, ударник Џина Шарпа, прихватио је да буде предсједник Анкетног Одбора у Народној Скупштини у случају ПЗД.

То само политичка будала може да прихвати.

А будали не вриједи да образлажем.

Есдеес се, привидно, нешто мање ангажује.

Али ће у Народној Скупштини да пјени око тога, ко да има падавицу.

Али Вукотини капацитети су, такође улични.

Он позива Додика на Полиграф.

То је таблоидно-улична технологија комуникације са Јавношћу.

Расправа о Извјештају Анкетног Одбора, такође је улична расправа. Нити је АО могао сазнати нешто што званичне институције већ нису сазнале, нити је шта могао закључити на основу тога.

Сврха расправе је само да се довуче до скупа ПЗД, седмог јула.

Уличарство је и одуговлачење Тужилаштва о квалификацији догађаја са Давидом.

Што ми сугерише да ће квалификација бити таква да може да послужи за вишегодишњу употребу од стране Уличара Политичара и Уличара Медијањичара.

Уличарство је и вишемјесчено метанисање америчког миљеника, Обдуцента, на једном блогу.

А, укупно и од стране свих, то је Лешинарење.

То је понижење Несрећника.

Правда За Давида је Пројект Рушења Републике Српске.

У то се, ни поштена ни курвањска Сранка, не петља.

Највише гласова би Есдеес добио ако би његово Руководитељство сада иступило и оградило се од такве противсрпске манифестације.

Овако ће само изгубити и оно гласова што им је било намијењено.

ШТА ЈЕ

РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

ПОТРЕБНО ДА БИ БИЛА

МАЛА МАЂАРСКА

◘ Да, политичким путем и средствима раскринка и затаре Потурице, Еутурице, Натурице и остале Српске Цурице са оријентацијом на занимање Паришке Собарице.

◘ Да колектвно и инокосно, у своју Подсвијест инсталира појмовство о Држави Републици Српској.

◘ Да се сваког дана понаша као Држава Српског Народа.

◘ Да избјегава било какве Интеграције без гаранција чисте Државности Српске.

◘ Да прекине активности према ЕУ и да захтијева Партнерски процес за Српску. Економску корист, прије свега.

◘ Да прекине било какве Нато активности у трајном облику.

◘ Да створи надмоћну Националну Странку Социјалног Савеза, технолошки прилагођену за Рационални Национализам 21. вијека.

Манипулације Изборима, од стране Странаца Усранаца, могуће су ако су снаге изједначене. Ако је Национална Странка добро изнад половине гласачких процената, манипулације нису могуће.

◘ Захтијевати повратак на изворну Дејтонску Структуру Заједничких Институција. А до тада, блокирати свако заједништво.

РЕПУБЛИКА СРПСКА

МОРА ИСКОРИЈЕНИТИ

ПОТУРИШТВО.

МАЛО НАС ЈЕ ЗА

ТАКО ЈЕВТИНО КУРВАЊЕ.

Ујаловљена пропагандна машинерија Есенесдеа, пропустила је четири године да вођства Есдееса и Педепеа затре у земљицу црну.

Због колаборације са Сарајевом и Америчком Амбасадом.

А да Иванића, као родоначелника те политике, и извођача радова, представи као Црну Сабласт над Српском.

Посљедица тога је да се Иванић кандидује да понови мандат Црног Члана.

То му је награда и признање које никад више, у политичком животу, неће добити.

То је морала да уради пропагандна машинерија Есенесдеа. Не због политичког противника. Већ зато што у Есдеесу више нема националане снаге која може да прекине агонију непрестаног наметања неспособног вођства једној Српској, Демократској, Странци.

Српска неће опстати без Рационалног Национализма.

Национализам је једини механизам опстанка Националне Државе.

А Држава, Нације.

Српска, да би опстала, мора да постане Мађарска.

Зато се мора мијењати Српска Политичка Свијест.

Сваком будућем политичком лидеру треба показати да на раскрсницама нема путоказа за Потуриштво било које врсте.

Вођство Есдееса, Босићево и Говедаричино, и Младен Иванић, коубили су се за такве показне примјере.

Нажалост, Додик је растјерао Националисте. Оставивиши за себе сва мјеста.

Али. Он је Прагматични Националист.

То је добро за Лидера али није добро за Странку и за Српску.

Одлазак Пионира Меленог, Младена Иванића, са оном смијешном марамом око врата, у Америчку Амбасаду, која слави Независност, а коју нама не да ни да поменемо, концентрисано је језгро Српског Потуриштва 21. вијека.

Потурице су, некада, они који су то постајали милом, пола синова давали у Ислам да би опстала Породица и Лоза.

Иванић, и данашње Српске Пичке Потуричке, дају Репблику Српску, да би опстала њигова Гујица.

Иванић се не турчи лично, инокосно, у своје име.

Он се турчи као Српски Члан Предсједништва.

И други, који су ишли у Америчку Амбасаду.

Одлазак у Амбасаду САД, која не признаје Републику Српску, коју понижава и коју сатанизује, једнако је као и одлазак Бакиру под сећију.

Потуриштво никад није било ништа друго до подаништво. И уништење Нације.

Било окренуто Стамболу, Сарају или Вашингтону.