СРБИ И ВОЂЕ,
КОЛО И КОЛОВОЂЕ,
ИСТОРИЈА И ПРОПАСТ

 

Вође Републике Српске, најприје и највише Есдесовци, нису ни изблиза умјели, ни хтјели, да се боре за Републику Српску, као што су се Борци Војске Републике Српске борили за њу.

Да јесу, не би били данас у овој скупштинској, противуставној, противдејтонској, ситуацији.

И не би били под најездом ових унитаристичких гологузана османлијске носталгије, под вођством Дербенџије Бакира.

А, уствари, најобичнијих болесних Босанских Сокаклија.

Данашња Сједница народне Скупштине, може да се обиљежи историјском.

Зависи од тога шта ће закључити и како ће процеси тећи. То ће се видити за наредних неколико деценија.

За све што је Српска пропустила, препустила, допустила и дала, одговорни су Вође и Лидери. Изабрани и именовани.

Народ не може да буде одговоран.

Народ је дао Војску Републике Српске. То је, за Србе овдје довољно за наредних сто година.

Народ не може да води Политику.

Војска не може да буде стално у Рову.

Вође морају да брину о оном што им је дато у шаке и да га увећавају.

Народ то и не може, и не умије, и не види.

Народ је као Човјек пред Огледалом.

Сваки дан гледаш и не примјећујеш да стариш.

Сви старе осим мог огледала.

Тако одлази Држава из шака.

Коју онда ни Ратом  не можеш да вратиш.

Народ учествује на Изборима.

Иде на ту четверогодишњу представу луткарског позоришта.

Не може много да учини, нема јасну представу о свим пајацима који се нуде и играју бесмислене игре.

Ну.

Онај ко буде изабран, он мора да мисли, и ради, и за себе, и за Државу, и за Народ.

Нису га бирали да буде лијеп, паметан и издајник.

Већ да узме одговорност у своју главу и руке.

Ако и Вође почну да сваки дан гледају у Огледало, не пише се добро Држави и Народу.

Вођа, у земљама каква је Српска, и сви околовођаши, треба да зна да његова судбина, и њихова, након судбина погинулих Бораца и Цивила, након свег уништења, не значи никоме ништа.

Нема вриједност.

Зато морају све дати од себе, сваког дана.

А не давати другима, Поробљивачима и Истребљивачима.

Као што је то чинио Иванић, Есдеес и као што то чини данашња малобројна група водича Есдееса и Педепеа.

 

 

СЛАБА ДРЖАВА
НЕ МОЖЕ ДА ПОРОДИ
ЈАКЕ СТРАНКЕ,
СЛАБЕ СТРАНКЕ НЕ МОГУ
ДА СТВОРЕ ЈАКУ ДРЖАВУ

 
Одбојност према Политичким Странкама посљедица је масовно раширеног алијенираног комплекса мање вриједности. Код Срба је то и одбојност према Комунизму.
Као и урођена неспособност дугорочног и темељног посла.
По свему судећи, Ера Великих Политичких Странака, код Срба, завршена је.
То што се у Републици Српској држи још Есенесде, то је посљедица сплета разних околности. Које се неће продужавати још дуго.
▫ Есенесде је настао као послијератна алтернатива.
▫ Социјалдемократијом је привукао пажњу.
▫ Есдеес је имао огроман терет Рата и неспособност да се преокрене у Странку.
▫ Есенесде је на вријеме кренуо националним колосијеком а отпочетка се држао синтагме Два Ентитета, Три Конститутивна Народа. Што је темељ сваког Српског Рационалног Национализма, овдје.
▫ Опозициона неспособност да се ствара Политичка Странка.
▫ Западно форсирање политичких конгломерата који су неспособни за политику и за било шта друго.
▫ Суманута унитаристичка политика Сарај Чадора.
Све је то ишло на руку Есенесдеу.
А Есенесде, уназад десет година ништа не ради да ту позицију ојача, стабилизује и даље користи.
У Србији, након Милошевића, који такође, као и Караџић, појма није имао о Странкама, наступио је хаос.
Србија ствара Странке брзином свјетлости. А оне пропадају још већом брзином, само је ови свемирци нису још открили.
Српска Радикална Странка, Демократска Странка, Српска Напредна Странка...
Обзиром да Социјалистичка Партија, није имала никакву дугорочну шансу, као и све Партије трансформисане из Ескацекаје, Србија стално показује неспособност да створи Велику Политичку Странку.
За коју се подразумијева да  буде национална.
Зато сада имају на сцени Будибогснамице.
Запад је ушао у све ћелије, осмоза дјелује. И према пуповима и према коријењу.
Та мрежа се лако активира и користи у вишенамјенске сврхе.
Па, наједном искочи неки Окурац Опалац.
Савац Манојловац.
У Републици Српској су почели ти процеси.
Нељуди без Странака и Странчице без Људи.
То се не може добро завршити.
Посљедице су двојаке.
▪ Један јак, „јак“, Лидер, Вођа, Државник, којег суфлира Запад и који влада за Запад, не за Србе.
Он нема никакав маневар. Док слуша и испуњава, дотле постоји.
Вучић је Западу добар и јак, добар и слаб.
Резултат ће бити исти.
▪ Један јак ауторитарац, манипулатор, вјешт пливач, који користи ту мрежу и аморфну политичку сцену.
То може да траје и да буде ефикасно, али не може да траје дуго. И највећи Колос лако пада, без Велике Политичке Странке.
Предјседнику Републике Српске треба 350.000 гласова.
Нема начина да их добије без Велике Политичке Странке.
Тај Ауторитарац, Полуапсолутист, да би се борио против западног црног капитала,  мора да има свој црни капитал.
Што је увијек упитно.
У позадини оба стања, јесте Мрежа Западних Измећара.
Небројено много ситних курвица распоређених по свим ћошковима и под свим свјетиљкама.
Увијек ће неко голо курвањско дупе да привуче пажњу Јавности и Народних Маса, које су иначе стерилисане ријалитијима, таблоидима и приземним насловима.
И, све је ријешено за тај Мандат.

 

САМО ВЕЋИ ЈАД ОД ЕСКОБАРА,
УЗДА СЕ У ЕСКОБАРА

 
Замјеник помоћника државног секретара САД.
Неком та синтагма говори о важном акеру Међународне Заједнице, о повратку САД у БиХ и на Балкан, о томе да је БиХ опет у фокусу а да ће НАТО бомбардовати Републику Српску, само док мраз мало попусти, да је то чаробњак који ће Овце Јаловице Опозиције довести на власт.
Мени та синтагма говори да тај Ескобар не вриједи Ни по пизде ладне воде.
Јасно је да је то мјесто смишљено да се у Стејт Бирократији ријеше проблеми нагомиланих неспособњака, регрутованих само за ситне практичне послове.
Ескобар је један од тих.
Почео као службеник у ОХР у Бањалуци.
Мени, који сам из Рата изашао као гољо, постао министар са Шкодом 120л, старом 15 година, такви Ескобари су и тада личили на Америчке Јаднике.
Имају неке израубоване ципеле, хлаче поткраћене, као да су из друге руке, или позајмљене од сусједа, сако, за који не знају зашта служи. Стоји им ко Сакао. И носају флашицу воде. Ми смо губави дивљаци, овдје је све затровано.
Ну. Ви и даље сматрајте да је дошао Створитељ, Ицјелитељ, Дониситељ.
Ескобар је педаљ за мјерење малих вриједности на Политичкој Сцени Српске.
Ко се њиме одушевљава, безвриједан је на политичком тржишту Бирача и Јавности.
Једнак је Сарајеву.
Које се одушевљава сваким ко носи Бич, јер мисле да ће то помоћи против Срба.
Јавни наступи Ескобара, а и затворени, капацитирају га на ниво Вукановића.
Одала га је Корупција.
Ескобар је изјавио да је Додик ишао у Русију да сакрије, спаси, заштити, не сјећам се тачно шта је рекао, своје Паре.
Разлика између Ескобара и Вукановића, само је у томе што се Вукановић тога није сјетио. И што Ескобара нема пара да пресађује косу у Турској.
Ти ситни представници Међународне Заједнице, смислили су ту сторију о Криминалу и Корупцији, има више од двадесет година.
То је Опозицији једина парола за Изборе, за борбу за Власт, врхунаравска замјена за Политички Програм.
Та К&К, занимљиво, само постоји у Републици Српској. У Федерацији, ту само преко Угра, не постоји.
Ескобар је, дабоме, ГПБ, Гола Политичка Будала.
Као и његови Ескобарци, овдје, руководитељство Есдееса и Педепеа.
К&К, у смислу полиитчког позиционирања и утицаја на Изборе, код Срба мало значи.
Временско насљеђе је утицало на српску политичку и националну Свијест, тако да Срби Власт и Државу не сматрају својом.
Шта ме боли курац дал краду ил не краду.
Не краду мени, ја имам Сикиру увијек са собом.
У случају Рата и напада, Срби ће устати, јер Земљу сматрају својом.
Земља је нешто између Њиве и Државе.
А и то је остало још само у Српској.
Дакле, та измишљотина о К&К, Србе само даље прави будалама. Понижава их. И Опозицију и Србе, као неполитичку, ненационалну Масу. Ситни Џепароши.
Може Додик покрасти све, нико се неће почешати по гујици.
Срби против некога гласају не за то што краде, или што његова Власт краде, или што неко прича да краду, или што мисле да краду, већ из својих алијенираних, воајерских, извараних и разочараних болести, које су се прелиле у Подсвијест.
Али. Немам ништа протви да Ескобара љубите у гузицу, ако мислите да ће вам то донијети Гласове.

 

КАЉУГА И БЛАТО
ПОЛИТИЧКОГ ПРИЈЕДОРА

 
Дајте ми Негативну Селекцију, сјебаћу вам све Галаксије.
Курац Гравитације и Орбите.
Комунисти су, ономад, све провјеравали. Уназад девет кољена.
А ипак су узимали и партизанске и усташке и четничке појединце.
Гледали су, само, кога могу Правилима и Процедурама да контролишу.
Данас ни Будалу не можеш контролисати.
То је поуздан знак пропасти Друштва.
Ако се то прошири, онда је то пропаст НДД Сфере.
Приједор већ неко вријеме изазива општу гадљивост.
Надмашио је Смрад Бањалуке.
СНСД, као данашњи Комунисти, препустио је, давно још, власт приједорским Комунистима. ДНС-у.
ДНС није градио озбиљну странку, јер је то и немогуће. Он је, након Биљане Плавшић и свих догађаја у Српском Народном Савезу, био лимитиран и калибрисан на уцјењивачку технологију и чекање Клацкалице након Избора.
СНСД, као највећи Комунисти, препустио је и повукао се из Приједора.
Организација је почела да атрофира. А појединци су се задовољавали посланичким мандатима.
Онда је ДНС доживио раскол.
СНСД, је у међувремену, допустио да цијела Организација атрофира, да живи без Правила и Процедура, да нема кадровског тријебљења, да нема кадровских Комисија, ни на нивоу Странке, ни на нивоу општинских и градских одбора.
Све је замијенио софистицирани систем вјештачке интелигенције, Мрежа Шефида.
Тако је неко изабран за Градоначелника Приједора.
Неко однекле.
Нико у СНСД није контролисао ко је и шта је.
Кад је стање на нивоу Кандидат за Градоначелника такво, не треба ни питати какво је на нижим спратовима.
Друге Странке, мале групе, преписују стање владајуће, највеће Странке.
То је Политичка Подсвијест.
СНСД је постао кућа у којој се не изува.
Улазиш са сваким блатом на себи.
Критеријуми Организације, у дугом времену, друштвено су важан посао. Јер се они преносе и изван политичких сегмената, у некој средини, у цијелом друштву.
Ако пропушташ и капом и шаком, и други ће. Никог не може да буде срам, нико нема Биљег.
Ако све пробиреш, и други ће. Јер ће их бити срам. Нико неће да носи Биљег Будале, неспобног, непоштеног, љигавог.
Ну.
Оџе не иду у Цркву.
Барем неких правила и сита се мораш држати.
Биће за анализу занимљиви резултати Избора за Градоначелника Приједора.
Они ће показати стање Приједорског Кала, његову житкост.
Мени ће показати стање СНСД.
 

 

АНАТОМИЈА ПРОТЕСТА –
ГУБАР ИДЕ
ПРЕКО ЗЕМЉЕ СРБИЈЕ

 
Одушељење Учесника и Посматрача Блокада Протеста у Србији, у несразмјери је са стварним узроцима и посљедицама.
Земља којој је остала још само Улична Анархија или Путна Блокада, давно је потпала под власт Глобалиста.
У случају Србије, под Власт Запада.
Јер није исто кад Глобалисти владају Француском и Запад Србијом.
Србија је у јадном стању и у тешкој ситуацији.
Не само због тога што има Вучића.
▪ Еколошка Свијест Србије, није подлога Протест Блокада.
Србија предуго поклања своју Природу, даје будзашта, и нико не реагује.
▪ Зелеништво у Србији је само благи одсјај Зелених у Европи. Сломом Трампа, они су добили замах и у Америци и у Европи. Аранжери су у Њемачкој инсталирали нову власт на основу Зелених.
▪ Зелеништво је глобалистички покрет за уништење „земаља у развоју“, сиротињскога јада, биједе и чемера, а за очување моћи и позиција оних који су Природу већ уништили зарад свог развоја и профита.
▪ Игра против Рио Тинта, двострука је обмана. Србија, сада, не може да одбије те уништиваче.
Протести су, у ствари, против Србије а не против Рио Тинта.
Нови Закон о експропријацији не треба Рио Тинту нити ће га оштетити измјене и допуне по хитном поступку.
▪ Конгломератитет, аморфност, Протеста, тај Политички Расути Терет, без политичког организатора, без платформе, без захтјева, гарантује интерес Запада.
Такви протести увијек миришу на Запад.
▪ Нелогично је да се у Србији појави Покрет, Не дамо Јадар, Марш са Дрине, мада то нису Покрети већ само досјетке, а да се на одлазак Косова, већ деценијама, гледа равнодушно.
▪ Блокада Протести јесу уперени против Србије. Али и против Вучића.
Избори су на прољеће.
Вучићеви кварцни пулсеви не могу трајати као у ручном сату.
Брисањем Граница Косова и Албаније, Вучић је, вјероватно, завршио своју мисију.
Они који дођу, биће гори од њега. Али ће побрати све Ловорике.
Запад ће им поручити, Ето, како можете са Косовом, тако можете са Санџаком и Војводином.
На што ће хорска дружина да одговори, Сребреница Геноцид.
▪ Блокада Протести показују у којој је политичкој фази Србија.
Генерално, након уништења СФРЈ и слома Социјалистичког Самоуправљања, српске фазе су
▫ Радикализација
▫ Анархизација
▫ Апатија.
Та фаза Радикализације оличена је у Шешељ – Вук Противсрпству. Она је окупила масе којима је рушење свега постојећег постала главна одредница.
То је било покриће за слом Српства и изговор Западу за све што је Србима чинио у Ратовима, и послије. За Хаг.
Ето, видите са каквим Дивљацима имамо посла.
Фаза Анархизације, када су Масе увидиле да се Радикализацијом ништа није постигло, јесте фаза Аморфног Ангажмана, навијачког, воајерског. Нека ради комегод шта падне на памет. То је Пети Октобар.
Уличну Анархију прати Интернетска Воајерска Анархија.
Буши, ахаха, буши, ахаха.
И једну и другу Фазу, пројектовао је и водио Запад.
Блокада Протести су такође потпуни западни аранжман.
Они говоре да је Србија на прелазу из Анархије у Апатију. Равнодушност.
Након двије прве фазе, Запад очекује да им трећа фаза сама падне у крило.
И, тако ће и бити.
▪ Фаза Равнодушности, изгледно, значи сваки крај Националне Државе Србије. Државе Србије. Политичке Србије.
Политички Мозаик ће бити Мозаик Инсталатера.
Маринике, Јеремићи, Ђиласи...
▪ Протести неће битно утицати на прољетне Изборе.
Један дио гласова ће добити разне кобива опозиционе колоне. Али ће све то бити у корист Вучића.
Корист за Вучића је корист и за Запад.
Слабљење Вучића, као и пад, такође су корист Запада.
Највећи ефект ће имати на слабљење Државе.
Штомје генерални циљ Нато и ЕУ Интеграција.
Опште Западне Демократије.
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

У БиХ НЕ МОЖЕ ПОСТОЈАТИ
„НАКО ЧЛАН ПРЕДСЈЕДНИШТВА“,
БРИСАЊЕМ НАЦИОНАЛНОГ БИЉЕГА
ИЗ СРПСКИ ЧЛАН И ХРВАТСКИ ЧЛАН,
ПОЧИЊЕ ПОНИШТЕЊЕ
СРБА И ХРВАТА, ХРИШЋАНА

 
Политичко Сарајево увијек треба гледати као Језгро Ситне Потуричке Филозофије.
А не као политичку, економску, националну или европску платформу.
Данас је на сцени, по милионити пут, од почетка Распада Сфрј, једна таква сторија.
Бакираши желе да се одрекну Комшића а да им Хрвати, заузврат, дају пет пута више него што су им досад одузели, приграбили и отели.
Шира Јавност, ни хрватска, ни муслиманска, српска поготову, не разумију ту игру.
Бакираши желе да потпуно поклопе Федерацију. Да се Дом Народа Федерације, као Дом Два Народа која чине Федерацију, ујалови тако да муслимани владају Федерацијом, да их Хрвати не могу спријечити, као што сада спречавају формирање Владе и избор Предсједника Федерације. Од Избора 2018е.
Сарајмуслимани, Бакираши, не муслимански живаљ, желе да бирају своје Хрвате у Дом Народа Федерације. Као што бирају свог Комшића.
У пакету је и индиректан избор Чланова Предсједништва, у сарајевском Представничком Дому Парламентарне Скупштине БиХ.
Тиме би им се отворио простор за потпуно окретање фронту против Републике Српске.
Уз то, Бакираши предлажу да се брише национални „префикс“ код Члана Предсједништва.
Да се са међу Хрватима може кандидовати и Финци. Како данас умилно објашњава Бакир.
Тако су Сејдић и Финци постали важнији од Срба и Хрвата.
Шта све ово, са понижавајућим „префиксом“ значи.
▪ Република Српска није, више, једна Изборна јединица за Избор Члана Предсједништва. Колико је важна Национална Изборна Јединица, види се по двадесетпетогодишњој борби Сарајских Унитариста против Хрватске Изборне Јединице у Федерацији БиХ.
▪ „Српски“ Члан Предсједништва није, више, из Српске, већ је из сарајског парламента, „државног“ парламента, унитаризоване институције. Која, будући да је Парламентарна Скупштина а не Национална Скупштина, не може да бира највишег представника неком Народу.
▪ Могућност небројених „већинских“ манипулација. Отвореног Потурчавања. Као што Опозиција Српској пристаје на Бакирашко Одсрбљавање Српског Члана Предсједништва.
То Шаровић отворено истиче и заступа. И подваљује Бирачима Српске. Говори им шта ће урадити ако га изаберу на његовој и њиховој борби против „Режима“.
▪ Поништење Дејтона и његовог Устава.
Предсједништво БиХ је конструисано тронационално, каква је и БиХ. Федерација је двонационална а Српска је национална.
▪ То је само први корак. Јер и Гранична Полиција је почела као Гранична Служба. СИПА је почела као Агенција за обезбјеђење штићених лица...
Срби и Хрвати у БиХ, морају се држати заједно.
Коликагод била оптерећења прошлости.
Одвојено ће нестати.
Хрвати БиХ морају остати чврсти и јаче привући Загреб као помоћ.
Загреб им је срамотно дужан.
Српска мора у овом времену, пред Изборе сљедеће године, потпуно разголитити Ескобарце Пробосанце, као најмрачније Српске Издајнике.
Мора користити све екстерне могућности и пазити се Вучићеве Србије.
Србија је помагала Српској. Али је и одмагала.
Од Санкција на Дрини па до данашњег Вучићевог нудигужења Сарајашима и Целовитој БиХ.
Република Српска и Хрватски Народни Сабор морају институционално, не само изјавно, одбити и стално одбијати брисање националне припадности код Члана Предсједништва.
То  није префикс.
И одбацити индиректан избор Члана Предсједништва.
Нација постоји док има своју територију на којој бира нешто своје.
 
 
 
 

 

У ОТОМАНСКОЈ БОСНИ
УСТАВНИ СУД
ИГРА УЛОГУ СУЛТАНОВОГ ХАРЕМА
 

Уставни Суд је прво настао у Аустрији.
Послије се проширио по Европи. Ко и Хитлер.
Жали Боже што сам током студија, и послије, толико учио, читао и проучавао ту институцију Државе.
Јер се данас показује да је то улудо бачено вријеме.
А ја сам и без тога могао да будем гола будала у погледу Уставнпог Суда.
Данас Сарај Медији јављају велику вијест.
Почело је дводневно засиједање Уставног Суда БиХ.
У коме има један Албанац.
Уставни Суд примарно реагује на Уставност Закона и Аката Власти.
То се у уређеним, уставним, државама, ријетко догађа.
Постоје многи инструменти и институти који пријече и контролишу, да у Парламент не иде нешто што није у складу са Уставом.
У Федералним Државама може бити више посла за Уставни Суд.
Касније је Уставном Суду додато и разматрање усклађености са Људским Правима.
Људска Права су најбоља тамо гдје Кризни Штаб донесе одлуку о обавезној вакцинацији, нпр.
Уставни Суд БиХ је инвалидна институција јер у себи садржи Судије Странце.
Његова главна задаћа, не она Дејтонска, већ сарајевска, јесте да гласа и доноси одлуке против Републике Српске.
Тако би на двовневном засиједању УС БиХ, требало да се разматра пуштање Муџахединске Браде у Оружаним Снагама БиХ, проглашавање Додика привремено неспособним да обавља функцију Српског Члана Предсједништва, давање концесије...
Посао Уставног Суда БиХ се простро свуда тамо гдје, по Дејтону и Уставу, нема БиХ.
А, по Дејтону, без обзира што је БиХ сложена, несиметрична и компликована Насеобина, посао Уставног Суда БиХ, веома је једноставан.
У Дејтонском Анексу, Уставу БиХ, све лијепо пише.
Пуно је већа могућност да се нешто уставно искомпликује у Федерацији, па и Републици Српској, него на нивоу Устава БиХ.
Мислим да је најбоље да ОХР наметне Закон да је Уставни Суд БиХ у сталном засиједању.

 
РЕПУБЛИКА СРПСКА
НЕ ТРЕБА ДА СРЉА У ДЕБЛОКАДУ
УНИТАРИСТИЧКИХ ИНСТИТУЦИЈА БиХ

 
Треба да се сјети како се зајебала са Кетрин Ештон.
Ружна си ко сами ђаво, ооо, Кетрииииин,
Али мене, будалу, наврзло да будем фин.
И тада је Српска поставила проблем Правосуђа.
Дигла се паника, па је Кетрин, брзом брзином, дошла у Бањалуку.
У Палату Предсједника Републике.
Додик је тада прихватио кардељевску идеју Реформе Правосуђа.
И.
Шта је данас остало од те Реформе.
Коме служи Правосуђе.
Шта је добила Република Српска.
Стога, могућност о којој говори Дамир Арнаут, тај исконски дијамнтски концентрисани узорак сарајске демократије, да се у Дому Народа усвоје Закључци о поништењу Инцковог Закона о прогону Срба, због тога што ће неко ко је рођен послије Срребренице, рећи да Није био Геноцид у Сребреници, и да се на томе све заврши, није добра за Републику Српску.
Дом Народа нема везе са Пројектом Запада, Инцка и Сарај Чадора.
Срби и Хрвати могу, у другом наврату, изгласати те Закључке.
Али Срби и Хрвати нису упрљали руке тим Законом.
Само ће Сарајеву, Бакирашима, дати прилику да увијек извикују и лелечу како су Агресори, Геноцидаши, Узепеовци, одбили тај умилни ЗПС, Закон Прогона Срба. А они, Добри Бошњани, нису могли ништа учинити у „нашој ба држави“ у којој су Већина.
Република Српска треба да пусти да то учини ОХР, Пет Амбасада, Пицко... пошто је Инцко умро.
Нека се они прже на ватри коју су запалили за Србе.
И да мирно чека, повремено наглашавајући да је то услов од кога треба почети у туземном избору судија Уставног Суда, умјесто Странаца Усранаца.
И да у Народној Скупштини, лагано проводи политику поништења наметнутог Унитаристичког Монструм Апарата.
Република Српска има времена.
Вријеме ради за Србе и за Српску.
Онима којима се жури да ријеше „највећу кризу“ од завршетка Рата, вријеме не иде на руку.
Зато им се и жури.
Кад је против Срба, свима се жури.
Кад је за Србе, никад.

 

ТАКТИКА И СТРАТЕГИЈА
САМОСТАЛНОСТИ СРПСКЕ

 
Срби, под бременом окупаторских вијекова, на Раскрсници Крви, састоје се од Послушника, Издајника, Хајдука, Земљорадника, Ратника и Поштењака.
Први су почели да изумиру Земљорадници. А расту Издајници.
У таквом стању Срба, немогуће је очекивати да Народ, на који се воле сви позивати, брине о Држави, Територији, Опстанку.
То морају да раде Вође, Лидери, они који су изабрани.
Ну.
Свременанавријеме, Народу се морају предочити неке координате и угаоници, међе и путеви.
То је потребно стога што је Јавност, Политика и Демократија, отворен Тор. Па сви излазе и улазе, блеје како се коме свиди.
Учествује, јадник, у креирању Јавног Мнијења, Јавног Мишљења, Политике...
Слом Самоуправног Социјализма убацио је празне политичке главе у комору високог притиска. Као они стројеви у којима се праве тениске лоптице. Двије половине се лијепе у комори са притиском. Тако Лоптица изађе надувана, са већим унутрашњим притиском од вањског.
Српске Главе су из Самоуправног Социјализма изашле директно у Демократију Високог Притиска.
То се у Народу зове Стршљеник.
Таван пун Стршљенова.
Данас на сцени имамо сав Српски Јад.
Невјероватно је да то све Пичка може да роди.
Ту су Аналфабете, Улизице, Љигавци, Издајице, Потурице Западице, Безглавци, Плаћеници, Србственици, Краљци, Монархисти, Противтитинци, Братвствојебинственици, Једносмјерни Историчари, Херметизовани Националисти, Закашљели Шовинисти, Фаталисти...
Мало ко од њих, може да срочи националне приоритете. Да буде Рационални Националист.
Да схвата да је ред овакав
▪ Опстанак Републике Српске
▪ Опстанак Срба
▪ Јачање Државе и Слободе.
Намјерно кажем Слободе а не Демократије.
Ако имаш Државу и унутрашњу Слободу, Демократија расте брзо, ко коров.
Република Српска, дакле, мора
▪ Сарађивати са сваким ко може да помогне Самосталности, сад или за педесет година. Са Црним Циганином и његовом Мечком. Са онима који су нас истребљивали. Са онима који нам не мисле добро. Са онима који ће сутра против нас ратовати.
Ми нисмо овдје да постављамо моралне, хумане и цивилизацијске љествице, да оцјењујемо ко је добар а ко зао.
Ми смо овдје да опстанемо.
▪ Уважавати Хрвате у БиХ а колико је то могуће, и у Загребу.
Нико не може да избрише Јасеноава, Пребиловце... ни они ни ми.
А, сада смо заједно у опасности.
Хрвати не траже наше Шуме. Траже муслимани. И њихове и наше.
Све то се понекад, иако је банално јасно, мора објаснити Србима.
Они нису дужни да размишљају.
Од њих је довољно што су ишли у Рат и што иду на Изборе.
▪ Знати да Политмуслимани не живе у Сарајеву. Већ у Лисабону. Да ће нас увијек зајебати, изневјерити, погазити ријеч. То им је насљеђе Потурчавања.
То треба узети као готову чињеницу о људима.
Док сам ја спреман погинути у рову за Земљу која ће, можда, настати спослије Рата, други је спреман промијеити Вјеру и Име, да сачува своја три Разора Њиве шесте класе.
▪ Знати да је наш темељ овдје, дубок и даван.
Од новијих темеља, ту је наш Рат Опстанка и Међународни Уговор, Дејтонски Спразум. Који је признао наш Рат Опстанка као Праведан Рат. Који је признао Државу Републику Српску.
Ми немамо за шта друго да се држимо осим за тај Међународни Уговор Великих Сила.
Онако како је написан.
Сваког дана треба тежити да се он враћа. Битке ће бити дуге и тешке. Мораће се застати, стати, скренути, сачекати поред пута, поново се испети на пут...
Али се никад не смије одустати.
▪ Знати да Запад никад није помогао Србима. И да је све што прича и ради, против Срба. Никада не насједати. Он нису Потурице. Они не мијењају Вјеру.
Српска се мора окренути Русији и Кини. Коликогод ми били мали, један градић поред Сибирске Пруге или неки заселак кинеског конгломерата.
Њихов интерес, у вези са нама, мали је али је наш интерес Опстанка, огроман.
▪ Одмакнути се од Србије.
Оно што Србија, не само Вучићева, ради, оно је Укоп.
Србија не може себе очувати. А да очува нас.
Данас, да се зачне Вођа Србије, неће бити бабице, дадиље, колијевке, да се одњегује, научи и посвети Држави и Нацији. Кад прогледа и проода, неће знати докле је Србија, гдје је Србија, чија је Србија.
Нама је пресудно градити Другу Српску Државу.
А о Србији се може размишљати, касније.
Има Вијекова.
 
 
 
 
 
 
 

 

САРАЈЕВО ЈЕ
У БЕЗИЗЛАЗНОЈ СИТУАЦИЈИ,
СРБИ И ХРВАТИ ТРЕБА
ДА БУДУ ПАМЕТНИ КОШТО НИСУ

 
Америчани именовали специјалног представника за Изборни Закон, којим Бошњаци већ 15 година гузиче Хрвате, Додик говори о Русији и Кини, нико се не узбуђује због блокада „Државних Институција“, Грађанина Шмита нико не зарезује, Сарајево се довело у ситуацију да сваког намјерника погледа као спасоносног пријатеља, ко гладан срат, а, чак, ни Вучић више не говори о Целовитој БиХ...
Ко је клео Сарајево, обавио је бољи посао од свих зала заједно.
Када су дошли у ситуацију да не могу више да држе Комшића и да морају одустати од потчињавања Хрвата у Федерацији БиХ, на тај жалосни преварантски начин, што им је била стабила одскочна даска према поништењу и уништењу Републике Српске, Инцко је, на нечији миг, наметнуо Противсрпски Закон Геноцида.
Није наметнуо, он је то само објавио.
Бошњачко политичко руководитељство је кратко вријеме ликовало. А, онда, чак су и они схватили да су стављени у политичку провалију.
Сада су разапети између два фронта.
▪ Да ли да се боре против Хрвата, за Дом Народа Федерације БиХ, макар, који би им омогућио да нема кочница за њихову Владу и Предсједника Федерације, а да жртвују Комшића.
Занимљиво је да их нико, од Запада, не подржава у погледу Дома Народа Ф.
Не разумију а и свеједно им је.
▪ Да ли да се боре против Републике Српске која је блокирала Заједничке Институције, „Државне Институције“ наше Босне лијепе, гиздаве.
Ни ту се Запад нешто нарочито не узбуђује. Те приче о Санкцијама су само декор који треба да прекрије чињеницу да нема идеје, нема намјере, нема спремности да се иде у даље усијање односа у БиХ.
Данас у ватрогасном центру ЕУ, у Сарајеву, трају састанци.
Први је био Њемачки Грађанин Шмит.
Тема није Република Српска већ противхрватска упораба Изборног Закона.
Запад жели да ријеши проблем у Федерацији, између Хрвата и Бошњака, како  би се могао усредсредити на Републику Српску.
Бошњаци то не схватају.
Јер предосјећају да се тим њихова позиција према Републици Српској неће поправити.
Република Српска није ушла ни у какав авантуризам, у погледу отпора Инцковом Закону и у блокади Заједничких Институција БиХ.
У борби за дејтонску уставну позицију Републике Српске, позицију чистих рачуна и јасних надлежности.
Република Српска против себе има само шачицу Издајника, Ескобараца, неколико чланова руководитељства Есдееса и Педепеа.
Они су фолклорни украс ове Националне Борбе.
Они, на извјестан начин, дају легитимитет борби Републике Српске за Самосталност Српске, за дејтонску позицију у Самосталности Српске.
Да није те групице Ескобараца, Чмараца, Издајника, изгледало би да Република Српска иде чистим волунтаристичким авантуризмом.
Они, Ескобарци Чмарци, показују да стварна опасност постоји.
Сви остали, са Запада, који су против Републике Српске, против су већ четврт вијека и то није никаква новост.
Срби и Хрвати треба, сада, унаредним годинама, јер Смрт Сарајева неће трајати кратко, да буду национално паметни. Да не одступају.
Да се превише не повезују у неки очигледни савез, јер то може бити аргумент Сарај Чадору или противхришћанским снагама извана.
Њихов савез ће бити најчвршћи ако не одустају од својих захтјева.
Хрвати, од једнакоправности у Федерацији, не само у погледу избора у Предсједништво.
Срби, од уставне позиције Дејтона. Која је први и највећи корак ка Самосталности Републике Српске.
 

 

БАКИРАШИ ЖЕЛЕ
СРБЕ ДА ИЗЈЕДНАЧЕ
СА НДХ КОЉАЧИМА ЈАСЕНОВЦА
И НАЦИСТИМА ХОЛОКАУСТА

 
Зато Бакир предлаже да Парламентарна Скупштина БиХ, усвоји Инцков Закон и да дода Јасеновац, а раније се помињао и Холокауст, и да се тако, вјероватно, забрани негирање и Геноцида овдје и Холокауста горе.
Izetbegović je, odgovarajući na upit o mogućim rješenjima za prevazilaženje aktuelne krize koju su izazvale stranke iz entiteta RS zbog zabrane negiranja genocida, podsjetio je da je ranije ponudio mogućnost da Parlamentarna skupština BiH usvoji nove izmjene Krivičnog zakona BiH koje bi podrazumijevale sve ono što je sadržano u izmjenama koje je donio Valentin Inzko, uz određene novine poput zabrane negiranja zločina počinjenih u Jasenovcu.
На то расправљање у ПС БиХ, насједа и Опозиција Српске.
И они мисле, Бореновић, Шаровић, да све треба расправљати у Сарај Парламенту, и о повлачењу Инцковог Закона.
Што је исто оно што заступа Бакир Изетбеговић.
Не насједају они зато што су глупи, већ зато што су глупи да слушају Инструкторе које има и Бакир.
Бакираши и Инструктори би тако постигли два огромна циља.
Кобива би задовољили Србе и Српску. Јер се повукао Закон Инцка и ОХР-а.
Опозиција Српској би рекла, Ето, како ми знамо мирно и боље. Дио Бирача би насјео, дабоме.
А, Бакираши и Запад би постигли више него што је Инцков Закон и у мутацијама могао да постигне.
Срби и Српска би били изједначени са ХДХ Усташама Истребљивачима у Јасеновцу, и не само у Јасеновцу, и изједначени са Нацистима Трећег Рајха.
Срби би, тако, сви Срби, ушли у Трилинг Геноцидаша.
Власт Српске мора да зна да је потуни генетски код Сарајевског Политичког Круга и Политичких муслимана, саткан од Подвала.
Закључак је исти, и када вратите назад Историју, и када вратите назад Садашњицу.
Народна Скупштина Српске треба да буде мјесто свег и сваког одлучивања Републике Српске.
То је била и у Рату, када смо висили о концу.
То мора да буде и сада.

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА – БиХ,
ПОЛИТИКА НИЈЕ СТО ВАРАЛИЦА,
БИТНО ЈЕ ИЗМОРИТИ РИБУ НЕМАН
НА ЈЕДНОЈ УДИЦИ

 
Та Удица је сада најбитнија.
То је процес.
То је Политика Самосталности Српске.
Аналфабети у Политици се увијек закаче за једно дрво, једну бају сјају, једну изјаву, једну вијест, једну сједницу, један дан...
Довољно је седам дана пратити медије, у тих седам дана сви ће се изредати и појавити са нечим везаним за Политику, и прецизно установити да је све празна пљева.
Од стотину љуски, ни једног зрна.
Они који мисле да је Политика, Кад је будем изабран, да је Политика оно што је прочитао данас, да је Политика оно што је, на основу тога, закључио у својој, за Друштво Државу Нацију, необразованој глави, да је Политика оно што је неки западни иргет, Америчанин, у њиховим оквирима ни у рангу Вукановића, изјавио на састанку или послије, да је Политика борба против Корупције, да је Политика обарање Режима, да је Политика стварање и изношење Афера, да је Политика бесконачан мандат ситног шићара, да су Медији Политика... њима је лако бацати Варалицу.
Ну.
Они су опасни. Они разједају све, замагљују све, они уништавају НДД сферу, Нацију Друштво Државу.
Гледам ових дана, у јеку једне мале битке за Самосталност Српске... они који се хватају за Варалице, опаснији су од оних који ћуте.
Дезинтелектуализована, безмозговна, Опозиција важно се испрси са извиком, Кад ће сједница.
Њемачки Грађанин Шмит, Бауштелац у Сарајеву, излане, Регионални Лидери су Додика одвратили од разбијања Оружаних Снага БиХ.
Она, нека, финансијска лујка, пита, Ко ће враћати кредите ако се укине УИО БиХ.
Онај Ћоркановић из Требиња, нисам вјеровао да доље има глупих, клепеће како је Предсједник Народне Скупштине побјегао.
Кад се саберу хиљаде оваквих Ловица на Варалице, није могуће не закључити да се и оно мало природне и политичке свијест, код свих тих кордона, рашчланило и распало на ситне таблоидне коцкице.
А суштина таблоидних коцкица, таблоидног информисања, Таблоидне Политике, јесте у томе да се њих никада не може скупити у цјелину, нити се било каква умањена цјелина може склопити.
Пошто је Политика спор процес, Рибу Неман, у случају Републике Српске и БиХ, то је Риба Немила, треба намамити на Удицу.
А, онда, вући је тамовамо, трзати, попуштати, уз ријеку, низ ријеку, у старачу, па у брзак... измарати је.
Власт Републике Српске управо то чини.
Никаква Војска Републике Српске није у питању.
Нама је најважније да унитарне, неуставне, наметнуте, отете, Пробосанске Институције БиХ, не функционишу.
Да су у блокади. Да су сакате. Да су сипљиве.
Након неког времена, даћемо им једну штаку...
Па, онда, опет, потпетљати, ону здраву ногу.
 
 
 

 

НИ У ЈАВНОЈ КУЋИ
НЕ МОЖЕШ БИТИ
САД КУРВА, САД МАДАМ
ПА ТАКО НИ У БиХ НЕ МОЖЕШ БИТИ
САД КОНСТИТУТИВАН,
САД НЕКОНСТИТУТИВАН

 
Устав је Слободан Уговор између Народа и Државе.
Конституција.
Постоје и друге варијанте, са утјеривачима, чуварима, окупаторима, октроистима...
Устав Босне и Херцеговине је наметнут Устав.
Три Народа, Срби, Хрвати и Бошњаци су приморани да потпишу уговор са БиХ, која се у том Уговору не иментује Државом али се представља као међуанродно призната Територија. Са десет унутрашњих надлежности Заједничких Институција, које имају и друге Државе.
Устав Републике Српске је Слободан Уговор Срба и Државе Српске.
Нико други није учествовао у том Уговору. Прије Дејтона. Није се показало да би Хрвати или Бошњаци ни послије Дејтона учествовали, слободно, у том Уговору.
Са ти Уговором, Република Српска је отишла у Дејтон и са тим Уговором се вратила из Дејтона.
Као Држава.
Приморана да се укључи у Државну Заједницу БиХ.
У нову врсту чудне заједнице, Конконфедерацију.
Јер се ради о Конфедерацији једне Федерације и једне Републике.
Уговор Хрвата и Бошњака са Федерацијом је наметнут Уговор.
Да би могла међународно да се призна Насеобина БиХ и да се спасу Бошњаци јер нису нигдје пристали. А изгубили све Ратове.
Устав Републике Српске прошао је и неке међународне верификације. Мада је то непотребан чин, ако је Уговор слободан. Као што је слободан Устав Републике Српске.
Након свега тога, на сцену ступају Западни Кројачи и Сарајевски Унитаристи.
Они намећу Конститутивност Свих Свуда.
По Мјесним Заједницама, Сокацима и Засеоцима.
Та Конститутивност није намјерна да изједначи Три Народа.
Намјерна је била, од почетка да се разара Република Српска.
Изнутра као и свана.
Тако је прописано да Скупштинско Руководство Српске мора имати и представнике друга два Народа.
Да Влада Републике Српске мора имати одређен, сталан, број Хрвата и Бошњака, без обзира не резултате Избора.
Да се уведе Вијеће Народа. Као да у Републици Српској постоје три Конститутивна народа.
У Републици Српској су конститутивни само Срби.
Свака част Хрватима и Бошњацима који живе у Српској. Њима није ништа узето а не меоже им бити боље него Србима.
Тако смо дошли до апсурда да неуставно Вијеће Народа шаље уставне забране на Уставни Суд Републике Српске.
Поред цијеле БиХ, и Република Српска се тјера да функционише неуставно.
Тако је јуче објављено да је Уставни Суд Републике Српске изнио да су неуставне неке одредбе Закона о Ћирилици, по основу захтјева Клуба Бошњака из неуставног Вијећа Народа.
"S obzirom na to da konstitutivni hrvatski i bošnjački narod nacionalni identitet ne povezuju sa ćiriličnim pismom, te kako im je ovakvim propisivanjem uskraćena sloboda u izboru načina ispoljavanja ove identitetske odrednice, zakonodavac je postupio suprotno obavezi da, na Ustavom utvrđen načini pod jednakim uslovima, obezbijedi garancije očuvanja nacionalnog identiteta pripadnika svih konstitutivnih naroda"
Утавни Суд Републике Српске не може да хрватски и бошњачки Народ титулише конститутивним у Републици Српској.
Нема уставни основ за то.
Ни у Републици Српској.
Ни у БиХ. У дејтонском Уставу БиХ.
ОХР и Високи представници, који су наметали и натурали све ово и друго, о чему сам писао, не могу бити ни законски ни уставни основ за било шта.
Уставни Суд оцјењује Уставност а не Политикантност.
Ако то Уставни Суд не види и не зна, ни у овом времену, када Сарајево води офанзиву да се укине Конститувност из Устава БиХ, док се у Републици Српској тражи Тројна Конститутивност и приликом чешкања два јајца кроз подеран џеп, онда тај Суд себе делегитимише.
Из Уставног у Дневни.

 

СРБИЈА МОРА ДА СХВАТИ
ДА СУ СРБИЈА И СРПСКА
ДВЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ,
ДА МИ НИСМО СРБИ КОЈИ
БРЕ ЖИВЕ У ЦЕЛОВИТОЈ БиХ

 
Србија мора да почне тако да се понаша, не само због Републике Српске, већ и због себе.
Политика коју сада води, та обезглављена Вучићева Србија, шкоди Српској али шкоди и Србији.
Вучић и Дачић, само се, још, није укључила Ана Брчић, непрестано одржавају коперфилдовску илузију Патронатства над Републиком Српском.
Ко да смо у пеленама, усрани и упишани и немеремо себи.
Дачић изјављује да ће Вучић код Путина да прича и о Републици Српској у БиХ.
А, Путин пита Лаврова, Гдје је ета Република Српска.
Вучић изјављује да ће прије пута Путину и Плину да разговара са Додиком.
Додик зна сам да оде код Путина.
То што иде код Вучића, то није жал за Патронством и изјава о неспсобности.
Иде, јер нема куд. Не може градити јавну одбојност, пустити Српске Издајнике да шурују са Вучићем, пустити Вучића да, још више, него досада, разједа Политичку Сцену Републике Српске.
Бљузго то користи.
Истоврмено, у његовом, у Вучићевом, србијском, дворишту, општи је хаос.
А жели да уређује Кућу Срба, у целовитој БиХ.
Тако је и Слобо желео да уређује Кућу Книна, док је у Србији био хаос.
Знамо како се завршило, и за Србију и за Книн.
Милошевић се на превару, у аранжману Америчана, утрпао да заступа Републику Српску у Дејтону.
То заступање није било квалитетно. О томе томови могу да се напишу. Ну. Прошло па га јеби.
Он се водио својом болесном, од Мире стално индукованом, идејом да уђе у Историју.
Америчани су то знали, па су рачунали да ће преко њега лакше да осакате Републику Српску, него са Руководством Српске, које, са Народном Скупштином, на Палама, није уважавало Милошђевића.
Рачунали су да ће са  Милошевићем тада, у Дејтону, да ријеше и Косово. На шта он није пристао.
Мица је сада иста.
Рачунају да ће са Вучићем да анестезирају Републику Српску и да ријеше Косово.
Минимум Српства у Државној Политици Србије, мора да буде свест о Две Српске Државе.
Била Српска независна Држава за годину или за сто.
Не може се играти Мице. Мало Косово мало Српска, док Санџак ради своје а Војводина своје.
Србија мора да заборави Сарајево.
Постоји Дејтон. Дејтон не говори о Целовитој БиХ.
Србија мора да се обраћа Републици Српској, искључиво.
Да сусрете организује званично, државнички.
А не полуприватно, на тераси Господара Вучића.
Да повремено, у озбиљним наступима, говори о Дејтонској Самосталности Српске.
Ово ситно београдско јајарење, кокошарење и шићарење, типична је турска политика.
Није српска.

 

ИЗВИКИВАЊЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ
КАНДИДАТА СЛАБЉЕЊЕ ЈЕ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Уједињена Српска је изашла са оквирним кандидатурама за двије појединачне функције, за Члана Предсједништва БиХ и за Предсједника Републике.
Њихова Радна Група, Радна Група, СТЈЖ, је обавила посао уз став као политичку подлогу да њима припада једна од кандидатура.
▪ Уједињена Српска није Странка тог калибра да би имала Кандидата за једну од Функција.
▪ Стевандић, Предсједник УС, у неколико наврата је разоткривено хвалио Вучића.
▪ Као што ће Опозиција јединствено изаћи са два Кандидата, договориће или ће им неко нацртати, тако и Групација око Есенесдеа, мора да изађе јединствено договорено са своја два Кандидата.
▪ Прављење Пијаце од Кандидовања, таболидизација је Политике.
▪ Кандидовање на овај начин је стављање Владајуће Групације у Српској, у позицију Опозиције Србије. Анархизација.
▪ Република Српска је у таквом времену да се са кључним кандидатутрама не треба зајебавати.
Републици Српској сада треба монолит и јединство, и требаће још тридесет година.
▪ Есенесде је погријешио што није анализирао резултате Избора у Бањалуци. И што то није јавно објавио.
▪ Додик је погријешио што Есенесде нема пет или десет етаблираних Рационалних Националиста, већ само Додика, па сви хоће до Додика.
▪ Потезање Дарка Младића није добро. Човјек није из Политике. Има својих мука.
А, то је даље компликовање живота Генералу Младићу.
И прилика псима Сарајева и Запада, да гракћу о Лажном Геноциду и слично.