СРПСКА ДЕМОКРАТСКА

СТРАНКА, ИСТУРЕНА ЈЕ

САМА НА ЧИСТИНУ,

ПРОТИВ ШИРОКОГ

ФРОНТА

 
Како је могуће да то нико унутар Странке, онога што је од ње остало, не схвата и не разабире.
Есдеес је најнемоћнији у том опозиционом Мозаику.
Једино се код њих гласови могу осипати.
Букан има свој контигент који је достигао и не може ни горе ни доле. Јелена и нема ништа.
Балоначелник ради на окупљању свих који су против и мисли да је толико успјешан да му не треба Педепе који је постао Овца Јаловица.
Есдеес, такав рањив и рањен, без Предсједника и без икаквог компакта у вођству и организацији, избачен је на њиву пред ровове Есенесдеа и други савезника, лажних или правих, против Српских Бирача које ови Избори понижавају, против здравог разума Јавности... да понавља Изборе који су нелегални, по нелегалним наредбама из Унитаристичког Сарајева.
И нико други се не оглашава и не агитује.
Не рачунајући Црнатка, који на једну страну гледа а на другу страну прича.
Есдеес једини таламбаса о покраденим Изборима.
И то, углавном на подручјима гдје Есдеес, а и други, уопште не постоје.
Есдеесу је речено, и обећано, да ће након поновљених Избора на 136 Бирачким Мјеста, имати предсједника Републике Српске.
ЦИК то може изманипулисати.
Зато онај Аналфабет Аматер излази са оним изливом будалаштине, да је без резултата на тим мјестима, у предности.
Неправилности су веома сумњиве.
Иако нема Избора без неправилности.
Али. Бирачке одборе није именовао Еснесде.
Друго, ако се понављају Избори на Бирачким Мјестима гдје није било никаквих приговора, онда морају да се понове и тамо гдје је Бламуша побиједио.
У Бањалуци је већа Изборна Манипулација била него на свим другим мјестима у Републици, заједно.
Била је и прошли и претпрошли пут, на Локалним Изборима.
Ну. То је игра ЦИК-а, Шмита и ЕУ Неонациста.
СНСД је циљ откако је постао најјача Странка.
Сада видимо и да је СДС циљ.
Зато се форсира Покрет Ампера.
Зато што је Есдеес довољно разбијен и исисан и нема више никаквог кадровског потенцијала да се заустави пад и да се крене Националним Путем.
Службе и Кројачи Западаши, окренули су се Покрету и Бали Педеру.
У тој игри ПДП је остављен на згаришту јер је, само, непотребан баласт са Бореновићем, Иванићем, Црноданком...
СДС је циљ јер ће оваквом улогом, код Бирача и у Јавности, још више подићи одбојност према себи. А према рачуници, они који одустану од Есдееса, неће гласати за Есенесде.
Есдеес, не може све то да схвати, а и ако схвати, не може себи да помогне.
То је посљедица вишемандатног форсирања неспособних, све до Миличевића, који нису могли да виде погубност неприродне коалиције, у самом почетку, са Педепеом.
Веома скупи ће бити Кандидатура Блануше и Гласови за Бланушу.
Као што су Гласови, који нису били њени, коштали Јелену Ноћну Тицу.
Само, сад се Јелена зове Есдеес.

 

САРАЈЕВО ЈЕ КАСАБА,
У КАСАБИ НЕМА
ГОСПОДЕ,
ИМАЈУ КАСАБАЛИЈЕ

 
Касаба је одредница Колективитета Сарајмуслимана.
Касаба је стање свијести. Колективна Свијест аморфних изваннционалних бића, заустављених на пола пута између Сокака и Чаршије.
Да би нешто добило статус Касабе, мора да има Џамију, Мектеб, Хамам, Хан и Караван Сарај. У новије вријеме и Конаковића.
Понашање Сарајмуслимана само у времену Распада СФРЈ, да не идем даље уназад, све то доказује. И сугерише да се ради о трајној особини која их дисквалификује из било каквог заједничког живота, суживота, федерације, конфедерације, Државе уопште.
У том времену, које траје до данас, сви су се понашали једнако. И Ћело и Ејуп Ганић.
Тачно се видило да је Туњо Филиповић рођен у Бањалуци.
Република Српска, све власти њене, има некакав широки славенски, православни дух отворености према Сарајмулсиманима и Сарајеву.
Та непрестана добра жеља, претвара се у Комплекс ниже вриједности.
Па из Министарства Финансија Владе Републике Српске полемишу са извјесним Конаком, који је метнут за Министра Иностраних Послова, не БиХ, већ у Савјету Министара.
Ни ту гдје је метнут, не вриједи ни Попизделадневоде.
Полемишу, обраћајући се, у јавном реаговању, са, Господине Конаковић...
Поводом његове Будибогснамице, која је једна од неколико хиљада које су изрекли, само у овој години, Раме, Дине, Бећири, Звизде, Бакири, Церићи, Хелези...
Његов Дух Касабалије, гони га да изјави како Федерација БиХ на леђима носи Републику Српску.
Питање је да ли на тако нешто треба реаговати.
Он то говори за своје Мале турке, унитаристичке муслиманске Неоотоманце.
Србе то не занима.
И није потребно да се троши енергија, ни неког Министарства у Српској ни Српског Члана Предсједнишптва.
Њему треба, евентуално да одговори Змај од Шипова.
Ако нешто треба рећи, то су дватри сува податка. У ладном саопштењу, без помињања и изјаве и њега.
Буџет Федерације БиХ је 8,9 млрд КМ
Буџет Републике Српске је 7,4 млрд КМ.
Оба за 2026у годину.
Када се узму у обзир само неке чињенице, да је Сарајево Главни Град, да је у Федерацији остала Војна Индустрија, да су у Сарајеву иностране фирме и потрошња међународне заједнице, онда те буџетске бројке не изгледају овако. Иако ни овако нису знак да је у Федерацији добро а у Српској лошије.
Званичници и Политичари Српске, морају да схвате да је Сарајево, Федерација, Конаковић... друга Држава.
Да је Република Српска Држава и нема шта да полемише са сарајевским министром, бугарским министром, шиптарским министром...
Јебо вас Господин Конаковић.
Послије Балоначелника Бањолуке.

 

ЕСДЕЕС СЕ
ОПРАВИО ЗА ИЗБОРЕ

 
Млада, свјеже офарбане косе, добила је луксузну Оправу за појављивање у улогама Предсједника Странке и Предсједничког Кандидата.
У Породици нико није одушевљен а коалиционе конгломератлије, прекотарабаши, тихо реже.
МГП, Мала Група Педера и Мајкунаша Градског Плана, схвата то као политичку увреду сиромашног рођака са села.
Ну.
Српска Демократска Странка, иако је понижавајуће пала, да буде помоћни орган Издајничком Педепеу и пробосански украс Сарај Унитаристима, није још посве пропала да не би морала да мисли о себи.
Она мора да има Кандидата за Предсједника Републике.
У теорији, Кандидат за Предсједника Српске може да повуче страначке Гласове до максималног броја, поред екстерних. А Странка, може, на основу Кандидата, да добије и друге Гласове, који нису члански и симпатизерски.
Стварност је, дабоме, другачија и зависи од организационог компакта Странке.
Будућност Есдееса, иако је пролаз изузетно тијесан, постоји само у повратку на Националну Политику.
У пракси би то значило не само промјену јавних Ставова и Рјечника, већ и, након Избора, прикључење Коалицији најмоћније Националне Странке, мислим, једине, у мозаику Власти.
Међутим.
Блануша на овим Изборима, Блануша једногодишњи Предсједник СДС и Блануша Кандидат за Предсједника Републике Српске, корак је уназад.
Зато су га и инсталирали.
За вријеме Миличевића, и постојао је извјестан проценат могућности. Иако он сам није схватао Национално као пресудно у политици Странке.
Иако је имао отпор Пробосанског Присарајског Есдееслука.
Сада је тај ППСДС, преузео главне полуге и кормила. Ниједна друга група Есдееса, у ствари, нигдје у Републици Српској, не постоји.
Зато је узлетио Блануша.
Јер је издвојен, огољен и немоћан.
А, они ће за то вријеме да наставе своје Присарајско Пробосанско Коло. Глуво Башчаршијско.
Кандидатура Блануше, добар је знак за СНСД а лош за Есдеес и Републику Српску.

 

ХЕМИЈСКИ САСТАВ
РУЉЕ,
У СВАКОЈ ПРИЛИЦИ,
ИСТИ ЈЕ

 
Актуелно на тапету је нека госпођа која је прешла однекле и постављена на неко мјесто, а има напумпане усне и нема Факултет, како кажу.
Госпођа се онда обрати Јавности и покаже је.
Диплому.
Што је беспотребно.
Јер данас, когагод Факултета Диплому покажеш, нема разлике. А нема разлике ни да ли је стварна или је купљена или поклоњена.
Таквих госпођа, напумпаних, или оних које се овог часа пумпају, има колико ни сам Бог не може да створи.
Зашто је, онда, у питању дотична.
Није она у питању.
У питању је Руља.
Која је у вијеку М&М, Медија и Мрежа, добила огромну позорницу, много већу од оног прекотарабног појаса са Комшијама и Јетрвама.
Та Руља је увијек иста.
Она је иста била и у Турском Добу.
Она је стара колико и Винчанска Култура.
Само је њен успон феноменалан.
Од Јетрве до Ролинг Стоунса.
До огромне позорнице и публике.
За М&М Руљу, није битно ко је `тема мета циљ`.
Битно је да не може да се брани, да је незаштићен, да је због нечег познат у Јавности, небитно, да ли је мали или велики, ситан или крупан, важан или неважан.
Преко њега ће М&М Руља да буде велика, крупна и важна.
Једно вријеме ће имати бесплатну апотеку за себе.
И напумпану Легитимацију Моћи.
А Руљакцијом ништа неће исправити, ако је нешто неисправно.
Неће, јер не може и јер није задужена за то.
Све те појединачне појаве, настале су, законито, након рушења СФРЈ, без обзира каква је то Држава била, а у чему је учествовала и Руља. Разне, многобројне, крволочне, Руље.
Какогод се, на крају, заврши Руљашење, дотична Јединка ће бити оштећена, обиљежена, облаћена, понижена, можда и упропаштена.
Ако за било шта и има ралога, за осуду, смјену... то не може да ради М&М Руља.
Која се, заборавих, не сатоји само од Свакодневних Људи у анонимним коментарима, већ и од Политичких Актера, Медијских Службеника цртица Новинара...
 

 

ИЗДАЈНИЧКА
ОПОЗИЦИЈА
У СРПСКОЈ,
УЧЕСТВУЈЕ У
РУМУНСКОМ СЦЕНАРИЈУ
И УНИШТЕЊУ СРПСКЕ

 
Какав је морални, национални и уопште, људски, интегритет Есдесовог Кандидата Бламуше, да пристане да буде оруђе Неонациста у насиљу над Републиком Српском.
Јер је преочигледно да се ради о Насиљу које има за циљ да поништи дводеценијско бирачко опредјељење већине Бирача у Републици Српској.
Побједа Есенесдеовог Кандидата, на овим примораним Изборима, наставак је двадесетогодишњих побједа.
Есенесде ће једном изгубити, а то мора да буде на слободним, српским, демократским Изборима.
Једино тада, Есдеес, или неко други, може да побиједи.
Прихватати такву могућност сада, дубље је од Националне Издаје.
То је знак Црног Злау главама тих политичких актера, који су спремни да прихвате сваку улогу у уништавању Републике Српске.
А њихове приче да је ово удар на Криминалца, Лопова и Пљачкаша, Додика, нису ни за малу дјецу.
Тако је био удар и на Радована, и на Биљану, и на Поплашена, и на Шаровића.
Због тога су преносили и отимали надлежности Републици Српској. И Срби их давали. Као што је Иванић.
Бламуша прихвата да учествује у уништењу Републике Српске. И Црнадак, и Балоначелник, који скупља кости ове несреће, ко пас око месаре, и Бабаљ, и Пандуревићка...
Бламуша је данас, у својој политичкој немоћи и аналфабетизму, поручио да без поништених Бирачких Мјеста, он води за 6.000 Гласова.
Такав, политички ограничен човјек и члан добровољног друштва за уништење Српске, треба сутра, жели, кандидовали су га, да води Државу, Државу Републику Српску.
Сви су они прихватили Румунски Сценарио Неонациста ЕУ.
Поништење избора на више од 150 мјеста, тамо гдје Есенесде побјеђује надмоћно, и тамо гдје се нико није жалио, има четири циља
▪ Да се цијели процес развлачи унедоглед, да се политичко стање анархизује и да се убија бирачка воља за излазност.
▪ Да се Република Српска држи у стању без Предсједника Државе.
▪ Да се припрема терен за комплетно поништење ових Избора.
▪ Да се створе услови за потпуну манипулацију на Изборима 2026.
Треба очекивати све.
Судбина Српске зависи од ангажмана, организационе готовости и изборне енергије Националног Блока Странака.
Ако ти параметри падну, пашће и Република Српска.
Већ је добро пала, кад један Педер диже српски непропознатљив Споменик Борцима Војске Републике Српске и кад један Педер говори о „нашој дјеци“.

 

ЈЕТРВЕ ДОЛАЗЕ.
ПОЛИТИЧКА СЦЕНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.

 
Опозиција је, током четверомандатног губитка Избора, компакта и Гласова, непрестано политички лагала о Властима.
Сада су почели да се служе дневним измишљотинама и јетрвским Трачевима.
Неки Опозиционар зна да неки из Есенесдеа за ноћ прокоцкају сто хиљада марака.
Истовремено, Стевандић, Предсједник Народне Скупштине, за изјаву Сање Вулић каже да је глупа.
Ради се о томе да Коалициони Партнери Есенесдеа нису гласали за Есенесдеовог Предсједничког Кандидата на превременим Изборима.
Коалициони Партнери никад не гласају за оног ко их држи на Јаслама.
Уједињена Српска није изузетак.
Неда ми се да образлажем. Довољно је рећи да у Бањалуци постоје Бирачка Мјеста која су увијек била Есенесдеова, па су нагло постала Уједињене Српске а онда Педепеова за Балоначелника.
Снаше, једне вечери, кад су плеле вунене чарапе, договориле се. Јелде.
Изјава Вулићеве је егзактна.
Изјава Предсједника УС, уличарска је, кафанска.
То не приличи Предсједнику Парламента.
Ну.
Стевандићева изјава говори о истом  његовом односу према Есенесдеу као што је и однос Опозиције.
Они једнако не цијене Странку са највише Гласова.
И не цијене те Гласове. Који нису за једних Избора већ од 2006е.
То је опасно снижавање квалитета Политичке Сцене у Републици Српској.
Силе се, снижавајући политички ниво, они иза којих стоји Запад и они иза којих стоји Београдска Удба и Вучићева Србија.
И које позивају у Америку, Француску...
Само у Инглеску не смију, преочигледно је.

 

БИРАЧИ ГЛАСАЈУ
ЗА ОНЕ КОЈИ ОДЛУЧУЈУ
УМЈЕСТО ЊИХ
И ПРОТИВ ЊИХ

 
На Синдрому Демократске Незрелости, почива Западни Свијет.
На Западу се она постиже и одржава, разним технологијама, које се темеље на оној преварантској продаји свемогућих препарата из Кочија на дивљем Западу.
Такву Парадемократију Запад је инсталирао и код свих отетих Земаља, од Соцлагера, од властитих Народа, од Европе...
Ну.
Она овдје почива на стварној, урођеној Незрелости за Демократију, коју Запад само зачињава и адира.
Уситњавање Странака, Лажне Реформе, велике Интеграције...
Западу требају Лидери, Политичари, Кретени... који ће да одлучују у интересу Заада а не у интересу Бирача, Нације, Државе.
Босна и Херцеговина, муслим на муслимане Сарај Чадора, препуна је таквих.
Они се убише дерући се петних жила, да објасне да све раде за Државу, за БиХ, за Босанце и Херцеговце. А, стварно, они само одлучују у интересу Запада.
У Републици Српској, од Дејтона, траже такве.
Нашли су, тренутно, Балоначелника, Црнатка, Вукановића, Бабаља, Пробосиће, Јелену, оно двоје у ЦИК-у, ону двојицу у Дому Народа БиХ...
Квалитет тих нађених Актера, говори о неуспјеху Запада.
Квалитет се стално снижава.
Квалитет је самјерен онима који неодговорно гласају за њих.
Додуше, највећи дио њих не добија никакве гласове. А, они који их добијају, нису њихови Гласови.
Бирачи, дакле, показују Незрелост за Демократију.
Не могу да схвате да гласају за оне који ће да одлучују умјесто њих, да одлучују против њих, и да никад више неће ништа да их питају.
Бирачи то објективно не могу да схвате.
То није деградација Бирача.
Они нису ни задужени за то.
Како би се спријечило то хазадерство Избора, да се гласа против, из револта, из фиктивне медијске мржње, да се никад не гласа За, макар то био најлошији Програм, Организоване Политичке Снаге, морају да иду међу Бираче.
Ту самоуправну Синтагму може се замијенити другима, али нема другог начина.
Међу Бираче не могу да иду Медији, Друштвене Мреже, Интересџије, Парајлије...
Зато имамо читава подручја која су гласала за једну Странку а на сљедећим изборима сви гласају за другу Странку.
Дабоме, да је то мукотрпан посао, да је посао који захтијева велики број искрених, оданих, поштених, безинтересних и лично немабициозних Људи, Активиста...
Али.
Да би се спасило од Губара, треба спасити сваки Лист на Дрвету.
 

 

ПОМИРЉИВОСТ,
ПОПУСТЉИВОСТ,
ТОЛЕРАНЦИЈА,
НЕ ТРЕБАЈУ
РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

 
Ставите Вијекове предасе.
Ставите, барем, деценије.
То неприкладно антигезистенцијално, Српство, довело је до нестанка Срба са свих њихових Земаља.
Осим Републике Српске.
А Република Српска је опкољена Неонацистима.
Сада су Срби у Србији почели да практикују попустљивост, помирљивост и толеранцију.
И, Србија се крњи, дроби, пуца, губи Српску Земљу.
Дигла се прашина око Сторије РТРС-а у муслиманској куповини Станова у Српском Сарајеву.
Муслимани су у Сарајеву по улицама убијали Србе, држали их у подрумским логорима, бацали у Казане... Ако буде и најмање прилике, муслинани ће то опет да чине. Сачекаће деценију, пет, Вијек...
Али кад купују Станове у Републици Српској, то је напредак Српске, то је доказ да је Српска добро и пожељно мјесто за живот.
Не требамо бити дивљаци.
Све ће то једног дана бити Сарајево.
Муслиманско Сарајево.
Није требало правити ту Сторију на ТВ.
Рођено само шест беба у Српској а ми причамо о куповини Станова од стране муслимана.
Јер, од цијелог свијета, Наталитет пада само у Републици Српској.
Јавни слој посједника индивидуалних болести, и западашки плаћеници, којима се доказује своја интелектуална надмоћ, своје еуропеизам, своји хоризонти хуманости, своје љуто опозиционарство...
покушава да утиче на Колективну Свијест.
Јер други, већина, ћуте.
Хаотична Станоградња, која је постала тржишно-мафијашко просторје, гдје се прљави капитал и нелегална моћ најлашке опредмете у нове капитале, омогућена је Распадом СФРЈ.
Сви су у томе учествовали. И сви су за то гласали.
И још гласају.
Као у Балоњуци, двапут.
Такво тржиште Станова не ради за Град, за Српску, за Становнике. Ради за уску групу, најчешће нелегалиних ималаца Капитала.
Власт у Градовима им је то омогућила, од планова и дозвола па даље.
Логично је да ће читаву Зграду, ако се укаже прилика, продати било коме.
Муслимани, кад купују Српске Станове, немају намјеру да пријеђу на Православље.
Имају намјеру да истријебе Србе. Коју су имали и кад су прешли на Ислам.
Муслимани нису грађани другог реда, нити су Срби Надљуди.
Али, ми морамо разликовати оне који су остали да живе у Републици Српској, прихватили је и муче се заједноса Србима, од оних из Иностранства.
Помирљивост, Попустљивост, Толеранција, воде Републику Српску у нестанак, најкраћим путем.
 
 

 

НОВИНАРСТВО
НАКУРЊАКА И
БОЛЕСНИКА

 
Демократија је чудо.
У Аљбански Параљамент, донијела је тучу, спрејеве, пуштамо пљин, ћивша нона...
Не можеш из Опанака у Шимике.
Нити са Коза у Парламент.
У српским просторима, демократија се исто примила, ко шашика у мочвари.
Кад Запад наметне Демократију, Демократија се може дефинисати као Стање када си изгубио све што си имао.
Тако смо изгубили Новинарство а добили Медије.
Општа Либерализација, поткована паролама, Мала моја, Демократија је, омогућила је свакоме да буде Новинар.
PRESS, СТЈЖ.
У Медије су ушли неписмене протуве, не само језички, правописно, стилски... неписмени за било какво друштвено знање. О специјалностима да не говорим, Репортер, Скупштински Извјештач, Економија...
Сви су почели да отварају Телевизије. Они из вишег интелектуалног разреда, и Агенције. Па, Новине.
Сад се све то раширило, ко Корона, до Подкастова.
Онда су Западаши саопштили да постоји Истраживачко Новинарство.
Наши се одмах овлажили. Сад ћу да му јебем матер ја.
И Новинари, Медијаши, постали су Звијезде. Они су Истрага, Оптужба, Порота, Суд.
Они истражују неуништиво Царство, К&К.
Криминал и Корупцију.
Ту настају два проблема.
▪ Новинари, који то више нису, замјењују легалне Институције.
Свако Друштво има одређени постотак К&К. То се не може искоријенити. Било да их пушташ да се бране са Слободе или да јавно стријељаш на Стадиону.
Ако то не могу Институције, како ће то да учине Упишуље и Полумудоње из Медија.
Никако.
Они ће повећати Криминал и Корупцију.
▪ Новинари, Медијаши, тако постају Оруђе Манипулације.
Западашких Служби, домаћих Служби, домаћих Каста, разних појединаца који се баве неким Бизмисом...
Нико од њих неће дати потпуну Информацију већ увијек манипулативну, са неким циљем.
Новинар не може да то провјери. Он постаје Накурњак.
Он се продаје за Неку Ситну Лову. Увјерен да чини епохална дјела, да је Горостас са Насловне Стране.
То је довело до тога да се Новинарима и Медијима ништа не вјерује.
А није ни могуће вјеровати. Нигдје Власника, Редакције, Хијерархије, нигдје потписаног Аутора, нигдје Извора...
То води у неповјерење у Институције.
То Политика, намјесничка, прозападна, издајничка, користи да потчини Инстутуције. Јер, очито, не морају да раде оно због чега постоје, а и кад раде, невјерује им се. Па је логично да користе Властима, уској групи.
Треба укинути Студије Журналистике.
То образовање је непотребно.
Да се више не заваравамо, ни ми ни они који још желе да буду Новинари.

 

КОМШИЋАРЕЊЕ
ВОДИ МУСЛИМАНЕ
У НЕСТАНАК ИЗ
ПОЛИТИЧКОГ МОЗАИКА

 

Сарајевски Политички Круг, налази се у великом проблему пред Изборе2026.
Да ли Комшићарити и Шићарити или бити муслиман који има Национални Интерес. Иако нема Нацију.
Историјско насљеђе од неколико вијекова, препоручује Шићарење.
Зато се и кандидовао онај неславни Славен.
Не би, ваљда није толика прилуда, да не постоји неки миг, неко одобрење, неко обећање, са муслиманске политичке стране.
Посљедице, пак, четвероструког понижења Хрвата у Федерацији БиХ а на Сећији у Предсједништву, не препоручују Шићарење и Комшићарење.
Сарајево данас, на политичкој сцени, не значи ништа.
У Сарајеву, у „БиХ“, код Амбасада, код ЕУ...
Добро, Комшић јесте ишао у Брисела али тамо ни Вучић није хтио да оде. Толико је то важно.
Тамо је будаласао, али је, у ствари, правио кампању за Славена Ковачевића.
Тај губитак значаја, посљедица је бирања Комшића.
Та Тројка сарајевска, директна је посљедица.
Да муслимани нису одвајали Гласове Комшићу, муслимански Члан Предсједиштва увијек би имао много већу тежину.
Пошто није имао, и пошто је овај из амбасадних аранжмана, Марфи је могао да инсталира неспособну Тројку.
Добро, Сарајево, али и Тројка је са политичким значајем у перманентном сукобу.
Сарајмулсимани морају да се ослободе наивног сликарства у Политици.
Њима је неко подвалио, стално им подваљује, Само бирајте Комшића и уништите Додика, и све ће бити ко по лоју а Жељезара Зеница ће правити златне Шине.
Ако се не отарасе Комшићарења и Грађанштине, муслимани су политички готови.
Неће моћи да одрже ни политичку дејтонску Трећину.
Федерација ће се, политиком ХНС-а, девастирати тако да ће енклаве Бихаћ, Мостар, Тузла одумирати а та Држава ФБиХ, свешће се на Сарајевски Кантон.
Српска ће све више ићи у Самосталност а Херцег Босна ће све више бити реалност и повезивати се са Хрватском.
Муслимани се, једне деценије, можда упитају, Гдје смо пристали.

 

ЕСДЕЕСУ
НЕ ТРЕБА
ПРЕДСЈЕДНИК
СТРАНКЕ

 
Српска Демократска Странка је у бескоординатном стању.
Организационом, политичком, националном.
Нема јасне вертикале, хоризонтале и оријентире.
По више праваца, преко Републике Српске, она је у дебалансу, неравнотежи.
У Бањалуци, СДС не постоји.
То је преткорак нестанка.
То је, само по себи велика опасност. Која рађа нову. Ону у чињеници да је најјачи присарајски Есдеес, Пробосански.
Вјештачко територијално шарање са Предсједником Странке, доноси даљи пад. То је показао случај Предсједника из Теслића.
Избор Предсједника из Пробосанског дијела, био би још погубнији.
Пробосанцима одговара да је Предсједник Есдеса, однекле а не из њиховог краја.
Бањалучки Кандидат Есдееса добио је двјеста хиљада Гласова, што нема никакве везе са стварношћу.
Али може да завара и да СДС даље одвоји од земље.
Есдеес данас, постоји у разним групама, по неколико основа.
Одборничким, посланичким, присарајским, бијељинским...
То није могуће повезати у један организациони и политички комапкт.
Јер, захтијева одузимање многих позиција многима, који су их мукотрпно изградили уз помоћ чланства у Есдеесу али и мимо Странке.
Захтијева много нових Актера којих нема.
Есдеес више није такав да се може очекивати дугорочно психолошко и стварно получење неке користи.
А нико не жели да утроши пет или десет година у Странку за коју није сигуран да ће му вратити на било који начин.
Нови Предсједник Есдеса, дакле, нема услова да подиже, гради и шири Организацију, Странку, да успостави мукотрпну и дугорочну везу са Чланством, већ ће против себе имати већину оних који су се позиционирали и задовољни су том трасом којом иду.
Нови Предсједник ће погоршати стање Организације и ослабити политичку Моћ Есдееса.
Зато је боље да не изаберу Предсједника.
Нека се, само, кандидују кад треба и зашта треба.
Дуже ће трајати.

 

НАС ДВА БРАТА,
ОБА КАНДИДАТА

 
Опозиција у Републици Српској, у тешкој је ситуацији.
Једни лове Крађу Гласова.
Једни гањају Авионе.
Једни праве празне Покрете.
Једни иду у Америке. Отпадци Педепеа са одпадцима сарајевског Есдепеа.
Једни изгибоше улизујући се новом Предсједнику Есдееса за кога нико не зна ко ће бити.
Нико се не бави Кандидатурама.
Па, Актери морају сами да се кандидују.
На удару жеља су Српски Члан Предсједништва и Предсједник Републике Српске.
Све пропада а да ја не будем Кандидат.
Кад је онај Зблануша добио онолико Гласова, ја ћу добити двапут више. Имам Харизму. Стално сам у Медијима.
Углавном, имају више Кандидата за те двије појединачне функције него што ће имати Посланика.
Формирање Покрета Осигурача имало је за циљ да из игре избаци и Есдеес и Педепе.
Али је то довело до компликација.
Интелектуално језгро Педепеа неће се предати тако лако.
Може се очекивати, на прољеће, пред Кандидовање, унутарстраначки пуч у том политичком Гиганту.
Есдеес се загријао након резултата Блануше, и не може се оладити до апсолутне нуле када би подржао нечије друге Кандидате.
Њих резултат обавезује да имају Кандидате за обје функције.
Ну.
То је Мало Опозиционо Позориште.
Све са Кандидатурама, много је озбиљније.
▪ Свако коалицоно кандидодавње и подржавање, у старту губи Гласове. И кад постоји најбоља Организација Странке, веома је тешко мотивисати Чланство да гласа за неког другог, изван Странке.
▪ Странка, без обзира, колико мала или невелика била, ако је у Опозицији, има обавезу кандидовања за двије најважније позиције.
Ако не кандидује, сама себе снижава и испод стварне вриједности.
▪ Порази су саставни дио Побједе. То су Степенице до Побједе. Подразумијева се озбиљан политички, страначки и организациони рад. Не разматрам Лелемуде и Егзибиционисте.
Ако не излазиш на Изборе и губиш, нећеш никад побиједити.
-----
Опозиционари, дакле, морају сви да имају по два Кандидата.
Ако имају само два, побиједиће ко и Есенеде у Бањалуци.
Ако сви имају по два, побиједиће Есенесде.
Тешко је без Организације у Сватове.
 
 

 

БиХ
У ПОЛИТИЧКИ
БЕСТЕЖИНСКОМ
СТАЊУ

 
ОХР, очито, не може, као некад, да држи Протекторат над БиХ и да управља свим, смјењујући оне чији Народ, Конститутивни Народ и „Ентитет“, треба разорити и поништити.
Направили су, у том тродеценијском времену, исте грешка о и у Ратовима у БиХ, против Срба и Српске.
Нису рачунали да ће се Срби одржати, супротставити и опстати.
Уништавали су Есдеес, мислећи да ће Есенесде лећи на руду.
Сад закључују да је боље било да су подржавали Есдеес а никад не дозволили да нарасте Есенесде.
Сада уништавају Есенесде.
Ну.
Нема ко да се појави и да нарасте.
Остао је Шрот који није ни за Рециклажу.
Са те Ешдаунове Тактике, морали су да пријеђу на Тактику Дерегулације.
И даље се ради на платформи која нема упоришта у Дејтонском Мировном Споразуму нити у Уставу БиХ.
Али се користи околна ситуација у којој нико не може правно, уставно, дићи свој глас и надлежност, и помоћи Републици Српској.
У истој позицију су и Хрвати.
Цијела БиХ је у политичком бестежинском стању.
Штагод ко уради, нема скоро никакву политичку тежину.
Педаљ напријед, три корака назад.
Цијело стање пројектовано је због Републике Српске.
Јер Хрвати тако живе четири мандата. Није због њих.
Циљеви Бестежинског Стања, што се тиче Републике Српске
▪ Одржавати стање у коме Република Српска нема Предсједника Државе. Што је дуже могуће. Ако се буду понављали Превремени Избори, не треба бити изненађен.
▪ Одржавати стање Предсједничке Парализе, што је дуже могуће, које доноси смањене међународне контакте, немогућност именовања мандатара, нпр...
▪ Понижавати Републику Српску, њену Политичку Сцену и њене Бираче.
Понижавати, дакле, Србе. Ево, ишли сте на Изборе, па шта сте урадили.
▪ Припремати се да Анархизацију Општих Избора и цијелог сљедећег Мандата.
------
Такво стање, одржаваће се, дакле, до Општих Избора сљедеће године, у разним варијантама.
А, онда ће се прије Избора, за Изборе и, народчито послије Избора, стање усијати, како би се у Републици Српској све преокренуло, ко Колач у Каци Комине за Ракију.
Власт и Национални Компакт на политичкој сцени, треба добро да пазе шта раде Охаераши и Унитаристи.
И, наравно, Вучић.
 
 

 

РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
НАПАДАЈУ ФУЊАРЕ
А ЗНАЧАЈНИ ПОШТУЈУ
 

До тога је довео крах муслиманске унитаристичке политике Сарајева, индуковане и усмјераване од Охаера, канцерогене Амамб и ЕУ Неонациста.
Сви су они подржавали Сарајмуслимане више него Ердоган и Турска.
И то, Сарајмуслиманима, није било упитно.
Та Политика је сада истјерана на чистину.
Само је срећа да овдје нема Рата, иначе би завршили као Украјина.
Јер им је исти Индуктор.
Сада тјерају Украјину да не прихвати Мир већ да тражи Примирје, како би могли, касније да наставе Рат против Русије и да страда још милион или два Украјинаца.
Постдејтонска Политика Сарајмуслимана није била реална.
Немогуће се борити против Хрвата, против Срба, против Русије, сада и против Америке, против Мађарске...
Сарајмуслиманска Политика, историјски је незабиљежен Аутизам Аналфабета.
Раније је на том плану борбе против Републике Српске, владала одређена уљудност, сагласност, онај ко је био истребљивачки настројен, увијао је то у Реформе, онај ко је био против ћутио је или постављао темељна питања.
Сада су Фуњаре избиле у први план.
Крњић, Конаковић, Ћудић, Изетбеговић, Хелез, Вукановић, Брабоњци Есдееса, Покрет за Осигураче...
Сви се они боре против Републике Српске а немају ништа у рукама, у референцама, у Гласовима.
Само су им начини различити, код неких су прикривени ћутњом о свакој битној теми Српске.
Борба је против Српске и кад мирно стојиш, гледаш и ћутиш, док је нападају крвници и Џелати.
Опали Селфи, пизда ти матерна.
На другој страни, Премијер Хрватске долази у Бањалуку, преко Граничног Прелаза којем Сарајмуслимани бране отварање а он је, на извјестан начин, изграђен, заједничким парама Српске и Хрватске, није сарајевским.
Долази директно у Бањалуку, иако историјски односи Срба и Хрвата нису поплочани ничим свијетлим.
До тога је директно довела политика муслиманског Сарајева.
Мађарска, борац за Суверенитет а против ЕУ, такође уважава Републику Српску. Много више него Србија.
Ради се више о поштовању Међународног Споразума, Дејтонског, него о поштовању Срба и Српске.
Јер, темељи који се поштују, штите и друге.
А, Фуњаре.
Фуњаре само смрде.

 

НАЧИНИ
РАЗАРАЊА НАЦИЈЕ:
ВЈЕШТАЧКА
ПОЛАРИЗАЦИЈА

 
Отуђење данас није филозофска категорија.
То је свакодневна и свакољудна појава.
Хадронских Ударача има скоро колико и Људи.
Свако је непрестано бомбардован честицама које истовремено разарају Свијест и запосједају је.
Апсурдно је да није само циљ Појединачна Свијест.
Циљ је Колективна Свијест као најјаче а невидљиво везиво Нације Друштва Државе.
Компакт НацијаДруштвоДржава, једина је гаранција опстанка, и у колективитету и у индивидуалитету.
У таквим условима, циљ се, најефикасније, постиже помоћу Поларизације.
Поларизација се обавља на дуги рок. Није довољна једна, оне морају да се одвијају у низу.
Мале Нације, мали Народи, мале НДД Сфере, ни близу не проучавају себе колико их проучавају њихови смртни непријатељи.
Сви се диве Арчибалду Рајсу.
Он није дошао међу Србе да их воли, већ да установи какви су.
И да ли ће реаговати на његове позиве.
Непријатељи Срба знали су, много прије, да неће реаговати.
Сад и ми знамо да нису реаговали.
Када се изучи све што треба, на сваком од ареала НДД Сфере, отварају се Поларизације припадника Нације.
За то се користе самонастајући међашни, гранични, догађаји, масовно убиство, Атентат, нека непогода... а користе се и режирани догађаји.
Први примјер је Новосадска Надстрешница.
Други примјер је Бањалучки Давид.
Јавност, Друштво, Нација, а најважније, Појединац, опкољени су и приморани да се опредјљују.
Слаби мали Појединци, бомбардовани оним Бозонима, деценију, двије, три, хватају се за ту могућност опредјељења као за сламку личне важности. То је, у њиховој немоћној Свијести, Легитимација Егзистенције.
Опредјељивање ствара подјеле, анимозитете, супротности сваке врсте. Људи, тако опредијељени, имају привид да су стварно сврстани у неке велике Војске и да морају да се боре до крви. Свакодневно исијавају и шире мржња према онима из другог Опредјељења.
У Републици Српској, огромни су ефекти Вјештачке Поларизације.
Њих је било много, у непрекинутом низу.
Рецимо, Преддсједник Републике Српске.
Од Радована до Милорада.
Све што се догодило, било је правно и уставно нутемељено, срачунато да изазива Поларизацију.
Тако, сада имамо „необјашњиву“ ситуацију да је Политичка Свијест, Политичка Подршка скоро једнако подијељена а Опозиција не постији, ни страначки ни организационо.
Велики скуп Малих Свијести, бори се за своје опредејљење, без Позадине, Логистике и Оружја, против оних који су опредијељени за оне друге који имају Странке и Организације.
Подјела постаје ирационална. Али, трајна. Не остаје увијек у пуном почетном капацитету, али се никада не може избрисати.
-----
Зашто се Војска држи у Касарнама. Иако не пријети непосредна Ратна Опасност.
Да не би групе дошле у додир са темама Поларизације.
Политичке Странке, њихове Организације, које су, у ствари, Војске, само умјесто Метака опремљене Гласовима, морају да приђу Појединцима и да их окупе у  свијестну Војску, психолошку Касарну, да их коликотолико заштите од Вјештачке Поларизације.
Иначе ће Поларизација, након одређеног времена, пријећи у Аморфизацију. У Анархизацију.
Данас, у ЕУ, имамо примјере тако тешко и неповратно аморфизованих Друштава и Нација, које се никада више неће вратити свом изворном Колективитету.
 
 
 
 
 

 

МУСЛИМАНИ И
СРПСКЕ ИЗДАЈИЦЕ,
КУРИРИ УСТАВНОГ СУДА

 
Уставни Суд једне Конфедерације, каква је БиХ, чак и кад је дејтонисана, присилна, не може да има надлежности над Законима које доноси једна Чланица Конфедерације, Република Српска.
Јер.
▪ Република Српска има комплетан систем Власти, са својим Уставним Судом на крају.
▪ Односни Закон, овај пут Закон о финансирању Политичких Странака, не задире у Десет Дејтонских надлежности Институција БиХ и не односи се ни на шта што је изван Републике Српске.
Ну.
Уставни Суд доноси одлуке, мјере, забране...
Уставни Суд у коме нема Судија Срба, Судија из Српске.
Апљувацију Уставном Суду, о том Закону о финансирању Странака, поднио је неки Бабаљ, Сарајбосанац.
Испред тог јуначког уставног чина, Актери из Есдееса и Опозиције уопште, предавали су разне поднеске Уставном Суду. И другим Институцијама, као што је ЦИК, ради поновног бројања Гласова.
Муслимански Политички Актери Сарај Чадора, такође редовно кампују пред Уставним Судом и чекају да предају своје Апљувације.
Уставни Суд БиХ, окупаторски је, протекторски, Инструмент ОХР-а и ПИК-а.
Уставни Суд се не бави својим уставним послом, који је веома малог обима.
Уставни Суд БиХ један је од најважнијих пунктова уништења Републике Српске.
Све његове одлуке срачунате су на девастацију Дејтонског Споразума и Устава БиХ, као његовог дијела.
Девастација Дејтона и Устава, значи нестанак Републике Српске.
Добро што су се турци прихватили писмоноша од Охаера до Уставног Суда.
Али тог нечасног посла прихватили су се и Српски Издајници из Опозиције Републике Српске.
Јер Бабаљуше ће добити неко мјесто у муслиманској комисији.
А понеко ће им, од Ага Сарајлија, рећи, Ђеси Паша.
Бабаљуше, Блануше, Сунеткаруше, Аналфабетуше... треба да знају да могу да представљају Републику Српску, само ако ће их Бирачи и Гласачи повезати са Српством, са Српском.
У ономе што раде задњих двадесет година, ни Хабл не може да пронађе такву везу.

 

ГРАНИЧНИ

ПРЕЛАЗ ГРАДИШКА,

НЕКРОЛОГ БиХ

 
Асе лежит Ваша Држава...
Инфантилно онемогућавање отварања новог Граничног Прелаза између Републике Српске и Хрватске, званично, ГП БиХ и Хрватске, помоћу аргумента, Није приоритет, од стране неког Експерта којег је именовала Влада Федерације БиХ, може да се подведе под класично Јетрваштво босанских муслимана.
Којег су, вијековима, практиковали између себе и својих Авлија.
Сада су добили прилику да то чине и према Србима и Хрватима.
Јер, тај нови ГП користи, углавном Србима и Хрватима.
Годишње преко старог Граничног Прелаза, у немогућим условима, пређе више од четири милиона Путника и ко зна колико возила.
Нови Прелаз је невјероватна модернизација.
И Српска и Хрватска уложили много у цијели тај пројект.
Који је могао да буде давно отворен, да није било разних опструкција из Хрватске које трају још од ере Санадера.
Сада, када је све уређено, активирала се Авлија.
То Политичко Јетрваштво Сарајевског Политичког Круга, политичких муслимана, дакле, крајњи је домет њихове европске и колективне Политике.
Сваке Политике.
Они, једноставно, нису способни за Политику, за заједнички територијални оквир, за заједничке одлуке које доносе напредак, за толеранцију и уважавање других Нација.
Они, преко неког Експерта, који је непотребан и инсталиран је само за овакве прилике, као и Судије Странци у Уставном Суду, а нарочито је непотребно да се Федерација петља у то јер је Федерација далеко од тог ГП, ударају на Хрватску, на ЕУ, на Републику Српску, на цијело подручје, од Саве до Сплита.
Тај Гранични Прелаз нема никакве везе са Федерацијом БиХ.
Ни са БиХ.
Република Српска треба да пошаље изасланика у Брисел са ставом да одваја преговоре за приступање ЕУ.
Да ће то бити преговори Републике Српске и ЕУ.
Ако хоће, хоће, ако неће, и Божепомози.

 

НЕ ЈЕБЕ СРПСКА,
ЈЕБЕ ДНЕВНИ РЕД

 
Аналфабетски политички миље Сарајева, својим вишедеценијским Чаршијањем и Јетрваштвом, испод којег је бујао Унитаризам, као неоотоманска варијанта Територијализма и Територијалистичког Нацизма, довео је до тога да су изникла два Тренда којима ни они ни ЕУ Запад не могу да управљају.
▪ Потпуни крах тзв Међународне Заједнице, механизма протектората и противсрпског европског и западног Неонацизма.
▪ Отворили су се извори свих могућих Тема постдејтонске БиХ, који су девастацијом Дејтона и противуставним дјеловањем били успјешно затрпавани.
     Сарајевски Политички Круг, Сарај Чадор, остао је на вјетрометини. Виде да је и прави и лажни Високи Представник, Охаер, потпуно ископнио. Само, још, ПИК онанише.
Виде да је напад на Институцију Предсједника Републике Српске, под етикетом напада на Додика, доживио поптуни неупсјех.
Послије тога, немају се чему надати.
Државна Имовина ће изазвати проглашење Независности Републике Српске а да се неће прекршити и једно слово Дејтонског Споразума и Устава БиХ.
У том чуђењу како је немоћан Султан Шмит, наједном се појавио Трећи Ентитет.
Сви се аналитичари, а аналитика је спала на Кликсовце, питају, Откуд сад Трећи Ентитет, кад га нема у Дејтону.
Након стотина и стотина ствари које су наметнули, отели и измислили, којих нема у Дејтону, сада откривају да у Дејтону нема  Трећег.
Данас стигла узбихузурујућа Вијест.
У Савјету Министара, којег су неуставно и недејтонски прошрили, како би то била „Влада Наше Државе“, Министри из Српске нису гласали за Дневни Ред.
Пала Сједница, пали закони, пало све.
Од свег силног Противсрпства, Противхрватства, Противхришћанства, Тужакања, Судовања, Отимања, Уставног Насиља... стигли су до Дневног Реда.
Неком је у Сарај Чадору пало на памет да отме Главног Преговарача са ЕУ, од Српске.
То не треба ни БиХ, ни ЕУ, ни Српској, ни Сарајеву, али је битно да се отме од Срба.
И онда да буде муслиман, да га се назове Државни Преговарач и да се маше Сокаком.
Није питање ко ће прије схватиити Историјски Ћорсокак.
Брисел или Сарајево.
Јер неће, ни један ни други, никад схватити.

 
КО ВЛАДА У СРПСКОЈ,
МОРА ДА ВЛАДА
У БАЊАЛУЦИ

 
Не треба гледати околне примјере.
У Хрватској, нпр, Власт чини ХДЗ и Махаматна Пуповац.
Али у Загребу владају неки Божемо Помози, Антисметљари, нека Зеленција...
Хрватска је под заштитом НАТО и ЕУ.
И други су, па не морају да бирну о урушавању Власти у Главном Граду.
У Републици Српској, републичке владајуће снаге, СНСД, углавном, неодговорно је препустио Бањалуку Хорди Кикиреза и Аналфабетима Аматерима.
Игор Радојичић је почео превише самостално да бриселује. То је изазвало незадовољство у Странци Независних Социјалдемократа а и у његовој матичној Партији.
Маши, маши, ејебига.
Послије је Есенесде почео да сам себе девастира.
Сад Српска има срамоту у Бањалуци.
И главни извор политичке нестабилности.
Република Српска је опкољена.
У Београду, Уцвиљпиздара Вучић, који је са своје умишљене величине на Републику Српску гледао као на мрава, сада је принуђен да гледа као та Српска себи обезјеђује уважавање у најмоћнијим пунктовима свијета. А он мора да носа канистере са Бензином. И Флаше Бибите.
У Сарај Чадору, испали са оба Колосијека Добој Зеница. Да их је сто, испали би и из стотог.
Па сада руше Граничне Прелазе небили нашкодили Српској и држали је затвореном.
Шмит попушио осунећену Лулу, па га уљебили у ПИК. Да сере о Државној Имовини.
Подгорица признаје ЛГС.
Брисел и његове слуге, гледају на Српску као гладни Неонацисти, одавно.
Да није Мађарске, излаза не би имали.
У таквој ситуацији рупа у Власти Републике Српске, у Бањалуци, свима њима даје снагу да индукују унутрашње уништавање. Помоћу разних опозиционих ситних Протува а великих Издајника.
Бриселу, Њемачкој, Инглезима, Шмиту, и малим турцима, Унитаристима, Бањалука служи као велика база за ширење анархистичке ерозије помоћу Избора.
Треба погледати на синхронизовано тражење изборне крађе у Добоју, Зворнику, Лакташима... то је вјежба фаланги Анархистичке Ерозије Избора 2026.
Не траже крађу тамо гдје је резултат приближан.
Они сматрају да је Бањалука трајно заузета Тврђава и да треба нападати на друге коте.
Не они, смислили им Инглези.
Национални Компакт у Српској, мора вратити Бањалуку.
Не само због великог рудишта Гласова, већ због велике симболичке политике моћи.
Ако не владаш у Бањалуци, а владаш у Републици Српској, ти си ко богати Сељанин, који продаје камионе кромпира, шенице, куруза, крмака, млијека... а кад ти дођу кући, виде да те Жена истјерала и да спаваш у сијену, на тавану Штале.