РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
НАПАДАЈУ ФУЊАРЕ
А ЗНАЧАЈНИ ПОШТУЈУ
 

До тога је довео крах муслиманске унитаристичке политике Сарајева, индуковане и усмјераване од Охаера, канцерогене Амамб и ЕУ Неонациста.
Сви су они подржавали Сарајмуслимане више него Ердоган и Турска.
И то, Сарајмуслиманима, није било упитно.
Та Политика је сада истјерана на чистину.
Само је срећа да овдје нема Рата, иначе би завршили као Украјина.
Јер им је исти Индуктор.
Сада тјерају Украјину да не прихвати Мир већ да тражи Примирје, како би могли, касније да наставе Рат против Русије и да страда још милион или два Украјинаца.
Постдејтонска Политика Сарајмуслимана није била реална.
Немогуће се борити против Хрвата, против Срба, против Русије, сада и против Америке, против Мађарске...
Сарајмуслиманска Политика, историјски је незабиљежен Аутизам Аналфабета.
Раније је на том плану борбе против Републике Српске, владала одређена уљудност, сагласност, онај ко је био истребљивачки настројен, увијао је то у Реформе, онај ко је био против ћутио је или постављао темељна питања.
Сада су Фуњаре избиле у први план.
Крњић, Конаковић, Ћудић, Изетбеговић, Хелез, Вукановић, Брабоњци Есдееса, Покрет за Осигураче...
Сви се они боре против Републике Српске а немају ништа у рукама, у референцама, у Гласовима.
Само су им начини различити, код неких су прикривени ћутњом о свакој битној теми Српске.
Борба је против Српске и кад мирно стојиш, гледаш и ћутиш, док је нападају крвници и Џелати.
Опали Селфи, пизда ти матерна.
На другој страни, Премијер Хрватске долази у Бањалуку, преко Граничног Прелаза којем Сарајмуслимани бране отварање а он је, на извјестан начин, изграђен, заједничким парама Српске и Хрватске, није сарајевским.
Долази директно у Бањалуку, иако историјски односи Срба и Хрвата нису поплочани ничим свијетлим.
До тога је директно довела политика муслиманског Сарајева.
Мађарска, борац за Суверенитет а против ЕУ, такође уважава Републику Српску. Много више него Србија.
Ради се више о поштовању Међународног Споразума, Дејтонског, него о поштовању Срба и Српске.
Јер, темељи који се поштују, штите и друге.
А, Фуњаре.
Фуњаре само смрде.

 

НАЧИНИ
РАЗАРАЊА НАЦИЈЕ:
ВЈЕШТАЧКА
ПОЛАРИЗАЦИЈА

 
Отуђење данас није филозофска категорија.
То је свакодневна и свакољудна појава.
Хадронских Ударача има скоро колико и Људи.
Свако је непрестано бомбардован честицама које истовремено разарају Свијест и запосједају је.
Апсурдно је да није само циљ Појединачна Свијест.
Циљ је Колективна Свијест као најјаче а невидљиво везиво Нације Друштва Државе.
Компакт НацијаДруштвоДржава, једина је гаранција опстанка, и у колективитету и у индивидуалитету.
У таквим условима, циљ се, најефикасније, постиже помоћу Поларизације.
Поларизација се обавља на дуги рок. Није довољна једна, оне морају да се одвијају у низу.
Мале Нације, мали Народи, мале НДД Сфере, ни близу не проучавају себе колико их проучавају њихови смртни непријатељи.
Сви се диве Арчибалду Рајсу.
Он није дошао међу Србе да их воли, већ да установи какви су.
И да ли ће реаговати на његове позиве.
Непријатељи Срба знали су, много прије, да неће реаговати.
Сад и ми знамо да нису реаговали.
Када се изучи све што треба, на сваком од ареала НДД Сфере, отварају се Поларизације припадника Нације.
За то се користе самонастајући међашни, гранични, догађаји, масовно убиство, Атентат, нека непогода... а користе се и режирани догађаји.
Први примјер је Новосадска Надстрешница.
Други примјер је Бањалучки Давид.
Јавност, Друштво, Нација, а најважније, Појединац, опкољени су и приморани да се опредјљују.
Слаби мали Појединци, бомбардовани оним Бозонима, деценију, двије, три, хватају се за ту могућност опредјељења као за сламку личне важности. То је, у њиховој немоћној Свијести, Легитимација Егзистенције.
Опредјељивање ствара подјеле, анимозитете, супротности сваке врсте. Људи, тако опредијељени, имају привид да су стварно сврстани у неке велике Војске и да морају да се боре до крви. Свакодневно исијавају и шире мржња према онима из другог Опредјељења.
У Републици Српској, огромни су ефекти Вјештачке Поларизације.
Њих је било много, у непрекинутом низу.
Рецимо, Преддсједник Републике Српске.
Од Радована до Милорада.
Све што се догодило, било је правно и уставно нутемељено, срачунато да изазива Поларизацију.
Тако, сада имамо „необјашњиву“ ситуацију да је Политичка Свијест, Политичка Подршка скоро једнако подијељена а Опозиција не постији, ни страначки ни организационо.
Велики скуп Малих Свијести, бори се за своје опредејљење, без Позадине, Логистике и Оружја, против оних који су опредијељени за оне друге који имају Странке и Организације.
Подјела постаје ирационална. Али, трајна. Не остаје увијек у пуном почетном капацитету, али се никада не може избрисати.
-----
Зашто се Војска држи у Касарнама. Иако не пријети непосредна Ратна Опасност.
Да не би групе дошле у додир са темама Поларизације.
Политичке Странке, њихове Организације, које су, у ствари, Војске, само умјесто Метака опремљене Гласовима, морају да приђу Појединцима и да их окупе у  свијестну Војску, психолошку Касарну, да их коликотолико заштите од Вјештачке Поларизације.
Иначе ће Поларизација, након одређеног времена, пријећи у Аморфизацију. У Анархизацију.
Данас, у ЕУ, имамо примјере тако тешко и неповратно аморфизованих Друштава и Нација, које се никада више неће вратити свом изворном Колективитету.
 
 
 
 
 

 

МУСЛИМАНИ И
СРПСКЕ ИЗДАЈИЦЕ,
КУРИРИ УСТАВНОГ СУДА

 
Уставни Суд једне Конфедерације, каква је БиХ, чак и кад је дејтонисана, присилна, не може да има надлежности над Законима које доноси једна Чланица Конфедерације, Република Српска.
Јер.
▪ Република Српска има комплетан систем Власти, са својим Уставним Судом на крају.
▪ Односни Закон, овај пут Закон о финансирању Политичких Странака, не задире у Десет Дејтонских надлежности Институција БиХ и не односи се ни на шта што је изван Републике Српске.
Ну.
Уставни Суд доноси одлуке, мјере, забране...
Уставни Суд у коме нема Судија Срба, Судија из Српске.
Апљувацију Уставном Суду, о том Закону о финансирању Странака, поднио је неки Бабаљ, Сарајбосанац.
Испред тог јуначког уставног чина, Актери из Есдееса и Опозиције уопште, предавали су разне поднеске Уставном Суду. И другим Институцијама, као што је ЦИК, ради поновног бројања Гласова.
Муслимански Политички Актери Сарај Чадора, такође редовно кампују пред Уставним Судом и чекају да предају своје Апљувације.
Уставни Суд БиХ, окупаторски је, протекторски, Инструмент ОХР-а и ПИК-а.
Уставни Суд се не бави својим уставним послом, који је веома малог обима.
Уставни Суд БиХ један је од најважнијих пунктова уништења Републике Српске.
Све његове одлуке срачунате су на девастацију Дејтонског Споразума и Устава БиХ, као његовог дијела.
Девастација Дејтона и Устава, значи нестанак Републике Српске.
Добро што су се турци прихватили писмоноша од Охаера до Уставног Суда.
Али тог нечасног посла прихватили су се и Српски Издајници из Опозиције Републике Српске.
Јер Бабаљуше ће добити неко мјесто у муслиманској комисији.
А понеко ће им, од Ага Сарајлија, рећи, Ђеси Паша.
Бабаљуше, Блануше, Сунеткаруше, Аналфабетуше... треба да знају да могу да представљају Републику Српску, само ако ће их Бирачи и Гласачи повезати са Српством, са Српском.
У ономе што раде задњих двадесет година, ни Хабл не може да пронађе такву везу.

 

ГРАНИЧНИ

ПРЕЛАЗ ГРАДИШКА,

НЕКРОЛОГ БиХ

 
Асе лежит Ваша Држава...
Инфантилно онемогућавање отварања новог Граничног Прелаза између Републике Српске и Хрватске, званично, ГП БиХ и Хрватске, помоћу аргумента, Није приоритет, од стране неког Експерта којег је именовала Влада Федерације БиХ, може да се подведе под класично Јетрваштво босанских муслимана.
Којег су, вијековима, практиковали између себе и својих Авлија.
Сада су добили прилику да то чине и према Србима и Хрватима.
Јер, тај нови ГП користи, углавном Србима и Хрватима.
Годишње преко старог Граничног Прелаза, у немогућим условима, пређе више од четири милиона Путника и ко зна колико возила.
Нови Прелаз је невјероватна модернизација.
И Српска и Хрватска уложили много у цијели тај пројект.
Који је могао да буде давно отворен, да није било разних опструкција из Хрватске које трају још од ере Санадера.
Сада, када је све уређено, активирала се Авлија.
То Политичко Јетрваштво Сарајевског Политичког Круга, политичких муслимана, дакле, крајњи је домет њихове европске и колективне Политике.
Сваке Политике.
Они, једноставно, нису способни за Политику, за заједнички територијални оквир, за заједничке одлуке које доносе напредак, за толеранцију и уважавање других Нација.
Они, преко неког Експерта, који је непотребан и инсталиран је само за овакве прилике, као и Судије Странци у Уставном Суду, а нарочито је непотребно да се Федерација петља у то јер је Федерација далеко од тог ГП, ударају на Хрватску, на ЕУ, на Републику Српску, на цијело подручје, од Саве до Сплита.
Тај Гранични Прелаз нема никакве везе са Федерацијом БиХ.
Ни са БиХ.
Република Српска треба да пошаље изасланика у Брисел са ставом да одваја преговоре за приступање ЕУ.
Да ће то бити преговори Републике Српске и ЕУ.
Ако хоће, хоће, ако неће, и Божепомози.

 

НЕ ЈЕБЕ СРПСКА,
ЈЕБЕ ДНЕВНИ РЕД

 
Аналфабетски политички миље Сарајева, својим вишедеценијским Чаршијањем и Јетрваштвом, испод којег је бујао Унитаризам, као неоотоманска варијанта Територијализма и Територијалистичког Нацизма, довео је до тога да су изникла два Тренда којима ни они ни ЕУ Запад не могу да управљају.
▪ Потпуни крах тзв Међународне Заједнице, механизма протектората и противсрпског европског и западног Неонацизма.
▪ Отворили су се извори свих могућих Тема постдејтонске БиХ, који су девастацијом Дејтона и противуставним дјеловањем били успјешно затрпавани.
     Сарајевски Политички Круг, Сарај Чадор, остао је на вјетрометини. Виде да је и прави и лажни Високи Представник, Охаер, потпуно ископнио. Само, још, ПИК онанише.
Виде да је напад на Институцију Предсједника Републике Српске, под етикетом напада на Додика, доживио поптуни неупсјех.
Послије тога, немају се чему надати.
Државна Имовина ће изазвати проглашење Независности Републике Српске а да се неће прекршити и једно слово Дејтонског Споразума и Устава БиХ.
У том чуђењу како је немоћан Султан Шмит, наједном се појавио Трећи Ентитет.
Сви се аналитичари, а аналитика је спала на Кликсовце, питају, Откуд сад Трећи Ентитет, кад га нема у Дејтону.
Након стотина и стотина ствари које су наметнули, отели и измислили, којих нема у Дејтону, сада откривају да у Дејтону нема  Трећег.
Данас стигла узбихузурујућа Вијест.
У Савјету Министара, којег су неуставно и недејтонски прошрили, како би то била „Влада Наше Државе“, Министри из Српске нису гласали за Дневни Ред.
Пала Сједница, пали закони, пало све.
Од свег силног Противсрпства, Противхрватства, Противхришћанства, Тужакања, Судовања, Отимања, Уставног Насиља... стигли су до Дневног Реда.
Неком је у Сарај Чадору пало на памет да отме Главног Преговарача са ЕУ, од Српске.
То не треба ни БиХ, ни ЕУ, ни Српској, ни Сарајеву, али је битно да се отме од Срба.
И онда да буде муслиман, да га се назове Државни Преговарач и да се маше Сокаком.
Није питање ко ће прије схватиити Историјски Ћорсокак.
Брисел или Сарајево.
Јер неће, ни један ни други, никад схватити.

 
КО ВЛАДА У СРПСКОЈ,
МОРА ДА ВЛАДА
У БАЊАЛУЦИ

 
Не треба гледати околне примјере.
У Хрватској, нпр, Власт чини ХДЗ и Махаматна Пуповац.
Али у Загребу владају неки Божемо Помози, Антисметљари, нека Зеленција...
Хрватска је под заштитом НАТО и ЕУ.
И други су, па не морају да бирну о урушавању Власти у Главном Граду.
У Републици Српској, републичке владајуће снаге, СНСД, углавном, неодговорно је препустио Бањалуку Хорди Кикиреза и Аналфабетима Аматерима.
Игор Радојичић је почео превише самостално да бриселује. То је изазвало незадовољство у Странци Независних Социјалдемократа а и у његовој матичној Партији.
Маши, маши, ејебига.
Послије је Есенесде почео да сам себе девастира.
Сад Српска има срамоту у Бањалуци.
И главни извор политичке нестабилности.
Република Српска је опкољена.
У Београду, Уцвиљпиздара Вучић, који је са своје умишљене величине на Републику Српску гледао као на мрава, сада је принуђен да гледа као та Српска себи обезјеђује уважавање у најмоћнијим пунктовима свијета. А он мора да носа канистере са Бензином. И Флаше Бибите.
У Сарај Чадору, испали са оба Колосијека Добој Зеница. Да их је сто, испали би и из стотог.
Па сада руше Граничне Прелазе небили нашкодили Српској и држали је затвореном.
Шмит попушио осунећену Лулу, па га уљебили у ПИК. Да сере о Државној Имовини.
Подгорица признаје ЛГС.
Брисел и његове слуге, гледају на Српску као гладни Неонацисти, одавно.
Да није Мађарске, излаза не би имали.
У таквој ситуацији рупа у Власти Републике Српске, у Бањалуци, свима њима даје снагу да индукују унутрашње уништавање. Помоћу разних опозиционих ситних Протува а великих Издајника.
Бриселу, Њемачкој, Инглезима, Шмиту, и малим турцима, Унитаристима, Бањалука служи као велика база за ширење анархистичке ерозије помоћу Избора.
Треба погледати на синхронизовано тражење изборне крађе у Добоју, Зворнику, Лакташима... то је вјежба фаланги Анархистичке Ерозије Избора 2026.
Не траже крађу тамо гдје је резултат приближан.
Они сматрају да је Бањалука трајно заузета Тврђава и да треба нападати на друге коте.
Не они, смислили им Инглези.
Национални Компакт у Српској, мора вратити Бањалуку.
Не само због великог рудишта Гласова, већ због велике симболичке политике моћи.
Ако не владаш у Бањалуци, а владаш у Републици Српској, ти си ко богати Сељанин, који продаје камионе кромпира, шенице, куруза, крмака, млијека... а кад ти дођу кући, виде да те Жена истјерала и да спаваш у сијену, на тавану Штале.

 

СМРАД САРАЈЕВА,
ТРАНСВЕРЗАЛЕ
СОКАКА
 

И Балегу кад преврнеш на Башчаршији, испод ње се крије неко ко ради против Републике Српске.
Данас неки Форто.
Дошла вијест да не да неке Паре које припадају Републици Српској. А дао је Федерацији и Дистрикту.
Вијест је, можда, ситна, али су Паре крупне.
Нарочито кад се зна да је финансијска пресија на Српску, процес који из Сарајева траје годинама и на свим могућим нивоима.
То је њихов план за финансијско изнуривање који ће, како мнију, помоћи у широкој перманентној офанзиви против Републике Српске.
Офанзива је тако широка да је тешко све сагледати у дневним координатама.
Нека група, Институт, Владина Комисија... требала би да начини скуп тих праваца напада, да их анализира, од Поништења Предсједничких Избора и елиминације Предсједника Републике, лажне Државне Имовине, па надоле, до разних Форта и других Сокаклија.
Тај документ, студија, био би опомена сваком Србину који нешто обавља у Заједничким Институцијама или само контактира са њима.
Срби из Српске треба да схвате, да штогод Сарајево ради, не ради за себе, већ ради искључиво против Републике Српске.
Као у случају Граничног Прелаза Градишка.
Срби и Српска морају да престану да размишљају о БиХ.
Биће боље, ако ово, кад оно...
Неће.
Сарајмуслимани нису способни да живе у Сувереној БиХ.
Нису способни да имају Државу, ни сами ни са неким.
Сарајмулсимани као Политички Колективитет, никад неће изаћи из Сокака.
Могу им се, ти Сарајски Сокаци, асфалтирати Златом, они ће за њих увијек бити прашњави, јетрвски и кратковиди.
Српска има два колосијека, два важна посла.
Да свакодневно спречава ситне преваре и подвале Сарај Чадора и да ради на својим сљедећим Изборима, како би Национални Компакт добио све већине, на свим нивоима.
Међу којима је обавезна Бањалука.
Побједа Националних Снага, Снага Опстанка, Снага Самосталности, у Српској, приредиће смртни четверогодишњи делиријум Политичког Сарај Чадора.

 

САРАЈЕВСКО БЛАТО
НИЈЕ ЉЕКОВИТО,
ОНИ ЈОШ ЗОВУ ОХР
ДА ИМ ДОНЕСЕ ТУТУ

 
Ништа боље не поткрепљује моју тезу о Сарај Чадору и Јетрвској Свијести Сокака, него Авазов ТВ интервју са два србијанска беспризорника са дна Српског Певаљства армираног Макро Нарко Мрежама.
Они су гадљиви чак и за сарајске сокачке трансверзале, али су их морали искористити у својој борби против Републике Српске.
Не могу се сакрити Додиком. Они мрзе Србе и Српску.
То није само због Јетрваштва Сокаклија.
Дијагноза је много поразнија.
Коју не може прикрити и робна марка Аваза, најмоћније котлинске медијске куће.
Јер се не може одупријети Сокаку, АИД-у, Ћаршији, Калдрми и Нанулама.
Сви знају све о Насеру Орићу и Злочинима над Српским Цивилима, у његовој „зони одговорности“. Као и да су га ту инсталирале Служба или Службе, баш са тим задатком.
То је Задатак из исте врсте као и Сијековац, као и Српски Сват, као и Покољи по другим српским селима, како би се Српски Живаљ дигао и отишао, као из Хрватске.
Република Српска, није битно да ли је то Додик или неки свакодневни људи на ДМ, указује на ту чињеницу, а ради се о више од три хиљаде Срба око Сребренице, Братунца... за које није све сам Орић одговоран, на чињеницу да се Ратни Злочинац, Кољач Срба, не може препеглати.
„Ја нисам знао ко је господин“.
Сад ћеш сазнати ко је Република Српска.
Тим Протувама треба онемогућити било какав улазак у Републику Српску. Ни на Марвену Пијацу да дођу.
Сарај Чадор, дакле, подржава Насера Орића.
Не само да настоји болесно да блати Републику Српску.
Сарај Чадор, као скупина Политичких Сокака, спало је на ниво наркомана и мешетара, ако их може искористити у Србомржњи.
Таква им је и Политика.
Састављена од Дине, Раме, Хеле, Сабе, Форте и, наравно, Магазе...
Њихов домет да одрже Дејтонску БиХ, на нули је.
Њихова способност, и кад би стварно жељели, да учествују у тројно – двојном договору у БиХ, не постоји.
Њихов крајњи досег је, а то се и јуче чуло са мале сокачке политичке Џамије, позив Охаеру да уради ово или оно за њих.
Република Српска је опстала јер је од почетка имала Политички Компакт.
Сарајмуслимани то никад нису имали.
Немају ни данас нити га могу изградити.
Српска је то успјела одржати, чак и када је уклоњен Караџић и СДС почео да се урушава, јер су Срби Нација и јер Нација има Државу.
Каквагод је и коликагод је, Држава је.
Стога је битно одржати Политички Компакт Српске.
Који обухвата Институције и велику лепезу Политичких Актера, који обухвата Национализам, по старој фрнацуској дефиницији, који обухвата национални и државни интерес Опстанка.
А Сарај Чадор, нека се бави Сокаком и балегањем које му доличи.
 
 
 

 

ЕСТРАДИЗАЦИЈА
ПОЛИТИКЕ
НИЈЕ ПОПУЛАРНОСТ
ВЕЋ СУНОВРАТ

 
Политика је озбиљан одговоран посао.
Естрада је кафанско шаторско курвање за неопорезоване Паре.
Сви ће рећи да није тако.
Зато што већина или многонина, не воли Политичаре а симпатише Полусвијет.
Сада су Срби дошли у ситуацију да су им Карлеуше, Северине, Секе Мешалице, Цеце, Лукаси, Глумци... Политички Актери.
То је посљедица системске грешке Српске Посткомунистичке Политике.
Српски Политичари, подржани од неодговорних аналфабетских маса, помислили су да су једно јутро ушли у Демократију и да је Демократија за све.
Они су помислили да Популарност доноси Гласове.
Да сликање са Цецом, доноси Гласове свих њених Фанова који су чули макар једну њену Пјесму.
Политика, као озбиљан и скуп посао, не може да буде популарна.
Певаљке и Певаљци, популарни су зато што су једноставни и јевтини а без икакве одговорности.
Они не иду на Изборе.
Узимају Наруквице, не плаћају Порез деценијама, не пријављују Изборној Комисији своју имовину, служе газдама и менаџерима да и они узимају велику беспорезну лову...
Петљање са њима, може само да доведе до усраности, убалеганости и смрада.
Жеља Политичара да буду популарни, да буду упоредо са Певаљкама и Певаљцима, болесни је дио њиховог карактера.
Популарност искључује озбиљност и одговорност.
Требало би изучавати случај Вучићеве Србије, однос Вучић – Карлеуша.
Карлеуша подржава Вучића.
Вучић од тога нема ништа, осим да се изједначио са њом.
Осим вагинализираног видеа.
То је призмена жеља да се обману Гласачи у Србији, помоћу Карлеуше, и других, што је немогуће.
Онај ко је спреман да слуша безвриједну пјевању Карлеуше, није способан да чује ништа из Политике.
Осим тога, Срби су деценијама уназад подржавали будибогснама Политику и Политичаре а није било Карлеуше уз њих.
Подржавали су Тита а Јованка није била Певаљка.
Што се дубље улази у ту Естрадизацију Политике, све смо ближе закључку да је код Срба тешко инсталирати Политичко Друштво.
И то, сљедствено, утиче на стање Нације и Државе.

 

БОРБА ПРОТИВ
МУСЛИМАНСКОГ
УНИТАРИЗМА,
НИ БЛИЗУ НИЈЕ КРАЈУ

 
Драган Човић, ХДЗ БиХ, журно је и веома неоптимистично за њега, изјавио, да Унитарна БиХ никада неће заживити. И Грађанска, додао је. Што је исто.
Говорио је и о Трећем Ентитету.
Прије четвртине вијека, СТЈЖ, почео сам да пишем против муслиманског Унитаризма Сарајева и о једино могућој БиХ, као Троношцу.
Три Народа, Три Ентитета.
Тада нико муслиманима и Охаеру, није набијао Унитаризам на Нос.
Ја сам због тога морао да поднесем Оставку, као Министар.
Сви су срали, или били омађијани Реформама.
Нико није видио да су све Реформе против Срба.
То је синдром, познат као Голом Гузицом низ Лед.
Сви су омађијани Брзином, нико не схвата да се Гузица леди.
И ја сам говорио о Трећем Ентитету.
Има Колумна у Недјељнику Република, која је укинута чим је Иванић постао Предсједник Владе.
И Срби су тада били спремни линчоват Србина који говори о Трећем.
Кобива, то ће отети Територију Српске.
Ја сам полазио од тога да су унутрашње Дејтонске Границе БиХ, стабилне као и вањске.
Оне су међународно признате.
Федерација је подијељена на пет Кантона и пет Жупанија. Зато се и зове Федерација.
Трећи се формира једноставим спајањем хрватских Жупанија.
То са Републиком Српском нема никакве везе.
Али омогућује трећу тачку у БиХ.
И то слаби Унитаристе и Међузај, која ради за Унитаристе.
Побједом Републике Српске у Операцији Шмит – Санкције, унитаристи су добили ударац у чело.
Прије тога, на главу им се сручио Трампизам и говор у Дејтону, за тридесету годишњицу.
Муслимански Унитаристи су остали сами на чистини неуставног хаоса који су изазвали.
Ну.
Они се неће смирити.
Они никакву политичку опцију немају за тродјелну БиХ, за живот са Србима и Хрватима.
Они морају да наставе досадашњим путем.
Синошња кошаркашка утакмица то показује.
Она је ко будали шамар за Сарајунитаристе, да се односи даље затежу а да се за то оптужују Геноцидаши и Узепеаши.
Сарајево је далеко одмакло на том путу.
Политичка Завада са Загребом и Београдом, у пуном је јеку.
Републици Српској ће покушати да нашкоде гдјегод могу. Припремају се за новог Жељка Комшића.
Имају довољно Гласова за то.
Креирањем затегунитих односа настоје Западу предочити да је Сарајево, БиХ, на удару са свих страна.
И, тако чекају вријеме да Брисел прдне а да у Америци Трампизам падне.
Република Српска је на коњу.
Али не смије се заустављати на том дејтонском и уставном путу.
На путу Самосталности.

 

МАЛИ РЈЕЧНИК
ПОЛИТИКЕ КАЛА

 
▪ ХЕЛЕЗИЈА – Ерозија Сокачког Ума која се преноси на Сокаклије и Касабалије, због дотрајалости Свијести која постоји у непостојећем Отоманском Вакту.
▪ РАМОНИЈА – Хармонија  Баклаве и Главе, гдје је Баклава пуна, према старим рецептима, а Глава празна.
▪ БАЛОНИЈА – Ново име Бањалуке, нови рецепт за егзистенцију и одржавање великих Градова. То захтијева посебну технологију, неспособност и својство Владара типа Ћоркан, Дорат, Бало... да свакодневно лансира празне Балоне и тако скреће пажњу на себе и памет од себе.
▪ МЕТРОВИТОСТ – Тешко вријеме, теже од Кошаве. То је годишње доба које траје веома дуго а које производи Ветрове под земљом. Пошто тако дуго траје, Метровитост исушује Мозак и сужава Свијест.
▪ ОБРЛАЋАЊЕ – Нова технолошка достигнућа, комбинујући Кинесске Нано Технологије и домете Силицијске Долине, омогућила су Обрлаћање при чему Емитер учеставло лансира празне сторије а Конзументи их примају без икаквог релејног или интерфејс филтера. То доводи до космичког феномена да је Празноглави Емитер, на крају побједник са стопостотним успјехом а Конзументи остају ко слуђени, једва чекајући сљедеће Обрлаћање.
Обрлаћање траје доклегод нека земља има Територију коју може неко да отме или да је се добровољно неком дадне.
▪ ДОДИКОВАЊЕ – Нова врста Ковања у којој неспособни Српски Ковачи и Дезоријентисане Сарајевске Мује, кују Додика и по дану и по мјесецу.
То стално помињање Додика, масован је покушај самоизљечења неспособних, аматерских и аналфабетских Јединики које живе у политичком ријалити времену мале вриједности и велике учесталости.
▪ ДОДИКАРАЊЕ – Појава која се законито јавља након дугог и досадног Додиковања. Тад се носилац Додикарања заврати, ко Говедари на Мару, и долази до познате појаве Кне Виза Хоу Имга. А они остану црвеног Шупка и још црвенијих Ушију.
▪ МАЈКУНИ – То су обогаћени неспособни Актери који су превазишли оно, Не питај ме за Први Милион. Не питај ме низашта. Они хоће да се баве спортом, политиком, филаделфијом, аутизмом, зградацијом... Њима масе стално помињу Мајку. Ал у себи.
▪ КАЛАСАЊЕ – Појава која је настала на Западу а овдје је постојала много прије. Као носилац појаве евидентирана је извјесна Каја Калас која је у финалу Лиге Каласампиона, уништила Аналену, познату њемачку Ратницу, и тако засјела на Пиједестал.
Овдашње носитељице Каласања, далеко су изнад Каје Кајасе али неће да иду на такмичење. А неће ни да се лијече.
▪ ШМИТАЊЕ – Посебна врста Шлихтања (Шлихтање је, иначе, стара турска ријеч за појаву коју су Турци овдје затекли).
То је способност Малог Ума да се инфилтрира у Велики Чмар.
И тако чмарује, дуго и срећно.
▪ ПИЗДАЈНИЦИ – Никакби Људи а Издајници...
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

СУИЦИДНО
СРПСКО
ПОДРЕПАШТВО
САРАЈЕВУ

 
Три деценије траје неурачунљиво, или намјерно, или плаћено српско подилажење Сарајеву, сматрање Сарајева Државом, жвивљење у БиХ умјесто у Републици Српској, одбрана Републике Српске у Сарајеву...
Аналфабет Аматер, Кандидат Блануша, изјављује да је једнак и српски и муслимански Глас на Изборима.
Јесу Гласови једнаки али Циљеви нису.
Зашто би неки Козарац листом гласао за Србина.
Не постоји објашњење.
Балоначелник Балоњуке, неиживљени Макаки, дозивао је градоначелницу Сарајева у посјету, водао је по Центру Града.
Бабаљи, Шаровићи, Пандуревићке, Црноданци, Бореновићи... боре се за мјесто у Сарајеву, ко да је на Марсу а Марс прекривен Златом.
Јер ништа не могу да буду у Републици Српској.
Та количина Опозиционара, пола опозиција пола издајници, није довољна да поремети Политичку Сцену Републике Српске и Опстанак.
Али је опасна зато што њен утицај прелази Бираче и Гласаче.
Без икаквог Политичког Програма, без путоказа за Републику Српску. Они никад не говоре о Републици Српској, о њеној Будућности, о Држави Српској, о Дејтонском Споразуму, о Уставу БиХ и мјесту Републике Српске у тим међународним документима.
Али, позивају Бираче и добијају Гласове за своје жеље у позицијама.
Њихово једино образложење је да се боре против Власти која је Криминал. Против Режима који све уништава.
Они не могу да образложе зашто ти Бирачи двије деценије гласају за Криминалце и Ненародни Режим.
Они се боре против Додика који им је симбол за све.
Исто тако се против Додика бори и Сарајево.
И Неонацистичка ЕУ.
Они су, заједно са Америчанима, од Дејтона елиминисали стотине Додика разних нивоа.
Што би свакој Будали требало да отвори очи.
Да није проблем Караџић или Додик, већ је проблем Република Српска.
Националне Политичке Снаге у Републици Српској, морају ову годину дана, до Избора, да искористе да Србима и Јавности објасне, на разумљив начин, без еквилибристике и суве интелектуалике, да Опозиција, заједно са Сарајевом и Шмитом, ради на уништењу Републике Српске.
Јер. То је циљ Брисела и Сарајмуслимана.
Ми смо Руси у Украјини.
Политичка борба се води између Политичких Програма а не води се између Националних Снага и Издајника.
Ту не може да буде милости.
 
 

 

САНЏАК ЈЕ БОСНА
А ЈАСЕНОВАЦ
НИЈЕ ГЕНОЦИД

 
Народ који има овакву Србију, не треба да брине за своју Будућност.
Нема је.
Не треба му.
У Народној Скупштини Србије, неки Покрет, што много говори, предложио је Резолуцију о Геноциду у Јасеновцу.
Тринаест гласало За, нико Против али 166 није гласало од 179.
Без обзира што су сада друге Теме у Србији, ово је класична слика Вучићеве Србије, Србије и прије Вучића, јалове, никакаве Србије.
Истовремено, нека Селма без прозора, Предсједница Општине Тутин, изјављује да је Санџак саставни дио Босне.
А траје Вучићево нечеститање Карану након побједе на превременим Изборима.
Не зна се да ли је Шмиту изразио Саучешће.
Србија која је спремна да прекине све везе са Русијом, да се одвоји од Русије, да одвоји Српски Народ од природних веза са Русима, по више основа, ради на уништавању Српског Народа.
То, више није питање Власти, ове, оне, Вучићеве, погрешне процјене и политике, издаје и обмане.
То је питање Опстанка Српског Народа.
Срби Србије, нажалост, као и много пута у Историји, све то мирно гледају.
Неки се уздају у Бога, Православље, Српство... да, али Шума Народа је једно а Пут је практична чињеница.
Други нема ко да узбуни Србе.
Никог нема осим Републике Српске.
А она је мала и скоро опкољена и зазидана Неонацизмом ЕУ и Запада.
Мора да се бори за свој голи Опстанак и нема снаге да диже Српство.
Нити је то реално да Република Српска чини.
-------------
Срби, упамет се.
Како то непотребно, празно и нереално, сада, звучи.

 

ПОРИЈЕКЛО
ДВЈЕСТА ХИЉАДА
АНАРХИЈСКИХ ГЛАСОВА
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

 
Трансформација из Самоуправног Социјализма, Комунизма, уопштено категоризовано, у Политичку Сцену Парламентарне Демократије, није могућа.
Због наметнутих пратећих појава.
Због немогућности да свака Нација, Народ, Држава све то прилагоди својим условима.
Лего Коцкице, генијалан су концепт али се тако не може зидати Кућа од камена.
Западна Парламентарна Демократија, приручни је алат Мегакорпорацијског Капитализма.
У Земљама које су отете од Комунизма, и одвојене од себе, Парламентарна Демократија је Центар Манипулативног Система.
У Америци су Странке велике и не могу се купити.
У Инсталатурама, пак, Странке су мале и можеш купити по неколико. Ако нема на Пијаци, оснујеш себи, по неколико.
У пратеће појаве убрајам синхронизовани напад на Јединку
▪ Ти си главни у Демократији, и на Пјешачком
▪ У Буџету су твоје Паре
▪ Ти имаш сва права, чак и она која не постоје
▪ Држава је црно зло, одмах послије Цркве
▪ На Изборима бираш Странке које ће да владају а када их изабереш, идеш на улицу да их онемогућиш да владају
▪ Институцијама не могу да управљају побједници Избора, Парламентарна Већина и Влада, Институцијама морају да управљају они који немају везе са Изборима
▪ Ако ти је лоше у твојој Демократији, иди на Запад, тамо је права Демократија
▪ Никад не вјеруј својим Политичарима, својим Информацијама, својим Институцијама
▪ Сви су они Криминалци и ти не можеш да будеш За, најважније је да увијек будеш Против...
-----
На све те манипулације са Запада, долазе
▪ Миграције становништва, напуштање села, долазак у Град по сваку цијену, без икакве егзистенцијалне подлоге осим кредитне или уновченог сеоског имања
▪ Деиндустријализација. Не постоје велики рудници радних мјеста, нити постоје сигурна радна мјеста
▪ Живот између Индивидуалне Немоћне Слободе и захтјева Држави да ријеши све, од рупе на улици до радног мјеста
▪ Ријалитизација свега постојећег
▪ Настанак Медија који не доносе ни једну тачну и обухватну Информацију годишње...
--------
Све то, и много више непоментуог, створило је Јединку која је Концентрисани Пункт, складиште, манипулација, привида слободе, неслободе, немоћи, немогућих права, непостојеће демократије, несхватања времена...
Таква Јединка не може да реално процјењује своје могућности, не може да нађе начин да се уклопи у постојеће стање, не може да разлучи шта је могућност Државе коју сви уништавају.
Њихов излазак на Изборе није потрага за рјешењем, Политичким Програмом, Националним Интересом, Напретком...
Њихов Глас на Изборима, Крик је угроженог егзистенцијалитета. Без икакве бриге за посљедице.
Њихов Глас је Освета за све своје немоћи и добровољно прихваћене лажи.
Њихов Мозаик Свијести је Анархија.
Они ће увијек изаћи на Изборе и гласати жмирећи.
-------
Онај ко хоће да спаси Нацију и Државу, мора прићи свакој Јединки, па и таквима који су већ запосједнути секташким политичким девијацијама Ума.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

ИЗМЕЂУ ДВЈЕСТА И ТРИСТА
ХИЉАДА НЕАРТИКУЛИСАНИХ
АНАРХИЈСКИХ ГЛАСОВА,
ОПАСНОСТ ЈЕ ЗА
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

 
Република Српска има три велике Групе Гласача.
▫ Гласачи Власти, прецизније Есенесдеа и Додика
▫ Гласачи Опозиције, без прецизног одређења
▫ Константни Апстиненти.
-------
▪ Гласачи Власти темеље се на Чланству Есенесдеа, које, евиденционо, броји 200.000 Чланова. Ту су и Коалиционари са непрецизним бројем. Ту си и они који у појединачним Изборима, иду, по један, уз свака два Члана. Дакле, триста и више хиљада Бирача.
▪ Гласачи Опозиције су главни Играч болесне Политичке Сцене.
На превременим Изборима за Предсједника Републике Српске, кандидат Опозиције је добио 200.000 Гласова.
Есдеес и Педепе, немају ни близу страначке Организације тог капацитета.
Кандидат је Професор Универзитета али је политички аналфабет и потпуни анонимус.
Ну.
Добио је побједничке Гласове у неким Есенесдеовим Општинама и у Општинама гдје СДС, који га је кандидовао, скоро и не постоји.
▪ Бирачи Апстиненти су редован пратилац Парламентарне Демократије.
Они гласају унапријед.
Неизласком гласају за одлуку било које већине и слажу се са њом. Да имају своје опредјељење, да се не слажу са једном од страна на Изборима, изашли би и гласали.
------
Број Гласова који је добио Кандидат Незнануша, темељи се на колективној свијести оних 50.000 које је двапут добио Балоначелник у Балоњуци.
То су Гласови Против.
Они су увијек постојали. Њихов број се може смањити стварним Странкама и страначким Организацијама. Пасивизација Организације највеће Странке, повећава њихов број, не само проценат.
Унутар тог контигента Гласова Против, догађају се прегруписавања.
Прилив у велике Градове, повећава њихов број, што је нарочито случај у Бањалуци.
Колективна особина Гласача Против није веза за неког Кандидата или Странку Опозиције.
Они ће галасати за балавог средњошколца исто као и Универзитетског Професора.
Они не траже уважавање од Странке и Кандидата. Своје захтјеве испуњавају гласањем Против и тако искаљују свој протест, неку освету, незадовољство собом, дезоријентацију и несиурност у новој средини...
Њих не занима Политички Програм.
Не занима их реализација Програма и обећаног.
Они ће Гласати једнако за бесплатне градске аутобусе и за Политику Шмита и Унитармуслимана.
Јучерашњи Кандидат је био Кандидат Шмита и Сарајмуслимана Унитариста. Странке Опозиције које су га подржале, подржавале су и Шмита, ни ниједном политичком реченицом, нису му се супротставили.
Гласачи Против једнако ће гласати да у Бањалуци изгуби Есенесде и да Српска даље губи Дејтонску Позицију, Дејтонску Самосталност.
Ирационалност, анархија и рушилаштво, тог квантума од двјеста хиљада Гласова, који могу да се попну и до двјеста педесет или двјеста седамдесет хиаљада, највећа је национална Опасност за Републику Српску.
То нису Опозициони Гласови.
Гласови који подржавају друкчији Политички Програм, националну и државну политику Републике Српске. Такав Програм и не постоји. Странке Опозиције никада не помињу Републику Српску и никада се не залажу за своје виђење пута. Главна теза им је Додик Криминалац, СНСД Криминалци.
То је понижавајуће према Србима Српске.
Да постоји Криминал, Додик или неко други, прошао би као Санадер или као Новалић, за пет и по минута.
Криминал се не пресуђује на Изборима, чак и ако постоји. То морају да раде Институције и Органи.
Избори пресуђују Политичке Програме.
У овом случају само пола Бирача излази због Програма.
Она друга половина, у овом случају, подржавају нелегалног Шмита, нелегалне противуставне и противзаконске судске и елиминационе процесе против легално изабраног Предсједника Републике.
Они су Жонглери Избора, без икаквог обзира за посљедице.
Гавни проблем је што Гласови Против не траже никакву бригу за себе а Гласови За траже да им Организација приступи и уважава их, на разне начине.
Ако они који имају Чланове и Гласове За, мало застану, константа Гласова Против побјеђује.
То, практично, значи, да, сутра, може да побиједи било ко.
 

 

АМЕРИЧАНИ ВИДЕ
ДА СУ ИХ ЕУ
И УНИТАРИСТИ
КОРИСТИЛИ
У САРАЈЕВУ
 

Аранжман сачињен у Америчкој Амбасади, без Амбасадора, у питању Јужне Интерконекције, Плиновода из Хрватске, око кога су се спорили Хрвати и муслимани, Херцегбосна и Сарајунитаристи, говори неколико нових и старих чињеница и перспектива.
Иако то још није коначнио и процедурално завршено.
▪ Америчанима је стало до Ентитета Федерација БиХ. А не би подјаривали даље подјеле.
Са садашњим ступњем подјеле, задовољни су и Хрвати, само да се ријеши муслимански избор хрватског Чл Предсједништва.
▪ Република Српска је изван тога. Она није директно прикључена на руски Гас. Добија га из Србије. А НИС ће бити ријешен онако како Санкције одобре.
▪ Опасност по Српску, постоји. Али је постојала много већа.
САД никада не би скинуле Санкције, да нису толерантни на неку врсту мађарског синдрома Републике Српске. Мислим на везе са Русијом.
▪ У даљем току времена на овом простору БиХ, моћи ћемо да потврдимо чињеницу да САД нису одустале од Дејтонског Споразума и да неће прихватити Унитаризацију БиХ.
Мислим да је она и сада јасна.
Сарајмуслимани, Неотомански Унуитаристи, Територијалистички Нацисти, бивши сарадниц Нациста, дакле, и Бриселски Неонацизам, користили су САД за своје мрачне циљеве Европског Неонацизма.
САД неће даље пристајати на то.
За то не треба да чекамо проток времена.
▪ Загреб ће слушати Америку. Сарај Чадор мора. Херцегбосна је заштићена од муслиманског Плиновода преко своје Територије.
То неће развити љубав између Хрвата и Сарајмуслимана.
Лагано ће потицати антагонизме. Што је за Републику Српску повољно.
--------
Капиталним се показује оријентација Странке Независних Социјалдемократа на БиХ, као Два Ентитета и Три Конститутивна Народа.
 
 
 
 

 

БЛАНУША ЈЕ
ШМИТОВ КАНДИДАТ,
ТО СЕБИ НИЈЕ ТРЕБАО
ДОЗВОЛИТИ

 
Не само он, било ко други.
Имали смо Изборе. Изабран је Предсједник Републике Српске. Ови Избори, сада су рушење тих Избора, те воље Бирача Српске, која је орочена не четири године.
Ови Избори су рушење Устава и саме Републике Српске.
То је класични Неонацистички Волунтаризам који се примјењује над Републиком Српском, од потписа у Паризу.
Власт мора да изађе на Изборе.
Ако не узађе, ни Власт, ни Опозиција, онда би Предсјеник Републике Српске био изабран у некој Калесији.
Или у Шведској, помоћу Гласања Поштом.
Ако не изађе Власт а изађе Опозиција, онда би био изабран Шмитов Кандидат.
Онај ко каже да они нису спремни на Избор у калесији, вара се.
Кад су спремни наметнути Закон, мимо два Устава и Дејтона, корз нелегалног ВП, и по њему судити, одузети Мандат и наметнути Изборе... спремни су и да пусте Плин.
Власт мора да изађе на ове Изборе.
Да их преброди, јер након тога Неонацисти и Унитаристи немају, више, шта да ураде.
Осим да измоле Рутеа да НАТО бомбардује Републику Српску.
Опозиција, међутим, не треба да иде на ове Изборе, нити да даје Кандидата.
Да је тако урадила, Опозиција би учинила капиталан корак за Републику Српску и за себе.
Добила би велику националну позадину и сада и за Изборе 2026.
Овако, Опозиција у Српској, нема свог Кандидата.
Блануша је Шмитов Кандидат. А цијела Опозиција, и буквално, не стоји иза њега.
Он треба да побиједи и да, на тај начин, настави процес који је започео Шмит.
То не би био крај тог процеса. Крај је поништење Републике Српске.
Блануша је Аналафабет Аматер.
Али, свеједно, морао је да одбије Кандидатуру. Или, данас и сутра, да се повуче за Избора.
Он тиме не би ништа учинио за Кандидата СНСД и за сам СНСД.
Учинио би за Републику Српску.
Учинио би да СНСД и Власт, морају да буду одговорни за Републику Српску у складу са Мандатом који су добили.
И да на Изборе изведу довољно бирача за повољан резултат.
При томе је битно побити све манипулације са „Дописивањем“ Додика на Листић.
То је удбашка подвала.
Као и не подржавати оне који неће изаћи јер су то „Шмитови Избори“.
И то хегеловско филозофирање око практичне ствари као што су Избори, убачено је као Манипулација.
Опозиционе АА Будале, мисле да ће имати користи од ових Избора.
Балоначелник, Вукан, Миркан, па и Ноћна Тица...
Рачунају, ако СНСД побиједи, нападаће га жешће, ако изгуби, изгубиће и 2026е.
Зато се сада баве уличним и лудим позориштима.
Чекају шта ће бити.
У ствари, играју се Републиком Српском.

 

ПОЛИТИКА ЈЕ
ДОВЕДЕНА ДОТЛЕ
ДА МОРАШ РЕАГОВАТИ
НА СВАКУ БУДАЛУ

 
Политичка Јавност, као сегмент Јавности, уништена је.
Она је, некада, имала своје прецизне узусе, састављене од поштовања разних нивоа, уважавања, дипломатске учтивости, уопштеног а прецизног формирања изнијетих ставова и синтагми... није лагала, само је селектовала, Ставови и Иступи морали су имати подлогу у расправи и одлукама неке Институције, Органа, да простиш.
Садашње стање нема потребе да описујем.
Нико се ни о чему не изјашњава.
А Легитимацију Политике има и Сврака и Мрака.
Политички, програмски, економски, национални, државни... ставови тих Актера Политике, крију се боље него што то раде Змије.
То што не постоје, то их не ослобађа одговорности.
Једина је Власт обавезна да се изјашњава.
То сви чекају и скачу ко лептирови на једину сијалицу у селу.
Власт, штагод уради, да Концесију, врати Концесију, напада се све док не одустане.
То је једина Политика Опозиције.
Тако је ових дана.
Опозиција, Шаровић, ОХР, Власт.
Опозиција се не изјашњава о останку или одласку ОХР. О нелегалном Шмиту.
Изјашњава се Шаровић. Који није ништа и нико. Ни кад је био неко, био је ништа.
Шаровић изјављује да ОХР треба да остане.
Шаровићу је претходно дата важност предлагањем да буде Главни Преговарач.
То је исте важности, и реалности, као и да буде Кочићев Јазавац пред Судом и да га носе у врећи.
Али.
Циљ је постигнут и сада Шаровићева изјава има важност.
Битно је, дакле, у Политичкој Јавности, која је смрдљива, ријалиташка и лажна, легитимисати Тему.
Ако неко ко заступа наионалну и државну Политику Српске, не реагује на тог никоговића Шаровића, сматраће се да прихвата.
Формула је једноставна.
▪ Будала, или званичан Актер, лансира Став.
▪ Ако реагујеш, силазиш на нибо Будале, или некога ко има 372 Гласа.
▪ Ако не реагујеш, сутра сматрају да се слажеш а прекосутра да их подржаваш.
Зато су сви морали да реагују на Шаровића.
Јер сва Политика Српске своди се на одбрану од Охаера и Лажног Шмита.
ОХР је све одузео од Српске и дао Сарајмуслиманима.
А то прихвата Шаровић о тражи да се настви.
То прихвата и сва Опозиција у Српској.
Али, пушта Будалу да телали по Мерајама.