САРАЈЕВСКИ

САВЕЗ ЗА ПРОМЈЕНЕ

Погубност пробосанског дјеловања Савеза За Промјене највидљивија је у њиховом резулату на Локалним Изборима у Српској.

Али то није толика штета за Републику Српску. Није ни за Сазап. Јер је, и за њих и за локалне заједнице, боље да нису на власти.

Суштинско штеточинство Савеза За Промјене јесте њихово опредјељење за Сарајево. Гдјегод је то могуће, они су на страни Сарајева а не Републике Српске. Под плаштом борбе против СНСД и Мрског Режима.

Њима то, код Бирача Српске, неће донијети ни један божији глас. Јер Бирачи то и не знају, не занима их а и ако знају, то не утиче на њихово бирачко опредјељење.

Та Сарајстраност Савеза За Промјене уводи Сарајевске Заједничке Институције у одлучивање у Републици Српској.

Савез За Промјене је, према информацијама на билбордима који су осванули у Источном Сарајеву, утицао да Сарајевска Комисија за жалбе у јавним набавкама буде важнија од свих институција власти Републике Српске.

Она је поништила тендер којег је Министарство здравља Републике Српске објавило и довело до краја избором извођача радова за Болницу вриједну 55 милиона марака.

Источно Сарајево је тако изгубило годину дана.

Не улазећи у мућке, јер чим је ту Тендер, Бабаљ и Администрација, све је могуће, могу рећи да ни једна Јавна Набавка у Републици Срској никада није била регуларна. Ни она за спајалице у канцеларији Мјесне заједнице.

Цијели систем је смишљен, и на њему се инсистирало од стране Странаца Усранаца, како би се генерисала неефикасност и корупција. Као и то да Сарајево буде главни одлучивач о свему.

Ако је тендер био мањкав, ако је био нерегуларан, ако је додијељен скупљем извођачу... све то је требало објавити овдје, у Републици Српској. Тражити од институција Српске да се то отклони и поправи.

Одлазак у Сарајево није само симболички чин одласка у Стамбол На Босфору, већ и предаја Власти Сарајеву. У виду неке Усране Комисије За Жалбе.

То је, дакле, Савез За Промјене.

Сарајевски Савез За Промјене.