АМАТЕРСКО
КУЛТУРНО
УМЈЕТНИЧКО
ДРУШТВО
У
ВРТЛОГУ
ФИНАНСИЈСКОГ
ТЕРИТОРИЈАЛИЗМА
Свака
земљица, настала на Распадишту СФРЈ, а слично је и са многима другим,
отпадницима од Варшавског Пакта, или традиционалним западњачама, натовицама и
еурожбуњарама, има статус Културно Умјетничког Друштва. У државном, економском,
политичком и друштвеном смислу.
А КУД,
спрам Државе, НДД Сфере, као озбиљног европског политичког и цивилизацијског
достигнућа, исто је као и политра млаке воде, зими, наспрам ладне воде Бајкала.
Не желим да
ме се погрешно схвати.
Културно
Умјетничка Друштва умију бити раздрагана, разиграна, весела, младалачка,
полетна.
Ова, пак,
су КУД Туге.
Сви ти
државуљци тужно данас изгледају.
И Вучићева
Србија, гдје је он ПППВ, Први Пут Предсједник Владе. И Орешковићева Грађевинска
Хрватска.
Међународно
признат празан простор између Србије и Хрватске, Насеобина БиХ, није ни за
посматрање.
Два су
главна узрока таквом јаду.
·
Најезда З&ФТ.
Збигњев и Финансијерски Територијалисти. Што се назива лажним именима.
Глобализација. Неолиберализам. Људска Права. Демократија. Отворено Друштво. Цивилно
Друштво. Али и Евроатлантске Интеграције. Ништа од тога није право име. Свако је
фасификовано. Ради се искључиво о америчкој, збигњевачкој, доктрини заузимања
свијета и рушења Русије. Са финансијерском територијализацијом као пратећом и
уништавајућом појавом.
·
Незнање,
неспремност, колаборационизам и проституисање домаћих, туземних, политичких,
економских и друштвених фактора. Од којих је начињена такозвана Држава.
Напросто је несхватљиво како је, на просторима
ова два државуљка и једне насеобине, нпр, на сцену ступио ансамбл народних игара
и пјесама, обучен за Бечки Балет а доведен да игра Глуво Гламочко.
Очигледан је
примјер, у Републици Српској, Закона О Раду. Тај примјер невјероватан је скенер
опште некомпетенције и бесперспективности.
·
Власт не
умије да објасни шта је ЗОР, зашто ЗОР. Нити да објасни шта она, Власт, тиме
добија. Чак се и Предсједник Републике укључио у то објашњавање. Сви су
донијели а ми смо чекали Синдикат. Ја сам био за колективне уговоре али дошли
су нови производи.
Свака Власт мора себи да купује и мир. Што је
поптуно разумљиво. И легитимно. Да га купује подмићивањима, веће плате,
догледним перспективама, биће вам боље за двије године, краткорочним лажима без
хипотеке.
Али да га купује ЗОР-ом и празним споразумима са
Синдикатима који не представљају никога, то не разумијем.
·
Синдикат не
умије да каже шта тражи за раднике. Не зна ко су му Радници. Чланови. Не умије
чак ни да игра позоришну улогу Социјалног Партнера коју му је Власт великодушно
подарила.
·
Радници. Њима
се јебе. Иде Нова Година. Иде Божић. Баве се двоструким преживљавањем. Гледају да
не изгубе послић који имају код приватника. И гледају да што мање раде. Што је
такође легитимно. Они који раде код Јавне Управе, посебна су прича. Њима се ни
не јебе. Они су све своје проблеме ријешили. Око избора су одиграли на више
страна. Когод побиједи, Ваши смо.
Стварни Радници више не постоје. Они који раде
могу се подвести под неповезани конгломераторијум који нема заједничке
интересе, кога нема ко да штити, осим необавијештених и прцромантичних
опозиционара и медија.
Али они који постоје морају да почну да схватају
да је њихов Тробог радно мјесто, власник и јевтин рад. А не Власт, Странка или
Опозиција. Њих, ако се сјете, на изборима, сјете.
·
Послодавци.
Неорганизаовани коликогод је то могуће. Јер није лако бити организован на
непостојећој економији, непостојећем тржишту и у непостојећој држави. Још кад
су, послодавци, подијељени на увознотрговинске, властничко миљеничке,
монополне, кредитно омчиране и мазохистички производне, тешко је и очекивати
компактност сектора и интереса.
А и не сналазе се. Па мало пуштају да Власт са
Синдикатима ријеши и њихов проблем.
У таквој
ситуацији ЗОР није уперен против Радника нити је укорист Власницима.
Његов задатак
је да даље онемогући и разгради Државу. То што је од ње остало на лицу, на
списку и у свијести.
У Народној
Скупштини, може се, дакле, комотно усвојити и БОР. Ништа се значајно неће
догодити.
Биљешка О
Раду.