КОЛИКА
ЈЕ ЦИЈЕНА
СЛОБОДЕ,
ДЕМОКРАТИЈЕ
И
ДРЖАВЕ
Неко у
Историју улети ко пиле у кучине, неко ко кезме у кречану а неко ко невина Мара
у куплерај.
Што си
ближи мјесту догађаја, у тој Историји, мање знаш. Најчешће не знаш ништа.
Они који су
најудаљенији од Историјског Догађаја, и најневдиљивији, они знају све. Премда их
детаљи не занимају.
Тако смо и
ми, овдје, и ви који тада нисте били ни рођени, ушли у Распад Мрске СФРЈ и
формирање својих историјских, хисторијских, повијесних, слободних, независних и
филџанских држава. А са њима су се отворила и врата Слободе, Демократије и
Људских Права. На првом мјесту Права на Нерад. И Права на Неред. То су једна од
најстаријих људских права.
О том
Распаду СФРЈ све се зна а много се и ћути.
Цијели пројект
је типично Зифтовски, З&ФТ, финансијерско територијалаистички, у коме је
главни циљ трајно запосјести територију. Претворити је у резерват, као у
Африци. Па мало гледаш шта раде животиње, мало снимаш, мало доведеш туристе, они
дају важне изјаве. Туристи у Сликовници су Кирби, Инцко, Могерини...
Примарни циљ
је било Уништење Срба. Јер је њих било свуда по бившој Југославији. Зато су и
пјевали пјесму Од Вардара па до Триглава.
Тако би
нестало везивног ткива за тај југословенски простор. Јер су Срби били довољне
традиционалне будале за ту заједничку јужнословенску државу.
А онда је
отворен пут стварању малих, накурњачких, суверених, слободних и демократских
држава, које у Бриселу или Вашинготну нико не зна ни да наброји али веома добро
зна да је та територија њихова.
Срби, какви
су луди, више од осталих нису схватили у чему је Ток Историје. Па су највише и
настрадали, како се очекивало. И планирало.
Једина грешка
у том пројекту је Република Српска. Јер Срба није требало бити с ове стране
Дрине.
Зато то и
јесте драгоцјена Друга Српска Држава.
Међутим,
ради историјске објективности, треба рећи да су Срби, у том Пројекту који још
траје, само први и најкрупнији циљ.
Циљ су и
сви остали.
Пројект се
наставља Пљачком, кроз тзв лажну приватизацију и кроз директно уништење
привреде, кроз либерализацију тржишта што онемогућава било какав домаћи рад,
чак ни физички и ручни.
И задуживањем.
То је најефикасније
оружје које је пронашао Запад, Капитализма и З&ФТ.
Задуживање
убија живу силу и коријење, сасређеном ватром, у виду Држава, Нација,
Суверенитета, Вјере, Културе и Будућности.
Југославија
је 91. имала, кад се одбију потраживања и клириншки аранжмани, 15 млрд долара
дуга. За 11 млрд гарантовала је Федерација.
Словенија,
1,7 млрд$
БиХ, 1,5
млрд$
Црна Гора,
0,6 млрд$
Хрватска,
2,7 млрд$
Македонија,
о,7 млрд$
Србија, 4,8
млрд$
Федерацја,
3,1 млрд$.
Тад се то
сматрало великом задуженошћу. Многи су то наводили као знак да СФРЈ не може да
опстане јер не умије да ради и да прода па стално узима дугове. Да је Тито то намјерно
радио да укопа Србију. И свакаквих небулоза је прошло, од тада, у посљедњих
четврт вијека.
Ништа од
тога није тачно. Задуживање СФРЈ је плански екстерно форсирано. А оно је
доводило до тога да слаби њена унутрашња ефикасност. Тако се улази у спиралу из
које нема повратка.
Сепаратизам,
антагонизам, слабљене СКЈ, смрт Тита, били су мале али ефикасне кесице зачина у
том процесу.
Данас,
дакле четврт вијека касније, дуг овог простора је 145 млрд$.
Што је мало
у односу на чињеницу да је економија уништена, пошто је била капацитирана за
цијлу СФРЈ и трећи свијет. Да су ратови даље све срушили и уништли. И да наше
нове генерације не знају шта је рад и не желе да га упознају.
Данас је
дуг овакав.
Хрватска,
49 млрдЕ,
Словенија,
45 млрдЕ,
Србија, 27
млрдЕ,
Македонија,
6 млрд Е,
БиХ, 4
млрдЕ,
Црна Гора,
2 млрдЕ.
Црна Гора,
Хрватска, Словенија и Србија су високозадужене земље (више од 80% бидипија) и
оне се неће моћи извући.
Прва на
нишану је и даље Србија, умјесто Југословенских Просторних Срба. Њен дуг је 98%
од бидипија.
Хрватска и
Словенија могу да се тјеше јер су у ЕУ.
Али то само
значи да ће проћи ко Грчка.
БиХ и
Македонија, као и ЦГ, немају никакву персективу.
Република
Српска би имала могућности самосталног опстанка, враћања дуга и његовог
умањења, ако би се осамосталила, и од Сарајева и од Београда, отклонила високу
и ниску корупцију и почела да ради.
Дугорочно
гледано, опстанак је свима у питању.
Чак и у
случају новог свјетског рата, који, увијек, даје шансу узлета, процвата и
напретка у току неколико деценија, јер је питање ко ће преживјети тај рат.
Али. Јебеш простор
бивше СФРЈ. Републици Српској, без обзира на све, остају оне двије могућности
из области Корупције и Рада.
Њима се
мора окренути. Иначе, ни Ћ на Ђ неће остати.
