СРПСКА МОРА
ДА ПОСТАВИ УСЛОВЕ „БиХ“,
САРАЈМУСЛИМАНИМА
УНИТАРИСТИМА

 
▪ Дејтонски Устав
▪ Трећине...
Каквагод Пресуда буде на Суданији Предсједнику Републике Српске. Која је неуставна, недејтонска, неправна и неоотоманско насиље над Републиком Српском.
Предсједник Републике Српске није требао да се одазива том Суђењу. То је нелегалан волунтаристички процес извјесног њемачког олињалог пропалог бирократе, удупешутнутог Амамаба, и Сербезгуза Сарај Ћаршије која се диви Султанима на Босфору а сами нису дорасли ни за Хурем Харем.
Требао је да се огради легалним уставним механизмима, из Устава БиХ и Устава Републике Српске.
Овако је непотребно демонстрирао Сарајско Идолопоклонство.
Као што га демонстрирају Присарајски Срби, трајни ген Есдееса, због подсвјесног комплекса да у Сарајву буду неки курац.
Други дијелови Републике Српске то немају.
Педепе је Комплексашка Секта провинцијалаца којима је циљ да им ЕУ призна Цертификат Интелектуалног Прогреса.
А на нивоу су ЈНА Шефа Складишта теннике која је расходована. Са чином Старијег Заставника прве класе.
Власт Републике Српске, Владајућа Странка, СНСД, са Пратиљама, оптерећена и сам  Удбашима и екстерним индукцијама, непрестано препада БиХ, Сарајмуслимане, и даље ништа не чини.
Држава се не осамостаљује препадањем иза ћошка.
А потом ништа не подузмеш.
Читав редослијед је Одлука и Закона које је донијела Народна Скупштина, само ради препадања и нагодби.
Пред Сарајмуслимане, Сарајевски Политички Круг, треба поставити услове.
Пред Шмита ништа. Само Лопату топле Балеге.
То значи, ревизија Савјета Министара,  трећинска промјена Процедура у Парламентарној Скупштини БиХ, укидање Сарајевских Усаида – свих неуставних и недејтонских институција, подјела Пореза, Право Трећине, или Право своје Територије. Говори и захтијевај на основу аргумената своје Територије.
Ми ћемо то да чинимо на основу аргумената Територије Државе Републике Српске...
И, престаните да бирате и именујете, оне који се одушевљавају
Сарај Чадором, Удбаше који само проводе деструкцију... Бирајте и постављајте Србе Националисте.
Они су створили Српску, они је могу и сачувати.
 

 

ЦИЉ ЗАПАДА ЈЕСТЕ
ВЛАСТ КОЈА НИКОГА
НЕ ПРЕДСТАВЉА
ПА НЕМА НИ КОГА
ДА СЛУША

 
Зато је општа паника због успона АФД у Њемачкој. Они некога представљају.
Али. Да не би (треба бих али ја не признајем бих) пребирао по Макронима, Кајама, Кујама и Аналенама, овдје ћу да се стациониран.
БиХ је сићушан али савршен примјер.
▪ Постоји такозвана Државна Власт, тако се представља деценијама, састављена од Сарајмуслимана и Унитариста.
Она не представља никога. БиХ не постији у смислу Политичког Представљања. Нико и ништа се не бира на нивоу БиХ, на цијелом подручју БиХ.
▪ Постоји Федерална Власт. Муслимани се увијек представљају као Федерација. А Федерација је састављена од хрватских Жупанија и муслиманских Кантона. Нико не може да представља Федерацију. Јер је Федерација.
▪ Постоји СДА која, на одјеку старе славе, представља муслимане, Бошњаке. Али њој то није важно. Она жели да представља БиХ. Она сматра да је БиХ Босна и да је Босна муслиманска.
СДА не представља, нема изборни успјех, у многим разуђеним енклавама муслимана у Федерацији.
▪ Постоји Тројка. Некад је била СДП, Платформа... она и не каже да неког представља.
Није ни могуће да представља.
То је разнородни конгломераторијум трећепозиваца, аналфабета и провинцијалаца.
Они, кад оду у ЕУ, представљају се као БиХ. Кад су овдје, говоре у име Одбране БиХ...
▪ Постоји Опозиција у Републици Српској. Гарнитура Накурњака. Која нема Изборну подлогу да представља Републику Српску. А од представљања Срба Српске, бјеже ко ђавоодкрста.
----------
Такав Концепт развијен је и у Србији. Вучићева СНС није Политичка Странка у класичном смислу.
Нема Интересе Србије у свом дјеловању. Има Интересе Запада. ЕУ нема алтернативу.
Опозиција, поготову, никог не представља.
Сада, Вучић, говори о новом Покрету.
Покрет није Странка и нејасно је да ли икога може представљати.
----------
Зашто Запад форсира такав Концепт.
Зато што Власт која никога не представља, нема кога да слуша осим Запада.
Скоро цијела Европа има такву Власт.
Мени је занимљиво, сада, кад их је Трамп, маршнуо.
Не требате ми, више, да ме слушате.
Општа је паника, хаос и расуло.

 

ПРИМЈЕСЕ ЈЕТРВАШЕЊА
И ЈАВНЕ МРЖЊЕ
У ПОЛИТИЧКОМ ЖИВОТУ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Политика није Јавна Ствар.
Иначе би свако био приведен на Гласање и пред Комисијом заокружио за кога гласа. И потписао се пуним именом и презименом.
То што Људи, који тајно гласају, узму право да јавно учествују у Политици, то је њихово мишљење, да учествују, посљедица је лажне транспарентности свега, од Гологузја до Државе, и мађионичарских западних трикова о важности јединке, која има права да промијени Пол, буде Педер и тражи прерасподјелу Власти мимо било каквих Избора.
Код нас је то и пољедица дуготрајног сеоског живота у коме је двориште, тараба и досег погледа, стољећима играо улогу у формирању Координата о Свијету, Вијеку и Људима.
У Републици Српској је све то, такође присутно.
Болан је прелазак из СФРЈ, Братства и Јединства у властиту Државу.
Широка могућност Избора, Цензус, омогућила је свима да се „баве политиком“. Сваки Одборник мисли да се он бави Политиком. Али, то мисле и његове тетке, стрине...
Политичка неукост, при томе, катастрофална је.
И она се демонстрира у Јавности.
Суђење Предсједнику Републике Српске, све то показује.
Али због те неукости, мало ко ће то да сецира на принципима Политчке Социологије.
Врхунски изданак тог јетрвашења, мржње и неукости, долази од неког ситног присарајског Есдеесовца који важно изјављује:
Ето вам га, браните га, ми нећемо у то...
Други потежу Поплашена.
А не разумију да случај Поплашена и случај Додика немау никакве везе. Ни по избору, ни по легитимитету.
Трећи ће да каже не може нико да се крије иза Републике Српске.
Али, нико неће да каже да се и најгорем Предсједнику Српске, не може судити са „нивоа БиХ“.
Јер тај ниво не постоји. Тужилаштво и Суд су неуставни.
Заједничке Институције нису надлежне над Републиком Српском.
Република Српска је Држава. Има свој Устав, своје Тужилаштво и своје Судове.
Нажалост, има и своје Политичке Будале.

 

СРПСКА
ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА,
СРАМОТА БЕЗ ЦИЉА
 

Српска Демократска Странка се одрекла Радована Караџића.
Ништа није урадила, ни у једном тренутку тог процеса.
Од када је захтијевано да се повуче, преко прогањања да се ухапси, до срамне србијанске испоруке Хагу.
Сатанизовала је Биљану Плавшић, коју је њено Чланство масовно називало Бабом.
Сада, у неком припростом провинцијалном саопштењу, хвале Милана Јелића и Рајка Кузмановића како су били добри предсједници Српске јер су дошли из Есдееса.
Они, каже саопштење, су изражавали Српско Јединство а Додик то не чини.
Однос према Додику, кога титулишу Криминалцем, као што то чини и Међуножна Заједница, Шмит, Амамб... на истој је платформи као и однос према Радовану Караџићу и Биљани Плавишић.
Сви челни актери и гарнитуре Есдееса, подсвјесно и у себи, били су срећни што су Караџић о Плавшић завршили у Хагу.
То је такав, сокачки, јетрвски, присарајски менталитет, на коме од почетка почива Српска Демократска Странка.
Суди се Предсједнику Републике Српске, од стране нелегалних и неуставних актера, актера муслиманског унитаризма, а Есдеес гледа како ће „увласт“ на нивоу БиХ.
Они не могу да схвате да се суди Предсједнику Републике Српске. А не Додику.
Као што се судило Предсједнику Републике у случају Караџића. И Предсједнику Републике, у случају Плавшићке.
Шта спаја Караџића, Плавшићку и Додика, у политичкој технологију, у криминалу, о коме стално извикују, у Српском нејединству.
Ништа.
Спаја их функција Предсједника Републике Српске, на коју су изабрани.
И умјесто да стану у одбрану те Институције и Републике Српске, они пишу Саопштења на нивоу шестог разреда основне школе.
Умјесто да јавно одбију сваке разговоре о мозаику власти у Заједничким Институцијама, они пристају на аранжмане да СНСД изгуби Четвртог Делегата.
Умјесто да јавно осуде нелегалног Шмита, Анархију Амамб и смјене функционера из Републике Српске, они раде за Амбасаду и Сарајмуслимане. Раде за муслимански Унитаризам. Раде за Териоријалистички Нацизам.
Могао је и Есенесде, 2006е, да прихвати све што траже, да будемо на коњу један Мандат а Република Српска остане оглодана ко костур сушеног Шарана за Посне Славе.
Ну.
Ми смо изабрали да будемо Криминалци. Да идемо ка Самосталности Републике Српске. Да рушимо Српско јединство са Издајницима.
СДС треба да види како је за 53 минута Европска Унија избачена из Колосијека.
Тако ће са њима да буде 2026е.
Предлажем да се сами распусте, да се даље не срамоте.
 

 

У САРАЈ ЧАДОРУ
МАСОВНИ ПОМОР УМА,
НАКОН МИНХЕНСКОГ
ОПИЈЕЛА ЏЕЈ ДИ ВЕНСА

 
Ћути Требевић, ћути Бентбаша, ћути Башчаршија, ћуте Унитаристи, ћути Шмит...
док Кристоф Хојсген, шеф Минхенског Безбједносног Форума, плаче на затварању.
И кука, Ништа више није исто.
Венс је одржао историјски говор, кажу.
Није. То је најздраворазумскије сецирање стања ствари, које, годинама, сви виде, али се не усуђују да кажу.
Јер је Неолиберална Фаланга Исподпросјечних, Шилц, Микрон, Каја, Куја, Маја, Аналена... наметнула Терор Цензуре мишљења и говора.
И о томе је говорио Венс.
Да не помињем поништавање Избора у Сувереној Румунији.
Или Терор Кита Шмита, над БиХ. И Републиком Српском.
Под таквим покровом, те смрдљиве бирократске бриселске Европе, бујало је Унитаристичко Сарајмуслиманство.
Било је довољно да извикују пароле о Еуропском Путу. Или о Сецесионизму Републике Српске.
Сада, у паници, оптужили су Вучића да креће на БиХ. Вучића, који ни у Крагујевац не смије да крене.
Тај Бирселски Покров био је обрнути Чернобиљски Бетонски Кавез. Он је покрио Земље Европе, и  БиХ, и убијао их у том трапу, смртоноснијом радијацијом од уранијумске.
Све је индуковао Вашингтон, преко Амамба и Шмита, преко Долара Усаида и сличних америчких и ЕУ штифтунга.
Било је то масовно плаћање Унитариста и Издајника.
Сада, кад је све то стало, утихнула је Котлина ко Крлежин Кумровец.
Коме сада да поруче да БиХ иде у НАТО и у ЕУ.
Коме да говоре о Сецесији Републике Српске, која у Уставу БиХ, и Дејтонском Споразуму, има Самосталност Независне Државе.
Република Српска треба да интензивира своје активности на Самосталности, на Уставној Позицији.
Да не троши снагу на Сарај Чадор и Заједничке Институције. Само да отаљава посао.
Нити да се ослања на дезоријентисаног Вучића и Вучићеву Србију.
Јер је Вучића, скоро, на истој Сиси као и Сарајевски Унитаристи.
 
 

 

САРАЈЧАДОРСКА
ДЕМОНСТРАЦИЈА
ПРИМИТИВИЗМА,
ПРОВИНЦИЈАЛИЗМА И
НЕООТОМАНИЗМА

 
Шеф Јавне Куће, Митхад Марфи, отишао.
Сарај Чадор покреће први фебруар као дан Сараја. Тада је, веле, неки Отоманац написао ћаге о оснивању тог насеља.
То што су Римљани били на Илиџи, то не постоји.
Као што, за тај сарајчадорски котлински визир, не постоји ни Држава Република Српска.
Разумијем да се муслимански актери не разумију у Политику.
Они немају Нацију и никад нису имали Државу. Без тога, немогуће је посједовати Политичко, као неопходну прву уградњу у Политику и све остало.
Али не разумијем да не могу да схвате пар чињеница прије Дејтона и послије Дејтона. Да не могу да прочитају пар чланака, ако не могу Књига, о томе шта је Држава, шта је Федерација, шта је Конфедерација...
На све те котлинске мракове, још је и Србија дошла у Бањалуку да слави Сретеније, Дан Државности Србије.
Реис, који би требао да буде најначитанији и најумнији код муслимана, јер има времена и не бави се тривијалијама, изјављује да Вучића и Додика треба зауставити јер угрожавају... нисам даље читао.
О неким усраним Реуфима, да не говорим.
Сарајски Политички круг, и сиротињски Живаљ, у тешкој су ситуацији.
Умро Султан Алија. Умро Султан Сулејман, снемого Султан Бакир.
А од ових, сада на сцени, ни султана ни куртана.
Иза свега стоји убјеђење, не само Реиса и Реуфа, већ и масовног муслимана, да су муслимани, Сарај Чадор, побиједили у Ратовима, да је БиХ Босна а да је Босна муслиманска, да су ови Срби овдје, остали под Окупацијом и да могу евентуано да доносе Кахву и премјештају Пљуваонице. Хрвати треба само да дају своју Земљу, да прође Хрватски Плиновод који је муслимански.
Муслиманима нико неће никад објаснити да у тој БиХ немају ништа. Осим пет Кантона.
Кантон је, иначе, стара отоманска ријеч.
Кад би почео да то објашњава, био би објешен на Башчаршији. Ни до Бентбаше не би стигао.
Муслимани ће, ипак, морати да схвате, послије Ратова које су покренули у БиХ, Алијина Жртва Мира за БиХ, да су они спашени у Дејтону.
Да је БиХ, Дејтонска БиХ, Асиметрична Конфедерација, само спас за њих, да не оду до Шарафа и којекуда.
Да није њихова.
Да ништа није њихово.
Да немају право да било шта кажу о томе чија Застава ће да буде у Бањалуци.
Бањалука је у Држави Српској.
То је, за Сарајево, друга Држава.
У Дејтону, нико није знао шта ће с њима.
Нису хтјели да остану у остаку Југославије.
Сад би били на коњу. А могли би и предузимати шетње против Вучића.
Овако, а они то не могу да схвате и неће никада схватити, немају, више, права, на било какаво срање, испад или рат.

 

ДЈЕЛОВАЊЕ
БиХ УСТАВНОГ СУДА
КО МАЈМУНСКО
ПОКАЗИВАЊЕ МУДА
 

Дејтонски Споразум, у којем је и Уставни Суд БиХ, сачињен је прилично конзистентно. У многим рјешењима и конструктима, то је копија САД или неких рјешења ЕУ.
Али то не значи да је идеалан за Мир Три Крвава Народа. Од којих један треба да буде истријебљен. Кад већ није могло то да се реализује у Рату.
Треба подсјетити да су у Дејтон, на споразумијевање, отишли Република Српска, као Држава, која је формирана прије Ратова у БиХ. И На силу створена муслимано-хрватска Федерација, названа Федерација БиХ
Република Српска је отишла са својим Уставом. И вратила се са Уставом, потрђена као Држава.
Све што се послије догађало, не може да обори ту међународноправну чињеницу.
Уставни Суд БиХ, од свих рјешења, најишчашенији је из Устава БиХ и Дејтонског Споразума.
Он има Судије Странце и омогућује прегласавање Срба и Хрвата у пакету. То је Нацизам.
У Уставу, о Јурисдикцији, стоји да ће Суд подржавати „овај Устав“.
Да ће да одлучује о споровима између Енитета и Ениттета са БиХ
Одлучиваће да ли је одлука о Специјалмим Паралелним везама у складу са „овим Уставом“, нарочито у погледу суверенитета и територијалног интегритета БиХ.
Тај споразум између Републике Српске и Србије одавно је на снази.
Даље испод стоји да ће одлучивати о одредбама Устава Ентитета и Законима Ентитета.
Поред Судија Странаца, то је друга важна тачка Насиља Уставног Суда.
Закони у Ентитету могу проћи кроз продецуре и механизме усклађености са Уставом Ентитета.
И ту се сав посао завршава.
Трећа траса Насиља Уставног Суда је апелационизам и лепезаријум одлука за које је узео неутемељену надлежност.
Он функционише на начелима Волунтаризма.
Тако је, сада, одлучио да истицање Заставе и Грба Србије може да угоржава Суверенитет и територијални интегритет БиХ и донио одлуку о привременом стављању ван снаге односног закона.
То са Заставом и Суверенитетом је изживљавање над Србима и Српском. Бројне заставе које користи Федерација, муслимани, од Ратних тзв Републике БиХ, до отоманских, турских, палестинских... по начелима УС БиХ, појеле су досад сав европски Суверенитет свих Држава.
Уставни Суд БиХ мора да се врати на платформу Три Конститутивна Народа, да се врати у Устав БиХ и да му се редукују надлежности на Законе које доноси ПС БиХ.
Иначе ће, дугорочно, постати Врело Крви.
Обилније него Врело Босне.