100.000 ЊИХ,
ОДРЕКЛО СЕ
ДРЖАВЉАНСТВА „БиХ“.
НИЈЕ НИ ЧУДО.
А МАЛО ЈЕ.
Од 96е до прошле године, 102.000 Грађана „БиХ“,
одрекло се Држављанства те лијепе, гиздаве, смрдљиве, Унитарије.
Не знам вјерски састав али могу да претпоставим.
Када се додају они који су на почетку и током Рата,
отишли, без остављања Држављанства, то је огроман број.
Ту је највише муслимана.
Попис Становништва, мимо свих међународних стандарда,
и Бирачки Списак, мимо сваког стварног стања, гори су од списка укопаних у
Поточарима, не одржавају стварно стање Босне и Херцеговине.
Мало се муслимана одрекло Држављанства „БиХ“.
▪ „БиХ“ није Држава.
Ни унутра ни вани.
Она је само на Списку Уједињених Нација и Википедије.
▪ Мало ко се у Рату борио за БиХ. И за овакву БиХ.
▪ Једино су Срби имали јасан војни циљ. Борили су се
за Републику Српску, њен и свој Опстанак.
-----
Хрвати су се борили за Шаховницу на Дрини.
Био је то превелик залогај старих Нациста.
Јер су у својој утроби имали Републику Српску Крајину
и Србе.
Они су за рачун ШНД, Шаховнице на Дрини, нове НДХ,
сурађивали са муслиманима док су их ови истребљивали.
Маестрално.
Хрвати БиХ, одрекли се се и оног што су формирали, да
би се у Миру наставили борити, са муслиманима, против Срба. А они им учмарили
Комшића. Брена је Брена али ћетир пута је ћетир пута.
Катастрофално.
Муслимани су се борили за муслиманску Босну, не БиХ. За
Исламску Републику Алије Изетбеговића.
Запад је то толерисао јер је против Срба које је
требало очистити одасвуд, осим Шумадије. То је још у циљу.
Муслимани се нису борили да у Босни буду Срби и
Хрвати.
Они су жртвовани у лажној нереалној борби.
Њихово разочарање је највеће, веће и од њиховог
нереалног, неполитичког и ненанционалног положаја током дужег времена на овим просторима.
То незадовољство данас кључа у Федерацији.
На површини Јавности и Медија, не појављује се .
Али, драстично снижавање критеријума и квалитета у
Политици, у Сарајеву, и у свим другим сферама, јасно говори о томе.
То муслимана, међу сто двије хиљаде оддржављених, мали
је показатељ судбине која чека овдашњи муслиммански Живаљ.
Зато је Српска на Коњу.
ЗАЈЕДНИЧКЕ
И НАМЕТНУТЕ
ИНСТИТУЦИЈЕ „БиХ“
СПАДАЈУ СА ШИНА
Босна и Херцеговина је, коначно, пред пропашћу.
Дуго је и трајала а није постојала.
Почетна погубна грешка, била је приморавање Републике
Српске да остане у „БиХ“. Намјера Запада је била јасна. Учиниће да ископни,
ријешити се Срба и са ових простора као из Хрватске, а неће ојачати Србију
припајањем Републике Српске.
Запад се увијек зајебе.
Али је тешко проћи тај пут и дочекати.
У сврху уништења Српске и Срба, текла су два процеса.
Заједничке Институције „БиХ“, оне дејтонске,
проглашаве су државним.
А наметнуте, неуставне и недејтонске, множиле су се и
узимале и већа права и надлежности од оних које би имале да су уставне, да их
има у Уставу БиХ.
И оне су проглашаване државним.
У Сарајеву су толико извикивали о томе да се чинило да
је БиХ Држава Државних Институција.
„БиХ“ није Држава.
Нема Владу, нема Парламент, има Трочлано Предсједништво
које је Извршни Орган али је огроман дио тих послова, па и спољна политика,
отето и пребачено муслиманима и Савјету Министара.
▪ Пропала је БХТ, наметнута неуставна институција која
је требала да буде „државна телевизија“
▪ Пропало је Предсједништво БиХ, у суштини, ничему не
служи у смислу уставне заједнице два Ентитета
▪ Пропао је Уставни Суд јер је муслиманизована „држава“
од њега начинила Устав
▪ Пропао је Савјет Министара, вјештачки надувана
скупина министарстава без уставних надлежности...
Фадил Тоскић, Мало помало, и све је пропало.
Чојек им лијепо казо, још прије Рата.
Данас, Уставни Суд БиХ, који нема Судија Срба у свом саставу,
одлучује о Влади Републике Српске које нема.
Одлучује о „уставности“ Владе Републике Српске. Што није
надлежност Уставног Суда БиХ.
Република Српска је на најфилигранскији и најокрутнији
начин понизила Уставни Суд БиХ.
Република Српска треба да настави тим путем.
Да обесмишљава и избацује из Колосијека институције
које су унитаризоване а уставне су, и оне које су наметнуте као унитаристичке
гиљотине а неуставне су.
То је, можда, спор и дуг процес, али немамо, засад,
другог пута.
Тај је најефикаснији.
ЦИК „БиХ“,
ЦЕНТРАЛНИ
ИЗБОРНИ КОМИТЕТ
Ко да је Хасан Грабчановић, Предсједник Централне
Изборне Комисије.
Стигла је Наредба, Демократски Ортодоксни Комунисти,
некад су користили израз Смјерница, да се поново броје гласови на неким
Бирачким Мјестима нелегалних, насилних, превремених Предсједничких Избора. По службеној
дужности.
На тим Изборима
ЦИК „БиХ“ је постављао Предсједнике Бирачких Одбора.
Неразумљиво је откуд, онда, толико неправилности.
Бирачки Списак, такође није креација Републике Српске.
Он потиче од Пописа Становништва.
А у Попис се уврштава и мрака и сврака како би се
показало да „БиХ“ припада муслиманима и да је то у ствари Босна.
Та разлика између стварности и Пописа, није у оквиру
толеранције.
На Списку и на Лицу, што би рекла ЈНА, ко небо је и
земља.
Само из тога проистиче да Изборе није могуће
организовати а да буду регуларни.
Једна нерегуларност у Бирачком Списку, отвара стотину
других.
Изборе не може да организује неко у Стамболу.
Изборе, увијек, организује онај ко има Власт.
Сарајево, ЦИК, нема Власт у Републици Српској.
То су Избори које организује Окупатор.
Који нема Окупационе Снаге на привремено заузетој територији.
Република Српска, након Избора ове године, треба да
услови формирање Власти расподјелом Избора на Федерацију и Републику Српску.
А Хрвати, расподјелом Избора на Кантоне.
Иначе ће се Изборни Терор наставити, све док у
Релублици Срској не буде уништена свака воља Бирача, свака нормална Странка а
на дужности Предсједника Бивше Српске и Министарског Колегијума Ентитета, не
буду изабрани Ђуро Спржо и Мехко Дркић.
У ЕВРОПИ,
РУШИ СЕ СВЕ,
ОКРЕНИМО СЕ КИНИ
Када је Први Кинески Цар, Ћин Ши Хуанг, објединио
Кину, покоривши разне покрајине и Владаре, учинио је то да би то велико Подручје
и Становништво опстало.
Чак и опште образовање мало говори о томе колико је
Кина нападана и освајана у својој Историји.
И велики Кинески Зид је настао због Опстанка.
Кина је опстала.
Јер није вјештачка лего творевина из негог другог
интереса.
НАТО и ЕУ су управо то.
И када су настајали и учвршћивали се, нико није знао у
чијем је то интересу.
Сада, када је Трамп, наизглед Неартикуларац, кренуо да
заокружују Америчку Трећину Свијета, и да понижава оне Аналфабете Аматере, типа
Каја и Руте, постало је јасно да се изгубио интерес који је држао ЕУ и НАТО.
Неће ЕУНАТО сутра ујутро да закључа врата.
Тај процес ће трајати.
Ну.
ЕУ, врло брзо неће моћи ништа да производи што би
могло да парира кинеској производњи.
То како је Кина, преко ноћи прекрижили Нвидију и
Америку, треба да натјера сваку велику и малу Државу, да се замисли.
Када смо, као Делегација Владе Републике Српске, 99е,
боравили у Кини, примили су нас као да смо Држава спрам ње. Предсједник њихове
највеће саобраћајне инфраструктурне градитељске компаније, долетио је преко свијета,
да се сретне са нама.
Без обзира што Кина тада није могла да има било какав
интерес.
Кина је, послије, почела да добија послове у Републици
Српској. И данас гради.
То је огроман скок за Републику Српску.
Кина не сарађује са Српском због Територије.
ЕУ наређује, даје и средства. Али, зато што јој треба
Територија и Аутопутеви за транспорт у Рату са Русијом.
Кина не наређује.
Све што ЕУ даје, иста је технологија као и што је
давао Усаид.
Техологија Деструкције.
Република Српска и цијело ово подручје, треба да се
окрену Кини, као Држави, и да развија сарадњу.
Кини ће требати нека врста производње овдје,
дистрибутивни пунктови, сједишта.
Треба бити брз.
Вријеме је на страни Кине. Није на страни ЕУ и НАТО.
Република Српска се добро позиционирала.
Русија, Израел, Кина.
И у Израел смо ишли, за те прве Додикове Владе.
Касније је дошло до спреге и са Русијом.
То је Капитал Будућности који Српска мора да чува и
умножава.
ОПОЗИЦИЈА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
- МЕСИЋ 2.0
Ми свој задатак обављамо, да Републике Српске више
нема.
То је, неоспорно, политички и национални феномен.
Двије деценије у континуитету радити против властите
Државе и Опстанка Нације, под лажним плаштом Опозиције, радити за МУС, Муслиманске
Унитаристе Сарајева, за Западне Истребљиваче Срба, који су то почели Распадом
СФРЈ... не може да се подведе под политичку категоризацију.
То је Национална Дијагноза Издаје која прати Србе
цијелу Историју.
Опозиција у Српској је Опозиција Републици Српској.
То се ничим не може сакрити.
▪ Опозиција у Српској, скоро никада у Народној
Скупштини, не гласа за нешто што се тиче Републике Српске. Ако, случајно,
гласа, кад дође вријеме то оборе и погазе.
▪ Опозиција нема никакав Политички Програм за
Републику Српску.
За двије деценије опозиционарства, то би морало да се
искристалише тако да је јасно и ономе кога не занима Политика и ко никада не
излази на Изборе.
Њихов најјачи Политички Програм је, кад их се притјера
узазид, извика, Сад није вријеме за то.
▪ Они су развили драперију да се боре против Додика и
СНСД, јер су они најгори од најгорих.
Ну.
Без Политичког Програма за Републику Српску, то није
борба против Додика и СНСД, то је борба против Бирача, против Срба, који
двадесет година гласају за Додика и СНСД.
Борба против Републике Српске.
▪ Кључна чињеница.
Опозиција Српској, увијек се обраћа Сарајеву, Охаеру и
чека одлуке сарајевског ЦИК-а, сарајевског Уставног Суда који нема Срба, чека да
Клуб Бошњака у неуставном Дому Народа Републике Српске, нешто издјествује за
њих против Власти.
Никада се не обраћају Бирачима, да траже Гласове за
Политички Програм.
Они, једноставно, не желе Гласове.
Они чекају да буду инсталирани на власти.
Чекају да ОХР уклони Власти Српске јер нису хтјели да
изгубе Изборе.
Власти Српске, Национални Компакт, Политичко Вођство, готово
ништа не чини у Јавности да разобличи тај Месић Синдром, да Бирачима и
Гласачима, објасни о чему се ради, не једном него објашњавајући непрестано.
Власти се чувају да их се не оптужи за Подјелу.
Али Подјелу Срба продукује Опозиција.
Она непрестано индукује контигент Гласова Против а
низашта.
Та линија Подјеле Срба, видљива је у Бањалуци.
Видљива по деструкцији власти Општине и Града.
Таква деструкција би се инсталирала и за Републику
Српску.
Доласком на власт Опозиције, одмах би се примијенила
Иванића Фаза.
Дај све Сарајмуслиманима.
Врло брзо би наступила Месић Фаза.
Нема више Републике Српске.
КАКО
ПИШУЉА
ПОНИЖАВА
ПАРЛАМЕНТ
Каже: Власт стално води земљу у кризу. Да ли уопште
вриједи ићи на сједницу Народне Скупштине.
Није рекла на коју Земљу мисли.
Она је изабрана у Народну Скупштину на крају процеса бањалучког
лешинарења, не својим већ Манипулативним Гласовима.
Када се зна из које колијевке потиче и како је
изабрана, њен однос према Народној Скупштини, према Републици Српској, дакле,
логичан је и слиједан.
То је наставак некавезираног мајмунисања по Народној
Скупштини коју подузимају Ведете Опозиције, самопроглашени Лидери а, у ствари,
политички аматери неартикулисане провенијенције.
Које, мајмунисање, врхунац достиже у редовном
напуштању Сједнице, када треба гласати о нечемуза Републику Српску.
За Први Април, треба им подметнути лажну Сједницу са двије
тачке дневног реда: Одлука о укидању Републике Српске и Одлука да постајемо
Босна.
Сви ће доћи десет дана раније, камповати пред
Скупштином, а на сједницу ће донијети хармонике, ракију, печене прасиће
иславити чекајући гласање.
Нико неће изостати, ни да му бубрег изваде, доћи ће из
Операционе Сале директно.
Ну.
Када је у питању излаз из Гвожђа која нам стално
намећу ОХР, Суд БиХ, муслимански Унитаристи, Пишуља се епохално пита да ли вриједи
долазити.
Рјешење оваквих проблема, Народних Посланика који су
антисрпски и деструктивни, налази се у повећавању броја гласова Националних
Политичких Снага и изоловању Педепеа, Партије Босанског Службеног Гасника. А не
у сарадњи са њом и формирању Одборничке Већине да би Балоначелник могао да ради
шта хоћже, мимо законодавства Републике Српске.
А Пишуља да сере.
Генерално, рјешење је у давању Мандата Странкама.
Које, онда, свој број освојених мјеста попуњавају
Народним Посланицима, уз претходно усвојене законске критеријуме.
Које може мијењати у току Мандата. И за које Странка
одговара.
Свједно, на име и презиме, нико не би прошао а Пишуља
би, нпр, добила 73 гласа.
Зато је потребно узети Изборну Самосталност Републике
Српске.
Прије пореске.
САРАЈМУСЛИМАНИ
СПУШТЕНИ
НА МИЉАЦКУ
На земљу.
На 23%.
Не треба се радовати туђој Несрећи.
Треба.
То није Несрећа, то је Реалност.
Одлука Америчких Власти да обустави Визе за 75 Земаља,
у облику неке паузе, а која обухвата и БиХ, неће нешто нарочито да погоди ово
подручје.
Али хоће да понизи Сарај Чадор, Сарајмуслимане, страствене
Неоотоманске Унитаристе.
Та мјера је само један каменчић у црном мозаику који
прекрива „БиХ“, златну унутаристичку љепотицу у главама Сарај Политичког Круга.
Остали каменчићи Мозаика, црњи су, црни толико да
таквог црнила нема ни на најудаљенијој тачки Космоса, гдје никад није дошла, ни
била, свјетлост неке Звијезде.
▪ Америка не именује Амбасадора у Сарајеву
▪ Израел нема Амбасаду у Сарајеву а дипломатске
послове покрива Амбасада из Албаније, из Албаније, иако је лакше да то буде под
Амбасадом у Загребу
▪ Брисел је отворио сто фронтова а и да није, Брисел
је неспособан и овдје не може ништа да уради по муслиманској унитаристичкој
жељи Сарајева
▪ Исламски Свијет има бриге блискоисточног опстанка и
заборавио је на „БиХ“, а онима који имају Паре, „БиХ“ није Пијаца за њих.
▪ Сарајмуслимани су, кроз постојање, увијек имали прилику
да се опредијеле.
Сада немају.
Америка отишла а Руси неће да дођу. И још се сами
завадили са свима около.
----
Да ли може у Сарај Политичком Кругу, код
Сарајмуслимана Унитариста, да се појави слој Политичара који ће да уваже и
схвате ову реалност.
За шта треба читава Деценија.
Политичка оријентација једне велике скупине, овај пут
вјерске, што отежава, није Џубокс.
Плоча се не мијења тако лако.
Оптерећене је и садашњи квалитет Политичке Сцене
Сарајева.
Гадљиво ми је да набрајам.
А и безизлазно је.