ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ

ПРЕКО ПРАГА ПРИЧА

Најављено је, у Београду, представљање нове књиге Владике Григорија.

Збирка Прича, Преко прага.

Наизглед, ради се о некој врсти аутобиографских забиљешки.

А, у ствари, то је једна посебна врста Путописа, Људописа и Животописа.

Од тренутка када је пала одлука да се пријеђе праг и оде у Велики Свијет школовања и вјеровања, до страхота Рата које је требало гледати и у приповијестима Људи одслушати.

Владика Григорије већ је имао књижевна окушења.

Веома успјешна.

Читао сам, прије коју годину дјело о борби Добра и Зла, под насловом Реци ми.

Филозофска расправа Човјека и Просудитеља. Која је душу дала да се сценски постави у крошње Требињских Платана и да се, скраћена и драматизована, игра као филозофска хрестоматија за свакога ко може да заборави практику током дана и увече мисли мало о Себи и Људима.

У Причама Преко прага, читав је низ Људи који пролазе Животом.

До двојице егзекутора коју су добили наредбу да убију попа али су само испуцали два метка у ваздух и рекли му Бјежи куд знаш и никад се не враћај јер за нас, онда, нема живота. Кад се поп, послије рата, вратио из њемачког заробљеништва, жив, они су, за стријељање попа, већ били у затвору. Отишао је у Суд и да каже шта су урадили. Тако их је, мимо њихових слутњи, повратак спасио робије.

До муслиманске дјевојке коју Православни Поп није хтио да покрсти, већ је самозгријешио написавши лажну крштеницу.

До Сакиба који је од Цркве тражио коју парицу, да би, посљедњи пут, с том цркавицом отишао у Сарајево и запалио се. Сакиб је био Хосовац који је присуствовао паљењу Саборног Храма у Мостару.

Владика Григорије виђа много Људи.

За разлику од других, слуша много Људи и много Прича чује.

Ми смо заборавили да постоје Приче.

Понекад нам се, на Интернету, или у Есемесу, причини да постоје и Људи.

А да постоје књиге о Људима и Причама, то, више, не можемо да сазнамо.

Тако ће, нажалост, бити и са Прагом.

А понеки зломисленик ће рећи: Владика, па користи свој утицај да објави књигу.

Тако је, за живота, увијек кад се из неког прегратка у који те људи смјесте својом зловољом, бавиш и нечим још.

Дошло је дотле да је гријех ако се човјек бави многим својим странама и ако неће да пристане да буде једносмјерни путељак коме су сви други позвани да постављају знаке и оријентире, осим њега самог.

Сваки Дан је Праг, свака Одлука, сваки Човјек, свака Црква, свака Несрећа, сваки Рат... исписао је Владика Григорије.

Прешавши преко Првог Прага.