среда, 23. јануар 2013.

1938.
A GDE JE PEČAT

Mnoge zajebancije iz bivših jugoslovenskih, naročito srbijanskih, filmova, potpuno su realna stvar. Nemoj po jajca, Đole.
Na internetu je scena sa nekog protesta trudbenika Niša u kojoj vođa radnika, preko megafon, čita proglas. I važno završava sa Radnici Niša. U tom času iza ramena mu iskoči faca, tipična Iz Niš. A Gde Je Pečat. I nestade megafondžiji iza leđa. Ovaj ga jedva nađe i pogleda ga mrko, s visoka i popreko. Gdje je pečat. Pokazuje Faca Iz Niš na dno papira. Megafondžja se snalazi. Mi smo Radnici Niša. Mi nemamo pečat. Mi nemamo prava.
Kad bi Kusta htio da je režira, ne bi scena mogla bolja da bude.
Razmišljam. Kad bi Facu Iz Niš mogli dovesti u BiH, Vašu Državu. Pa i u Republiku Srpsku, Našu Državu. Ne bi čovek zatvarao usta. A Gde Je Pečat. A GJP. A GJP.
Prvo. Sejdić i Finci. A Gde Je Pečat. Onda Prijesednik Budimir. A Gde Je Pečat. Ustavni Sud BiH. A GJP. CCI, A GJP. TI, AGJP. CIN, A GJP. Kurcolicija 1. mart, A GJP.
Pa onda Naši. Udruženje Zemljoraznika. A Gde Je Pečat. Sindikati. A GJP. Politički Analitičari. A Gdje Je Pečat. Za obraz ne pitamo. Portali. A GJP.
A Gde Je Pečat, jedno je od balkanskih višestoljetnih genijalnih varničenja duha, tela i straha.
Faca Iz Niš nam govori o tome kolika je snaga Pečata. Vlasti. Države. On zna da nema ništa Nako. Samoinicijativno. Neorganizovano. Iza svega stoji neki Pečat. Neko je to smislio, potakao, organizovano. Platio.
Govori i o poštovanju Vlasti. Pečatu se možeš suprotstaviti samo Pečatom.
Ali postavlja i glavno pitanje. Šta smo, Ko smo i Koliki smo.
Tu dolazimo do Sindikata Republike Srpske. Pozivamo roditelje da djecu ne šalju u škole.
A GJP, STJ.
Nema.
Zato nema ni štrajka, ulica i parkpičica.
U cijeloj istoriji, na Balkanu, samo dvaput nije trebao Pečat. Kad su komunisti predali vlast trećerazrednim protuvama i kad je Sloba krenuo da spasava Srbe i Jugoslaviju.