уторак, 09. септембар 2008.

SNSD I SEDAM PATULJAKA
Zbog opisa i popisa poslova gledam predizborne hronike koje RTRS emituje kad paćenici iz kampanja dođu kući.
Vidim da se bitka za vlast u lokalnim zajednicama Republike Srpske vodi na dva nivoa.
Jedan je visokotehnološki nivo Saveza nezavisnih socijaldemokrata koji se pokazuje i u prvoj sedmici ili dekadi kampanje a vidljiv je na vizuelno ubojitom amerikaniziranom skupu u Doboju ili u optimističnom masovnom okupljanju pet hiljada Novljana sa Dodikovom pjesmom na kraju: ovo je moja kuća...
Drugi nivo borbe vodi se u komornim press-ćumezima pred kojim stranke stoje u redu da bi novinarima ispričali neshvaćenu storiju o političkom snu kojeg birači ne razumiju. Ti politički voajeri, sado-politikoni, krajputaši, trećepozvici, tetkini favoriti i glumci propalih političkih akademija, pričaju o Dodikovom kriminalu, o parama koje su pohranjene u ćupove ispod temelja zgrade vlade etc, optužuju SNSD za jednoumlje, jednopartijski sistem, režimsko vladanje, torturu, diktaturu... A niko nema hrabrosti, ako već nema s čim, da ode među ljude, da ih okupi i da im to kaže.
Istovremeno, Dodik i rukovodstvo stranke isti je dan bilo u Knežici pred tri hiljade ljudi (to nije glavni skup u Kozarskoj Dubici), u Duboviku, opština Krupa na Uni pred tri stotine građana i u Novom Gradu pred tih pet hiljada nasmijanih i veselih birača i njihovih porodica.
Najaveći domet drugih stranaka je predstavljanje u pozorištiu bez publike (to jenova vrsta pozorišta) ili jedva napunjena priručna sala za koaliciju sa više stranaka a koju predvodi Esdees, stranka koja ne postoji mada ima naziv, znak i predsjednika.
Dakle, ti surogati političkih stranaka, te samozvane grupe građana, kao i međunarodna zajednica, ne bi trebali više da operišu sa tim jednoumljem i apsolutizmom kojeg je uveo SNSD i Dodik u Republici Srpskoj i u nekim opštinama Federacije. Jer će se doći do toga da je problematičan narod pošto potpuno sumanuto i u bunilu daje opštu podršku samo jednoj političkoj stranci.
Sa stručne strane treba znati i ovo: lokalni izbori su najbolji detektor snage političke stranke. Tad se pokazuje kakva je stranačka infrastruktura na terenu, da li su skupovi dirigovani i razrezani ili građani slobodno dolaze kao na porodični događaj, da li imate lokalne lidere koji su prepoznatljivi osim opšte političke robne marke stranke itd. Na predsjedničkim izborima ljude okuplja kandidat, obično lider stranke. Na lokalnim izborima morate imati mašineriju i morate biti blizu biračima.
Lokalni izbori su najbolja drobilica za političke protivnike. Ako neku stranku hoćete da potisnete sa političke scene, pobijedite je na lokalu.
Vidjećemo šta će ostati poslije Lokalne Katrine, 5. oktobra.

4 коментара:

Анониман је рекао...

Rajko glup si.Preglup.

Анониман је рекао...

E, moj dobri Rajko!
Meni je tebe, bogami, ponekad žao! Jeste, najiskrenije ti govorim!
I, tačno, nastaviš li pisati ovakve gluposti, natjeraćeš me da izađem na izbore i glasam za onaj nesretni SDS!
Eto tako moj dobri Rajko pa ti vidi.
Budi mi pozdravljen!

Анониман је рекао...

http://antirajkovasicstranka.blogger.ba/

Анониман је рекао...

Ma ljudi, ovaj SDS vise uopste nje onaj nekadasnji nesrecni.

Konačno imaju normalno i civilizovano rukovodstvo i vidim da žestoko gaze SNSD sve od Trebinja preko Istočnog Sarajeva pa do Prnjavora.

Onom Bosiću, mada nisam neki njegov fan, moram skinuti kapu jer je fino i tiho, diplomatski, prvo pomeo sve lopove iz SDS-a, a onda krenuo na lopove iz SNSD-a. Nadam se da se neće iskvariti kada jednog dana dođe na vlast.