2362.
ПЕТАР ЗЛУКОВИЋ
И Е ГОВНИНЕ
У БОРБИ ПРОТИВ
ПОКОЈНОГ НИКОЛЕ
ГУЗИЈАНА.
МУСЛИМАНИ ИЗА
ПАРАВАНА.
 

Неодгонетиво је колике паре требају и каква мора да је дијагноза, да би се један партенокарпијални порталоид толико бавио Србима Српске, њиховом геноцидношћу, њихом историјском болешћу, њиховом истребљивошћу и генерисањем њиховог призменог мјеста на љествици људскости, права на постојање и националне каквоће.

Е говнине, србијански просрал србијанског црнокошуљаша извјесног Пљуковића, објавио је извод из неке књиге Амира Османчевића, сина једног предратног бањалучког новинара, која је објављена 1996. а е Говнине сад су је откриле.

Ради се о биљешкама о масовној бањалучкој геноцидности, подршци геноциду и Радовану Караџићу.

На шта ја могу да кажем, важно и историјски, Јебо вас Радован Караџић у прајдовско дупе, све низред, закључно са односним Амиром.

Нити је Радован Србин који симболише и замјењује све Србе на овој, правој, страни Дрине, нити је Радован Српска, нити је Радован зашта заслужан. А ни одговоран. Нарочито Муслиманима и Амиру. За одговорност у погледу рата, и непојмљиве самогеноцидности, могу да вам упутим другу важну и историјску поруку. Јебо вас Алија Изетбеговић и његова жртва мира зарад БиХ. Закључно са Петром и Амиром. Бором и Рамизом.

У том изватку, Османчевић пише и о покојном Николи Гузијану. Којег сам познавао.

Османчевић свједочи о томе да је једном приликом, сједећи иза паравана у ресторану Алас, у Бањалуци, слушао Гузијана како заступа тезу о размјени нација. То је, колико сам схватио, та српска геноцидност. А за то га је, кад га је видио, оптужио. За тај став. Покојни Гузијан је рекао да он то није заступао а Османчевић је рекао да је био иза паравана и чуо.

Теза о размјени мјеста националног боравка једна је од милион теза, ставова и рјешења која су се појављивала у кафанско-интелектуално-ратном галиматијасу дискутовања властите и туђе крви. То није никаква Гузијанова геноцидност, нити Гузијанов проналазак. Исламска декларација и Шаховница на Дрини биле су идеје на самом врху Монт Евереста. Идеја о размјени становништва, била је испод нивоа мора.

Али Петар Злуковић, Црнокошуљаш и Црноутробаш, објављује то као документ. Као Доказ.

И, опет, по милијардити пут, навлачи Црнину на Србе и Српску.

Главно питање је За чији рачун и По чијој наредби.

Ко те шаље, пизда ти материна.

А главно питање за Османчевиће, муслимане, босношњаке, интелектуалце, које није за Луковића, јер његов интелектуални домет јесте као и домет танги међу гузовима његове предсједнице, које су црне као и његова косовска мајица, јесте ко је муслимане ставио иза паравана. Гдје се и данданас налазе. Ко је од њих начинио људе који не знају које су нације и којима за то треба пропаганда као за вениш, нивеу, нилу или помаду. Ко је муслимане онемогућио да живе у великој држави. Ко их је инсталирао иза паравана историје. Ко је од њих начинио притајене прислушнике а не одлучнике и актере. Увијек из прикрајка, увијек уз прејака а никад за нејака.

То је за књигу. А не покојни Гузијан.

А Петар Луковић, он је за међугузове властите предсједнице. Није ни за прајдов курчић.