четвртак, 17. април 2014.

2826.
ЕЈЕБИГА.
САД СТО ГОДИНА
ПАРОЛЕ
И НАТО И ОДШТЕТА.

Том Ник, како добро име за робну џинс марку и философију живота Џинс Мена, крамп, фармерице, преплануле жене и побрежје, ништа цигарете, вхиску и сити по списку, одржао колијевнички, рађалачки, нунанина говор поводом дана Војске Србије. Или таконешто.
Ради се о Томиславу Томи Томици Николићу, Предсидетељу Сербије. Оном из Вучићеве странке.
Време је да се рађамо а не да гинемо.
Није рекао како да се рађамо кад нас је у толиким ратовима толико изгинуло. И што није изгинуло, побио Нато Пакт.
А ја разумем да су опет поделе у питању. Међу Србљем. Пола ће да јебе а пола да најебе.
Нема рађања без тога.
И онда је Том Ник рекао да је било нељудски и неувиђавно да се бомбардује Преко Земље Србије и да се убијају Српчићи Цивили и да се руши оно што су генерације, добро под мрским Титом, деценијама градиле.
Одштету да плате.
Да им дете у детету јебем.
И трулу бабу Линколнову у непознатом гробу.
Живог ме ицрвичи страх.
Шта ако се овај захтев Предсидетеља претвори у нову политичку марихуану. Оћемо Одштету. Београд на Води, Србија на Одштети. И Нато и Одштета. И тако сто година.
Исцвричи ме, јер ће пре Ужички Трећи батаљон Петог сектора Четврте обласне групе да промаршира тротоаром испред Беле Куће, све са руским пушкама, док Клинтоница и дека Клинтон бацају беле раде по српским ослободиоцима, него што ће ико да се почеше по гузици због Одштете.