субота, 22. март 2014.

2766.
КОЛИКО СРБА
И РУСА МОЖЕТЕ
ОСТАВИТИ ИЗВАН
А ДА НЕ БУДЕ
ГЕОПОЛИТИЧКОГ
СРАНИЈА

Шта би на то рекао Збигњев.
Нисмо рачунали.
Сада се показује ризичним то што је изван Русије, приликом пада Берлинског Зида, остало тридесет милиона Руса. У почетку, кладим се, Збигњев је ликовао. Ја, као Мали Збигњев, залагао сам се да не буде рата а да Срби у Хрватској прихвате путовницу, шаховницу и славонски кулен.
Како би сад Хрватска била добра и умиљата чланица Еу. И организовала референдум о једнакоправности латинице.
Ну. Нису ме послушали. Требавски Збигњев је елиминисан и отушао у рат. Тамо сам направио завидну каријеру. Добио чин разводника. Разводио сам га, сад у лијеви, сад у десни џеп. И Тетејац, на поклон.
Збигњев није баш увијек наивни геосликар. Генералић. Подржао је право Србима да има Републику Српску коју је стекао у Распаду Свих Срба у Једној Држави.
И тако је зајебао многе.
Српска, и Срби Овдје, сад, само, треба да пазе да се не зајебу сами. Више нема ко да нас зајебе. Али, сви ће ако им пустимо.
Ту долазимо до Украјине. И амбасаде Украјине у Сарајеву. Која је објавила саопштење о томе да су Додикове изјаве, и став Републике Српке у погледу Крима, непријатељске.
Да не бих курцомлатовао, само ћу упитати Шта је Украјина, досад, учинила за Републику Српску. Да ли је, икад, барем, рекла да је за строго поштовање Дејтонског споразума. Украјина сигурно зна шта је строгоћа.
Однос Републике Српске у случају Крим, и однос, најсвјежији је, па ми паде на памет, хрватских еуропарламентараца према Трећем ентитету и Федерализацији, тешки су знакови немогућег опстанка БиХ.
Да сам на мјесту неког јаког Бошњачког Унитаристе, кренуо бих на велику политичку турнеју по БиХ. Па, онда и у Загреб. Да чиним уступке и молбе. Не бих чекао Вучића у Сарајеву.
Вучић ће сам доћи а Српска неће остати.
А поштовану амбасаду Украјине молим да се не понаша као Унитаристичко Сарајево.