уторак, 18. март 2014.

2757.
ШТА
ОВИМ ИЗБОРИМА
ДОБИЈА
СРБИЈА

Један јунак је негдје на вебу рекао да ће одсад у Србији полиција приводити грађане на митинг опозиције. Занимљива слика. А лидери опозиције ће долазити у ланцима и са букагијама на ногама. Неке ће довозити у кашикама великих утоваривача. Неће нико у опозицију.
Бизмисмени ће имати лисице са собом, па чим наиђе полиција, сваки, лепо, натакне лисице и каже Ајмо, браћо, где треба. Они који су сигурни да неће убрзо, не морају их имати узасе. Као онај несретник који је на Копаонику, на некаквом Бизмис Форуму, изјавио Ја нисам на реду за апс ове године.
Медији ће да се самодресирају и поставе нове темеље уређивачке политике. Пола године фељтони о хапшењу Шарића а пола године репортаже из непостојећег Београда На Води. Да не би ништа друго објављивали што може бити ризично за ВВС. Велику Власт Србије.
То је за ову годину. За сљедећу ће већ нешто да искрсне.
Политичари који не буду у Влади, при Влади и под Владом, стари и нови, неће смјети да зуцну ништа опозиционо јер на сљедећим изборима не само да неће пријећи праг него му неће прићи на пушкомет.
Организоваће се ОРА, Омладинске Радне Акције, за крчење жбуња и раслиња крај путева у равницама. Дувај Кошаво.
Посљедице избора, посљедице ВВС, по саму Србију, могу да буду озбиљне.
Концентрација одлучивања на једном мјесту довешће до загушења код главног и јединог генератора Јаке Власти Србије. Сви путеви иду према Аци. То ће успорити одлучивање. То ће довести до многих погрешних одлука јер ће се људи врло брзо извјештити да кажу само оно што њима одговара да Аца чује и оно што Аца воли да чује. То ће довести до депроцедурализације и паралелизма, деинституционализације и нетранспарентности.
Пошто су ови избори били својеврстан помор Политичких Странака, једино су се Социјалисти задржали на свом стабилном проценту, и мало га надзидали, великој групи ће се придружити и странка СНС. Која у кампањи, са Вучићем, нигдје није ни помињана. Наставиће се изванстраначко кадровско тријерисање, мада СНС и нема неки потенцијал у том смислу. У самој структури доћи ће до подаништва или незадовољства.
Босна и Херцеговина, која је за Србију знак европског пута, добиће на значају. Београд ће бити бољи према Сарајеву него Загреб.
Косово ће даље да се губи у јужним маглама. Можда ће га Србија понекад видети са Бруса.
Пошто су сви у србијанском парламенту опредијељени за ЕПС, Европски Пут Србије, лешинари из Брисела ће наредне четири године, и Велику Власт Србије, искористити за опште притиске и пристанке на Феформе. Србији ће уши, а и гуза, да зује од Реформи. ВВС неће моћи ништа да каже у своју одбрану јер има могућност да све усвоји и проведе. Не може се позвати ни на опозицију. А сам АВВ, Александар Вучић Велики, у још тежој је позицији. Сви његови и нико против њега, усмјераваће све жареће одлуке према њему.
Од градње Реформског Бриселског Система, Србија, ни Аца, неће успјети да изграде свој систем. Тако ће у Србији да функционишу три паралелана недограђена и полуразрушена система. Досадашњи, Реформски и Нововластни.
Предсједник Томислав Николић све ће више придобијати титулу Седника. Седеће у Председништву. А Вучић ће да створи досад незабиљежен и невјероватан систем Концентрисане Демократске Реформске Европске Самовладе.